PARS 2K12 KUB-M (SA-6 Gainful)

201

PARS 2K12 KUB-M (SA-6 Gainful)

offline
  • Pridružio: 18 Feb 2013
  • Poruke: 5008

Ово је далеко од лошег,Ракетно гориво за ракете КУБ се више не производи.А је ли га могуће произвести,сигурно јесте.Ако гарантују 15 година продужења,онда ,,,хм нисам сигуран,али можда би нека количина ракета могла бити ремонтована/Ту је још Сирија,Иран...можда још неко,значи има резона/.Објективно имајући у виду колико већ трају старе...било би то знатно више од 15г.За оно прво не знам,али сумњам да остаје исто.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • j22  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 17 Apr 2017
  • Poruke: 337
  • Gde živiš: Beograd

na žalost, ako sada u doba optičkih kablova, računara, elektronike i telekomunikacija, ne možeš da izvedeš da 12 raketa mogu istovremeo da prate više od jednog cilja onda šta reći

nikom sada ne treba sistem iz 70 tih koji ima 12 raketa a može da gadja jedan cilj na malim daljinama,

stvar je vrlo prosta, danas se analogni signal lako može digitalizovati,
danas se digitalni signal može lako podeliti na više razlićitih linkova
danas, u 2018, ne bi smelo da bude uopšte ni teško ni skupo, da se signal sa radara digitalizuje, da se podeli na 4 dela, da računar ta podeljena 4 signala dodeli po jednom operateru sa lap topom koji bi svaki sa bezbedne udaljenosti sa po jednog lansirnog orudja mogao da vodi vatru po jednom cilju ili 4 istovremeno po bateriji i jednom nišanskom radaru.

da ne pričam da ne bi stavljao više od 2 rakete po orudju .

ovo isto bi moglo da se pimeni i za nevu i za bilo šta

sve to ako bi raketama mogao da se produži vek trajanja
ali i tada, kad bi se vatrena moć po bateriji povećala sa 1 na 4 cilja istovremeno, ostaje mali domet raketa od 20 km,
ono što je nama pravilo problem 99 jeste upravo to što je baterija mogla da gadja jedan cil samo i to na 20 km, da je moglo više ciljeva da se gadja istovrmeno već bi bila drugačija priča

bez bukam2 a i s300 pmu2 ili s350, kada se daljina povećava na minimu 50,60 km, ne bi bilo to to.



online
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2473

@j22

Dakle....RStON sistema Kub može jednovremeno da prati samo jedan cilj i tu se sva priča završava o digitalizaciji, lap-topovima i čudima.
Ono što bi bilo potrebno jeste da se montiraju radari za osvetljavanje ili za komunikaciju sa raketama na SLO-ima i to recimo sa strana, levo i desno. Tada bi osmatrački radar RStON ili čak možda i neki drugi mogao navoditi SLO na ciljeve u nameri da radar za osvetljavanje na samom SLO ili neki pomoćni radar ostvari zahvat .....
U samom SLO-u nije moguće namestiti odgovarajuću aparaturu za navođenje jer prosto fizički nema mesta, a da operator drži lap-top u krilu nije ozbiljno...Dakle trebalo bi da se navođenje tj. osvetljavanje cilja izdvoji dalje od SLO.
Bilo je nekih ideja o tome, ali to sve treba napraviti i to naravno takođe košta, a sistemu (pre svega raketama) ističe rok upotrebe.

Ranije je Samkubm4 ovde prikazao jedan plan modernizacije sistema Kub koji je ponuđen kao opcija ali za divno čudo jelte, nije zaživeo...

Evo prikaza:


Komunikacija sa raketom bi se vršila sa Predajnikom i Prijemnikom, koji bi bili ugrađeni sa strana lansirnih usmerača (kao na slici) SLO-a, a režim radio-komandnog vođenja je praktično u nevođenoj fazi, tj. početnoj fazi kada odradjuje startni motor, nakon čega raketa postiže brzinu i stabiliše se.

