Inžinjerijska vozila

• 1Ovo se svidja korisniku: zumzum
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Indijci su sličnim putem išli kao i onaj Češki AM-50 sa mali izmenama.
Jedino mi je nelogična ova neprecizna dužina jer svaki lansirni most ima krutu-fiksnu dužinu i jedino ako je završni raspon može da ima za dužinu završnog raspona veću dužinu.
Pošto ovde stoji da je dužina jednog raspona 15 do 20m a to je gotovo nemoguće.
Elem svaki mosni blok na početku ima ušice za uklapanje sa završetkom prethodnog mosnog bloka a na čijem se kraju nalazi zajednička oslona osovina.
Ta osovina je vezana za mosne stope koje najčešće mogu da menjaju svoju dužinu radi nivelacije-visine od dna prepreke do uzdužne ose mosta.
Tu se kriju i najčešće razlike u modelima mostova kao i u dužinama mosnih blokova pa je tako na TMM standardna dužina jednog bloka 10,5m a na TMM-6 je isti dužine 17m dok je na tenku nosaču mosta blok dužine 18m.
Na onom Češkom a i na ovom indijskom je očito taj blok sa dužinom od 17m i možda malo više ali mora biti fiksni.Da bi se blokovi mogli međusobno uklapati a svaki blok osim zadnjeg u kompletu na sebi mora da nosi i na svom kraju za tu završnu osovinu zakačene stope,
Poslednji komplet u seriji-parku obično na sebi nemora da nosi zakačene stope jer su iste pri završnom savlađivanju raspona nepoželjne i sam zadnji kraj po difoltu uvek završava na čvrstom tlu i bez potpora.
U osnovi se sa svakog bloka mogu otkačiti potpore a i na zadnjem se takođe mogu zakačiti jer se tako od kompleta mogu praviti razne kombinacije za premoštavanje.
Ako je prepreka do 17m savlađuje se sa jednim mosnim blokom i tada se koristi onaj zadnji mosni blok iz kompleta parka na kome nije montirana potporna stopa.
Ako je potrebno više ovakvih mostova jednovremeno postaviti sa svih se mosnih blokova mogu otkačiti stabilizatorske stope i to tako što se na suvoj prepreki izvrši da kažemo lansiranje na suvo pa kad se stope oslone na zemlju rukovaoci ih raskače sa one završne oslone osovine i tako ih potom sklope bez potpora da bi sa njima mogli da izvrše ta premoštavanja kratkih prepreka.
Ako je prepreka duža svaki od tih kompleta mosnih blokova se može međusobno spajati a zadnji u sklopu je takođe obavezno bez oslonih stopa.
Sad kad sam sve detaljno objasnio vidite da nije moguće da je most savarijabilnim dužinama i jedino na završnoj tački oslona je moguć ostatak-preklop dužeg kraja ako je prepreka kraća od ukupne dužine svih spojenih blokova.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To ni meni nije bilo jasno, ali nema nekih podataka koji bi objasnili te mere. Jedino ako nisu postojale i neke modernizovane verzije koje su kasnije napravljene a nosile su istu oznaku kao ovaj.

Inace onaj AM-50 je takodje bio iz Indijske armije, i ako sam dobro shvatio samo je nekoliko stiglo iz Cehoslovacke, a ostali su napravljeni ili delimicno napravljeni u Indiji.

• 2Ovo se svidja korisnicima: zumzum, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pogledaj ovde na inžinjeriji gde sam ja u zasebnoj temi obradio Sovjetski TMM-6 pa ćeš videti i koliko je sva ova Indijska-Češka skalamerija pokušaj da ih kopiraju ali ni blizu kao taj legendarni komplet.
Jedina da kažem (veća) inovacija bi im bio popunjen mosni blok za razliku od Rusa koji se drže tradicije i za rad uštede u teretu sve baziraju namosnim blokovima u formi kolotraga.Takođe su predvideli da svi kolotrazi kada se koriste za točkaše sa unutrašnje strane mogu da na njih postave odbojnike.Sa podignutim-postavljenim odbojnicima nema bojazni da i najuži točkaš ispadne samosta a za guseničare je taj dodatak nepotreban.Sa ovakvom popunjenom konstrukcijom nema potrebe za prilagođavanjem točkašima a i pešadija može brže da se kreće i ne nužno pravolinijski po njemu a što je na kolotrazima faktički nemoguće.
Ja sam imao sreću ili nesreću da na više mesta pod borbom lansiram naše TMM-3 i znam koja je tek to muka i koliko si ranjiv u odnosu na sve ove školske igrarije a propisi foruma nam još uvek ta psanija ne dozvoljavaju pa me izvinite za te tekstove kad dođe vreme..

