MiG-31 Foxhound

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lepi moji, vi svi zaboravljate relativnu permeabilnost materijala od kog je napravljen MiG, te otkud njemu tolika površina ježa.

Drugo, on je bio prepun elektronike iz 70-ih i 80-ih, kojoj je potrebno pažljivo održavanje. Otuda i variranje u tvrdnjama raznih pilota vezano za njegove mogućnosti u otkrivanju i praćenju ciljeva. Na kraju krajeva, mnoge letelice uspevaju da budu umanjeno vidljive od napred i od dole, dok od gore to već ne uspeva u tolikoj meri.

Drugo, poređenje Tu-16 sa F-15 je verovatno iz vremena dok je još i mogao da uzleti po koji Tu-16 na daljinskim komandama. Tada je i F-15 bio slabije maskiran od radara, a Tu-16 je ionako nosio bombe unutar svog stomaka, a motori su mu bili u korenu krila.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mean_machine ::Mislio sam na ugradne rezerovare, posto u borbi klasicne mozes da odbacis, ugradne jok.

Zbunila me je skica D-30F6 izgledalo je da je precnik kompresora isti ko i najveci precnik a sad vidim iz tvojih podatak da nije i sa fotografija na ceskom sajtu, povrsina kompresora je veca za 34% kod D-30F6 a posto imas dva motora onda je to skoro 1.7puta vise.

Gadna stvar su ti motori za odraz, oni su glavni krivac sto B-52 ima onoliki odraz (8-10puta veci od F-15). Za Tu-95 se pominje da je odraz jos veci zbog ogromnih kontra rotirajucih propelera (150m2)

Pa sa ugradnim onim bocnim /trupnim rezervoarima ( kod F-15C i E ) , `mean` njihov RERP je dosta veci onda ,mislim vrednost RERP iz cela i u bok .Ono sto sam ranije pisao kod Orla su veliki vertikalci pod 90 stepeni pa je moguce da u rakursu s boka ima i veci RERP od 31ce kojem su vertikalci zakoseni .

Dalje , zaboravljas na jednu veoma vaznu stvar i stalno sam cekao da vidim hoces se toga setiti ,no dobro malo da se pripomognemo .Ovako kad pominjemo te lopatice vent. tj prednjeg kompresora kod TVM jel ,bitna je i njihova moguca ( nekim tehnickim -konstruktivnim resenjima ) zaklonjenost,koliko god je to moguce .

Pogledaj malo kanale uvodnika vazduha ,kod 31ce je blagog `S-oblika` tj malo zakosen i to vidno.



To se posebno vidi na ove 2 slike ...



Pogledajmo uvodnik kod Orla ( nebitna verzija ) ,uopste nema te zakrivljenosti u kanalu uvodnika vazduha tj lopatice vantilatora ( onaj `inlet` ) je skroz vidan citavom sirinom tj precnikom .



Ovo je kao i kod lovaca Suski ( 27,30,33,34,35 ) ,zavirimo malo u kanal uvodnika vazduha Suske ali i predhodnika 31ce tj 25ce



Nikakve zakrivljenosti nema pa prema tome su te` izdajnicke` lopatice prednjeg kompresora u celosti vidne tj sa stanovista RERP `ozracive` .

Dakle koliko vidimo, jedino kod MiG-31 imamo to tehn.-konstruktivno resenje blago ali dovoljno zakrivljenog kanala uvodnika vazduha ( okolo su rez. goriva ) ,cime se koliko toliko umanjuje vrednost RERP tj ozracenost lopatica vent. Sad vidimo da ona razlika u `inlet` cije vrednosti imamo na prosloj strani ne znace mnogo ( kod D-30F-6 je 1.02m ,kod F100-PW-220 je 0.88 m, ukupne sirine motora su 1.4m spram 1.2m ) .

Dalje kad poredimo npr Su-27 i F-15 pa pogledajmo samo kako je Suska siroka tj ima siroko razmaknute uvodnike i moto-gondole,ima ogromne naplive i siroka krila ( velika sa velikim razmahom ) ,dalje takodje velike vertikalce pod pravim uglom .Jos ako u racunicu uzmemo verziju UB sa dosta podignutom kabinom tj povecim poklopcem obe kabine jasno je da realno gledajuci Su-27/UB moze imati i vecu vrednost RERP i od MiG-31 ( za Su-27 se kao i za F-15 navodi kao da imaju RERP 10-15m2 u PPS ) .Vidimo da to ipak ne moze biti i da Suska tu `prednjaci` po tim vrednostima jer ima zaista veliku siluetu spreda ali i sa boka ,takodje i od iza ( u ZPS ) .

