SSSR protiv sila Osovine - rat titana

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Породице жртава југословенских комуниста је итекако имао ко да ушутка, не видим да је код Стаљина било нешто друкчије! А колики је број жртава код нас тешко да ћемо икад сазнати, чини ми се да је она комисија дошла до бројке од 60.000?

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Te podatke tzv komisije niko nije video. Po podacima koji su oni prezentovali cifra je manja od 20.000 (za oko 10.000 imaju dokaze) kad je reč o Srbiji. A u taj broj ulaze i folksdojčeri koji na njihovom spisku čine oko polovine.
Komisija je krenula sa cifrom od 200.000 pa pošto su potrošili silne moraju da ih pravdaju. Ako imaju podatke o 60.000 ljudi stradalih u Srbiji zašto to ne predstave javnosti. Posle više od deset godina rada i potrošenih ogromnih para na rad komisije mi još uvek imamo rekla kazala za sve preko oko 10.000 sigurnih žrtava (uključujući folksdojčere).

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imaju na sajtu dktg podatke za oko 60 hiljada ljudi, ali oko pola su folksdojčeri umrli u logorima (neki prirodno, neki od bolesti), zatim Mađari, osuđeni i streljani, četnici stradali u borbama itd.
Od ukupnog broja, streljanih bez suda je možda oko 10-15%.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Познајем човека коме су партизани ухапсили оца и коме се губи сваки траг. Једноставно нема га. И није био једини из тог села. Није било суђења, нема папира и докумената а људи нема.

Дакле шта је истина? Оно што пише на папиру? Шта то значи? Ако у неком документу стоји да је напр. у периоду од 1931 до 1945 год. осуђено на смрт 254, 371 то значи да је толико људи убијено? Документи се не фалсикују? Документи се не уништавају? Или ако није уписано у документ и ако није ударен печат то се није догодило?

За време Стаљина нису могли да осуде на смрт 600, 000 људи а да побију још 3 милиона кроз разне депортације и убиства без суђења?

Пазите. Истина лежи негде између комунистичке и западне пропаганде. Обе су екстремне.
У осталом, зар ми уопште можемо безрезервно веровати било коме? А посебно онима који су у затвор терали људе због вицева или песми?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Како уопште поуздано открити тачан број убијених послије толико година? Осим оних које ће ископати из тајних гробница, али није реално очекивати да се све гробнице пронађу. Живих свједока готово да више и нема, а документа- па папир трпи све зар не?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Људи, да нисмо мало скренули са теме?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Промашили 2000 километара!

• 7Ovo se svidja korisnicima: Bane san, babaroga, apostata, voja64, bojank, husky, miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Siriuse nismo skrenuli sa teme jer je matrica ista.
Niko ne kaže da nije bilo streljanja ali ...
U Temniću je bilo oko 30 sveštenika komunisti su streljali jednog (više je stradalo u četničko ljotićevskim razračunavanjima). Potomci tog sveštenika kažu da je ubijen samo zato što je bio sveštenik. Na pitanje zašto onda nisu pobili i ostale sveštenika naravno ćute.
Na prostoru od Jastrepca do Ćuprije (opštine Aleksinac, Brus, Aleksandovac, Kruševac, Ražanj, Paraćin, Ćuprija, Varvarin i Rekovac) bilo je oko 500 (pet stotina) ravnogorskih predsednika opština. Komunsiti su posle rata streljali maksimalno desetak. Potomci svih tih streljanih uglas tvrde kako su streljani samo zato što su bili za Dražu. Al', što onda ne postreljaše preostalih 490.
U kruševačkom kraju pa i nešto šire ubijeno je nakon rata 5 do 6 sveštenika uključujući sveštenika Novakovića koji nije streljan nego je ubijen u pokušaju proboja zatvorenika iz zatvora. Inače, on je bio greškom i uhapšen zbog čega su neki šefovi OZNE u Kruševcu bili smenjeni. Ni jedan nije streljan zbog četnika. Jedan je streljan jer je krio nedićevce u oltaru, jedan jer je bio pripadnik Rodinih četnika (osuđen na smrt i od Keserovića, pobegao od Keserovića u čačanski kraj gde je i streljan od partizana), jedan jeste bio u Ravnogorcima ali je osuđen zbog čuvenih razbojništava sa obeležavanjem čičkom (ima te to u Deobama Dobrica Ćosića) i jedan ili dvojica ruskih monaha jer su se kao sveštenici pridružili kozačkoj diviziji pod nemačkom komandom. Za ove monahe iz manastira Strmac sam milion puta pročitao kako su stradali kao ruski beli emigranti od partizana. Nigde se ne navodi da su bili vojni sveštenici kod kozaka i da su ih pri povratku u manastir uhvatili Bugari, predali Rusima i ovi ih postreljali. Arhijerejski namesnik resavski Aleksandar Keler je bio Rus i bio je glavni ideolog Ravnogoraca u Resavi. Ljotićevci su nekoliko puta pokušali da ga ubiju a na njihov zahtev je jedno vreme ležao i u Banjici. Posle rata je na zahtev komunista smenjen sa mesta arhijerejskog namesnika i bio nekoliko puta saslušavan. I to je sve. Jedini sveštenik u Braničesvkoj eparhiji koji je možda stradao samo zato što je bio Ravnogorac je jedan sveštenik iz Ćuprije. Inače komunisti su u celoj Braničevskoj eparhiji ubili 8 sveštenika, koliko i Ravnogorci ili Ljotićevci.
Već sam više puta naveo primer sveštenika iz okoline Palanke koga su ubili četnici jer je ovaj bio ljotićevac i cinkario svoje parohijane Ljotićevcima koji su ih hapsili i predavali Nemcima kao taoce za streljane. Ćerka ovog sveštenika je redom svuda davala intervjue kako su njenog oca ubili - ko drugi nego komunisti. Mene je napala kao recezenta što sam dozvolio autoru monografije tog sela da napiše da su joj oca ubili četnici. Jbg ponovo sam joj ubio oca.
Gde god može da se kontrolišu detalji dođeš do zaključka da bi bar 70% streljanih bilo streljano i da su ravnogorci došli na vlast.

