SSSR protiv sila Osovine - rat titana

202

SSSR protiv sila Osovine - rat titana

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22851
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Napisano: 25 Apr 2019 19:15

Хоћу, само да и ја комплетирам текст. Сада сам код операције ''Конрад''...Wink

Dopuna: 25 Apr 2019 19:29

Нашао! Ево једне одличне, стручне студије, па ко воли - нека чита на миру. Не могу целу да је преведем , обимна је веома, али неке делове, где баш запнете, могу. Оно горе ћу свакако превести, само што ми интернет ради као ''босански жмигавац''....

http://www.k2x2.info/voennaja_istorija/goroda_kreposti/p3.php#metkadoc3



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 15 Jul 2016
  • Poruke: 131

youtu.be/jZkZpo5BTQg ево један филм који говори о једној коњичкој дивизији. Требало би да изађе врло брзо, или је у међувремену изашао. Ако неки од колега зна линк добро би дошао 😑. Има и овдје у тизеру сцена јад коњичка дивизоја јуриша са све сабљама и слично на њемачку позадину



offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22851
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Ево обећаног превода за онај сегмент:

Немачка коњица:
Осма коњичка дивизија СС 'Флоријан Гејер'', 22. добровољачка коњичка дивизија СС ''Марија Терезија''.


Када је Хорти кренуо да напушта брод, догодило се и ово... 

Поседање министарстава, најважнијих државних обеката и железничких станица обавили су делови 22. добровољачке коњичке дивизије СС ''Марија Терезија''.

Осма дивизија била је формирана 12. марта 1944. године на основи осме коњичке дивизије СС и компетирана је етнички чистим Немцима, укључујући и 18. коњички пук - Немцима повученим из Русије. То је био један од најелитнијих састава Немачке, назван оу част средњевековног витеза који се борио на страни реформатора Лутера у крсташким ратовима 1522-1525. године. Двадесетог септембра бројност је достила респектабилан састав од 14.040 људи: 257 официра, 1597 подофицира и 12. 185 војника. Имала је три коњичка пука - 15, 16. и 18. затим осми артиљеријски моторизовани пук, осми противавионски дивизион топова 37 мм, осмог минерског батаљона (такве јединице у опкољеној Будимпешти није било) и других мањих јединица. Командовао је бригадефирер и генерал војске СС Јоаким Румор.
Двадест и друга добровољачка коњичка дивизија СС ''Марија Терезија'' названа је у част царице , била је формирана у јесен 1944. године уз коришћење делова осме коњичке дивизије СС. У састав те здружене јединице из осме коњичке дивизије пребачен је и 17. коњички пук. Структура 22. коњичке дивизије СС била је слична организацији ''Флоријана Гејера'' - три кп, делови ватрене подршке и снабдевања. Интересантно је да је њено првобитно име било ''Мађарска'' и да је она формирана од етничких Мађара, са немачким командантима. Дивизијом је командовао Аугуст Цеендер, бригадефирер и генерал - мајор војске СС.
Обе дивизије имале су у свом саставу дивизионе ловаца на тенкове - 8. и 22. други дивизион) који су се састојали из две батерије самоходних оруђа ''Хетцер'' са по 14 возила за осму и по десет за 22. дивизију. Такође, у свакој од кд у саставу противтенковских дивизиона уместо треће батерије убачена је тенковска чета, оснажена италијанским тенковима М 15/42 (по 14 и 10 тенкова).

А ево и Мађара...
Прва коњичка (хусарска) мађарска дивизија састојала се из 2, 3, 4. коњичког пука, првог тенковског батаљона, 1, 3, 55. артиљеријског дивизиона, првог извиђачког и четвртог инжињеријског батаљона.

offline
  • Pridružio: 15 Jul 2016
  • Poruke: 131

Кад смо код Мађара. Је ли квалитет њихових трупа на истоку био бољи од осталих вазала?

offline
  • Pridružio: 13 Jan 2012
  • Poruke: 360

Napisano: 25 Apr 2019 21:31

hooraay ::Кад смо код животиња које су гинуле да би сачувале мајчицу русију, не смијемо заборавити истрениране псе. Чини ми се да сам прочитао да је једна артиљеријска јединица имала двогрбе камиле, од којих је једна као маскота дивизије дошла до берлина (намјерно мало слово).
Е поменусте код Будимпеште задњи судар армија у коњичком смислу. Оће ли неко од искуснијих колега да ме просвијетли о том догађају?

Radi se o rezervnoj 28. armiji formiranoj u toku Staljingradske bitke u Astrahanu. U nedostatku mehaničke vuče za artiljeriju upotrebljene su divlje kamile. Bilo je problema sa treningom, no tu su pomogli kalmički pastiri.

