PARS 2K12 KUB-M (SA-6 Gainful)

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mene osim silne patine buni i odsustvo oznaka ili ti borbenih brojeva vozila .
Izložen je samo ovaj jedan primerak pa mi pada na pamet da ga nije neki fanatik izvukao iz otpada i ovako sredio samo za izložbe militaraca gde i nije baš uvek cilj za neke da se reprezentuje sva mogućnost i namena sredstva.
Naši su na svim izložbama našminkani i sa nnn slojeva friške farbe ,naftiranja i sl za slikanje i paradiranje.
Kada se samo setim priprema za paradu gd je onaj BROM/SOPL skalamerija ipo u dv puta prefarbavan da bidne u tonu sa svojim ešelonom gde je nastupao a bili smo zajedno u ekspres farbari koja je za te potrebe izvedena u kasarni Vasa Čarapić iza VMA pa su i naša inžinjerijska sredstva sakupljena iz nekoliko država sa dotadašnjim izvormnim bojama prvo molovana kod nas u Obrenovcu pa neka još dvared na gornjoj farbari.
E toliko se nekada recimo na paradi 1985 držalo do reprezentativnosti a lanser Kuba sam slikao u Zrenjaninu pre dve godine sa sličnim šminkama a par meseci kasnije i u NS i na Partneru og..

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Voja64

Mislim da sam ti već pričao kako sam bio oduševljen SOPL-om Rubež kad sam ga video u Radovićima te 1998. godine i imao prilike da uđem u kabinu i malo to izbliza "šmeknem"....
Mislim da sam znao za to u vreme upisivanja škole, konkurisao bi u tu neku mornaričku školu ali za ove sisteme....

• 4Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, amaterSRB, Kos93, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa i ja sam se sa Rubežom oduševio i vrebao da mu se približim za 1.Maj kada smo na Obrenovačkom putu imali pauzu od uvežbavanja od Čukarice do raskršća za Železnik su bili svi ešeloni parkirani a na kraju pred most/nadvožnjak u Ostružnici i kod AK Šumadije su bile okretnice na trasi di se švićkalo.Tada sam sa klasićem iz ARJ PVO ulazio i u lanser Kuba a kako sam pisao Sa Rubežom sam dva dana bio na farbanju samo tada nije bilo a i nije se smelo slikati kao danas ..
Gde bi mi tek bio kraj da sam se svugde i sa svačim isfotkao a sa čim sam sve imao kontakta još te 1985.g pošto sam po završetku parade stigao i na TTZbor na ušću koji se tamo održavao još par dana kasnije a tamo.....Svašta nešto...

• 5Ovo se svidja korisnicima: Mercury, voja64, amaterSRB, Kos93, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Voja64

Ma da...danas se slikaju za sve i svašta, u naše vreme nisi ni smeo.
Ja uspeo za 78 dana rata da slikam, polu-tajno, nekih 10-taj slika: par na P-15M i nekoliko u trenucima opuštanja ili cela baterija se slikala...
Ali najviše žalim kada sam bio u raketnoj bateriji na SLO na ispomoć....to sam trebao slikati i baš žalim što nisam. Ali tada jbg, nema mobilnih pa "škljoc", nego foto-aparat 5 kila težak, pa te pitaju: a šta će ti? šta to hoćeš da slikaš i zašto? hahahhahaha

• 5Ovo se svidja korisnicima: ikan, voja64, amaterSRB, mushroom, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

* Borbeni rad RJ PVO Kub-M protiv dominantne vazdušne sile NATO-a 1999-te godine, ratna iskustva, analize i mišljenja

