offline
- Pridružio: 23 Okt 2010
- Poruke: 1274
|
@Eridan
Citat:Možemo mi uzeti vrijednost od 8 g zdravo za gotovo, no možemo je i relativizirati.
Isto tako možemo relativizirati i spomenuti cilj koji manevrira pri 8 g opterećenja. Kakav je to cilj? Onaj koji skreće i ide mach 0,7? Ili onaj koji skreće i ide mach 2?
Pa ne znam kako mozes da relativizujes silu od 8 G kada je ona uvek 8 G ?
Cilj koji izvodi manevar od 8 G, bez obzira na brzinu, generise silu od 8 G koja se ne moze relativizovati.
Brzina je ta koja je relativna (pormenjiva) u tom slucaju i od nje zavisi ugaona brzina cilja i radijus zaokreta.
Citat:Dakako da će ovaj potonji zapravo napraviti nekoliko puta veći radijus okreta. Lateralni pomak bit će svakako vrlo blizu u oba slučaja, no kako savršen sustav ne postoji, onaj brži cilj nikad neće moći posve kopitarati lateralni pomak sporijeg cilja.
Pretpostavljam da pod "lateralnim pomakom" podrazumevas ugaonu brzinu (°/s)?
Citat:Dakle gledano i po radiju okreta i po apsolutnom lateralnom pomaku s uzdužne osi, brži cilj je x (ili 0,0000x) puta manje pokretljiv.
To je tacno!
Ako uzmemo tvoj primer dva cilja gde se jedan krece brzinom od 0,7 M a drugi brzinom od 2 M i koji odradjuju zaokret od 8 G, jasno je da ce raketi trebati da generise dosta manju G silu kako bi pratila brzi cilj, upravo zbog radijusa zaokreta koji je kod njega veci i ugaone brzine koja je manja, a ne zbog G sile koja je identicna u oba slucaja.
Kada proizvodjac tvrdi da je raketa u stanju da unisti cilj koji manevrise pod opterecenjem od 8 G , sta zapravo on tvrdi?
Pod broj jedan, ako govorimo o avionima lovcima, trebamo da sagledamo koji to lovci i pod kojim uslovima mogu da odrade zaokret od 8 G.
Imamo lovce koji su limitirani svojom konstrukcijom na max. 8 G, zatim imamo lovce koji su limitirani na max. 9 G.
Sad se postavlja pitanje sa kojom kolicinom goriva i ubojnih sredstava 9 G lovci mogu da izvuku tu silu?
Ako to pitanje stavimo na stranu postavlja se drugo vrlo vazno pitanje, a to je dijapazon brzina pod kojim avon lovac moze da izvuce 8 G ?
Jasno je da je pozeljno izvuci tu G silu u sirokom dijapazonu brzina (sto u principu i nije slucaj), ali pogotovo je korisno to odraditi sa sto manjim radijusom zaokreta i sto vecom ugaonom brzinom, odnosno pri manjim brzinama.
Koje su minimalne brzine pri kojima je neki lovac u stanju da izvuce 8 G?
Za to nam trebaju podaci letne anvelope svakog aviona ponaosob!
Ako je raketa u stanju da pokrije celu anvelopu leta pod kojom je neki lovac u stanju da izvuce 8 G, onda se ona slobodno moze deklarisati kao raketa koja je u stanju da unisti cilj koji manevrise pod opterecenjem od 8 G i mislim da se o tome zapravo i radi, jer proizvodjaci raketa uglavnom imaju sve relevantne podatke vezane za avione lovce koji su danas u upotrebi (u seriji).
Naravno, postoje i druge varijante izbegavanja rakete pored klasicnog zaokreta, kao sto je "barel roll" koji dovodi do toga da raketa stalno menja svoju putanju i polozaj gubeci kinetnicku energiju uz trosenje dragocenog goriva pri prilasku cilju, pa tako avion koji je u stanju da odradjuje ustaljeni "barel roll" duze vreme ima ogromne sanse da izbegne raketu.
U tom slucaju u prednosti je upravo velika raketa, jer zbog vece brzine i visine ima vise kineticke i potencijalne energije na raspolaganju, a velika prednost je i duzina rada motora.
Citat:Ja pak svakako držim da moramo nužno sumnjati u sve i propitivati sve. Upravo zato što je raketa manje osnosimetrična od aviona, dinamička nestabilnost slična onoj u novim avionima nije nužno dobra stvar. No zaista tu nemam što drugo reći a da to nisam rekao već u prošloj poruci, pa kome se čita nek pročita ponovo.
Mislim da me nisi dobro razumeo sta sam hteo da kazem, jer je upravo avion manje osnosimetrican (asimetrican), dok je raketa u potpunosti osnosimetricna.