Iz Astrahana je krenulo oko 350 kamila, a do kraja došlo tri ili četiri. Na putu su mjenjani kamionima i tegljačima, ali sa kamilama se ni vojska ni oficiri nisu htjeli rastajati, te su u jedinicama ostajali u komori i sanitetu.

Najpoznatija od njih je Jaška, koji je ušao u Berlin sav nakićen njemačkim trofejnim ordenjima i natpisom "Od Astrahana do Berlina" (evo ga na fotografiji).



A u samom Astrahanskoj oblasti u gradu Ahtubinsku nedavno je napravljen i spomenik kamilama Maši i Miši.



Životinje u ratu su inače ogromna tema. Mi smo eto malo pisali o konjici, a npr. priča o psima je herojska ... i to u pravom smislu te riječi. U VOV-u ih je učestvovalo po grubim procjenama oko 70 hiljada, većina ih je bila raspoređena u 168 odreda i bataljona raznih namjena (diverzanti, demineri, vezisti, lovci na tenkove, kuriri, nosači ...).

Npr. tzv. psi-sanitari. Oni su na prve linije donosili medicinske potrebštine, odvozili sa linija u pozadini ranjenike.
Oni bi odvajali žive od mrtvih na bojnom polju. Svojim tijelom grijali ranjenika do dolaska pomoći, upornim lizanjem ili ga budili iz nesvjesti ili spriječavali da izgubi svijest.

15 hiljada takvih pasa u godine VOV-a iznjelo je na sebi više o 700 hiljada ranjenih. Poređenja radi bolničar koji je sa linije iznjeo 80 ranjenika dobijao je orden Heroja Sovjetskog Saveza.
Čuveni Muhtar npr. sam je iznjeo 400 ranjenih, a redov-vodič Dimitri Trohov sa lajkom Bobikom je spasio
1580 ranjenih boraca.







Ništa manje junački nisu služili psi ni u drugim rodovima armije. Kuriri su prenjeli desetine hiljada poruka.



Vezisti proveli hiljade kilometara kabla.



A nosači na liniju odnijeli tone i tone municije i oružja.



Svi oni su povjereni im posao obavljali sa nevjerovatnom odanošću. Psi lovci na tenkove su ginuli zajedno sa tenkovima koje su uništavali (po izvještajima iz raznih jedinica uništili su tristo tenkova).



Većina njih ostala je nepoznata, no neki su zapamćeni (kuriri i vezisti - Buljba, Norka; izvidnici - Džek i Reks; diverzanti - Dina, demineri - Dik i legendarni Džuljbars).



Džuljbars je jedini pas odlikovan medaljom Za borbene zasluge. Učestvovao je u deminiranju groba Taras Ševčenka, Vladimirove saborne crkve u Kijevu, katedrale u Beču i dvoraca i zamkova na dunavu i u Pragu. Ukupno je otkrio 7500 mina.

[img]https://www.mycity-military.com/thumbs4/[/img]


Pred kraj rata je bio ranjen i malo je falilo da ne prođe naparadi od 24. juna. O tome je komanda Džuljbarsove jedinice obavjestila komandanta parade Rokosovskog, a ovaj Staljina, koji kada je čuo priču o Džuljbarsu naredio da se pronese na paradi ležeći na njegovoj staroj bluzi.

Čovjek koji je dobio zadatak da ga nosi bio je podpukovnik Aleksandar Pavlovič Mazover, glavni vojni kinolog. Tako je po Crvenom trgu odmah iza "kutije" sa psima i dreserima, na bluzi generalisimusa prošao i Džuljbars.
Mazover je dobio naredbu da ne daje pozdrav glavnokomandujućem, jer on na rukama nosi ranjenog borca 14. udarne inžinersko-minerske brigade.

-------------------------

2001. bio sam kod jednog prijatelja u Korsun-Ševčenkovskom. On je isto istoričar i bavi se lokalnom istorijom. Sedam dana on me vodio po svim mogućim mjestima od bilo kakvog značaja i posljednji dan me odveo u jedno selo udaljeno nekih Boga mi 120 km. Selo se zvalo Legedzino. Tamo je bio isto neki ljubitelj istorije koji nas je odveo izvan sela i tamo su njih dvojica počeli pričati upadajući jedan drugom u riječ.