Znaci ako se pise da Suska ima vrednost RERP tu i tamo 10-15m2 pa kako onda jedna 31ca moze imati 20,25m2 ??? Nikako ...

Kaplar ::Lepi moji, vi svi zaboravljate relativnu permeabilnost materijala od kog je napravljen MiG, te otkud njemu tolika površina ježa.

Drugo, on je bio prepun elektronike iz 70-ih i 80-ih, kojoj je potrebno pažljivo održavanje. Otuda i variranje u tvrdnjama raznih pilota vezano za njegove mogućnosti u otkrivanju i praćenju ciljeva. Na kraju krajeva, mnoge letelice uspevaju da budu umanjeno vidljive od napred i od dole, dok od gore to već ne uspeva u tolikoj meri.

Drugo, poređenje Tu-16 sa F-15 je verovatno iz vremena dok je još i mogao da uzleti po koji Tu-16 na daljinskim komandama. Tada je i F-15 bio slabije maskiran od radara, a Tu-16 je ionako nosio bombe unutar svog stomaka, a motori su mu bili u korenu krila.

Upravo to kolega ,na sve ovo uticu i primenjeni strukturni-konstruktivni materijali ( kod 31ce legure celik-nikl,Al i to onaj D19T tzv visokotemperaturni ,Titanijum ,kompoziti itd ) ,uglovi spajanja i prelamanja posebno aerodinamickih sekcija .

U realnim uslovima primene ( to su ovi dugotrajni patrolni zadaci kontrole granica VaP kako SAD tako i SSSR nekad i RF sada ) vidimo da Orao stalno leti bilo sa 2, bilo sa sva 3 PTB ,oni jesu odbacivi ali do tog momenta znatno povecavaju RERP i umanjuju letne sposobnosti .

Stari snimak iz perioda kraja 80tih ,Orao presrece Medjeda ,naravno sa odbacivim podtrupnim/podkrilnim `PTB` ...

https://www.youtube.com/watch?v=NMb9OmXDj4g

E ovog kod 31ce nema ,sem kod preleta iz baze u bazu kad su oni DZ/B/BS koristili one odbacive PTB-2500 ispod krila i to je sve .Sta ce mu oni kad ima oko 18 000 l kerozina a od verzije DZ i uredjaj za punjenje goriva u letu .

Sad mi vidimo moguci susret `u celo` ( susretni kurs ) MiG-31 vs F-15C ili E i ko ce koga prvi uociti ,ovaj krstari na preko 20 km visine pri 2500-2800km/h a ovaj drugi ,koliko najvise i najbrze moze da leti bilo sa raketama V-V ( 8xAIM-120C/D ) bilo sa UbS klase V-Z ??? Jos ako u reon borbenih dejstava dolece sa onim PTB ,tek je to mana ... Naravno tu su i A-50 /E-3 ali otom potom ...

PS

`KP` je bas dobar forum i pazimo o cemu se tamo pise i sta se komentarise ( upravo fotka uvodnika kod 31ce )


Citat:-Propellers are good for making underpowered aircraft take-off and fly slow with high fuel efficiency.
-Turbofans are good for transonic/low supersonic aircraft.
-Turbojets are good for M1.5+ flight
-ramjets are good for M2.5+ flight
-Scramjets are good for M5.0+ flight
-Rocket engines will have similar specific impluse from 0 airspeed to M10.0+

http://forum.keypublishing.com/showthread.php?1339.....ir-intakes

Ono sto je kolega `Kaplar` ranije pisao ,dakle D-30F-6 jeste `sverezimski` motor/TVM a granice brzina se krecu u rasponu 450-500km/h do 3000km/h .Min letna brzina je tako velika zbog mase lovca naravno a ona se cesto podudara sa brzinom u prilazu za punjenje gorivom u letu od avio-cisterne Il-78/M.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nema tu neke vece razlike u zakrivljenosti uvodnika:
http://i.imgur.com/h018TUC.jpg

Ono sto pomaze kod MiG-31 su izbocine u uvodniku (da kazemo preteca DSI) ali ako pogledas kakav je sam uvodnik sto se tice odraza on je mnogo gori od glatkog uvodnika F-15.

