Istorijski revizionizam - pseudoistorija

• 1Ovo se svidja korisniku: vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Istorija WW2 u Jugoslaviji ima mnogo aspekata. Na primer, nazvim dva "opšti" i "partikularni". Prema partikularnom gledištu, Đujić i Cvijetin Todić su "spasavali Srbe" tako što su taktizirali sa "osovinskim" snagama.
I, da su ih spasili - spasili su.
Samo, time su omogućili koncentrisanje osovinskih snaga i masakr na Kozari.

Partikularni aspekt je rđav zato što je samouništavajući. Da su, kao što je planirano, Nemci, Italijani i ustaše uspeli da unište partizane, paktiranje sa četnicima im više ne bi bilo potrebno, pa bi se ustaše vratile da nastave sa terorom kao 1941, i nikakvi "ugovori" i paktiranja ne bi pomogli

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lav ::Па како онда тумачиш поход 4.Крајшког партизанског одреда на средњу Босну? Нико са тога подручја их није нападао, а то је било прије офанзиве на Козару. Значи они су занемарили безбедност својих породица и отишли да се обрачунају са неистомишљеницима.
Nemam šta da tumačim. Svako je odgovoran za svoje postupke i oni znaju sa kojim su ciljem tamo išli. Već sam ranije rekao da je bilo glupih postupaka i potpuno nepotrebni likvidacija 'neprijatelja' iz straha ili neznanja. Ako je to neko drugačije prikazao posle rata ili zataškao molim lepo se ustanove činjenice i odgovorni.

cinoeye ::Да историју не треба фалсификовати, већ користити чињенице.. Е сад, ја имам питање за вас? Да ли ви сматрате да нема потребе за ревизијом јер све што је написано од стране комуниста је тачно? Или сматрате да неки на идеолошкој бази спроводе ревизију?
Ima onih koji su ideološki obojeni, a žele reviziju. No nije to toliko tragično za većinu koliko za one koji su podložni njihovom uticaju.

Šta znači revizija istorije? Da je ona u celosti krivotvorena ili da su samo neki događaju zataškani i/ili drugačije prikazani?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na jednom još malo opštijem nivou, Mihailović je svoje delovanje bazirao na tezi (reklamiranoj i danas od nekih istoričara) da će se rat rešiti drugde, i da su događaji u Jugoslaviji potpuno nevažni za ishod rata.

Stoga, smatrao je da se može "snalaziti" i prihvatati razne aranžmane, sporazume, primirja i zajedniček akcije sa osovinom, a istovremeno ostati deklarativno na strani Saveznika "prema vani".

Saveznici međutim nisu delili taj stav. Sa njihovog aspekta, oni su bili zainteresovani za ometanje komunikacija kroz Srbiju, a Mihailović je zajedno sa Nemcima od kraja 1943. branio Srbiju od NOVJ. Zato su Britanci dali punu vojnu podršku NOVJ da zauzme Srbiju. To je dovelo JVuO u situaciju da se bori 1944/45 rame uz rame sa nemačkim Armijskom grupom E tokom njenog proboja iz Grčke, koji je imao cilj da se suprotstavi prodoru Crvene armije u Panoniji.

To je suština delovanja JVuO sa opšteg gledišta.
Naravno, svako ima pravo na svoj individualni aspekt. Privatno, to je za nekoga bilo dobro, za nekoga loše.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::Istorija WW2 u Jugoslaviji ima mnogo aspekata. Na primer, nazvim dva "opšti" i "partikularni". Prema partikularnom gledištu, Đujić i Cvijetin Todić su "spasavali Srbe" tako što su taktizirali sa "osovinskim" snagama.
I, da su ih spasili - spasili su.
Samo, time su omogućili koncentrisanje osovinskih snaga i masakr na Kozari.

Partikularni aspekt je rđav zato što je samouništavajući. Da su, kao što je planirano, Nemci, Italijani i ustaše uspeli da unište partizane, paktiranje sa četnicima im više ne bi bilo potrebno, pa bi se ustaše vratile da nastave sa terorom kao 1941, i nikakvi "ugovori" i paktiranja ne bi pomogli
Овдје се поставља питање да ли је било пактирања прије комунистичког напада?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 04 Jan 2012 17:54

Citat:lav: Па како онда тумачиш поход 4.Крајшког партизанског одреда на средњу Босну? Нико са тога подручја их није нападао, а то је било прије офанзиве на Козару. Значи они су занемарили безбедност својих породица и отишли да се обрачунају са неистомишљеницима.