Na tom mjestu 30. jula '41. došlo je do neobične bitke. Prije nje tu se vodila tzv. Umanska odbrambena operacija, koja je propala i završila okruženjem dvaju armija. Na toj teritoriji našao se i bataljon Odjeljene Kolomijske pogranične komande, pograničnog pozadinskog odreda Jugo-zapadnog fronta , sa kinološkom školom iz Ljvova u kojoj je bilo 150 pasa. Upravo taj bataljon je dobio naređenje da na tom pravcu štiti odstupnicu štaba Umanske armijske grupe.

Na njihove pozicije Švabe su tog 30. jula napale sa jednim pješadijskim pukom. Borba je bila žestoka i graničari su poslije izvjesnog vremena počeli oskudjevati u municiji. Švabe su to osjetile i pošle u napad. Tada je kombat Rodion Filipov naredio opšti juriš. Psi su bili pušteni sa povodaca i nastao je pokolj.
Od totalnog poraza i povlačenja Švabe je spasio dolazak tenkova. Poginulo svih 500 graničara i svi psi, osim jedne, koju su ranjenu po noći odvukli seljaci, ali je i ona kasnije ubijena poslije zauzimanja Legedzina, kada su Švabe u bijesu pobile sve seoske pse, čak i one vezane.

Na kraju priče onaj amater istoričar mi je rekao da se tu planira dići spomenik. Podignut je 2003.




Na spomeniku piše:
"Остановись и поклонись.
Тут в июле 1941 года поднялись в последнюю атаку на врага
бойцы отдельной Коломыйской пограничной комендатуры.
500 пограничников и 150 их служебных собак полегли смертью храбрых в том бою.
Они остались навсегда верными присяге, родной земле."


p.s. Izvinjavam se ako sam utušio, ali mnogo volim pse.

Dopuna: 25 Apr 2019 21:43

hooraay ::https://youtu.be/jZkZpo5BTQg ево један филм који говори о једној коњичкој дивизији. Требало би да изађе врло брзо, или је у међувремену изашао. Ако неки од колега зна линк добро би дошао 😑. Има и овдје у тизеру сцена јад коњичка дивизоја јуриша са све сабљама и слично на њемачку позадину
321. je pješadijska divizija.
Film je izašao prošle godine.

offline
  • Pridružio: 15 Jul 2016
  • Poruke: 131

apostata ::Napisano: 25 Apr 2019 21:31

hooraay ::Кад смо код животиња које су гинуле да би сачувале мајчицу русију, не смијемо заборавити истрениране псе. Чини ми се да сам прочитао да је једна артиљеријска јединица имала двогрбе камиле, од којих је једна као маскота дивизије дошла до берлина (намјерно мало слово).
Е поменусте код Будимпеште задњи судар армија у коњичком смислу. Оће ли неко од искуснијих колега да ме просвијетли о том догађају?

Radi se o rezervnoj 28. armiji formiranoj u toku Staljingradske bitke u Astrahanu. U nedostatku mehaničke vuče za artiljeriju upotrebljene su divlje kamile. Bilo je problema sa treningom, no tu su pomogli kalmički pastiri.

Iz Astrahana je krenulo oko 350 kamila, a do kraja došlo tri ili četiri. Na putu su mjenjani kamionima i tegljačima, ali sa kamilama se ni vojska ni oficiri nisu htjeli rastajati, te su u jedinicama ostajali u komori i sanitetu.

Najpoznatija od njih je Jaška, koji je ušao u Berlin sav nakićen njemačkim trofejnim ordenjima i natpisom "Od Astrahana do Berlina" (evo ga na fotografiji).



A u samom Astrahanskoj oblasti u gradu Ahtubinsku nedavno je napravljen i spomenik kamilama Maši i Miši.



Životinje u ratu su inače ogromna tema. Mi smo eto malo pisali o konjici, a npr. priča o psima je herojska ... i to u pravom smislu te riječi. U VOV-u ih je učestvovalo po grubim procjenama oko 70 hiljada, većina ih je bila raspoređena u 168 odreda i bataljona raznih namjena (diverzanti, demineri, vezisti, lovci na tenkove, kuriri, nosači ...).

Npr. tzv. psi-sanitari. Oni su na prve linije donosili medicinske potrebštine, odvozili sa linija u pozadini ranjenike.
Oni bi odvajali žive od mrtvih na bojnom polju. Svojim tijelom grijali ranjenika do dolaska pomoći, upornim lizanjem ili ga budili iz nesvjesti ili spriječavali da izgubi svijest.

15 hiljada takvih pasa u godine VOV-a iznjelo je na sebi više o 700 hiljada ranjenih. Poređenja radi bolničar koji je sa linije iznjeo 80 ranjenika dobijao je orden Heroja Sovjetskog Saveza.
Čuveni Muhtar npr. sam je iznjeo 400 ranjenih, a redov-vodič Dimitri Trohov sa lajkom Bobikom je spasio
1580 ranjenih boraca.