Postojeća veza rakete sa stanicom za navođenje je jednosmerna i odvija se preko prijema signala radara za osvetljavanje (iluminatora) repnom antenom rakete. Raketa nema podatak o udaljenosti od cilja kao što ni stanica nema tačan podatak o položaju rakete. Ugradnjom digitalnog računara u raketu i modifikacijom inercijarnog sistema mogao bi se dobiti grubi podatak o parametrima leta rakete. Na osnovu podataka o položaju rakete i brzini, kao i na osnovu podataka o položaju cilja koji bi raketa dobila sa stanice za navođenje, računar u raketi bi mogao bolje da predvidi doplerov pomak i da značajno skrati vreme pretraživanja (u slučaju gubitka cilja, radi ponovnog ostvarivanja zahvata u vazduhu). Raketa bi ostala pasivna sa stanovišta elektromagnetnog zračenja.

Radio komandno se raketi šalju i korekcije putanje leta. Nakon dolaska rakete u rejon susreta sa ciljem, radar za osvetljavanje (iluminator) počinje osvetljavanje cilja, koje traje veoma kratko.
Po predlogu modernizacije SLO dobija i nišanski bistatični radar koji komunicira sa raketom i osvetljava cilj.
RStoN takođe dobija i pomoćni nišanski radar na istom tom novom uređaju odnosno sistemu.
Na prikazu se vidi bistatička uloga SLO-a, a domet je moguće povećati, uz adekvatnu energetsku sposobnost pogona za ovu raketu oko 30%.

offline
  • Pridružio: 05 Mar 2016
  • Poruke: 19





Da li neko zna kada i gde su mogle nastati ove fotografije (barem okvirno) kao i kojoj jedinici je pripadao ovaj aparat? U pitanju je verovatno neka stajanka jer se odmah pored vidi i Neva ( delovi rakete ) a okolina neodoljivo podseća na Batajnicu.

offline
  • Pridružio: 01 Dec 2009
  • Poruke: 1456
  • Gde živiš: Borca Sebes gde obicno .......

Izgleda da ce buducnost KUBa stvarno da budu one IC rakete sa busterima sistema Pracka RL-2 i RL-4 doduse domet je tu negde sa R-73, iskreno cemu ovoliko glomazan sistem ukoliko moze da gadja od 12 raspolozivih raketa samo jedan cilj, cemu sva ta muka dalje.

offline
  • Pridružio: 21 Dec 2015
  • Poruke: 222

Kubovac ::Evo na mesto Komandanta RV i PVO danas je postavljen ukazom predsednika Srbije jedan pripadnik RJ PVO i to "kubovac", brigadni general Duško Žarković!

Krajem aprila 1999. bio je jedan od pripadnika RJ PVO koji su poslati u Rusiju za sisteme Buk i Tor.

Znaci u sred bombardovanja su doticni oficiri PVO poslati van zemlje, da se obucavaju na sistemima koje nikako nismo mogli da dobijemo !??
Pa logicno, u zemlji Stradiji

online
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2473

Napisano: 09 Sep 2018 23:39

Weiss ::
Znaci u sred bombardovanja su doticni oficiri PVO poslati van zemlje, da se obucavaju na sistemima koje nikako nismo mogli da dobijemo !??
Pa logicno, u zemlji Stradiji


Bilo je ih je i sa Kuba i sa Neve....Kubovci poslati da uče Buk, a Nevaši Tor....otišli (po pravilu najperspektivnije starešine) krajem aprila, vratili se prve nedelje juna 99-te....

Dopuna: 09 Sep 2018 23:41

lord sir giga ::Izgleda da ce buducnost KUBa stvarno da budu one IC rakete sa busterima sistema Pracka RL-2 i RL-4 doduse domet je tu negde sa R-73, iskreno cemu ovoliko glomazan sistem ukoliko moze da gadja od 12 raspolozivih raketa samo jedan cilj, cemu sva ta muka dalje.

To je slepi kolosek.....
Kub je zreo za penziju. Može još da se koristi, ako bi se radila neka kupovina Buk M1-2, pa da se radi neko "sprezanje" i "uvezivanje" u zajednički KIS, što je moguće.....Mislim da čak ni Kub-M4 ni M-5 više nisu opcija.....

online
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2473

*Manevar, maskiranje i obmanjivanje kao način borbe RJ PVO “Kub-M” protiv dominantne vazdušne sile NATO 1999-te godine, ratna iskustva, analize I mišljenja*

