Citat:Осмог јануара 1945, око 11 часова, изнад простора Пурачић—Турија—Доња Бријесница—Тумаре—Комари—Милино село, надлетио је четворомоторни бомбардер, број 916, из 342. ескадриле 97. америчке бомбардерске групе који је, према изјави чланова посаде потпоручника Марфија, Шикота и Еванса, са аеродрома код града Фођија у Италији, узлетио у намјери да бомбардује Беч. Међутим, услијед квара једног мотора био је принуђен да бомбе раније одбаци и да се врати на своје узлетиште — аеродром код Фођије. Због веома лоших метеоролошких услова, авион је једва успио да долети изнад простора између Коњуха и Озрена. Кружио је двадесетак минута и све се више спуштао, а онда се посада од 11 чланова принудно падобранима спустила у рејон Милиног Села и Тумара, док је авион ударио у земљу и запалио се.
Овај догађај је Ратко Анђелковић, обавјештајни официр 7. српске бригаде, у свом сјећању овако забиљежио:
„Време тог дана беше веома хладно — минус 10 степени Целзијуса, тмурно и тужно. Видљивост због густе маглуштине веома ограничена, а посада бомбардера од 11 чланова на испресецаном и доста пошумљеном простору широко се расула на „ничијој земљи", управо између јединица наше 7. бригаде и четника, те је између наших батаљона и четника настала огорчена трка ко ће се први посаде домоћи — четници да би их побили или Немцима предали уз награду у оружју, муницији и другим материјалним средствима, или борци 7. бригаде да их, као савезнике, спасу од очите погибије. Поред тога, тешкоће у скупљању посаде биле су што су се свих једанаест чланова посаде упутили према простору где су се налазили четници. Међутим, борци 2. и 3. батаљона наше 7. бригаде, око 14 часова, успели су да свих једанаест чланова посаде прикупе и доведу у штаб 7. бригаде у Пурачић. Кад им је речено шта их је чекало да су код четника стигли, били су веома узбуђени, а потом радосни и пресрећни што су их партизани спасили од очите смрти и захваљивали се борцима 7. бригаде."
Том приликом је Ратко Анђелковић, обавјештајни официр 7. бригаде, побиљежио имена чланова посаде овог бомбардера и њихове матичне бројеве, уз превод познаваоца енглеског језика Живомира Миловановића, начелника штаба 7. бригаде.
потпоручник Alfred A. Murphy број 771103
потпоручник Charles B. Scouborough „ 0-827975
потпоручник Mertind Shikora „ 0-206395
потпоручник Richard E. Evans „ 0-205678f
наредник John D. Jeter „ 38608074
наредник Vilbor P. Valfe „ 39709961
наредник Jernes L. Douns „ 32848823
наредник Charles David „ 13116898
наредник Robert L. Davey „ 37678418
наредник Joseph J. Kurela „ 12046556
наредник William F. Haney „ 19199145
Штаб 7. бригаде побринуо се да се чланови америчке посаде авиона допреме до Штаба 23. дивизије у Лукавцу, а потом до Штаба 2. армије у Тузли.34
34 Године 1978, пуковник ЈНА у пензији, Ратко Анђелковић је, посредством II управе Генералштаба ЈНА и Секретаријата иностраних послова Југославије, добио од војног аташеа ЈНА у Вашингтону податке да су свих једанаест чланова посаде америчког бомбардера 916 погинули у Корејском рату од 25. маја 1950. до 27. јула 1953. године.
Miladin Ivanović: 23. srpska divizija, Beograd 1994. - strane 279-281
|