EF je trebao da bude cistokrvni lovac iz dva razloga :
1) jer je trebao da prvenstveno zameni lovce u zemljama koje u ucestvovale u projektu ;
2) jer u svetu od pocetka avijacije vazi pravilo da je od lovca lako napraviti lovca-bombardera , ali dsa je suprotno gotovo nemoguce .
Ono sto je bila greska sto je od aviona trazeno previse . Ne sto se same konstrukcije i slicnih stvari tice , vec pre svega od opreme i njenih mogucnosti . Tako je jedno dovodjeno do prihvatljivog nivoa , ali je onda nesto drugo hvalilo . Dok bi se to drugo usavrsilo , prvo je postalo u medjuvremenu zastarelo .
Najbolji primer je raketa srednjeg dometa . Procenjeno je da AIM-120C , niti njene buduce varijante , a ni MICA , nemaju dovoljno dobre osobine , prvenstveno velicinu Non escape zone , i da je ta zona manja od one koju su u datom trenutku imale ruske rakete , a pogotovo od zone koje ce imati u buducnosti primenom ram-jet motora . Procenjeno je takodje da sa tim raketama ne moze maksimalno da iskoristi ni mogucnosti radara , niti mogucnost superkrstarenja . Zato se krenulo u razvoj Meteora , ne zbog samog dometa , vec zbog ocuvanja manevrenosti rakete na srednjiom daljinama i samim tim povecanja Non Escape zone . Time je i domet rakete povecan , ali ne kao primarni cilj , vec je to bila usputna dobit prvog zahteva . Medjutim , dok je Meteor stigao , AESA radar je postao stvarnost , a radar na EF-u je postao zastareo . Sada je radar postao slaba tacka . Takodje se pokazalo da avion mora da postane visenamenski , kao rezultat smanjenja vojnih budzeta u svetu i prestanka potrebe za velikim brojem specijalizovanih vazduhoplova . Avion je sada trebalo pretvoriti u visenamenski , a to je zahtevalo integraciju novih sredstava V-Z , i svega sto uz to ide . To opet iziskuje i vreme i troskove . U medjuvremenu , avion je uveden u naoruzanje kao poluzavrsen , jer bi inace zbog prevelikih troskova projekat bio obustavljen .
Rezultat vidimo svi .
Rafale je opet zrtva razvoja od strane samo jedne zemlje . Odlican je avion , ali preskup . Zato se Francuzi sada trude da ga prodaju bilo gde u vecem obimu , kako bi otplatili deo troskova , i samim tim mu snizili cenu za buduce prodaje i ucinili ga konkurentnijim . Da li ce uspeti , pitanje je .
Sto se francuskih vozila tice , uvek udobna i dobrih osobina , stedljiva , ali je deo za njih skuplji od pola auta . Ne znam koliko su pouzdana i koliko se kvare , ali znam da je popravka skupa kao sam djavo kada se pokvare . Za mene su Opeli zakon , nikada me nisu ostavili na putu , popravka nije preskupa , a kao potrosaci su uvek u zlatnoj sredini .
|