Evo jednog prostog crteza kako bi bilo jasnije
Radi se o direktnom pogledu ( pogled spreda ). Sa leve strane imamo raketu, a sa desne imamo avion.
Jasno je da je raketa po svakoj osi u odnosu na nadolazecu vadusnu struju simetricna, dok avion nije, odnosno sile koje deluju na avion su drugacije ( gornja i donja strana ) dok su sile koje deluju na raketu ujednacene.
Jedina sila koja deluje isto i na avion i na raketu je sila gravitacije ( sila teze ).
Sad pretpostavimo da su i raketa i avion nestabilne platforme koje se krecu, odnosno izvrsavaju penjanje pod uglom od 90° na gore.
Pretpostavimo dalje da i raketa i avion mogu da izvrse skretanje sa max. silom od 10 G uz istu brzinu i da svako skretanje izvrsavaju u isto vreme i u istu stranu.
Prvo skretanje od 10 G se izvrsava tako sto pilot povlaci palicu na sebe (dizanje nosa), a raketa istovremeno prati postupak.
Ustanovicemo da nema razlike i da avion i raketa izvrsavaju skretanje pod istim okolnostima (radijus zaokreta i ugaona brzina).
Sad pretpostavimo da pilot gura palicu od sebe (obaranje nosa), a raketa prati postupak.
Ustanovicemo da avion nije u stanju da prati raketu, jer ima ogranicenje od -3,5 G za negativni zaokret, dok raketa zbog svoje osnosimetricnosti nema takva ogranicenja.
Ista stvar se desava kada pilot pozeli da skrene levo ili desno koristeci kormila pravca, odnosno raketa je u prednosti.
Da bi avion pratio raketu u bilo kojoj promeni njenog pravca od 10 G, on mora da izvrsi rotaciju (valjanje) aviona u tu stranu kako bi se postavio u polozaj za iskoristenje maksimalne kolicine uzgona koja se kod aviona generise samo sa jedne strane (odozdo na gore), ali je jasno da tom prilikom gubi vreme u odnosu na raketu.
Iz tog razloga je primena dinamicke nestabilnosti kod rakete vrlo pozeljna stvar, sto su rusi i uradili sa R-37, kako bi je sto lakse i uz manji aerodinamicki otpor izveli iz "ekvilibrijuma".
Slican problem kao avion ima i Meteor raketa, jer zbog Ram-Jet motora ima usisnike kojima je potrebno konstantno i pravilno opstrujavanje vazduha, pa tako ona mora da izvrsi rotaciju u zeljenom pravcu kako bi najoptimalnije skrenula (s`aspekta usisavanja vazduha).
Kod nje slobodno mozemo da govorimo i o negativnom opterecenju zbog njene asimetricnosti, jer ce biti ogranicena po napadnom uglu sto se tice obaranja nosa, opet zbog problema efikasnog "hranjenja" usisnika vazduhom.
Citat:Avion koji je nestabilna platforma svakako stvara nešto veći otpor od istog teoretskog aviona koji bi bio stabilan.
Ocena ove izjave se krece od vrlo diskutabilne do pogresne.
Avion sa klasicnim repom, koji je stabilna platforma, uvek ima rep negativno otklonjen (ne doprinosi generisanju uzgona) kako bi uravnotezavao (parirao) centru gravitacije (centar mase) koji se nalazi ispred aerodinamickog centra.
Avion sa klasicnim repom, koji je nestabilna platforma, uvek ima rep pozitivno otklonjen (doprinosi generisanju uzgona) kako bi uravnotezavao (parirao) aerodinamickom centru koji se nalazi ispred centra gravitacije (centra mase).
Sta se time dobilo?
Pa pod broj jedan povecanje ukupne kolicine uzgona, bez obzira sto FBW vrsi minimalne korekcije u hiljaditim delovima sekunda, jer se rep nalazi uvek u pozitivnom otklonu pri pravolinijskom kretanju.
Povecanje uzgona dovodi do smanjenja "wing loading"-a i do rasterecenja motora, sto za uzvrat povecava manevribilnost, ostavlja rezervu snage i smanjuje potrosnju.
Pod broj dva dolazi do smanjenja vazdusnog otpora u zaokretu, jer nije potrebno toliko otkloniti repne povresine koje tom prilikom stvaraju otpor, jer avion zbog svoje nestabilnosti sam tezi da "skrene", pa je potrebno samo malo "popustiti" rep.
Ja mislim da su prednosti i vise nego ocigledne?!
Citat:Istaknut ću da ne želim reći da nisam pogriješio, vjerojatno jesam jer mi se 361 g zaista čini ogromno puno, no gdje je greška u procesu računanja?