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, hooraay, bojank, husky, miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ebga jesmo skrenuli smo (ipak jesmo malo pukovniče ), ali to je normalno na ovakvim temama.

Ono što je meni interesantno je to da se uvijek susrećem sa sumnjom u vezi onih gore pomenutih brojeva (ne toliko kod istoričara, koliko kod ljubitelja).
Dalje je interesantno i to što tu sumnju iskazuju ljudi (markoni, fantom, majke mi ništa lično) koji toj problematici pristupaju sa pozicija koje su uglavnom nesvjesno formirane na osnovu onoga što je napisano, decenijama propagirano i pričano prije kraja '90.

I ja shvatam naravno da je teško odjednom prihvatiti nešto totalno drugačije. Ja sam bio u takvoj situaciji tokom '90. u Rusiji - moja prva reakcija je bila "ma nije moguće"?
I dugo mi je tebalo da priznam da je i te kako moguće.

Stvar je u tome da treba shvatiti samo jedno - sve što je o tome problemu napisano prije kraja '90-tih ne vrijedi pišljiva boba!
Zato što je pisano bez i jednog jedinog dokumenta.
Arhivama ВЧК–ОГПУ–НКВД–МГБ–КГБ niko izvan SSSR-a nije mogao „prismrditi“, a i u SSSR-u broj onih kojima je to bilo dozvoljeno bio je ništavan.

Na čelu te komisije koja je poslana u arhive nalazili su se Zemskov, Poljakov, Dugin i Hlebnik (svaki sa svojom ekipom), svi su znali da su oni specijalno izabrani zbog svog žestokog i u javnosti poznatog antisovjetskog stava.
Kada su odlazili na posao ispraćeni su sa hvalospjevima - govorilo se da su korifeji domaće istoriografije, predviđalo se da će oni naći i više od onih 100 miliona.

Cijela nacija sa nestrpljenjem čekala rezultate, liberalna štampa je u međuvremenu komisiju i dalje dizala u nebo i stalno isticala i hvalila njihovu profesionalnu objektivnost .., e a onda su objavljeni prvi rezultati ...
A zatim je nastala mukla tišina.
Nema "niđe" nikakvih sto miliona!
Da je moglo odmah bi počela pljuvačina, ali kako kada su do juće ti svi ljudi opisivani kao giganti
"otečestvene" istoriografije.

I onda kao po naređenju o radu komisije više niko ne piše i odjednom kao da više nikoga ne interesuju zločini komunizma.
Malo se šutilo pa se onda opet krenulo sa starim ciframa i na žalost toga ima i sada.

Malo je bilo onih koji su kao Roj Medvedev smogli snage i rekli:
"Moje procjene razmjera Staljinovih represalija, napravljene prije otvaranja tajnih arhiva, uvećane su nekoliko puta. Oprostite, bio sam u zabludi."

Nalazi tih ljudi do današnjeg vremena provjeravani su od strane njihovih zapadnih i domaćih kolega ogroman broj puta i iz različitih uglova i raznim metodama.
Ozbiljnih i fundamentalnih prigovora niko nije imao.

A prvi put su objavljeni u časopisu L’Historia, koji je inače izdaje CNRS ili ti Cente National de la Recherche Scientifigue i to (kao što sam već rekao) od strane Verta ( a ako je on sovjetofil i staljinista onda su to i svi drugi), a vrlo brzo poslije toga i u časopisu Amerikan Historical Review , čiji je urednik tada bio Arč Geti, profesor istorije na univerzitetu Riverside.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, apostata
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:A prvi put su objavljeni u časopisu L’Historia, koji je inače izdaje CNRS ili ti Cente National de la Recherche Scientifigue i to (kao što sam već rekao) od strane Verta ( a ako je on sovjetofil i staljinista onda su to i svi drugi), a vrlo brzo poslije toga i u časopisu Amerikan Historical Review , čiji je urednik tada bio Arč Geti, profesor istorije na univerzitetu Riverside.

Dva verovatno najvažnija stručna časopisa u zapadnom svetu (i šire).