1. Gađanje ciljeva u vazduhu koristeći Televizijski optički vizir (TOV)

Korišćenje Televizijskog optičkog vizira (TOV) kao način borbe u uslovima snažnog elektronskog ometanja, uslovima prisustva SEAD grupa i potpune dominacije neprijatelja u vazdušnom prostoru, predviđen je Borbenim pravilom za RS PVO Kub-M i uobičajen način borbe.
TOV ima svoja ograničenja, daljina otkrivanja je ograničena njegovom kamerom, pojačivačkim blokom i video-prijemnim uređajem i zavisna od optičke-atmosferske vidljivosti i može iznositi od 21-30 km za cilj veličine MiG-17, na referentnoj visini od 7 km. To je dovoljno za let rakete do Dalje Granice Zone Uništenja (DGZU) od 24 km.
U ratu 1999-te, ubrzo je ustanovljeno da će rad u "klasičnom" radarskom kanalu biti veoma opasan za posadu i sa nesigurnim rezultatima dejstva. U početnoj fazi, ispadale su raketne baterije, neke čak nisu uspele ni da lansiraju rakete. Veliki problem je predstavljao potpuno poremećen Centralizovani sistem K-1M (Kraba) koji nije funkcionisao ni približno kako treba, između ostalog i zbog toga što se veza uspostavljala žicom, što je uslovljavalo veliko kašnjenje u prenosu podataka, ali i kidanje žica (traktori, koze, ovce, krave...ovo je ovako bilo u praksi).
Morao se pronaći način kako lansirati rakete i imati neku šansu da se preživi.
Naravno, pristupilo se standardnom načinu rada sa TOV-om, kako je i predviđeno Borbenim pravilima. S obzirom da se TOV-om uglavnom može raditi samo danju, a da u prvoj fazi rata NATO avijacija nije često letela danju, to se moglo prvo probati na Kosovu i Metohiji i u Niškoj regiji zbog blizine Kosova i Metohije jer su tamo NATO avioni već u ranim fazama počeli dejstvovati i danju.
S obzirom da sistem K-1M uglavnom nije funkcionisao, radio je tzv. "planšetni" način rada, gde je sa komandnog mesta Raketnog Puka, podacima sa OARSt 1RL128D Mečka ili P-12 stizalo usmeravanje RStON-a u Raketnim baterijama na pravac doleta NATO avijacije.
U trenutku ulaska avijacije u zonu ispod 30 km sa tendencijom daljeg približavanja, Komandir baterije naređuje uključenje osmatračkog radara (OR) RStON-a na zračenje. Nakon 5-6 sekundi rada, cilj je pronađen i predaje se operatorima nišanskog radara (NR) RStON koji uključuju kvazikontinualni impulsni predajnik praćenja cilja NR na zračenje i nakon dodatne 3-4 sekunde vrše "Zahvat" cilja. Cilj se u tom trenutku vidi na TV prijemniku TOV-a u kabini radara.
U tom trenutku se vrši lansiranje rakete u režimu "zahvat u vazduhu". Prva raketa poleće, a paralelno s tim, operator nišanskog radara isključuje zračenje kvazikontinualnog impulsnog predajnika praćenja cilja NR i prebacuje prekidač na "EKVIVALENT", što prenosi upravljanje usmeravanjem antene nišanskog radara na upravljačku palicu sistema TOV na osnovu cilja koji se vidi na TV prijemniku i koji se "drži" u preseku krsta končića.
Nakon protoka 2-3 sekunde od lansiranja rakete, uključuje se predajnik osvetljenja NR i cilj se osvetljava. Signal osvetljenja prvo ozrači repne antene rakete kao referentni signal f0, a onda se reflektuje od cilja i vraća na prijemnike čeone antene rakete kao f0+fd (dopler). Taj se proces ponavlja kontinualno do pogotka ili promašaja cilja.
U kabini radara, cilj se sve vreme drži na preseku krsta končića, tako što operator nišanskog radara preko upravljačke palice (svojevrsnog "džojstika") upravlja smerom okretanja antene nišanskog radara (samim tim i TOV-a) kako se cilj pomera i omogućava predajniku osvetljenja da stalno može osvetljavati cilj.
U ovom načinu rada, posada RStON-a može videti i da li se raketa aktivirala "blizu" aviona ili je promašila.