U ovom delu zaista ne mogu da ti pomognem 
Citat:Ako imamo dvije rakete koje gadjaju isti cilj koji manevrira 9g, a jedna od njih je brza - onda nuzno nemamo identicne rakete u ostalim pogledima. Ja sam pričao o situaciji gdje je jedina razlika u brzini, sve ostalo je na raketama identično.
Ali te dve rakete onda nisu identicne  jer postoji razlika u propulzivnom sistemu.
Zato taj primer ne moze da se koristi kao objektivan.
Ono sto je bitno je na koliku G silu cilja je ogranicena raketa.
RVV-BD moze da gadja ciljeve od 8 G, kao recimo i R-27, ali jasno je da je RVV-BD agilnija, jer moze da pogadja te ciljeve sa vecom brzinom, sto znaci da ce joj brzina u zaokretu biti veca, odnosno ta raketa je u stanju da izvuce vise G.
R-77 moze da gadja ciljeve od 12 G, ali ce joj kineticka energija koja moze da se iskoristi i kao rezerva snage biti manja u odnosu na RVV-BD, jer je sporija.
To znaci da ce RVV-BD imati vise energije na raspolaganju kako bi pratila cilj koji konstantno menja pravac u duzem vremenskom intervalu sa konstantnom G silom.
Pitanje je samo kolika minimalna brzina joj je neophodna, kako za ugaonu brzinu tako i za neophodnu G silu kako bi u sto sirem dijapazonu svoje brzine mogla da prati cilj od 8G, koji sa svoje strane ima svoj dijapazon brzina koje su mu neophodne za ostavrivanje sile od 8 G u manevru.
Dakle, sve ima svoje prednosti i mane.
Citat:Drukčije definiramo pokretljivost, očito, jer je meni pokretljivost u ovom raketnom kontekstu lateralni pomak rakete u jedinici vremena.
Ono sto je bitno u nasem slucaju je to da su recimo dve rakete iako konstrukciono i propulzivno razlicite, u stanju da uniste cilj koji izvodi manevar od 8G.
Da li ce to biti preko manje brzine ili preko vece brzine i vece G sile je manje vise nebitno s`aspekta manevribilnosti, jer je i jedna i druga u stanju da unisti taj isti cilj.
Razlika je u efikasnosti (% unistenja cilja) te dve rakete zbog drugacijeg pristupa problemu.
Citat:Brzina je uvijek dvosjekli mač. Da, veća će brzina povećati masu zraka preko upravljačkih površina, te time povećati silu koja djeluje na njih, pa će rezultatna protusila na raketi biti veća. Svakako. No isto tako ako raketa ide brže, njen momentum na koji utječe masa i brzina bit će veći. Stoga će opet trebati više sile da bi se uopće ta raketa skrenula s putanje i promijenila smjer.
Ali ako su konstruktori obezbedili raketi dovoljno sile preko aerodinamickih resenja kako bi ona bila u stanju da savlada svoju inerciju i pogodi cilj bez obzira na brzinu kojom se ona sama krece, onda ne vidim u cemu je problem?
Jednostavno raketa je sposobna da izvuce dovoljno G sile za tako nesto i to je to.
Citat:O kvaliteti radara i vođenja, odnosno kvaliteti ometanja i sustava detekcije rakete ipak neću jer tu nema dovoljno dokaza u javnoj sferi da se o tome uopće civilizirano raspravlja.
Slazem se sa tobom, ali mislim da ne treba sumnjati da do 2000-te niko u svetu nije imao radar tipa Zalson (sa svim svojim modifikacijama), koji je omogucavao da se postigne to sto je postignuto sa R-37 raketom, sto i dan danas stoji kao neosporeni rekord u svetu avijacije 
|
Samo njih ako stavi 4 onda ne moze da stavi nisanske kontejnere napred. Moze dve ako nosi dva kontejnera napred.
A i neke druge gedzete ali ovde pricamo o nosacima.
Raketa koja je ispaljena sa recimo 30 km prvih 15 tak kilometara pravi veoma male korekcije putanje da bi doshla u sto savrsheneiju poziciju u zadnjoj fazi, jer sto je veca daljina geometrijski trebas manji otklon da bi dostigao neku tacku B jel tako !? E sad sto su krace daljine u pitanju to postaje malo problematicnije, jer u tom slucaju moras ispaliti raketu u sto preciznijem maniru tojest da tvoj avion bude ne previshe otklonjen od onog koji je gadjan.Zato i nije preporucljivo da se gadja sa BVR raketama na daljinama manjih od 6-7 km ( + zbog nekih drugih faktora) Tako da mogla raketa da izdrazhi i postigne ta 361 G opterecenja ili ne svejedno Raketa ce napraviti sve da ne dodje u takvu poziciju 