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

^ Zato su Cesi- Indijci i morali da pakuju na 4 osovine a rusi na 3. Obozavam tu jednostavnost i prakticnost kod Rusa.

KALINA minopolagac













Minopolagac Kalina je baziran na univerzalnoj sasiji SPG1 poljske proizvodnje. Vozilo je razvijeno od strane firme OBRUM (Ośrodek Badawczo-Rozwojowy Urządzeń Mechanicznych), a proizvodjen je od strane Bumar Group koja je zapravo bila konzorcijum vojnih fabrika.
Ovaj minopolagac ima 3 kljucna dela. Prvi je glavni prednji deo vozila gde se nalazi dvoclana posada. Iza se nalazi deo sa 2 magacina u kojem su smestene mine iz kojeg se hrani vuceni minopolagac. Treci kljucni deo je kran K10 , koji je instaliran na samom vozilu i ima ulogu da vrsi dopunu magacina minama. Nosivost krana je 2800kg. Magacini se takodje mogu dopunjavati i rucno.
Clanovi posade mogu nadgledati proces polaganja- ukopavanja mina preko monitora instaliranog u vozilu. Sredstvo je opremljeno uredjajem za ABHO zastitu, bacacem dimnih kutija i mitraljezom NSV12.7mm.
Uredjaj za polaganje mina moze vrsiti povrsinsko polaganje pri brzini izmedju 6 i 20 km/h ili ukopavanjem brzinom od 6-10km/h. Takodje postoji mogucnost polaganja u tekucim vodama.
Svaki od 2 magacina poseduje po 125 protivtenkovskih mina tipa TM-62M ili MPP-B.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, zumzum
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Amerikanci se bave poljoprivrednim radovima sa raznim masinama

• 3Ovo se svidja korisnicima: zumzum, MB120mm, AS
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Atraktivan snimak TONI
Jedino nemogu da se otmem utisku da snimak ameri nisu odgledali pre puštanja jer su se ovde u drugom delu očajno pokazali pošto se mučenik koga pokušavaju da obuče za rad na kopaču slabo snalazi.
Elem prvo i zlatno pravilo u radu sa kopačem je STABILIZACIJA mašine a dotični to nije nikako uradio i odma se na prvi pogled vidi da mu je desna strana od nas gledano nepravilno položena-oslonjena na tlo a ceo sklop zbog toga nije ishorizontiran pa mu se pri svakom potezu cela mašina odmah naginje na tu stranu a u jednom trenutku mu se čak i vidi da je zbog tog očajnog oslonca i prednja kašika iskrenuta i samo jednim delom daje oslonac..
Pravilo doslovno nalaže da se prvo kompletna mašina osloni sa celom površinom prednje kašike a da se potom oba stabilizatora ili potporne stope kako ih neko još naziva potisnu toliko na dole da se oba zadnja točka kao i prednji izdignu iznad tla a da se ceo radni sklop mašine dovede u horizontalnu ravan.
Tada mašina može da otpočne sa radovima na kopanju sa tom kašikom od zada...
U prvom se delu vidi lep rad na obuci u prosecanju kolonskog puta poput našeg struganja-čišćenja atarskih puteva po Banatu i to oba grejdera koja se vide naizmenično isto uvežbavaju i pritom skidaju gornji sloj zemlje sa poprečnim odbacivanjem a što je jedna od najvažnijih radnji u kojoj se svaki grejder koristi bez obzira sa kojim materijalom radio u buduće.Grejderi su im poput starog Engleskog Austin Avelinga ili naših Radoje Dakić RDB-130 ili 145.i marke su Caterpilar ali sam davno radio sa njim pa sam mu i zaboravio oznaku modela.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Sisu RA-140 DS












