SSSR protiv sila Osovine - rat titana

206

SSSR protiv sila Osovine - rat titana

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4069
  • Gde živiš: Novi Beograd

Nemačka ofanziva kod Kurska je klasičan primer avanturističke strategije. Ovde je Hitler bukvalno silovao ratnu veštinu. Napasti na najutvrđeniji deo fronta može samo neko ko nema mozga u glavi pogotovo što je bilo očigledno da Rusi očekuju napad. Čak da su se nemački tenkovi i probili bilo bi još gore po Nemce. Ne možeš da vršiš eksploataciju proboja sa jedinicama koje su imale 60 do 70% gubitaka. Jedinica koja ima 30% gubitaka može da odbije napad pa čak i da izvrši proboj neprijateljskog fronta ali nema šanse da vrši eksploataciju proboja, zato se koriste sveže jedinice iz drugog ili trećeg ešalona kojih kod Nemaca kod Kurska nije bilo.
To može da uspe ako je kod onog ko se brani nastupio potpuni raspad sistema. Kao kod srpske ofanzive oktobra 1918. godine. To je još jedan primer avanturističke strategije koja je u ovom slučaju upalila jer su austrougarske trupe bile u stanju raspadanja. Da je Makenzen krenuo sa povlačenjem iz Rumunije dve nedelje ranije kao što je on tražio i da je oko 15. oktobra kod Kruševca bio on sa nemačkim trupama iz Rumunije a ne Keveš sa jedinicama koje su se bukvalno raspadale bogami svašta bi bilo ... Zbog opšteg odnosa snaga i Makenzen bi, na kraju, morao da se povuče ali bi Beograd bio oslobođen verovatno tek negde decembra a ne 1. novembra a naši gubici u oslobođanju Šumadije ne bi bili nekoliko desetina ljudi već bi verovatno bili nekoliko desetina puta veći.
U načelu, avanturistička strategija kao što je slučaj sa nemačkim napadom kod Kurska izuzetno retko daje rezultate.
Isto važi i za nemačku ofanzivu u Ardenima. Praviš ratni plan koji se zasniva na tome da računaš da će tvoji tenkovi i druga vozila da se snabdevaju zaplenjenim gorivom. Idiotizam.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
online
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22857
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Ево једног мало опуштенијег поста, али ништа мање важног за осликавање стања и људи тог времена...

Велики отаџбински рат створио је кроз праксу и масу нових, војних жаргонских назива:
-''Вањуша'' : немачки шестоцевни реактивни бацач М-31.
-''Други фронт'' : америчка конзерва говеђег гулаша.
-''Ганс'' (Ханс) ; немачки војник.
-''Грбавко'' : Ил-2, једноседа варијанта.
-''Карлуша'' : жбунаста, зелена биљка, назив за немачког војника.
-''Кукурузар'': авион ПО-2.
-''Сабантуй'' (празник завршетка пољских радова) - битка.
-''Скрипун'' (зрикавац), ''ишак'' (магаре, теглећа марва) : немачки шестоцевни бацач.
-''Славяне'' (Словени) :пешадија.
-''Солдатская женушка'' (војничка супруга) ; пушка.
-''Сорок'' (сврачак): Ил-2, двоседи.
-''Этажерка'' (дежурна на спрату): авион У-2.
-''Яшка'' : ловац ''Јак 1''.
Тај жаргон додатно је обогаћен и жаргоном из периода кратког совјетско-јапанског рата, где треба издвојити '' поводырь'' (поводац, али и човек или пас, па и средство за вођење слепих) - авион ПО-2.



offline
  • bojank 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 12221

Vanjusa je bila i nemacki lanser i sovjetska kopija istog, i samohodna verzija BM-31

