offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25671
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Napisano: 27 Apr 2019 20:21
hooraay ::Зна ли се одприлике ђе су се руси први пут сусрели са тигровима и како су прошли?
Зна се тачно...
Први тенкови ''Тигар'' укључени су у битку 29. августа 1942. године код станице Мга код Лењинграда. То је значајан железнички чвор у сеоском насељу градског типа у Кировском реону Лењинградске области, на 49. километру од Московске станице на линији Санкт Петербург-Волховстрој. Масовно су почели да се користе после борби за Харков и његовог ослобођења у периоду фебруар-март 1943. године.
Dopuna: 28 Apr 2019 11:54
Ево за вас, ленчуге што сте се увалили пред монитор и само читате, уместо да нешто и напишете...
Реч је о веома интересантној теми која на прави начин осликава гигантске размере овог судара. Ангажовање партизана и илегалаца. Јасно је зашто је о томе тако мало података. Партизани, а посебно илегалци, нису могли да воде ратни дневник, а њихово ратовање било је вишеструко изложеније опасностима него фронтовска војна.
Ево текста. Наручите кафу и читајте док Сиријуса још не мрзи да куцка... 
ГУБИЦИ ПАРТИЗАНА, ИЛЕГАЛАЦА И УЧЕСНИКА ПОКРЕТА ОТПОРА
Упоредо са личним саставом армије и флоте, активно учешће у оружаној борби имали су и добровољци, партизани и илегалци. Ипак, сведочанства о њиховим губицима веома су ограничена. Поуздане податке имамо само за оне јединице и саставе који су били укључени у састав војске активних фронтова и армија. Због одсуства неопходних докумената у војним архивама врло је тешко установивити праве губитке, али они су, начелно, убројани и кроз статистику укупне насељености.
Треба имати у виду да су састави формирани под руководством месних партизанских и совјетских органа. У њих су се укључивали добровољци који нису потпадали под позив за мобилизацију. Таквих је било преко четири милиона (!). Од обучених и пробраних, способних и корисних, формирали су се одреди народних добровољаца. Но, није увек било могуће довршити формирање. Ипак, у састав активних армија ушло је око два милиона добровољаца. Дивизије и пукови добровољаца одиграли су значајну улогу у одбрани Москве, Лењинграда, Туле, Стаљинграда и других градова. Они су доживели велике губитке најпре зато што су били слабо наоружани, али и због слабе припеме и обуке. У састав РККА слило се 40 стрељачких дивизија од којих је 26 прошло цео рат.
Већ 24. јуна Савет народних комесара СССР доноси решење о формирању ловачких (потерних, дежурних ) батаљона.
Напомена: Истебительный батальон се може превести превести на наш језик, али таква формација код нас не постоји . То су наоружани добровољци (углавном припадници партије, комсомола, радници од поверења) чији је задатак да чувају значајне објекте и народну имовину од немачких падобранаца и диверзаната. Примани су сви они који нису потпадали под ратни распоред, а имали су војну припрему. У Москви је формрано 25 батаљона у које је добровољно ступило 18.000 људи и они су посели одбрану на прилазима Москве. Они су и били основа за формирање пет пукова и били су почетно језгро Московске друге, четврте и пете дивизије добровољаца.
На територији, привремено заузетој од стране непријатеља активно су дејствовали партизани и илегалци. На крају 1941. године активно је било више од две хиљаде партизанских одреда са више од 90.000 активних бораца. Укупно, у годинама рата, у позадини непријатеља деловало је више од шест хиљада (!) одреда с више од милион људи. Међу њима налазило се много бораца РККА који су успели да се извуку из окружења и оних који су побегли из заробљеништва, а нису могли да се прикључе матичним јединицама.
Посебно јак био је партизански и илегални покрет на Криму . Огорчени Немци покушавали су на све начине да их затру, али се , врло често, догађало супротно. У заседама је гинуло мноштво елитних немачких бораца.
Борба партизана и илегалаца имала је огромно политичко и стратешко значење. Патриоте су наносиле огромне материјалне и људске губитке фашистичкој армији и окупационој администрацији. Они су уништили, ранили и заробили више од милион војника и официра вермахта, инжињеријских јединица (Немцима изузетно драгоцених због сталног рушења пруга и путева и њиховог обнављања), чиновника, колониста и других.
Партизани и илегалци убили су: 67 генерала копнене војске, СС и масу других високих официра, заробили преко 45.000 војника и офцира, укључујући и пет генерала.
Дејства партизана, посебно на комуникацијама и линијама везе, значајно су отежавали саобраћај фашистичких јединица и делова. У тој борби још већи значај имало је везивање колосалне живе силе и технике, тако драгоцене на фронту. Читавих 30 дивизија стално је било ангажовано у позадини, што је представљало у појединим фазама рата и до петине укупног ратног састава. Руси, наравно, ту врсту ангажовања нису морали да потежу у својој позадини. Поред тога, корићени су многобројни стражарски и казнени батаљони и пукови, полицијске јединице, редарске службе итд. Њихов број износио је 20 дивизија (!). Укупно у позадини , на привремено заузетој територији, партизани и илегалци везивали су активно за себе 50 дивизија!
Ставка је стално и озбиљно рачунала са растућим могућностима партизанских састава. У Курској операцији, у бици за Дњепр, у борбама у Белорусији, партизани и илегалци су синронизовали своја дејства са РККА. Чувене су операције ''Железнички рат'' и ''Концерт''.
Народни осветници активно су деловали у Украјини, Белорусији, Молдавији, Летонији, Литванији, Естонији, Карелији и у окупираним деловима Русије, односно ''Мале земље'' (у ратном жаргону СССР слободни део називан је Велика земља).
Ставка је 30. маја 1942. године формирала Главни штаб партизанског покрета. Он је постојао до 13. јануара 1944. године после чега су руковођење партизанима поверили централним комитетима савесних република и обласним комитетима партије. Протеривањем и гоњењем фашистичке руље, на територији СССР није било више тако велике потребе за овом врстом војног ангажовања, осим стражарске службе и претраге за заосталим и загубљеним јединицама непријатеља.
По неким подацима, неповратни губици партизана износили су нешто преко пет и по хиљада људи и око хиљаду рањених. То се односи само на области Черниговска, Стаљинска (Доњенцка), Коривградска, Николајевска, Полтавска, Одеска, Дњепропетровска, Орловска, Краснодарска, Калмцика, Карело-финска... Број погинулих илегалаца никада није установљен.
За подвиге у рату 252 партизана и илегалца одликовано је Орденом Хероја СССР и Хероја РФ. Укупно је разним орденима и медаљама награђено око 300.000 партизана, илегалаца , учесника покрета отпора.
Велика тежина и одговорност рата пала је и на леђа радника железничког и друмског транспорта. Они су у пренапрегнутом темпу, мимо свих дотада познатих прописа и мирнодопских стандарда безбедности у саобраћају, достављали на фронт попуне, евакуисали рањене, пребацивали целе армије с краја на крај фронта.
На тзв. ''фронтовским путевима'' (са фронта и на фронт) погинуло је око 12% укупно страдалих у ВОВ.
|
