Su-57 novi ruski lovac

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Nov 2011 14:36

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Nadam se da će ovo razjasniti priču oko PESA i AESA

Dopuna: 23 Nov 2011 14:37

Until the end of this year, is scheduled to begin flight tests of third experimental fighter T-50, equipped with radar AFAR. Told, "HBO" official company "Sukhoi" Alex Poveshchenko. Airborne Radar (SAR) with an active phased antenna array (AFAR), a member of a highly automated multi-functional integrated electronic system (VMIRS) fifth-generation fighter T-50 was created in NIIP them. Vladimir Tikhomirov. Prototypes of radar AFAR can be seen in the exhibition NIIP at MAKS-2009 and MAKS-2011. About this newspaper are detailed in number 30 from 12-18.08.2011.

During the MAKS-2011 two prototypes AFAR for the T-50 were tested on the stand of the Institute. First two years, then within a year. The third prototype radar AFAR held this year, benchmark tests, then after its acceptance tests set at the third prototype T-50-3. Now on the aircraft plant in Komsomolsk-on-Amur (KnAAPO) completed preparations for flight testing of the third sample PAK FA. It is planned that after a few test flights Machine T-50-3 will be used to begin testing of radar and radar equipment in the avionics of a fighter. Developers do not hide the difficulties of NIIP, which must be overcome when creating them with AFAR radar, which uses the domestic electronic component base. Development of its production comes from a lot of stress. Especially in the production of transceiver modules.

It remains to add that in the VMIRS fighter T-50 is composed of five radar stations. Priority in the development and testing is given to the front of AFAR and its integration with other aircraft systems. And she radar AFAR has many new modes that will apply for the first time in domestic practice.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne radi se o laptopu pa da je vazno dali je 32nm ili 45nm... cipevi za masine sa odredjenom funkciom su nesto skroz drugo od procesora za kucni kompjuter.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Au mare i te kako je važno...ne znam koliko si verziran, ali postoje gomile razloga zašto im je potrebna što manja tranzistorska struktura, počev od stvari, tipa smanjenja TRC modula, istog i većeg kapaciteta, kojih onda možeš da staviš više na isti "tanjir" radara...pa preko raznih drugih sistema avionike, Helmet sight-a, pa sve do pobolšanja mogućnosti na primer da se kroz vizir šlema može gledati kroz avion kao da oplata ne postoji, sve to danas postoji zahvaljujući konstantnom smanjenju tranzistora a zamisli kada bi uspeli da doju na 15nm ili 10nm ili ...pa celokupna nanotehnologija se zasniva na predpostavci da će se u budućnosti praviti tranzistori veličine 0.32 nm, tek onda ćeš moći da napraviš robota koji će obavljati odredjenu funkciju a biće veličine pla glave čiode... a hiljade takvih robota će moći da formiraju složene strukture i forme...bla bla..ali to je suština priče.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam je li bio ovaj link
Ima zanimljivih slika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ranxerox ::Au mare i te kako je važno...ne znam koliko si verziran, ali postoje gomile razloga zašto im je potrebna što manja tranzistorska struktura, počev od stvari, tipa smanjenja TRC modula, istog i većeg kapaciteta, kojih onda možeš da staviš više na isti "tanjir" radara...pa preko raznih drugih sistema avionike, Helmet sight-a, pa sve do pobolšanja mogućnosti na primer da se kroz vizir šlema može gledati kroz avion kao da oplata ne postoji, sve to danas postoji zahvaljujući konstantnom smanjenju tranzistora a zamisli kada bi uspeli da doju na 15nm ili 10nm ili ...pa celokupna nanotehnologija se zasniva na predpostavci da će se u budućnosti praviti tranzistori veličine 0.32 nm, tek onda ćeš moći da napraviš robota koji će obavljati odredjenu funkciju a biće veličine pla glave čiode... a hiljade takvih robota će moći da formiraju složene strukture i forme...bla bla..ali to je suština priče.

још увек је то СФ за све...за једно 10-15 година ок, али сад то је СФ

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

black venom :: Obim ovih ispitivanja je ogroman i on zahteva angažovanje više prototipova da bi se skratilo vreme trajanja ispitivanja

Број прототипова је могуће смањити испитивањем опреме на другим платформама.
Пример коришћења Ту-134Ш, у развоју авиона Су-34.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve što je za 15-20 godina nije SF, već samo pitanje brzine razvoja...pre 20 godina mobilni koji sada imam, je bio moram priznati čisti SF, a danas to uzimamo zdravo za gotovo, tako da mi je to bio nauk...da posmatram tehnologije i njihov razvoj na malo drugačiji način.
U zdravlje zemljak

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Јесте био је, као и данас та технологија...јесте да се данас технологија много брже развија, али неке ствари су и даље СФ...

• 1Ovo se svidja korisniku: sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Citat:Evo, na slikama se vidi da sam bio u pravu sta se sivog lakiranja preko dela zutog polja tice. Very Happy

Mare Care ja bi pre rekao da sam ja imao odredjeni previd, nego da si ti upravu, jer mislim da je vecina stvari koje si izneo netacna

Ali u svakom slucaju je dobro da se nadopunjujemo, jer da mi nisi skrenuo paznju na odredjeni detalj, prevideo bi neke stvari.

Citat:To sta si oznacio nije "nazubljenje".