Ima tu jos dosta zargona, "nadimaka" za tenkove:
Sveca - Matilda (lako se palila)
Bratski grob za x (gde je x broj posade) - T-60, M3 Lee, T-26, BT serija
Lakirani garantovani grob - LaGG-1/3, zbog losih performansi
Pizdec vsemu (Sirius, kako ovo prevesti?) - SU-100, Tigar II, zavisno od intonacije nadimak moze biti i pozitivan i negativan. Generalno nesto sto kada pogodi "tu trava ne raste"
Balvanka - pancirna granata
Brvno - pancirna granata veceh kalibra, generalno granata veceg kalibra. cal o abijacijska bomba
Valentina - tenk Valantine, veoma dobro prihvacen i voljen.
Suka (kucka), Blyad (kurva), Gologuzi Ferdinand, Kolombina (iz popularne operete, zena lakog morala koja te prevari i ostavi na cedilu) - SU-76/SU-76M, zbog slabih performansi
Mcha, od M4, Sherman - zbog oznake i zbog Gaz M4 limuzine zbog koznih (imitacija doduse) sedista.
Vojnicki mravi - vaske

offline
  • Pridružio: 27 Avg 2011
  • Poruke: 2082
  • Gde živiš: treći kamen od sunca

Кад смо код већ код тактике, зашто Совјети у планирању операција нису у обзир узимали потенцијални број властитих жртава, или је можда боље питање да ли је то заиста тако? Јер може се често чути како су ето Совјети сами криви за велики број жртава..

online
  • Pridružio: 15 Jul 2016
  • Poruke: 131

fantom_S ::Кад смо код већ код тактике, зашто Совјети у планирању операција нису у обзир узимали потенцијални број властитих жртава, или је можда боље питање да ли је то заиста тако? Јер може се често чути како су ето Совјети сами криви за велики број жртава..
Совјети су криви што је на њих ударио сав свијет. Последица стањинових чистки је и велики број жртава. @sirius је ли то западна пропаганда прича да је на почетку рата сваки пети русли војник имао пушку?

offline
  • Pridružio: 03 Apr 2008
  • Poruke: 5536

fantom_S ::Кад смо код већ код тактике, зашто Совјети у планирању операција нису у обзир узимали потенцијални број властитих жртава, или је можда боље питање да ли је то заиста тако? Јер може се често чути како су ето Совјети сами криви за велики број жртава..

Ko to kaze da nisu uzimali i obzir ???
To sto nisu tacno pretpostavljali (priblizno) tacni broj nije isto kao da nisu uzimali u obzir. To je vec stvar iskustva u planiranju i izvodjenju operacija.

hooraay ::
Совјети су криви што је на њих ударио сав свијет. Последица стањинових чистки је и велики број жртава. @sirius је ли то западна пропаганда прича да је на почетку рата сваки пети русли војник имао пушку?


Ne treba niti preuvelicavati muke i herojstva sovjeta, niti ih omalozavati.
Pogresno su planirali, imali su ogromne greske u izvodjenju i strasno slabu (u pocetku) logistiki. Sve se to popravilo tokom rata po principu kupovanja iskustva krvlju, ali ti je vec druga tema.

Sto se odnosi puska na svakog petog, to je teska glupost koju prvi put cujem (mada neka zatupena propaganda ide u principu prvi vojnik puska, drugi municija, sto takodje nije tacno).

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4069
  • Gde živiš: Novi Beograd