1.1. Analiza
Kao što ste videli, ovaj način rada, omogućava skraćivanje rada monoimpulsnog kvazikontinualnog predajnika praćenja samo na period ostvarenja "Zahvata". Onda njegovu ulogu, a to je praćenje cilja (nišanjenje) preuzima "ekvivalent" odnosno sistem TOV - Televizijski optički vizir (kamera), TV prijemnik u kabini RStON-a sa nišanom i upravljačka palica.
Što se tiče predajnika osvetljenja, on mora raditi, jer je raketa Kub poluaktivno radarski navođena i to je način njenog navođenja. Rad predajnika osvetljenja je skraćen i počinje cca 2,5 sekunde od lansiranja rakete.
Ukupno vreme zračenja RStON: osmatrački radar cca 5-7 sekundi + monoimpulsni kvazikontinualni predajnik praćenja NR 3-5 sekundi + predajnik osvetljenja NR cca 18-20 sekundi.
Treba znati da je ovo samo primer i da je ponekad to trajalo i duže, pogotovo kod osmatračkog radara, koji je znao i nešto duže zračiti radi akvizicije i odabira cilja...
Ovaj način je pomogao da se više gađa, ali je ubrzo pokazao da će Raketne baterije biti gađane protiv-radarskim raketama jer je vreme zračenja osmatračkog radara (OR) i monoimpulsnog kvazikontinualnog predajnika NR kada se sabere, ponekad predugo.
Trebalo je tražiti načine kako se "kreativno" boriti uz sistem TOV i korišćenje svih mogućnosti sistema PVO Kub-M čak i onih koji uopšte nisu predviđeni Borbenim pravilima.....

U nastavku, opisaću kako su se pripadnici RJ PVO Kub, pre svega na Kosovu i Metohiji i u Niškoj regiji, dosetili i oprobali jednu mogućnost koja je pokazala svoje mane....ali i svoje dobre strane!

Slika 1: Panoramski pokazivač, blokovi i aparatura operatora osmatračkog radara



Slika 2: Pokazivači, blokovi i aparatura operatora nišanskog radara



Slika 3: TV prijemnik sistema TOV i upravljačka palica

• 4Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, amaterSRB, 13892, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac sada polako i meni postaje jasnije zašto se sa svakom vašom inovacijom i skraćivanjem vremena zračenja /rada radara povećavao broj palih i ne aktiviranih HARMova.
Po ulazu u zonu na kojoj su vaši radari otkrivali pratnja bombardera se istresala sa protiv radarskim raketama i vrćala nazad a ovako pod kišobranom su bombarderi smeli dalje.
Sve za rad da povećanjem broja ili gustinom preduprede nalaženje i onih koji kraće zrače.
Dešavalo se da u širim reonima oko vatrenih položaja Kubaša i Nevaša kao i na pravcima prethodnih položaja (a pogotovo onih sa koji se dejstvovalo)bude više PADAVINA kako smo tada nazivali HARMOVE pale,prebijene ili aktivirane pri padu ..
ps
Na temi o Harmu sam okačio više slika tih PADAVINA a deo slika imam u albumu kao i jednu za uspomenu i dugo sećanje u avliji na klupi..

• 4Ovo se svidja korisnicima: babaroga, voja64, amaterSRB, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Voja 64

Videćeš u sledećem tekstu. Ovo nije bila inovacija, već standardni način borbe u tim uslovima.
Sledeći tekst večeras ili sutra će opisati INOVACIJE!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A koliko je opasan rad nisanskog radara? Posto znam da se on jako tesko ometa...

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Doca ::A koliko je opasan rad nisanskog radara? Posto znam da se on jako tesko ometa...

Nišanski radar, odnosno monoimpulsni kvazikontinualni predajnik praćenja je prilično teško ometati. Ali sa druge strane, emituje relativno širok snop, u smislu da je meta protivradarskih raketa.
Sa druge strane predajnik kontinualnog osvetljenja cilja koji takođe radi u sklopu nišanskog radara ima nešto užu, fokusiraniji snop i malko je teža meta za protivradarske rakete....ali je i on meta....

