offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25671
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Napisano: 29 Apr 2019 13:21
БРОЈНО СТАЊЕ НЕПОСРЕДНО ПРЕД НАПАД
Пред напад бројност РККА и ратне флоте била је 4.826.907 припадника. Поред тога, у саставима других, пратећих јединица (команде стана, администрације, министарству одбране) било је још 74.940 на располагању, од тога 64.940 војних лица.
РККА је имала 303 дивизије (103 пешадијске, 13 коњичких, 31. моторизовану, 61 тенковску). Механизоване и тенковске сачињавале су састав 29 механизованих корпуса.
Копнена групација имала је 170 дивизија (103 стрељачке, 40 тенковских, 20 механизовнаих, седам коњичких) и две бригаде. Имали су 32.9 хиљаде топова и минобацача (без 50 мм), 14,2 хиљаде тенкова и 9,2 хиљаде борбених авиона. То је нешто више од половине укупног састава оружаних снага.
У саставу западних округа и три флоте налазило се око 2.900.000 војника.
Маса противника, концентрисана на границама СССР била је за 1,9 пута већа од војске западних округа, у тенковима за 1,5 пута, а по броју савремених авиона 3,2 пута већа. Са брзим пребазирањем резерви тај раскол се могао надокнадити, али у току не мање од месец дана.
Западни војни окрузи имали су у том тренутку 57 дивизија.
После кампање у Западној Европи и у Пољској Немачка је убрзано поправљала борбене вредности свог оружја. Развијали су оне моделе који су се посебно добро показали у реалним ратним дејствима. Истовремено је сва техника ремонтована и доведена на ниво прворазредне бојеве готовости.
У СССР на исти начин су се посветили унапређењу борбеног квалитета технике, али је тај квалитет знатно заостајао за немачким. У армији западних округа и резервама Ставке налазила се огромна количина застарелих модела или модела са недовољним тт карактеристима, али и средствима којима је био нужан капитални или средњи ремонт.
Тај недостатак објашњава се тиме што, почевши од краја двадесетих и почетка тридесетих година, развитак индустријске и научно-технолошке базе није дозвољавало да се домах развијају набољи модели. Тих 12 година произведена је велика количина оружја и бојеве технике која је брзо застаревала и било је нужно да се брзо избаци и замени новом. Много је рађено на броју, уместо на квалитету модела.
Велику штету у објективном оцењивању квалитета техничког ојачања РККА нанео је документ ''Инстукција за утврђивање бројности и одговорности у РККА'' коју је НКО издао у јануару 1940. године. По требовању тог упуства све наоружање делило се на пет категорија, од којих су се прве две односиле на борбене групе.
Све у свему, оружане силе Немачке , посебно у области РВ и ПВО било је један и по пута више у бројности, а у квалитету је то било неупоредиво.
Активна група армија Немачке, дејствујући по искуству из Западне Европе, састојала се из групе армија - пољске, тенковске, моторизованих корпуса и других армијских делова. Сви ти делови стално су борбено проверавани и без предрасуда су мењана начела и принципи деловања, у складу са ефикасношћу на бојном пољу.
(наставиће се)
ПС
Сремац, ја повремено подсећам људе на књигу ''Тко је финацирао Хитлера'' . Тамо се лепо описује оно што ми зовемо ''неком рат неком брат''.
https://www.hvz.hr/en/books/world-in-the-19th-and-.....era/13274/
Dopuna: 29 Apr 2019 16:38
Ево и завршног дела обимног текста о готовости СССР за рат. Ко хоће, нек чита, али нека чита све, а не на прескок, или боље да уопште не чита.
Из овог текста јасно је да су Совјети били свесни својих мана. Посебно се то не уздржавају да кажу историчари који су узели у обзир и све напоре велике државе, али и политичке факторе уздржавања , па и неодлучности партијског и државног (управо тим редом) руководства.
КВАЛИТЕТ КОМАНДНОГ КАДРА
Јасно је зашто сви командни кадар називају кичмом и окосницом оружаних сила. Деловањем официра и старешинског кадра практично се остварује ратна доктрина државе, опредмећује се изградња и припрема оружаних снага, стиче се искуство које се примењује у рату.
У фашистичкој Немачкој војни кадар припреман је, финализовао и брусио у условима милитаризације државе и припрема за оживотворење замисли хитлеровског руководства за ''освајање светског примата'', почевши од избегавања Версајског уговора до практичних дејстава по Западној Европи, а онда и у припремама за напад на СССР. Руководећи кадар Немачке стекао је тактичко, оперативно и стратешко искуство у реалном обиму и времену, кроз права борбена дејства.