Rusi su i te kako vodili računa o sopstvenim gubicima. Priče o tome kako su oni savladali Nemce žrtvujući ogromnu masu vojnika i slično su preterane. Prvo, kao što sam mnogo puta ponovio podaci o gubicima kod Rusa i Nemaca ne mogu da se direktno porede jer je metodologija bila potpuno drugačija. Činjenica je da su ruski gubici do Staljingrada bili višestruko veći ali situacija se posle Staljingrada menja i to drastično. Međutim, u zapadnoj literaturi se i danas uporno koriste nemački zvanični podaci o njihovim gubicima premda su ti isti podaci kad je reč o zapadnom frontu ili Italiji ili Severnoj Africi odavno odbačeni. Naime, nemačka metodlogija obračunavanja gubitaka se drastično razlikovala u odnosu na metodologiju kod saveznika i zato imate u svim borbama uključujući i one na zapadu da saveznici skoro uvek imaju mnogo veće gubitke.
Ja sam već više puta izneo podatak sa kojim se kod nas često maše a koji je tačan da je u Srbiji 1942. godine stradalo 18 nemačkih vojnika. To je tačan podatak ako se naglasi da je reč o pripadnicima Vermahta kojih gotovo da nije ni bilo u Srbiji 1942. godine. U tu cifru ne ulaze oni koji su u stvari najviše ginuli u Srbiji 1942. godine a to su vojnici landšicen bataljona, policijskih bataljona, jedinica vojne policije, pripadnici tajne policije i da ne nabrajam dalje svi oni koji su ulazili u sastav SS-a uključujući SS diviziju Princ Eugen koja je formirana u Srbiji te godine. U Srbiji su 1942. godine najviše stradalai pripadnici organizacije TOT a njih nema skoro ni u jednom popisu nemačkih gubitaka nema veze što je reč o paramilitarnoj organizaciji. Ona je imala čak i svoje tenkove i činila je okosnicu odbrane rudnika u Boru i Trepči. Tu su i bataljoni za obezbeđenje pruga, pa vazduhoplovni saobraćajni bataljoni koji su se tako zvali jer je Gering po svaku cenu hteo da ih kontroliše. Sve ove jedinice su postojale i u Rusiji i to u još većem broju a njihovih gubitaka po pravilu nemau izveštajima Vermahta premda su neke učestvovale i u prvim borbenim redovima na frontu.
Udaljio sam se malo od teme ali sam hteo da objasnim da ne treba uzimati zdravo za gotovo šta piše u zapadnoj literaturi koja koristi skoro isključivo nemačke izvore.

online
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 12018

Treba da iskopam tačan podatak, ali otprilike je u poslednjoj godini rata sovjetski vojnik u proseku trošio za oko trećinu municije više od američkog (računata sva pešadijska, uklj i artiljeriju). Npr 6kg prema 4kg, ili 8 prema 6, a pride je bilo puno više sovjetskih vojnika. Upravo količina municije i angažovane tehnike u završnim operacijama pokazuje da su se trudili da sačuvaju ljude.

online
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22857
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Napisano: 29 Apr 2019 8:43

У току дана ћу превести текст из Зборника Кривошејева и групе сарадника који, колико се сећам, носи назив ''Да ли је СССР био спреман за рат''. Сагласан сам да је врло груба пропаганда то што се мисли да Руси нису марили за губитке. Да подсетим и да се никад не заборави: ово је била борба против истребљивача, борба на живот и смрт, а не витешки рат после кога генерали размене сабље и оду у егзил. Видели сте колико су само партизани побили немачких генерала...Када знате да армада која иде на вас спаљује у црквама живе људе, жене, децу, онда нема устезања и калкулација.
Дакле, да не имповизујем сада, превешћу тај текст цео, али једно је сигурно - Немци су Русе затекли ''спуштених панталона'' и то у време када су Руси морали да се преоружају. Но, о том - потом.

Бојанк:
Мислим да сам тај израз (за ''сучку'') превео на теми о њој. Погледаћу после. Wink

Dopuna: 29 Apr 2019 10:57

Ево првог дела текста, онако - као мезе пред ручак. Већ из њега се може видети какве су гигантске припреме биле за сам рат и да Руси уопште нису били наивни када је о томе било реч. Једноставно, недостајало им је време. Немци су били испред њих годину, годину и по дана. Но, да ја не препричавам, ево првог дела текста. У другом делу текста налазе се активности конкретних јединица, проценат попуњености, итд, итд...

ДА ЛИ ЈЕ СССР БИО СПРЕМАН ЗА РАТ?