1. MANEVAR

Manevar, uz doslednu primenu maskiranja i obmanjivanja bio je jedan od osnovnih načina borbe raketnih jedinica PVO “Kub-M”, a naravno i ostalih raketnih jedinica PVO malog i srednjeg dometa, tokom borbenih dejstava mart/jun 1999-te godine, protiv vazdušnih snaga NATO pakta.
Za 78 dana rata, jedinice naoružane sa RS PVO “Kub-M” izvršile su 378 manevara.
Jedinice naoružane sa RS PVO “Kub-M” bile su početno angažovane u svojim zonama odgovornsti oko Novog Sada, Kragujevca, Niša, Prištine i Podgorice/Bokokotorskog zaliva. Međutim, već nakon prvih dejstava NATO pakta, uvidelo se da će udari NATO-a biti najjači u reonu Kosova i Metohije i šireg reona grada Beograda.
Zbog toga, jedinice RS PVO “Kub-M” vršile se veoma česte manevre, od kojih su neki bili I dužih rastojanja, što je povećavalo rizik od uočavanja jedinica u manevru I neutralisanja od strane NATO avijacije. Ipak, potrebno je reći da niti jedna jedinica, niti jedna raketna baterija, baterija za upravljanje vatrom ili raketno-tehnička baterija nije uočena niti gađanja tokom kraćih, a ni dužih manevara.

U tom smislu, 60. srp PVO “Kub-M” sa mestom baziranja Danilovgrad kod Podgorice je izvršio manevar sa 2 Raketne baterije za Kosovo i Metohiju i sa 2 Raketne baterije za širi reon Beograda, a isto važi i za Bateriju za upravljanje vatrom, čiji je “glavni” deo tj. Komandno mesto puka (OARST 1R128D Mečka, PRV-16) manevrisalo ka Kosovu i Metohiji, a rezervno Komandno mesto puka (OR P-15M, PRV-9) u širi reon Beograda, dok je “srce” centralizovanog Sistema K-1M, UKUV (uređaj za komandovanje i upravu vatrom) izvršio manevar u reon Novog Sada (da zameni teško oštećeni UKUV novosadskog puka).

310. Srp PVO “Kub-M” iz Kragujevca je izvršio manevar sa 2 Raketne baterije u reon Mačve i Srema i sa 1 Raketnom baterijom u reon južnog Banata, dok je Baterija za upravljanje vatrom premestila Komandno mesto puka u širi reon Beograda.

230. Srp PVO “Kub-M” iz Niša, izvršio je manevar sa 2 Raketne baterije na Kosovo i Metohiju.

240. Srp PVO “Kub-M” iz Novog Sada je ceo rat proveo u svojoj zoni odgovornosti (Novi Sad i severni deo Bačke I Banata) i 311. Srp PVO iz Prištine je ceo rat proveo u svojoj zoni odgovornosti u reonu Kosova I Metohije.

U toku rata, jedinice RS PVO “Kub-M” izvršile su 357 manevara sa Raketnim baterijama i Baterijama za upravljanje vatrom (glavno i rezervno Komandno mesto pukova). Ostali manevri, njih 23, odnose se na manevre Raketno-tehničkih baterija, Četa za održavanje raketne tehnike, Lsab PVO 30/2 mm I ostalih jedinica u sastavu Raketnih pukova (inžinjerci, pozadina, intendanti i sl). Vezisti su manevrisali u sklopu manevara za Komandna mesta pukova I radili na uvezivanju sistema veze između jedinica pukova.
U početnom period rata, uglavnom se manevrisalo noću, ali se kasnije manevrisalo i danju, često kroz naseljena mesta.
Kao primer nadljudskih napora jedinica Kub-M u manevrisanju, navešću primer nekih Raketnih baterija Kub-M koje su položaj promenile više od 50 puta za 78 dana rata.
Manevar jedinica Kub-M, vršen je posle svakog ispoljenog dejstva prema neprijateljskoj NATO avijaciji ili uključenju RStON-a na zračenje. Insistirano je da se na jednom položaju ne ostaje duže od 24 časa i u slučajevima kada nije dejstvovano ili prethodno zračeno (iako iz ličnog iskustva znam da je bilo slučajeva kada se ovo nije do kraja poštovalo)

1.1 Analiza manevara jedinica RS PVO Kub-M

Ono što smatram da je važno reći jeste da su jedinice RS PVO “Kub-M” bile veoma često angažovane na načine koji ne omogućavaju najbolje rezultate, a to je rađeno zbog mobilnosti sistema.