Četvrti krajiški odred je bio srednjebosanski. Njega su četnici urušili pučevima iznutra. Drugi (kozarački) odred poslao je jedan bataljon kao pomoć.
Kako bi ti, na primer, tumačio događaj koji se desio još pre, 20. februara 1942. u Vukosavcima. Tri čete Majevičkog partizanskog odreda bile su raspoređene prema Brčkom, Tuzli i Zvorniku, očekujući operaciju NDH protiv Majevice, a četnička grupacija Leke Damjanovića je organizovala prepad na štab partizanskog odreda i likvidirala ga.
Ali, ovakvo raspravljanje je samo skretanje sa suštine, koja je jednostavna:

U ovakvom ratu, bezbednost se zasniva na razvlačenju neprijateljskih snaga, na što intenzivnijoj aktivnosti na što većem broju mesta. To je strategija koju su zastupali partizani (što ne znači da hvalim njihove političke stavove), dok su četnici zastupali suprotan stav, o lokalnom paktiranju. Ovaj četnički stav omogućio je koncentraciju osovinskih snaga protiv Kozare u trenutku kad je nemačkih snaga bilo najmanje.

Dopuna: 04 Jan 2012 18:00

Citat:lav: Овдје се поставља питање да ли је било пактирања прије комунистичког напада?
Da, još od septembra 1941. Nacionalističke vođe zastupale su stav da se ne treba boriti protiv nastupajućih Italijana. Đujić i njegova ekipa propustili su Italijane septembra 1941. u Drvar. Isto je nastavio Drenović u Mrkonjiću.
U januaru 1942. Dangić je naredio da se niko ne suprotstavlja nastupanju Nemaca kroz istočnu Bosnu, što su oni zabeležili. On je imao naivnu ideju da bude dobar sa Nemcima, a da oni zauzvrat ne vrate ustaše.

I tako dalje... To je bio princip njihovog delovanja, a ne izuzetak.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Па ајде онда да не дамо идеолошку ревизију, већ истинску. Комунисти су почели да лажирају све догађаје, а не само сукобе са четницима. Дакле да почнемо од 27. Марта, он нема везе са четницима? Па кад завршимо са тим полако ка 7 . Јулу...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::Napisano: 04 Jan 2012 17:54

Citat:lav: Па како онда тумачиш поход 4.Крајшког партизанског одреда на средњу Босну? Нико са тога подручја их није нападао, а то је било прије офанзиве на Козару. Значи они су занемарили безбедност својих породица и отишли да се обрачунају са неистомишљеницима.

Četvrti krajiški odred je bio srednjebosanski. Njega su četnici urušili pučevima iznutra. Drugi (kozarački) odred poslao je jedan bataljon kao pomoć. И ови ''четнички пучеви'' су тема коју треба истражити и то веома темељно. Ово би разјаснило многе ствари. И два питења за крај:
1.Одакле је био Раде Радић?
2.Одакле је био командант 4.Крајшког партизанског одреда?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:cinoeye: Па ајде онда да не дамо идеолошку ревизију, већ истинску. Комунисти су почели да лажирају све догађаје, а не само сукобе са четницима. Дакле да почнемо од 27. Марта, он нема везе са четницима? Па кад завешкмо са тим полако ка 7 . Јулу...
Aj kad baš mora...
Knez Pavle je smatrao da je, u situaciji u kakvoj se našao, jedino razumno potpisati pakt. Narod je bio antinemački raspoložen. Grupa oficira-zaverenika, povezana sa britanskom tajnom službom, izvela je puč u noći 26/27. marta, i 27. ujutro pročitan je na radiju govor kralja Petra II. Nastale su demonstracije. Demonstracije su bile slavljeničke, i bile su antinemački i antipaktovski intonirane, mada Simović nije želeo da formalno raskine pakt.

Inače, demonstracija je, između ostalog, bilo i u Splitu.

Komunisti su zajahali na talasu, i nastojali da ubace svoje parole, i da pokret oboje prosovjetski - i u tome su imali priličnog uspeha.