Sumljam da bi pilot tek tako naveo brojke.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Иако има знатно већи одраз, мигушка може да види ф15 на преко 300км, можда и 400 јер нема шансе да је овај нови модификовани Заслон лошији од оригиналног. И истог може да нападне са преко 200км....ф15 нема ту могућност....

Да ли се вредност мигушке умањује појавом стелта, па врло вероватно, али не у толикој мери...и његова улога није да се бори против противничких ловаца, већ против авакса, цистерни горива, стратешких бомбардера и крстарећих ракета...а на последњем месту му је борба против ловаца...он у таквој борби би имао и своју авијацију, као и пво, а онда се све то што је горе побројао тај пилот драстично мења у његову корист...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mean_machine ::Nema tu neke vece razlike u zakrivljenosti uvodnika:
http://i.imgur.com/h018TUC.jpg

Ono sto pomaze kod MiG-31 su izbocine u uvodniku (da kazemo preteca DSI) ali ako pogledas kakav je sam uvodnik sto se tice odraza on je mnogo gori od glatkog uvodnika F-15.

Sumljam da bi pilot tek tako naveo brojke.

Nije neka veca razlika naravno kao sto nije i kod odnosa precnika onog` inlet` tj za radare vidljivog precnika/obima lopatica ventilatora .No sve su to nijanse o kojima raspravljamo ,dobro .

Evo samo `na brzaka` poredjenje dimenzija npr

MiG-31

Citat:
Длина: 22,69 м
Длина фюзеляжа: 20,62 м
Размах крыла: 13,46 м
Высота: 6,15 м
Площадь крыла: 61,60 м²

F-15C

Citat:
Length: 63 ft 9 in (19.43 m)
Wingspan: 42 ft 10 in (13.05 m)
Height: 18 ft 6 in (5.63 m)
Wing area: 608 ft² (56.5 m²)

A to za izbocine u uvodniku , to je vazan detalj ne samo u kontekstu ovog oko RERP, nego slucajno uocih dva tzv `ščotčika` kako Ruje kazu .Trebalo bi da je nesto vezano za gorivni sistem ili mozda manometar PP-sistema ?

• 3Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, Kristian_KG, carpbuster
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Novosibirsk,Tolmacevo
Mart 2017

https://pp.userapi.com/c836736/v836736417/417b2/rjQmrB_CjTI.jpg

• 1Ovo se svidja korisniku: randja26
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

To je Bort iz AB Jelizovo, Petropavlovsk-Kamcatski ,osnovna verzija, Izd. 01 .


Bort broj 14 plavi `Nikolaj Ivanov`

Citat:
Вооружение МиГ-31
Jul. 14th, 2016

Во время авиафестиваля "Крылья Пармы-2016" (Крылья Пармы-2016. Часть 1) можно было посмотреть на ракетно-пушечное вооружение истребителя-перехватчика МиГ-31.

1. МиГ-31 (№14 синий)



http://zavodfoto.livejournal.com/4949503.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@mean_machine

Nesto se pitam da li je onaj intervjuisani uopste i pilot ??? Meni se cini da je on pobrkao malo podatke .

On rece ovako ...

Citat:при облучении с передней полусферы МиГ-31 имеет ЭПР в пределах 20...25 кв. метров.

Od ranije iz jednog teksta o pokaznim gadjanjima onih La-17M , MiG-21M i Tu-16

Citat:Ту-16 (ЭПР около 19–23 кв. м)

Hm , da jedan MiG-31 ima RERP iz cela poput dosta veceg Tu-16 ???

Jos nesto


ЭПР сложных целей (реальных объектов)

Citat:ЭПР сложных реальных объектов измеряются на специальных установках, или полигонах, где достижимы условия дальней зоны облучения].

Citat:
1 Авиация Тип цели [м²]

1.1 Самолёт-истребитель 3—12
1.2 Малозаметный истребитель 0,3—0,4
1.3 Фронтовой бомбардировщик 7—10
1.4 Тяжёлый бомбардировщик 13—20
1.4.1 Бомбардировщик В-52 100
1.4 Транспортный самолёт 40—70

sa stranice ru.wiki

Эффективная площадь рассеяния


sremac983 :: јер нема шансе да је овај нови модификовани Заслон лошији од оригиналног. .

