offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25256
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
hooraay ::Захваљујем Сириусе. Елем налећех на једну интересантну тему па да је мало изложимо овдје. Око пола милиона затвореника је било у црвеној армији. Не говорим о казненим батаљонима или слично. Него о затвореницима који су ријешили да свој гријех оперу у крви, пар њих је постало херој совјетског савеза.
Стићи ће и она на ред. задао си ми задатак, извршићу га. 
Најпре, један капитални текст, проверено тачан:
ОПШТА ОЦЕНА ГУБИТАКА
Враћајући се на анализу општег броја људеских губитака армије и флоте, треба приметити да постојећи статистички подаци омогућавају у потпуности оцену убијених личног састава, уведеног у опертивни састав по годинама и периодима рата, кампањама, стратешким операцијама, биткама и појединачним биткама.
Код пажљивог разматрања табела добија се објективна слика величине наших губитака у време рата. Неутрална статистика скреће нам пажљу и на прве херојске, али и чешће трагичне дане, о врло тешкој ситуацији у којој смо морали да се боримо у тој незаборавној, 1941. години. то су биле крваве битке на граници са противником који је био и бројчано и технички надмоћан. Држање Брестовске тврђаве, први успешни контраудари, очајнички покушаји пробоја из окружења и заробљеништва. Бесповратни и медицински (Руси их називају санитарни) у перви шест месеци и девет дана 1941. године дошли су до броја 4.473.820 људи (!). Од тог броја убијено је или умрло у етапама болничке евакуације 465,4 хиљаде људи (готово пола милиона, сваки једанаести губитак), од рана у болницама подлегло је 101, 5 хиљада људи, умрло од болести, погинуло као последица инцидената и томе слично 235,2 хиљаде људи, нестало без вести и пало у заробљеништво 2.335.500 људи, рањено и контузовано (Руси контузоване сврставају у посебну категорију услед масовности те појаве) 1.256,400 људи, разболело се 66.100 људи, промрзло 13.600 људи. Посебно висок проценат (52,2%) одлази на нестале без вести и пале у плен (моја примедба: до 2010. године оперисало се приближном бројком од око пет милиона људи за које се не зна гроб . У току су свеобухватна и масовна ''поисковие движения'' у којима хиљаде младих добровољаца, праћени професионалним истраживачима, форензичарима, оружарима, историчарима, итд прекопавају поља битке према ратним дневницима и поново сахрањују погинуле борце).
Ништа мањи бесповратни губици били су и 1942. године. Фашисти су продужили наступање, а јачао је и омасовљавао се отпор РККА и партизана. Непријатељ је претрпео први велики пораз под Москвом. Високо напрезање борбених дејстава одразила се и у броју неповратних губитака - 3.258.300, као и санитараних губитака - 4.111.100 људи.
О размаху великих битака које је водила РККА протерујући фашистичке банде са родне земље говоре и таблице по квараталима у последњим годинама рата. Укупно , за цео ток ВОВ (укључујући и кампању на Далеком Истоку), бесповратни губици армије и флоте зауставили су се на броју 11.285.000 људи, а санитарни губици (према рапортима из јединица) - 18.344.000 људи.
Терет губитака по саставу изгледао је овако:
-Официри: 7, 68%.
-Подофицири : 17,62%.
-Војници: 74.70%.
Највеће губитке претрпео је најискуснији - редовни састав кога је затекао рат.
Губици расту и смањују се у апсолутној зависности од ритма рата, смењивања великих битака и затишја.Највећи број несталих без вести и осталих у заробљеништву био је у 1941. години када је изненадни напад довео у незавидан положај државу и оружане силе. Лоше организован увид у губитке, неприпремљена служба асанације, утицали су на то да ни штабови најнижег ранга често нису могли знати размере својих губитака. Јединице, које су стизале у окружење, често нису могле ни на који начин да јаве своју ситуацију, мртве, рањене, итд. Многи погинули водили су се као нестали (пропали без вести). Када се фронт стабилизовао и РККА успешно спровела организацију и у том , асанационом и санитарном делу дејства, нестали су у укупној бројци губитака износили десети део.
Добрим показатељем дешавања на фронтовима биле су и бројке рањених. Оне су увек биле високе у односу на укупне губитке, лета 1943. чак 65%. Највише на тај број утицале су гигантске операције које се све воде под једном битком - Курском избочином. Ту су Немци покушали да се реванширају за Стаљинград.
У време затишја повећавали су се бројеви разболелих и промрзлих, посебно почетком 1943. када је више од једне трећине губитака отпадало на те бројке. Фронтовски живот, немогућност редовне хигијене, борбена готовост у рововима, некретање, итд, само су неки од тих узрока.
Године 1941. РККА је водила жестоке, огорчене битке, одступала је, неретко падајући у велика окружења. Зато су и логичне бројке од готово једне трећине неповратних губитака и мање од једне десетине санитетских губитака. Наравно да су санитетски губици били сразмерно већи, али то се неће никада тачно установити. Многи су остали на пољима битке, заробљени или стигли у број несталих.
Тај однос значајно се променио 1942. године. Као и раније су бесповратни губици били велики (28,9%), а порасли су санитарни губици јер је увид у њих био тачнији.
Унеколико су се смањили бесповратни губици у 1943. години, пре свега на рачун мањег броја несталих и палих у заробљеништво. Много организованије спроводила се евакуација рањених јер је фронтовска линија била релативно стабилна, а искуство велико.
Године 1944. у време наступајућих бојева потпуно су се смањили неповратни губици, а санитетски су се удвостручили. Готово иста таква ситуација била је и у 1945. години.
|