Tacno, u kalsicnom smilu reci nije, ali na osnovu sturih fotki bilo je prirodno da se pomisli da je radom drugacijeg oblika na spoju sa trupom, zato sto je radom kod svih prethodnih modela bio od drugacijeg materijala u odnosu na ostali deo trupa (odnosno u odnosu na njegov dobar deo).

Citat:To je samo varijacija u lakiranju. Belo lakiranje radoma nije 1:1 sa zutom povrsinom kod nelakiranih, dosta je krace.

Iskreno, ne znam o kom "lakiranju" govoris?

Citat:Pogledaj tvoju trecu sliku, vidis dokle je belo, samo do nazubljenja na radomu

Belo na trecoj slici je samo bela farba, koja predstavlja maskirnu semu aviona i koja se u stvari ne proteze samo do nazubljenja na radom-u vec i daleko iza njega.



Citat:a zuto (kompoziti) ide do one linije koju si oznacio plavom strelicom, do samog OLSa

Zuto koje se vidi kada avion nije ofarban nisu kompoziti, vec uglavnom legure aluminijuma kod ruskih aviona.
Kompoziti su sive boje u skoro 99% slucajeva.











Na ovim slikama se vidi da su legure aluminijuma uglavnom zute boje, dok su kompozitni delovi sive, kao sto je recimo dobar deo kicme kod SU-35S koji je zamenio vazdusnu kocnicu itd. ili dobar deo oplate kod Mig-29K.

Znamo da PAK FA ima oko 70% oplate od kompozita i upravo je to ta siva boja koja dominira na neofarbanim prototipovima.
Takodje kod prethodih modela ( 051 i 052 ) ceo radom je zute boje zbog cega mozemo da zakljucimo da se radi o nekoj kombinaciji legure aluminijuma, sto je i sasvim logicno jer ti modeli nisu imali radar, pa nije bilo potrebe za posebnim materijalima koji korespondiraju sa radarskim talasima specificne frekfencije.

Citat:Ovo sta tebi izgleda kao nazubljenje je samo zuto jer ima nesto ispod (ima i na starijim slikama), samo je na ovoj slici jedan deo (koji moze i da se vidi na slici koju si postavio gde je jos bilo nelakirano) prelakiran u sivo dok je gore i dole ostalo zuto.

E sada dolazimo do krunske stvari.
Taj deo kod 053 nije "prelakiran" vec je upravo drugaciji, odnosno njegova struktura je od kompozitnih materijala.

Zato sam ja pomislio da je radom na spoju sa trupom drugacijeg oblika (sto na kraju nije ni iskljuceno jer moze da se desi da su njegove komponente zaista drugacije i po obliku, a ne samo i po strukturi)





Na ovoj slici moze da se vidi da je deo radom-a (koji je sada od kompozitnih materijala kod 053 ali na desnoj strani, za levu jos ne znamo) na levoj strani PAK FA broj 051 i 052 potpuno drugaciji u odnosu na desnu stranu.
To je takodje bio zbunjujuci momenat, jer sam ja slike visoke rezolucije uglavnom gledao sa te leve strane, cak sam i postavio takvu jednu u proslom postu (slika br. 3), a ti si mi upravo svojim komentarima i skrenuo paznju da su one razlicite.
Da li je taj deo na levoj strani drugaciji (asimetrican) od dela sa desne strane na 053 ostaje da se vidi kada budemo imali slike vece rezolucije sa te strane.
Ako bude bio istog oblika kao i na levoj strani i uz to i od kompozita, bice jasno da se radi o odredjenoj vrsti redizajna.



Eto, mislim da je dosta stvari sada jasnije

• 1Ovo se svidja korisniku: zixo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zaista mi nije jasno zasto je 90 nm vs 32 nm vazno za bilo kakvu prakticnu korist?

Hajde recimo da jedan cip klase 65 nm, dakle jedan Pentium 4 i uporedimo sa recumo novim 32 nm klasom u recimo Core i7. Bilo koji kompetentniji centar elektro industrije bi mogao da napravi kompjuter sa paralelnih recimo 8 Pentiuma 4 i da po svim performansama bude jednak jednom sistemu sa jednim Core i7. Razlika bi bila tek u vecoj potrosnji struje, hladjenju i tezini. Ali koliko razlika je u tezini izmedju jednog procesora na 32 nm procesu i recimo 32 procesora na 90 nm? Svi danasnji superkompjuteri nisu "superkompjuteri" zato sto su napravljeni na jednom "superprocesoru" nego zato sto uposljavaju desetine hiljada obicnih procesora. Naravno da je bolje sa stanovista hladjenja i efikasnosti imati procesore na manjem procesu ali za prakticne svrhe u jednom avionu nece biti prevelike razlike. Recimo da umesto najnovijeg Core procesora, Rusi stave 8 svojih Elbrusa. Zajedno sa malo vecom potrosnjom struje, i hladjenjem recimo da doda 20 kg tezine. Da li je to uopste neka razlika u performansama???

Mare lepo kaze, ne radi se tu o licnim racunarima nego o racunarima posebno konstruisanim za jednu ili dve funkcije. Razlika je ogromna. Mislim da ovde nepravdano mesamo reklamu komercijalnih proizvodjaca koji te skokove predstavljaju kao revoluciju i stvarnost. Recimo samo sledece, koja je razlika u radu MS Word na Pentiumu 4 i na najnovijem procesoru? Apolo misije su letele na racunarskoj moci jednog obicnog kalkulatora.

Izvinjavam se na skretanju sa teme ali insistiranje na analizi procesa na kojem je hardver sa PAK-FA pravljen je promasaj.