Tako su radi uspostavljanja narušenog sistema PVO u širem reonu Beograda, pojedine Raketne baterije Kub-M (bez odgovarajućih sopstvenih osmatračkih radara velikog dometa) izdvajane iz matičnih jedinica-pukova Kub-M i slate kao pojačanje Raketnim divizionima Neva, ali bez prave koordinacije i saradnje, što je dovelo do toga da je ta praksa veoma brzo obustavljena.

Zasedna dejstva, u koja su pojedine Raketne baterije Kub-M slate, takođe nisu opravdale očekivanja jer nisu organizovana po svim načelima zasednih dejstava. Glavni razlog tome je nedostatak potpune i tačne informacije o objektima u vazdušnom prostoru na daljinama koje bi obezbedile uspešna gađanja. Ovaj nedostatak primorao je Raketne baterije Kub-M, u zasedi, da prevremeno uključuju svoja radarska sredstva (osmatrački radar na RStON-u), čime im je pozicija locirana, zaseda obesmišljena i uspešno izvršenje zadatka onemogućeno.
Naravno, postojala je i subjektivna odgovornost pojedinih sastava zbog nedovoljne obučenosti za izvršenje zasednih dejstava.

Primenjivan je i model “podeljene” upotrebe pukova sistema Kub-M, koji takođe nije ispunio očekivanja. Suština je bila da se Raketni puk PVO Kub-M upotrebi za istovremeno odbranu 2 objekta, ali bez preklapanja zone dejstava između njih.

Glavni zajednički imenitelj svih problema sa manevrima radi ojačavanja jedinica Neva u reonu Beograda, izvršenja zasednih dejstava ili radi “podeljene” upotrebe pukova, je bio što su Raketne baterije uglavnom ostajale bez podrške Komandnog mesta odnosno centralizovanog sistema K-1M (OARSt 1RL 128D Mečka + PRV-16 + UKUV), što je iziskivalo prerano uključenje osmatračkih radara RStON-a iz sastava Raketnih baterija Kub i njihovo ranije otkrivanje i napad od strane NATO alijanse. Takođe, Raketne baterije Kub zbog ograničenosti visine i daljine osmatranja osmatračkog radara RStON-a na oko 7 km odnosno 60 km, često čak i kad su uključivali osmatranje, nisu imali realnu situaciju u vazdušnom prostoru.
Bilo je pokušaja da se Raketne baterije Kub u zasednim dejstvima ili u “podeljenoj” odbrani ojačaju osmatračkim radarima P-15, ali je ta praksa pokazala da radar zbog svoje male visine osmatranja (za taktičke lovce i lovce-bombardere cca 6 km) i zbog potpune zaslepljenosti šumnim i drugim smetnjama, nije ispunjavao uslove za slanje upotrebljivih podataka o ciljevima.
U nekoliko slučajeva se događalo da dođe do pogađanja OR P-15M uz pogibije i ranjavanje posade.

Važno mi je bilo da ovo navedem, jer pored realne tehničke inferiornosti, objektivnih problema sa nedostatkom školovanih oficira i podoficira, nedostatka borbenih iskustava, nedovoljne obučenosti za borbeni rad u uslovima elektronskih ometanja i potpune vazdušne premoći neprijatelja i perioda od 12 godina od poslednjeg školskog gađanja raketama Kub-M, bilo je i odluka pretpostavljenih komandi u Ko PVO, koje su umanjile borbene mogućnosti jedinica Kub i u pojedinim slučajevima dovele do uništenja/oštećenja sredstava ratne tehnike. Tu ubrajam i stalne pritiske da se gađa čak i onda kada ne postoje realni uslovi za uspešno dejstvo.

Najuspešnije jedinice Kub-M, u smislu broja izvedenih dejstava su upravo I bile jedinice koje su ceo ratni period provele u sastavu svojih matičnih pukova – novosadski 240. Srp PVO Kub-M i prištinski 311. Srp PVO Kub-M.

U sledećem tekstu, osvrnuću se na sledeću pod-temu: maskiranje…..

offline
  • Pridružio: 01 Dec 2009
  • Poruke: 1456
  • Gde živiš: Borca Sebes gde obicno .......