Kod `Zaslon-AM` daljina osmatranja-zracenja je povecana za cak 30 % ,moguce u odnosu na verziju `A`( 1985-1990,od `91 na MiG-31B ) a ne onu osnovnu s kraja 70tih,pocetka 80tih


Citat:Как рассказали «Известиям» в оборонно-промышленном комплексе, самолеты оснащают бортовыми радиолокационными системами (РЛС) «Заслон-АМ» с цифровым сигнальным процессором «Багет-55».

По словам представителя Научно-исследовательского института приборостроения имени Тихомирова, который проводит модернизацию, дальность обзора РЛС увеличится на 30%.

Jos neki detalji o daljinama otkrivanja-pracenja-zahvata

Citat:Zaslon can detect targets as small as 0.3 sq. m radar cross-section (RCS) to a maximum range of 65 km .

http://toad-design.com/migalley/index.php/jet-aircraft/mig31/mig31-zaslon-radar/

Od ranije znamo da je prvobitni Zaslon na vezbama zahvatao KR tipa H-55 ( H=do 300m ,V= do 900km/h ) sa cak 90 km .

PS

Jedan materijal na engl. o racunanju vrednosti RERP i gle scene, autor u svom radu iz 1983 g daje neke podatke o mogucoj RERP MiG-31 `Vatrene lisice` ( film snimljen godinu ranije ) .

RADAR CROSS SECTION LECTURES
by Distinguished Professor Allen E. Fuhs Department of Aeronautics Naval Postgraduate School

http://www.dtic.mil/dtic/tr/fulltext/u2/a125576.pdf

https://arc.aiaa.org/doi/abs/10.2514/4.104695

• 4Ovo se svidja korisnicima: mean_machine, ray ban11, sremac983, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nema tu nikakvog čuđenja prijatelju. Relativna permeabilnost čeličnih legura je toliko dobra, da se recimo "rđajući" Cr42Mo+QT može koristiti za jezgro pola velikog generatora. Jednostavno FeNi gde god ga na avionu smestio, daje deset puta bolji odraz na radaru umesto da si tamo smestio Al, Li, Ti ili slično.

Drugo, stelt avioni sa RAM debljine 2-3cm su mnogo dobri za talasne dužine 4-6mm. Sa talasnom dužinom od 3cm ti već imaš potrebu za 15cm debljinom sloja. Da li oni dripci u "flying suit" imaju na sebi viška jakni, torbi, ili po 5-6 pari gaća?

Treće, gužvanje (uslovno rečeno za oplatu aviona, sličnu čekiću za meso) konstrukcije oplate na formu, koliko-toliko blisku formi radarske "gluve sobe" mora da bude baš u toj formi koja bi podržala debljinu RAM od 2-3cm. Dakle ti šiljci su određene visine, a RAM ih prekriva od svojih korena do vrhova.

Cela ta konstrukciono-tehnološka skupa podloga je za milimetarske radare i za njih je ona zaista efektna. Za centimetarske i decimetarske je efektna taman koliko može da te talase pretvori u toplotnu energiju, ali oni jednostavno "prošišaju" kroz tu zamku, odnosno vraćaju se. Otuda sledi da radar mora da ima veliku vršnu snagu i dobru filtersku i pojačivačku elektroniku. Šta će mu filterska? Pa da očisti signal od drugih harmonika, koji su bez značaja, ali su u veoma bliskim učestanostima. Oni ne nastaju odražavanjem signala od druge letelice. Oni su plod postavljanja radio-smetnji. Jednom očišćen signal, mora se verodostojno pojačati, bez ikakvih izobličenja, ili dodavanja harmonika i to je upravo najveća prednost dalekometnih radara, kao što je Zaslon-AM.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Aha hvala kolega ,dakle to je do strukturnih materijala ,tj legure celik-nikl ( ovo sam ranije pomenu/pitao, no ostalo je bez odgovora ) .Nego sta je sa farbanjem onda ,koje su karakteristike boje kojom se presvlaci taj materijal tj legura ? Opet i kod 31ce imamo kompozite i druge materijale i to na napadnim ivicama sto je bitno kad se avion gleda/ozracuje spreda .