Говорећи о спремности или неспремности за рат, морамо се кртко задржати на неким економским и мобилизацијским могућностима државе, посебно на бројкама које карактеришу стање РККА. Оно сведочи о томе да је спремност РККА била значајно нижа од немачке. У потпуности мобилисане немачке јединице умногоме су превазилазиле у борбеној готовости војску РККА у којој се не само нове, већ и раније формиане дивизје биле крње, са некомплетним личним саставом, недостајало је формацијског наоружања, муниције и технике. Посебно су биле угрожене тенковске и механизоване јединице - корпуси и дивизије. Предвиђајући фашистичку агресију, наше руководство је доносило неопходне, одговарајуће мере.
Растао је проценат учешћа буџета за војне потребе. Године 1939. оно је било 25, 6% од укупног БНД. Следеће године повећано је на 32, 6&, а 1941. године то је отишло већ на 43,4%. То је била размера коју је држава себи могла да дозволи. У септембру 1939. године донето је решење о изградњи девет нових и реконструкцији многих раније сазиданих фабрика авиона. Проширена је могућност тенковске и артиљеријске производње. Део капацитета преусмерен је на производњу аутоматичарског пешадијског оружја.
За само годину дана могућност бродоградње повећана је за трипут. СНК СССР године 1939. донео је решење о ургентном смањењу градње тешких крстарица и бојних бродова и концентрисање на градњу више мањих јединица.
Са растом опасности убрзана је градња нових и проширење дотадашњих капацитета производње муниције, а спровођене су и друге важне активности.
Године пре почетка рата, 26. јуна 1940. Президијум Врховног совјета СССР издао је наређење на прелазак на осмочасовно радно време, на седмодневну радну недељу и забранио самовољно напуштање (одлазак у друго предузеће) без сагласности одговарајућег органа.
Побољшана је државна контрола и инспекција са главним циљем да се прате извршења налога државе и партије.
Од октобра 1940. почело је са формирањем и покретањем занатских, железничких школа, а такође и школа ФЗО (код нас су се те школе звале ШУП - школа ученика у привреди). Од 439.000 који су завршили то школовање у директну ратну производњу послато је око 50.000 младих људи.
Важну улогу имала је и одлука 18. партијске конференције, одржане у фебруару 1941. Она је свела резултате развитка привреде и транспорта , усмерила правце јачања одбрамбених могућности државе. Нажалост, до рата је остало само још неколико месеци.
У јуну је формиран Далекоисточни фронт. Појачане су прва и друга армија (армије ордена црвене заставе). Почетком 1941. формиран је 30. механизовани корпус.
Фебруара 2941. почињу мобилизацијске припреме двадесет механизованих корпуса (као допуна већ оних девет постојећих) и установљавају се двадесет ојачаних реона и ПВО области. Реорганизује се позадина и утврђен је мобилизацијски план МП - 41.
Марта 1941. Влада доноси решење о преласку привреде са мирнодопског на ратни начин производње.
Април - мај 1941: узимајући у обзир нарастајућу кризну ситуацију и очигледну концентрацију немачке армаде, влада наређује ратном руководству да спроведе скривено појачавање војске, посебно западних округа. Генералштаб РККА издао је наређење под видом великих вежбовних окупљања (БУС) да се у армију позову из резервног састава око 850.000 војних обвезника и транспортних средстава, задужених војсци по мобилизацијском плану. Фактички се на тим вежбама (зборовима) налазило 842.850 војних обвезника, међу њима и 75.100 официра. Истовремено, од народа је прикупљено 26.620 коња.
Тиме је појачана половина постојећих стрељачких дивизија (99 од 198). Формацијски састав стрељачких дивизија пограничних округа довден је у двадеест једној дивизији до броја од 14.000 људи, у седамдсет и две дивизије до 12.000 људи, а у шест до 11.000 људи. Поред тога, у току ''школских вежби'' били су допуњени појачани реони, делови артиљерије, инжињеријске јединице, јединице везе, позадине, РВ и ПВО.
У војно-морској флоти попуњавање је ишло до 60% пуног борбеног састава. Сав тај гигантски напор био је само предуслов да се приликом напада лакше спроведе потпуна мобилизација државе. У западним деловима државе убрзано су ницали ареродроми са бетонским стазама на које би се, по потреби, пребазирала авијација.
Делимично је мобилисана и специјална војска.
Главни војни савет наредио је да се обнове старе утврде и приведу борбеној готовости.
У мају 1941. Генералштаб дао је распоред дислокације 28 стрељачких дивизија и штабова четири армије (16, 19, 21, 22) у места предвиђена ратним планом.
Крајем маја Фенераштаб наредио је пограничним окрузима да пређу на фронтовске командне пунктове (напуштају се касарне!), а од 14-19. јуна њих су посели командно-штабни састави.

