offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26016
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Могуће је да сам овај текст већ негде на овој теми постовао, али да не прелиставам двеста и кусур страна, много је.
Овај човек свакако није стаљиниста (имам тај текст и на руском, ако неко мисли, којим случајем, да сам ја нешто дотеривао у преводу), па се треба поуздати у ово што је написано.
Апостата је то једноставно рекао - обичан народ није доживљавао те ''репресије'' онако како се оне, с неподношљивом лакоћом претеривања, стално или повремено потежу свуда, па и код нас. Кад неко каже - ''Стаљин је побио милионе људи'' или ''Тито је побио стотине хиљада '', одмах постављам питање: знате ли колико је то брдо лешева? Знате ли колико је то породица које нико на свету не би могао да ућутка? Изгледа да је теже ућуткати лаж и псеудоисторичаре него саму истину.
Ево тог текста:
Разматрање теме стаљинских репересија, поред мноштва идеолошких фактора који уводе у проблем ''на граници добра и зла'', усложњено је и вишеслојношћу мита о ''култу личности'', формираном с радним циљевима и у разним временским периодима.
Никита Сергејевич Хрушчов је користио раскринкавање култа личности као својеврсну шок терапију за јачање и легитимизацију своје власти и дистанцирања од сопствене одговорности за учешће у репресији. У шездесетим и седамдесетим годинама та тема је коришћена против њега самог, а у осамдсетим и деведесетим тема стаљинске репресије била је надувана ради свргавања КПСС и пуног уништења СССР.
Покушајмо да се мало позабавимо са цифрама.
У фебруару 1954. године за Н.С. Хрушчова био је припремљен извештај коју је потписао врховни тужилац СССР Р. Руденко, министар унутрашњих послова С. Круглов и министар правде СССР К. Горешенин, у коме се наводи број осуђених за контрареволуционарне преступе, за период од 1921, до првог фебруара 1954. године. Сагласно том извештају у том периоду било је осуђено од стране Јединствене главне политичке управе, ''тројки'' НКВД, појединачних суђења, Војног колегијума, грађанским и војним судовима, укупно 3.777.380 људи. Од тог броја на смрт је осуђено 642.980 љдуи, а на задржавање у логорима и затворима на рок од 25 година и мање, 2.369.220 људи, а на прогон и расељавање 765.180 људи.
Обратите пажњу, каква је то статистика за 32 године, а реч је о периоду Грађанског рата и врло сложеном добу после ње. То су четири године страшног рата с хитлеровцима. То је сложени период после Великог отаџбинског рата. То је борба са многобројним бандама бандероваца и такозваних шумских братстава. У том броју налазе се и репресије Јежова и Јагоде и других крвавих џелата. Ту су убројани и издајници власовци. Ту су, такође, дезертери и мародери, самоубице, паничари. Међу њима су и припадници бандитског, криминалног подземља, али и саучесници есесоваца који су такође пролили крв. Ту је и ''Лењинска гарда'', разваљивачи велике државе, на радост душмана Русије. Ту су и Зиновјев и Камењев са својим чисткама. Остали троцкисти су такође у том броју, као и делатници, активисти Коминтерне. Џелат Бела Кун који је удавио хиљаде официра на Криму са камењем око врата. Јасно је да је општа бројка људи под репресијом веома сложена и вишеслојна.
Ако поделите општи број стрељања на број година, добија се мање од 22.000 људи годишње. Да ли је то много? Наравно да је много. Но, хајде да не заборавимо колико су биле сложене и тешке те године. И никаквих десет милиона кажњених није било. То је, тачно говорећи, свесна, пласирана лаж.
Запамтите ову бројку:
За период од 1921. до првог фебруара 1954. било је на смрт осуђено 642.980. људи. За 32 године! То је оно што се стварно догодило.