Sistem je vec bio provaljen odavno, jedino sto je sistem mogao da uradi su ta iznenadna dejstva po protivniku. Ali kada je nebo puno protivradarskuh raketa i aviona za elektronsko ometanje bas tih sistema samo lansiranje je uspeh. Samo to sto se radar smeo paliti odredjeno vreme dozvoljavalo je da se neprojatelju nemogu naneti veliki gubici, posto ukoliko se cilj nevidi radarom isti se nemoze ni gadjati. Bilo je problema u radu neiskusne posade sa tehnikom koja je primila udar od daleko iskusnijeg i u borbi prekaljenog neprijatelja, koji je na svojoj kozi dobro osetio sta sve moze sistem KUB da uradi. neiskusna posada neznaci da oni nisu znali da rade sa sistemom, upravo suprotno, ali kolicina ometanja i PRR koje su stalni izvor problema, sa kojim se nase posade nisu susretale, doveo je do toga da se radari pale kratko koliko da se cilj ukoliko ide ka sistemu osvetli sto krace gadja i bezi, sto je i razumno . Gledajuci kolika je sila udarila na nas, i sta smo mi imali za odbranu, uz primenu manevara udri i bezi mi smo odlicno prosli.

online
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2473

*Manevar, maskiranje i obmanjivanje kao način borbe RJ PVO “Kub-M” protiv dominantne vazdušne sile NATO 1999-te godine, ratna iskustva, analize i mišljenja*

2. MASKIRANJE

Najveći problem na samom početku NATO agresije pripadnicima Raketnih jedinica PVO kako Kub-M, tako i Neva, ali i pripadnicima VOJIN-a, bilo je određivanje optimalne dužine trajanja zračenja osmatračkih i nišanskih radara da bi otkrili cilj i obezbedili zahvat za lansiranje raketa. Postojeće norme koje su važile do početka sukoba su već posle prvih iskustava u ovom sukobu napuštene i višestruko smanjivane. Predugo zračenje i predugo zadržavanje Raketnih baterija Kub-M na vatrenim položajima, moglo je imati za rezultat kobne posledice po ljudstvo i sredstva ratne tehnike.
Rešenje ovog problema i ovih pitanja, nije u potpunosti rešeno do samog kraja rata. Naravno da se znalo da zračenje i zadržavanje na jednom vatrenom položaju Raketnih baterija Kub i Baterija za upravljanje vatrom treba biti “što kraće”, ali preciznije određivanje trajanja nikako nije bilo jednostavno i konstantno je korigovano.

Neki početni parametri, govorili su da bi Raketne baterije Kub-M, trebalo da uključuju osmatračke radare svojih RStON-e na daljinama ispod 30 km, u situacijama dolaska cilja u susret, da bi vreme traženja cilja nišanskim radarom trebalo biti najduže 5-6 sekundi, a ukupno zračenje nišanskog radara do 18 sekundi. Ubrzo su korekcije nastale, pa je celokupno vreme zračenja i osmatračkog i nišanskog radara svedeno do 18 sekundi, uključujući i vreme traženja cilja. To je sve veoma otežavalo rad, a skraćivalo i daljine traženja i gađanja, pogotovo ako se cilj ne pronađe i Raketna baterija mora odmah u manevar.
Pred kraj rata se prešlo u rad sa potpuno novim i “kreativnim” rešenjima, pogotovo na prostoru Kosova i Metohije, gde su Raketne baterije Kub-M praktikovale “kreativan” način borbenog rada u TV režimu, kakav nije definisan u borbenim pravilima, kada se osmatrački radar RStON uopšte nije uključivao, VaP se “pretraživao” pasivno sa TV optičkim vizirom (kamerom) i po uočavanju cilja se lansirala raketa, da bi se tek onda uključivao nišanski radar i tražio zahvat u vazduhu. Ova metoda, iako van borbenih pravila, je imala svoje negativne strane (veći utrošak raketa zbog gubitka ili neostvarivanja zahvata u vazduhu) ali i svoje pozitivne strane (veći broj gađanja uz preživljavanje Raketnih baterija bez protiv-udara HARM ili sa većim promašajima).
Što se tiče Baterija za upravljanje vatrom (komandno mesto puka), određeno je da se osmatračko-akvizicijskim radarima OARSt 1RL 128D Mečka i OR P-15M ne zrači u kontinuitetu, već da se “par krugova” zrači, a “par krugova” da se radi na ekvivalent anteni (bez zračenja). Pritom je trebalo izbegavati tačno vremensko ponavljanje ovih ciklusa i pritom i menjati zone osmatranja po visini kod uključivanja i isključivanja visokog napona (zračenja). Radar za merenje visine PRV-16 koristiti samo po potrebi i po naređenju komandanta puka na osnovu procene situacije u VaP-u.