Kad je došlo do napada Nemaca, komunisti su, kako tvrde, bili patriotski orijentisani, i zastupali odbranu zemlje i učešće u mobilizaciji. Neke njihove grupe koje nisu bile mobilisane, tražile su oružje. Vlasti su, međutim, iz razumljivih razloga, bile vrlo nepoverljive. Oni su svakako imali nameru da situaciju na neki način okrenu u svoju korist, ali im munjeviti raspad države nije dozvolio ni da ispolje svoje namere.

U međuvremenu su prikupljali oružje i pripremali se za "odlučujući trenutak". To je uostalom oduvek bio deo njihove strategije - iskoristiti gužvu.

Što se legendarnog pakta Ribentrop-Molotov tiče, on nije bio neki ugovor o savezništvu, nego aranžman o podeli interesnih sfera. Aranžman nije obuhvatao Balkan, pa je KPJ bila dozvoljena antinemačka propaganda, jer su Sovjeti smatrali da imaju svojih interesa na Balkanu, a KPJ je bila čip u pogađanju.
Inače, prema nekim savremenim radovima ruskih istoričara, Staljin se ubrzano pripremao da napadne Hitlera i gomilao vojsku, ali je Hitler bio brži, pa je on ispao "veroloman", a ne Staljin. Zato je Staljin imao 2 miliona vojnika blizu granice, u plitkom ofanzivnom rasporedu, sa ogromnim skladištima opreme. Po snazi, Staljinova vojska na granici bila je gotovo ravnopravna Hitlerovoj koju je koncentrisao sa namerom da napadne. Tu fazu odlučila je nadmoćna taktika i organizaciuja Nemaca, ne materijalna nadmoć.

Što se KPJ tiče, 22. jun bio je "dan D", trenutak za koji su se pripremali sve vreme svog postojanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::Inače, prema nekim savremenim radovima ruskih istoričara, Staljin se ubrzano pripremao da napadne Hitlera i gomilao vojsku, ali je Hitler bio brži, pa je on ispao "veroloman", a ne Staljin. Zato je Staljin imao 2 miliona vojnika blizu granice, u plitkom ofanzivnom rasporedu, sa ogromnim skladištima opreme. Po snazi, Staljinova vojska na granici bila je gotovo ravnopravna Hitlerovoj koju je koncentrisao sa namerom da napadne. Tu fazu odlučila je nadmoćna taktika i organizaciuja Nemaca, ne materijalna nadmoć.
Ову тезу је лансирао још 80-их Виктор Суворов (право име Владимир Резун, пребегли шпијун).
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Новији руски радови, укљ. и Гланца, је углавном оповргавају.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cinoeye ::Trpe Grozni ::Pa lepo je Sirius napisao, niko ne bi Drazu rehabilitirao, jer bi mi kao sloveni bili pocisceni sa ovog terena ili sluzili za velicanje njemacke pobede kao fizicki radnici bez ikakvih prava. Мислим да није Сиријус на то мислио, али нека он сам појасни. Можда га ни ја ни узелац нисмо разумели.

Upravo to što je Trpe protumačio. Svi, čini mi se, zaboravljate kakav je bio Hitler. Nije postojao leš preko koga on nije bio spreman da pređe! Što se tiče kolaboracionista zna se da je njegova osnovna teza bila ''zavadi pa vladaj''. Sasvim sam siguran da bi i Pavelića, i Kvislinga, Hortija, Borisa, itd pustio niz vodu onog trenutka kada bi procenio da su islužili svoje. Mislim da ćemo se složiti da je baš utopija tvrditi da je Draža, kada je saradnja sa Nemcima u pitranju, nevinašce neopojeno, anđeo s oreolom...Previše je materijalnih dokaza za tu saradnju, pa jedini prostor za ''manevrisanje'' video bih u tome koliko je bio prinuđen na tu saradnju. Uostalom, on sam je poetizovano i razočarano govorio o tome kako su ga nosili vihori rada.


Uzimajući u obzir koliko je Draža lutao (ili slušao pogrešne savetnike, da ne kažem nešto teže) u svojoj borbi (da je ne definišem sad još i ja, dovoljno je što se ovde u deset tema nadvlačimo po tom pitanju), ništa iznenađujuće ne bi i njegovo puštanje niz vodu. NO, to je opet hipotetika - šta bi bilo kad bi bilo...