Mozda se pomenuta vrednost RERP odnosi na moment ozracivanja iz donje polusfere zemaljskim radarom ? Tada je prakticno ozracena citava donjaka aviona ,siroki trup ,velika krila i horizontalci ...

Posto ste pomenuli RAM ,` stelt -tehnologiju` uopste ,evo nam nesto interesantno na tu temu ...

Citat:Pyotr Yakovlevich Ufimtsev (Russian: Пётр Я́ковлевич Уфи́мцев) (born 1931 in Ust-Charyshskaya Pristan, West Siberian Krai, now Altai Krai) is a Soviet/Russian physicist and mathematician, considered the seminal force behind modern stealth aircraft technology. In the 1960s he began developing equations for predicting the reflection of electromagnetic waves from simple two-dimensional shapes.

Much of Ufimtsev's work was translated into English, and in the 1970s American Lockheed engineers began to expand upon some of his theories to create the concept of aircraft with reduced radar signatures.

Biography
Ufimtsev was born into a peasant family in the village of Ust-Charysh Pristan (N 52.40, E 83.66), in the Altai region, of the RSFSR of the former USSR. At the age of 3 his father was repressed by the regime and later died in a forced labor camp (GULAG system). In 1949 Ufimtsev finished school and entered the physics-math department at Almaty State University (now in Kazakhstan). Because of progressing myopia (nearsightedness) he had to move from Almaty to a specialized clinic located in Odessa, Ukrainian SSR. Later in 1952 he continued his studies at the Odessa State University. After graduating from university in 1954 he was invited to attend the Institute of Radio-engineering and Electronics in Moscow, where he specialized in electronic warfare.

Contributions to stealth
Ufimtsev became interested in describing the reflection of lasers while working in Moscow. He gained permission to do work on it after being advised that work was useless and would curtail his advancement. Because the work was considered of no military or economic value, Ufimtsev was allowed to publish his work internationally.

A stealth engineer at Lockheed, Denys Overholser, had read the publication and realized that Ufimtsev had created the mathematical theory and tools to do finite analysis of radar reflection. This discovery inspired and had a big role in the design of the first true stealth aircraft, the Lockheed F-117. Northrop also used Ufimtsev's work to program super computers to predict the radar reflection of the B-2 bomber.

In the 1960s Ufimtsev began developing a high-frequency asymptotic theory for predicting the scattering of electromagnetic waves from two-dimensional and three-dimensional objects. Among such objects were the finite size bodies of revolution (disk, finite cylinder with flat bases, finite cone, finite paraboloid, spherical segment, finite thin wire). This theory is now well known as the Physical Theory of Diffraction (PTD).



https://en.wikipedia.org/wiki/Petr_Ufimtsev

Ima i ovo recimo,ima veze i sa `Zaslon` ako imamo u vidu da su Sovjeti jos na LB 1991 izazvali na `dvoboj` Amere sa F-117A koji je dosao iz prvog zalivskog rata tada a to suceljavanje znamo nije prihvaceno .

Citat:An example of this can be seen in Paper D, where the RCS of an F-117 model is calculated at 100 MHz and 5 GHz. When the aircraft is illuminated head on the monostatic RCS is approximately 24 m2 at 100 MHz and 0.0001 m2 at 5 GHz. These statistics are calculated from a rather simplified model and are not entirely representative; however, they reveal the fundamental fact that, by using lower frequencies, the radar range equations predict that, in free space, the stealth platform can be detected at a distance approximately twenty times larger than what is possible at higher frequencies. However, there are good reasons why radars have been developed to work with higher carrier frequencies, until stealthy platforms arrived on the scene. Low frequencies produce large clutter returns, and the lobe width of a given size of antenna is approximately proportional to the inverse of the carrier frequency, which in turn will limit the positional accuracy that the radar can achieve. Therefore, lower frequencies can improve the probability of detecting stealthy platforms; however, once detected, it is more difficult to determine the exact direction to the platform.

izvor :

Assessment of Aircraft Radar Cross-Section for Detection Analysis
BJÖRN PERSSON

https://www.diva-portal.org/smash/get/diva2:919307/FULLTEXT01.pdf