Ništa manje junački nisu služili psi ni u drugim rodovima armije. Kuriri su prenjeli desetine hiljada poruka.



Vezisti proveli hiljade kilometara kabla.



A nosači na liniju odnijeli tone i tone municije i oružja.



Svi oni su povjereni im posao obavljali sa nevjerovatnom odanošću. Psi lovci na tenkove su ginuli zajedno sa tenkovima koje su uništavali (po izvještajima iz raznih jedinica uništili su tristo tenkova).



Većina njih ostala je nepoznata, no neki su zapamćeni (kuriri i vezisti - Buljba, Norka; izvidnici - Džek i Reks; diverzanti - Dina, demineri - Dik i legendarni Džuljbars).



Džuljbars je jedini pas odlikovan medaljom Za borbene zasluge. Učestvovao je u deminiranju groba Taras Ševčenka, Vladimirove saborne crkve u Kijevu, katedrale u Beču i dvoraca i zamkova na dunavu i u Pragu. Ukupno je otkrio 7500 mina.

[img]https://www.mycity-military.com/thumbs4/[/img]


Pred kraj rata je bio ranjen i malo je falilo da ne prođe naparadi od 24. juna. O tome je komanda Džuljbarsove jedinice obavjestila komandanta parade Rokosovskog, a ovaj Staljina, koji kada je čuo priču o Džuljbarsu naredio da se pronese na paradi ležeći na njegovoj staroj bluzi.

Čovjek koji je dobio zadatak da ga nosi bio je podpukovnik Aleksandar Pavlovič Mazover, glavni vojni kinolog. Tako je po Crvenom trgu odmah iza "kutije" sa psima i dreserima, na bluzi generalisimusa prošao i Džuljbars.
Mazover je dobio naredbu da ne daje pozdrav glavnokomandujućem, jer on na rukama nosi ranjenog borca 14. udarne inžinersko-minerske brigade.

-------------------------

2001. bio sam kod jednog prijatelja u Korsun-Ševčenkovskom. On je isto istoričar i bavi se lokalnom istorijom. Sedam dana on me vodio po svim mogućim mjestima od bilo kakvog značaja i posljednji dan me odveo u jedno selo udaljeno nekih Boga mi 120 km. Selo se zvalo Legedzino. Tamo je bio isto neki ljubitelj istorije koji nas je odveo izvan sela i tamo su njih dvojica počeli pričati upadajući jedan drugom u riječ.

Na tom mjestu 30. jula '41. došlo je do neobične bitke. Prije nje tu se vodila tzv. Umanska odbrambena operacija, koja je propala i završila okruženjem dvaju armija. Na toj teritoriji našao se i bataljon Odjeljene Kolomijske pogranične komande, pograničnog pozadinskog odreda Jugo-zapadnog fronta , sa kinološkom školom iz Ljvova u kojoj je bilo 150 pasa. Upravo taj bataljon je dobio naređenje da na tom pravcu štiti odstupnicu štaba Umanske armijske grupe.

Na njihove pozicije Švabe su tog 30. jula napale sa jednim pješadijskim pukom. Borba je bila žestoka i graničari su poslije izvjesnog vremena počeli oskudjevati u municiji. Švabe su to osjetile i pošle u napad. Tada je kombat Rodion Filipov naredio opšti juriš. Psi su bili pušteni sa povodaca i nastao je pokolj.
Od totalnog poraza i povlačenja Švabe je spasio dolazak tenkova. Poginulo svih 500 graničara i svi psi, osim jedne, koju su ranjenu po noći odvukli seljaci, ali je i ona kasnije ubijena poslije zauzimanja Legedzina, kada su Švabe u bijesu pobile sve seoske pse, čak i one vezane.

Na kraju priče onaj amater istoričar mi je rekao da se tu planira dići spomenik. Podignut je 2003.




Na spomeniku piše:
"Остановись и поклонись.
Тут в июле 1941 года поднялись в последнюю атаку на врага
бойцы отдельной Коломыйской пограничной комендатуры.
500 пограничников и 150 их служебных собак полегли смертью храбрых в том бою.
Они остались навсегда верными присяге, родной земле."


p.s. Izvinjavam se ako sam utušio, ali mnogo volim pse.

Dopuna: 25 Apr 2019 21:43

hooraay ::https://youtu.be/jZkZpo5BTQg ево један филм који говори о једној коњичкој дивизији. Требало би да изађе врло брзо, или је у међувремену изашао. Ако неки од колега зна линк добро би дошао 😑. Има и овдје у тизеру сцена јад коњичка дивизоја јуриша са све сабљама и слично на њемачку позадину
321. je pješadijska divizija.
Film je izašao prošle godine.