То мора да се обавезно зна и памти. О такозваном репресираном саставу Црвене Армије од маја 1937 до септембра 1939. године , када је ''уклоњено'' четрдесет хиљада људи (!) треба такође нешто рећи. Управо такву, округлу бројку, прво је објавио часопис ''Пламичак'' (''Огонек'', чувени омладински часопис СССР врло много пласиран у иностранству) у броју 26 из 1986. године. То су поновиле ''Московске новости', а за њим и друга издања. Одакле се појавио такав број? Ево откуда: реч је о томе да је петог маја 1940. године начелник Главне управе кадрова Народног комесеријата одбране, генерал-лајтант Е. Шчаденко представио је Стаљину извештај о раду управе за протеклу, 1939. годину. У њему је било речи о томе да је у периоду од 1937. до 1939. године било отпуштено (демобилисано, пензионисано) 36.898 припадника командног састава. Подвлачимо - отпуштено.
Од тог броја године 1937. било је отпуштено 18.658 људи (13,1% службеног броја командно-начелнчког и политичког састава), а следеће , 1938. године било је 16.352 човека (9.2% командног састава); године 1939. било је отпуштено 1878. људи (0.7% командног састава).
Разлози за отпуштање били су следећи:
1. По старосној доби
2.По здравственом стању
3. По дисциплинском поступку
4. По моралној неподобности
5. Према политичким мотивима. Отпуштено је 19.106 људи; после подношења жалби и спроведених провера њих 9247. било је враћено у службу.
6. Ухапшено је, односно репресирано, 9579. људи из начелничког састава (од тог броја 1457 враћено је током следеће две године у службу).
На тај начин може се констатовати да је број официра, ухапшених током 1937-1939. године (без РВ и Флоте) укупно био 8122 човека (3% командног састава из 1939. године).
Укупно је од тог броја на смрт осуђено око 70 њих, а стрељано 17 (!) . У основи, стрељани су највиши чинови - два од пет маршала (Тухачевски за организовање троцкистичке војне завере, Јегоров за учешће у шпијунажи, припреме терористичких аката и учешћу у контрареволуционарној делатности). Још један маршал, Блихер, био је ухапшен за учешће у војно-фашистичкој завери, приведен због несразмерних губитака и свесној пропасти операције на језеру Хасан, но он је умро у затвору. Такође су за аналогне, посебно опасне преступе, били стрељани пет од девет команданта армија првог ранга (Белов, Јакир, Уборевич, Федко, Фринковски) и други представници 'пете колоне'.
И, на крају, најјасније сведочанство из уста непријатеља:
''Вермахт ме је просто издао, ја гинем од руку сопстевених генерала. Стаљин је извео генијалан поступак, спровевши чистку у Црвеној армији и спасавши се од прогонитељске аристократије'' (из интервјуа Адолфа Хитлера новинару К. Шпеиделу крајем априла 1945. године):
Допуна извора који су коришћени, како би се читалац уверио у њихов квалиет, односно вредност:
Извештај специјалног одељења МВД СССР о броју ухапшених и осуђених за период 1921-1954. од 11. децембра 1953. године коју је потписао начелних одељења архива Павлов. На његовим основама сачињен је извештај који је предат Хрушчову. Такође, распис Шчаденка и интервју Хитлера су недвосмислени и верни.
Напомене:
1. На смртну казну осуђено је 642. 980 људи за 32 године.
У тај број улазе: банде грађанског рата, убице, пљачкаши, полицајци-колаборационисти, власовци, дезертери, шумска братства и криминалци, сви они које смо видели у филму ''Место сусрета не може се променити''.
2. За две године, од 1937. до 1939. било је отуштено из редова РККА 36898 командира.
У том периоду на војним катедрама било је припремљено око четврт милиона официра (!)
3. ''Ја гинем од руку сопствених генерала''.
За време Великог отаџбинског рата није било ни једног покушаја државног удара. У Немачкој било је неколико атентата на Хитлера и неколико покушаја да се ступи у сепаратни мир без Хитлера.
Извор:
http://alexey-klyuev.livejournal.com/24186.html
|