Совјетски војни кадрови у свом највећем делу (искључујући оне који су учествовали у Совјетско-финском рату, у бици на Халинг Холу и ослободилачком походу у Западну Украјину и Белорусију) нису овладали искуством у ратним дејствима. Таквих, рату невичних и неискусних старешина, било је 75% у РККА (!). Њихове брзе и честе прекоманде посебно су значајно утицале на квалитет командног кадра. Преко 55 % старешина налазили су се мање од пола године на сталном месту, и само њих четвртина може се похвалити искуством руковођења једног састава дуже од годину дана. При том се догодило да се у 1939. години бројност кадрова удвостручи! У то време спровођено је формирање нових тенковских, ваздушних и артиљеријских јединица, текло је даље техничко ојачавање РККА, па су прекоманде биле честе, чак из рода у други род. Наравно, удео у том неискуству имају и године репресије, масовног отпуштања нешколованог кадра, итд...И ти нови који су примани, нису имали значајно војно образовање. У припреми војних кадрова велики значај има разумевање доктирне, а она је у СССР у предратним годинама изразито нападачка. Старешине нису училе тактичке и друге нивое операција повлачења, позитивну експлоатацију правовременог одступања и све што с тим иде. На тај начин игнорисане су и друге тактичке вештине везане за повлачење - логистика, деловање у окружењу, планирање, предвиђање непријатељских радњи, итд.
И у теорији и у пракси руководећи састав РККА имао је погрешан поглед на начин ратовања Немаца. Треба подвући да су Совјети имали довољно времена да анализирају војне вештине и поступке Немаца, али то није чињено. Старешине које су далековидо и професионално анализирале рад противника проглашавани су паникерима и дефетистима. Старешински кадар тако је обесхрабрен да професионално и стручно сагледа све особине будућег противника. То је један од разлога великих губитака на почетку рата.
Фашистичка Немачка је изузетно добро конкретизовала задатке својих оружаних снага, претварајући стратешке замисли у оперативне и тактичке задатке до детаља. Немачкој армади остало је само да сачека знак за напад.
Састави и јединице РККА далеко су у томе заостајали. У време када је требало да разрађују одбрамбене задатке (њима до тада непозанте), у њиховом непосредном залеђу увелико се одигравало преоружавање јединица, навикавање на нову технику, упознавање старешина са саставима, итд. Но, без обзира на све то , држава се истински трудила да оствари парирет у односу на долазећег непријатеља.
Треба навести и имати на уму и значајан податак који до сад није превише спомињан: СССР је значајно побољшао своје стратешке позиције уласком у Западну Украјину и Западну Белорусију, а у састав СССР ушли су и балтичке земље - Естонија, Летонија и Литванија. Улазак Бесарабије и Западне Буковине такође је померио границе СССР стотинак километара даље на запад.
ЗАКЉУЧАК
Године 1941. разматрало се формирање четири армијске управе, деветнаест стрељачких дивизија,три ваздушна корупса, двадесет дивизија РВ и ПВО, велики број здружених састава, јединица и подстастава и служби, аисто тако завршити формирање 16 механизованих корпуса. За то комплетирање било је потребно око 1,5 милиона људи, више од 10.000 тенкова, око 10.000 авиона, десетине хиљада артиљеријских цеви, минобацача, стрељачког наоружања, аутомобила, тегљача...
Велики значај за ојачање одбране имао је Закон о свеопштој војној обавези (од првог септембра 1939. године). Од тог ттренутка, сваки совјетски грађанин, независно од националности и класног стања био је обавезан за војну службу. Позивни узраст био је смањен са 21. на 19 година, а у посебним случајевима и на 18 година. Рок служења у копненој војсци и у РВ и ПВО био је три године, а у флоти - пет. Задржавање у резервном саставу било је до 50 година старости. Нови закон тако је омогућио повећање људства у војсци и флоти за 2,3 пута.
Значајан део насеља активно се припремао за одбрану. Разне школе, удружења, спортски клубови стрелаца, борилачких вештина, гимнастичара, извођача, планинара, итд, спремали су се на свој начин. Надалеко је позната организација ОСОАВИХИМ. Она је припремала пилоте, падобранце, радисте, снајпере, возаче и друге војне специјалности. Првог јануара 1941. у њој се обучавало око 13 милона људи (!). У те припреме били су укључени и Црвени крст и Црвени полумесец.
Почетком рата потребе за припремом резервног састава припале су Управи Државног комитета одбране СССР па је општа војна обука обухватила све грађане од 19 до педесет година. Формирана је главна управа војне обуке (ВСЕВОБУЧ). Преко пола милиона људи из братских република преко ове организације усавршило је руски језик , неопходан ради комуникација,команди, итд.
Поредећи Немачку и СССР мора се рећи да су совјетска влада и војно руководство спровели веома значајне припреме за повећање борбене готовости РККА. По ставкама које су посебно развијали, били су испред Немачке, али су били слабији по квалитету многих модела оружја, искуству и припреми кадрова, а такође и у стратешком развоју. Последњи фактор говори о томе је последица жеље Совјета да на тај начин не провоцирају напад или да се та прегруписања сматрају почетком напада СССР на Немачку.
Треба запазити и неодлучнос у дејствима вишег војног и партијског руководства у предвечерје рата. Не обазирући се на разне дипломатске изворе, обавештајне податке и непосредне извештаје са пограничних терена, Стаљин није ни на који начин желео да провоцира Немце. Поред тога, мислио је да Хитлер неће ратовати на два фронта. Био је против повишења борбене готовости. Ипак, у ноћ 22. јуна, када су сигнали о непосредно предстојећем нападу били јасни, Стаљин је наредио министру одбране, Тимоешенку и начелнику генералштаба Жукову да издају директиву о превођењу војске у бојеву готовост. Свеједно је та мера закаснила.
|