• 4Ovo se svidja korisnicima: Georgius, voja64, amaterSRB, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

* Borbeni rad RJ PVO Kub-M protiv dominantne vazdušne sile NATO-a 1999-te godine, ratna iskustva, analize i mišljenja

2. Gađanje ciljeva u vazduhu koristeći Televizijski optički vizir (TOV) bez uključenja osmatračkog radara

Kao što smo rekli, TOV ima svoja ograničenja, daljina otkrivanja je ograničena njegovom kamerom, pojačivačkim blokom i video-prijemnim uređajem i zavisna od optičke-atmosferske vidljivosti i može iznositi od 21-30 km za cilj veličine MiG-17, na referentnoj visini od 7 km. To je dovoljno za let rakete do Dalje Granice Zone Uništenja (DGZU) od 24 km.
Ipak, to mu omogućuje da se korišćenjem TOV-a kao "ekvivalenta" nišanskom radaru odnosno njegovom monoimpulsnom kvazikontinualnom predajniku praćenja, vrši pretraživanje vazdušnog prostora, bez uključivanja osmatračkog radara.
U ovom radu, koji kao takav nije predviđen borbenim pravilima, vrši se pretraživanje vazdušnog prostora TOV-om. Kako operator upravljačkom palicom pokreće i usmerava TOV i nišanski radar prema cilju, tako se i usmerači na SLO sa raketama usmeravaju prema tom cilju.
U trenutku kada se cilj uoči na TV prijemniku u kabini RStON-a, vrši se lansiranje rakete sa opcijom "zahvat u vazduhu". Otprilike 2 - 2,5 sekundi od lansiranja rakete, uključuje se predajnik osvetljenja nišanskog radara. Operator nišanskog radara u kabini upravljačkom palicom upravlja TOV-om i drži cilj u krstu končića na TV prijemniku u kabini i paralelno s tim usmerava i nišanski radar, čiji predajnik osvetljenja može kontinualno da osvetljava raketu i cilj i navodi raketu do cilja.
Posada RStON-a može na TV prijemniku videti da li se raketa aktivirala u zoni uništenja cilja ili je promašila.

2.1 Analiza
Kao što ste mogli da vidite....U ovom načinu rada, potpuno je izbačeno uključivanje osmatračkog radara, kao i monoimpulsnog kvazikontinualnog predajnika praćenja cilja nišanskog radara, već samo zrači predajnik osvetljenja nišanskog radara, čiji rad je i sada skraćen i počinje cca 2,5 sekunde od lansiranja rakete.
Ukupno vreme zračenja se svodi na nekih prosečnih 14-16 sekundi zračenja predajnika osvetljenja za vođenje 1 rakete. Vreme je nešto kraće nego kod rada "po borbenom pravilu" jer se ciljevi traže TOV-om umesto osmatračkim radarom i po pravilu se pronalaze u bližoj zoni, usled kvaliteta slike na TV prijemnika i činjenice da operater mora svojim očima da uoči cilj, a to je bliže nego da radi osmatrački radar.
To je jedan nedostatak ovog "kreativnog" načina rada. Drugi nedostatak je činjenica da se dešavalo da usmeravanje SLO sa raketama TOV-om ne bude dovoljno precizno usled nedovoljne preciznosti samog sistema TOV kao "ekvivalenta" nišanskom radaru i "ručnog rada" i da stoga raketa ne ostvari "zahvat u vazduhu" pa se mora lansirati i druga što odmah povećava vreme zračenja za najmanje 3-4 sekunde.
Ono što je pozitivno, jeste da radeći na ovaj način Raketne baterije Kub-M, ponajviše na Kosovu i Metohiji, uspele su da izvedu veći broj lansiranja i da pritom sačuvaju ljudstvo i sredstva raketne tehnike neoštećena. Brzina ispadanja Raketnih baterija iz upotrebe je značajno usporila uvođenjem ovog "kreativnog" načina rada.