O ovome ću ipak u posebnoj temi o taktičko-tehničkim postupcima RJ PVO Kub-M tokom 1999-te godine u borbi protiv nadmoćnog agresora iz VaP-a….

Pored smanjenja trajanja zračenja, radilo se i na smanjenju odraza u IC i optičkom spektru i to tako što su RStON-i u raketnim baterijama i osmatrački radari i UKUV-i u Baterijama za upravljanje vatrom, napajani agregatima koji su se mogli udaljiti više desetina metara od sredstava ratne tehnike i dodatno maskirati i “hladiti” da se umanji toplotni odraz, a bilo je i pokušaja izrade “produžetka” za izduvnu granu da bi izduvni gasovi još dalje od samog agregata bili ispuštani u vazduh.
Za dodatnu zaštitu sredstava ratne tehnike RJ PVO Kub-M od osmatranja iz vazduha koristile su se maskirne mreže, ukopavanje ali i drvena građa, automobilske gume, gumene trake, što je bila efikasna zaštita od gelera.

Sistem veza, pogotovo između Raketnih baterija Kub-M i Baterija za upravu vatrom (komandno mesto) izvršavan je uspostavljanjem žičnih veza što je ograničavalo zonu dejstva Raketnih pukova PVO Kub-M (zbog smanjivanja daljine između jedinica) u centralizovanom sistemu K-1M i otežavalo i usporavalo njegovo funkcionisanje u “realnom vremenu”, dok je u “planšetnom” načinu rada bilo dodatnih problema oko određivanja paralaxa između jedinica koje su bile raštrkane pa su često greške u usmeravanjima po daljini i azimutu bile prevelike. Sve ovo je najčešće bilo posledica zastarelosti sredstava veze u jedinicama i njihova neotpornost na ometanje.

2.1 Analiza maskiranja jedinica RS PVO Kub-M

Nakon početnih problema i početnog nesnalaženja koji su uslovili brzo ispadanje nekoliko Raketnih baterija i jedne Baterije za upravljanje vatrom u prvih par dana rata, jedinice su se konsolidovale i počele opreznije raditi, sa kraćim zračenjima, brzim i čestim manevrima, efikasnim maskiranjima od osmatranja iz vazduha.
To je doprinelo da su Raketne jedinice Kub-M uspele da prežive 78 dana rata i da u tom periodu stalno budu opasnost ili bar smetnja nadmoćnoj NATO avijaciji i pratećoj vazdušno-kosmičkoj mašineriji koja im je bila na raspolaganju. Jedinice su povremeno ispadale, ali su se i popravljale i vraćale u borbeni poredak.
Sa početnih 20 Raketnih baterija Kub-M, kraja rata je dočekan sa 13 operativnih Raketnih baterija ili 65%, što je prevazišlo sva očekivanja.
Činjenica jeste da broj gađanja nije bio previsok (46), ali postavlja se pitanje: šta bi bilo sa našom PVO i sa našim kopnenim jedinicama na Kosovu i Metohiji da su se jedinice Kub-M “otvorile” od samog starta i nestale za 21 dan koliko su kazivale procene naših stručnjaka u Korpusu PVO, prilikom procene mogućnosti trajanja otpora naših raketaša (Kub i Neva), LA (MiG-29) i jedinica VOJIN u slučaju napada NATO snaga na našu zemlju.

Imajući to u vidu i priznajući i neke sopstvene greške i propuste, svako objektivan će ipak reći da su jedinice Kub-M svakako zaslužile “prolaznu” ocenu (moje mišljenje je i više od toga), jer su svakako bile spremne sa skoro 2/3 svojih kapaciteta za nastavak borbe i posle 78 dana. Politika je tada “završila” rat…..

U sledećem tekstu, osvrnuću se na sledeću pod-temu: obmanjivanje…..

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 729 korisnika na forumu :: 29 registrovanih, 5 sakrivenih i 695 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., aBobban, awathorn, BraneS, doktor1964, Dorcolac, Dusko Nikolin, Filodendron, Futurama, Gama, goxin, ivance95, Kubovac, ltcolonel, mean_machine, Milos ZA, milos.cbr, misa1xx, mnn2, radionica1, Recce, robertino, royst33, sasa.zoric, sasakrajina, StepskiVuk, trutcina, Vlada1389, vlvl