Почетком јуна штабови војних округа завршили су разраду планова прикривања, а војска је спровела масивне радове на маскирању позиција и аеродрома.
Крајем маја заседао је ПОлитпиро где је (уз председавање Стаљина) јасно предочено да се очекује у непосредној будућности напад. Жуков је извстио о стању бојеве готовости видова и родова, о току ојачања државне границе, о успесима и проблемима у ојачању РККА и Флоте најновијим облицима наорућања и борбене технике. Стаљин је подвукао: ''Извештај друга Жукова још једном нам је показао да у делу припрема државе за одбрану има недостатака. Друговима који су задужени за производњу тенкова дајем што недељу да се пресаберу и виде зашто тенковске фабрике не испуњавају планове. Кроз недељу да мени лично реферишу. Главној артиљеријској управи такође дајем недељу дана да ми све рапортирају, шта треба конкретно да се уради, каква је количина трактора потребна да бисмо побољшали могућности артиљеријске вуче. Другови, одговорни за реактивне бацаче морају да ураде све како би се најбрже могуће они нашли у серијској производњи''
Стаљин је такође дао налоге за убрзану припрему савремених средстава везе, о повишеној улози војске ПВО и уклањању недостатака у минско-торпедном наоружању. Посебна пажњу скренуо је на стварање услова за много брже развијање привреде на Уралу, на истоку и у Средој Азији.
Исто тако, завршити реорганизацију оружаних снага и обезбетити им реално равијање потенцијала који су за готовошћу Немачке каснили једну и по до две године.

(наставиће се са конкретним бројкама ратног састава).

online
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 22373

Odlična tema i još bolji sagovornici pa da i ja malo osolim.
Prateći temu malo sam isčitao ovo.
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%82%D.....0%BD%D0%B5
I u delu sa MATERIJALNIM gubicima izvorni podatak koji me je malo zbunio a opet potvrdio većinu navoda koji su ovde ranije iznošeni.

Материальные потери СССР
За годы войны на советской территории было разрушено 1710 городов и посёлков городского типа и более 70 000 сёл и деревень, 32 000 промышленных предприятий, разгромлено 98 000 колхозов, 1876 совхозов[41]. Государственная комиссия установила, что материальный ущерб составил около 30 % национального богатства Советского Союза, а в районах, подвергшихся оккупации, — около двух третей. В целом материальные потери Советского Союза оцениваются суммой около 2,6 трлн рублей[42]. Для сравнения национальное богатство Великобритании уменьшилось лишь на 0,8 %, Франции — на 1,5 %. В США, наоборот, за период с 1939 г. по 1945 г. наблюдался рост в 70 % ВВП[43].

Posle ovih % se dobro mora promisliti o tome kome je rat doneo dobro a kome skidanje germana sa vrata.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 974 korisnika na forumu :: 69 registrovanih, 8 sakrivenih i 897 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Altay, babaroga, bankulen, bufanje, BW, caesar, Cirkon, darkangel, darkstar101, Denaya, djboj, djurdjija, dogodine, doktor1964, doom83, Dragoslav Racic, Drug pukovnik, dule10savic, Duško, goxin, Hektor, hooraay, hyla, imalleyesandears, jimmy1, JOntra, kalens021, kaptain, kerinjo, lord sir giga, LUDI, majorr, maks l 5735, Marko Marković, Markoni29, menges, MIg, milos.cbr, minmatar34957, mirbat, Miskohd, mnn2, moldway, ostoja, Panter, pein, pera12345, perko91, pirke2, renoje2, rkekoke, rovac, SD, Sirius, Skijavoneska, Snorks, SOVO515, stegonosa, stug, sunto, T-72, tmanda323, Toper, trajkoni018, vathra, vlvl, voja64, W123