Хвала на исправци. Никако да нађем торент.
Чуо сам за ту причу да су швабе побиле све псе. Што се оне окићене камиле тиче чуо сам причу да су је војници сматралаи амајлијом и нису живи хтјели да се одвоје од ње. Ја бих био поносан да је једна таква племенита животиња у мојој јединици. Подсјећала би моје војнике на оно што су оставили кући. А и веже се човјек

offline
  • Pridružio: 13 Jan 2012
  • Poruke: 360

hooraay ::apostata ::Napisano: 25 Apr 2019 21:31
hooraay ::https://youtu.be/jZkZpo5BTQg ево један филм који говори о једној коњичкој дивизији. Требало би да изађе врло брзо, или је у међувремену изашао. Ако неки од колега зна линк добро би дошао 😑. Има и овдје у тизеру сцена јад коњичка дивизоја јуриша са све сабљама и слично на њемачку позадину
321. je pješadijska divizija.
Film je izašao prošle godine.


Хвала на исправци. Никако да нађем торент.
Чуо сам за ту причу да су швабе побиле све псе. Што се оне окићене камиле тиче чуо сам причу да су је војници сматралаи амајлијом и нису живи хтјели да се одвоје од ње. Ја бих био поносан да је једна таква племенита животиња у мојој јединици. Подсјећала би моје војнике на оно што су оставили кући. А и веже се човјек

Nečeš ga ni naći, zeznuo sam se - nije još izašao.
Ebga izvini. Embarassed

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2014
  • Poruke: 1867

Моја покојна баба је причала како је по доласку црвене армије 1944. год. видела "грбаве" коње које брсте све пред собом. Касније смо установили да су то могле бити само камиле. Smile

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22851
  • Gde živiš: I ja se pitam...

hooraay ::Кад смо код Мађара. Је ли квалитет њихових трупа на истоку био бољи од осталих вазала?

Сви вазали су исти. Ето, Румуни су у два рата учествовали на три стране, Бугари, Мађари, Италијани - исто. Нема ту квалитета чим постоји подела у човеку и у држави. Руски форуми наводе да су у борбама за Будимпешту учествовале бугарске дивизије (!) и то је тачно. Зна се и број. Мој отац је одликован као официр за везу од стране бугарског команданта дивизије на Сремском фронту . Само три-четири месеца после пада фашистичке Бугарске, Туте су већ биле у антифашистичком строју - а Руси су их потерали као топовско месо испред себе. Мађара је било знатно мање , формиране су неке антифашистичке јединице по Будимпешти. Иначе , Будимпешта је град од скоро седамсто квартова, а Руси су за три месеца успели да освоје само тридесетак. Без локалне помоћи то је ишло врло тешко.
Да не повредим нечији национални понос, но морам да кажем да су Мађари специфичан народ, са јединственим језиком у Европи који припада уникатној групи језика - угрофинској. Смештени у срцу Европе имају своје обичаје, нарав, карактер, културу...Но, све те уникатне особине падају у воду када војска нема мотив да се бори.
Италијани су потомци Римљана, највеће силе која је владала светом па смо видели како су прошли у ова два рата. Кад нема мотива, нема ни храбрости...

offline
  • Pridružio: 13 Jan 2012
  • Poruke: 360

Sirius ::hooraay ::Кад смо код Мађара. Је ли квалитет њихових трупа на истоку био бољи од осталих вазала?
(...)
Мађара је било знатно мање , формиране су неке антифашистичке јединице по Будимпешти. Иначе , Будимпешта је град од скоро седамсто квартова, а Руси су за три месеца успели да освоје само тридесетак. Без локалне помоћи то је ишло врло тешко.
Да не повредим нечији национални понос, но морам да кажем да су Мађари специфичан народ, са јединственим језиком у Европи који припада уникатној групи језика - угрофинској. Смештени у срцу Европе имају своје обичаје, нарав, карактер, културу...Но, све те уникатне особине падају у воду када војска нема мотив да се бори.
Италијани су потомци Римљана, највеће силе која је владала светом па смо видели како су прошли у ова два рата. Кад нема мотива, нема ни храбрости...

Na ovo često nailazim, ali nikako da nađem vremena da provjerim koliko je to tačno.


Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 641 korisnika na forumu :: 15 registrovanih, 2 sakrivenih i 624 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: amstel, benne, bigfoot, djurdjija, hyla, Iwo Jima, miodrag2, powSrb, renoje2, Sale.S, saputnik plavetnila, Skijavoneska, Snorks, spektorsky, VP3987