Na zahteva Finske vojske kompanija SISU razvija novo vozilo za unistavanje mina.
Vozilo je predstavljeno 1994. i takodjeje poznato i pod imenom Raisu. Vozilo je u upotrebi u oruzanim snagama Finske i Danske i predvidjeno je za koriscenje u mirovnim misijama.
Vozilo je opremljeno rotorom sa 82 lanca na cijim su krajevima prkaceni udaraci (cekici) koji se prilikom rotacije i udarca u zemlju ukopavaju usled cijih udaraca se mine ili raspadnu ili eksplodiraju. Osteceni lanci se mogu lako zameniti. Vozilo je takodje opremljeno i stitom od celika koji ga cuva od fragmenata mina i udarnog talasa. Sirina puta koji ovo sredstvo rasciscava je 3.4m. Dubina rasciscavanja se moze podesavati manuelno ili automatski. Vozilo moze unistavati mine mase do 10kg eksploziva. Max. brzina u radnom polozaju je 6km/h.
Sredstvom obicno rukuje 1 covek, mada je oklopljena kabina predvidjena za 2 clana posade (komandira i vozaca). Oklop stiti od kalibra 7.62mm kao i fragmenata artiljerijskih zrna i mina.
Tokom rada, vozilo se krece u smeru suprotnom od smera kretanja na putu (unazad) radi sto vece zastite posade. Vozilo je opremljeno i sredstvom za ABHO zastitu, i moze izdrzati eksploziju od 10 kg
tnt pod sobom.
Za samoodbranu vozilo se moze opremiti mitraljezom kalibra 12.7mm. Uprkos balistickoj zastiti ovo sredstvo nije predvidjeno za upotrebu u borbenim misijama.
Motor koji ga pokrece je vazduhom hladjeni turbo dizel Deutz BF6L913C snage 189ks i uparen je sa cetvorostepenim automatskim menjacem. Vozilo Ima pogon na sve tockove i opremljeno je vitlom za samoizvlacenje.

Dimenzije vozila- D/S/V: 7.33/2.92/2.86
Masa vozila: 15t
Max. brzina: 70km/h
Autonomija: 250km
Max. savladivi vertikalni nagib: 60%
Max. savladivi horizontalni nagib: 30%
Max. savladiva visina prepreke: 0.5m
Max. savladiva sirina rova: 0.6m
Max. savladiva dubina vodene prepreke gazom: 0.8m

• 3Ovo se svidja korisnicima: zumzum, Kos93, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Čepel Cs800

• 2Ovo se svidja korisnicima: zumzum, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mađarska kompanija Čepel je ovaj artiljerijski laki tegljač Cs800 razvila na bazi hodnog dela samohotke SU76.
U to se vreme i u JNA tražilo slično rešenje a budući da smo i mi imali te samohotke na zalasku doneta je odluka da se deo ovih izvornih tegljača nabavi od Mađara.
Da bi ga vrlo brzo kod nas počeli i da samostalno proizvode.Naša domaća oznaka ovog lakog artiljerijskog tegljača je bila GJ800.Raspoređen je uz artiljeriju i u inžinjerijske jedinice za vuču u to vreme kod nas modifikovanog Ruskog minopolagača PMR-3.
Pošto sam o tome već pisao da se ne ponavljam i jedino još ovo da dodam.
Pošto se u to vreme -kraj pedesetih i početak 60ih radilo na razvoju našeg prvog domaćeg oklopnog transportera upravo su za izradu donjeg hodnog dela OTM-60 izveli kopiranje ovog rešenja .
Tako se desilo da je u JNA sa istim hodnim dfelom bilo i originalnih SU-76,Čepel Cs800 ,domaći GJ800 i cela paleta OT M-60.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jesi li imao prliku da probas ovo vozilo?
Ako jesi, moze li neki licni utisak o vozilu, mane,pouzdanost itd?