offline
- cezar 35
- SuperModerator
- Pridružio: 19 Feb 2006
- Poruke: 11156
- Gde živiš: Banja Luka
|
@...
ЕКСПЛОАТАЦИОНА ПОУЗДАНОСТ РАКЕТНОГ СИСТЕМА ПРОТИВВАЗДУХОПЛОВНЕ ОДБРАНЕ С-125М (НЕВА) У РАТНИМ УСЛОВИМА
АУТОР : пуковник Славиша Голубовић
+ TEKSTРезиме: У одбрани Београда од напада из ваздушног простора учествовала је и 250. ракетна бригада ПВО у чијем је саставу био и 3. ракетни дивизион ПВО. У почетном периоду рата, на опште изненађење светске јавности, оборили смо амерички тактички бомбардер стелт технологије F-117А. Био је то колективни шок за челнике НАТО, уз прећутно питање "како су уопште срушили нешто што се не види"!? Сенка грандиозног успеха је потпуно неоправдано сакрила други подједнако важан догађај исте јединице, а то је обарање америчког ловца бомбардера F-16CG почетком маја. Остаци оба авиона данас се налазе у Музеју ваздухопловства у Сурчину. Надамо се и да ће време показати основаност претпоставки да смо 20. маја 1999. године погодили и трећи амерички авион чији остаци нису пали на територију Србије. Још једном би се потврдио прави ниво успешности и врхунске оспособљености 3. ракетног дивизиона ПВО.
1. УВОД
Током агресије НАТО на СР Југославију, 27. марта 1999. године у 20 сати и 42 минута, борбена послуга 3. ракетног дивизиона 250. ракетне бригаде противваздухопловне одбране (слика 1), захваљујући врхунској оспособљености, професионализму, тимском раду и исправној техници, оборила је амерички тактички бомбардер F-117A "ноћни соко".
Техничка инфериорност и висока мотивисаност са једне стране, самоувереност у илузији о невидљивости са друге, допринели су да се сруши мит и скине ореол који је тај авион у ваздуху чинио "невидљивим". Од тада, сваке године за редом, организује се обележавање тог датума. Tачно у време када је "невидљиви" оборен, чланови борбене послуге секу торту у облику авиона.
2. ХРОНОЛОГИЈА И ОПИС ДОГАЂАЈА
Полетање авиона F-117А из италијанске базе Авијано протекло је уобичајеном процедуром. Пролазећи изнад територије Словеније, авион је ушао у ваздушни простор Мађарске, где га је авио-цистерна допунила горивом. Након тога, кратко време се задржао у ваздушном простору Мађарске, темпирајући тачно време дејства по циљу. У ваздушни простор СР Југославије ушао је дуж границе са Румунијом, повремено летећи и изнад њене територије. Предстојећи лет над територјом СР Југославије прецизно је планиран ради избегавања система ПВО.
Према задатој путањи F-117А прави оштар заокрет према југо-западу, прилазећи објекту дејства са североисточне стране. Пилот извештава командно место да је на контролној тачки 1. Укључује ауто-пилот и започиње процедуру дејства по циљу. Основни објекат дејства – објекат на брду Стражевица, удаљен 10 km од центра Београда. Извршавајући неопходне радње, откривања, уочавања и идентифи-кације циља, даје компјутерском систему авиона потребне услове за одређивање момента ватреног дејства. Рачунар лансира две ласерски вођене бомбе GBU-10 Paveway II. Остављајући видљив пламени траг, бомбе лете ка циљу и прецизно га погађају у 20.36 часова.
Пилот осматра резултате гађања. Задовољно извештава командно место да је гађање било успешно и да је стигао на контролну тачку 2. Искључује ауто-пилот, преузима управљање летелицом и заузима курс за излазак из ваздушног простора СР Југославије, према Мађарској, где ће поново допунити гориво, пре повратка у Авијано. Лет наставља потпуно сигурно, као што је то радио прве и треће вечери бомбардовања.
Око 20.40 часова руковалац гађања, пратећи кретање циља на радарском показивачу, наређује његово откривање станицом за вођење ракета, а затим и праћење у тренутку када се приближио на даљину од око 16 km. Због велике угловне брзине, оператори не успевају да започну праћење циља.
Одмах затим следи други покушај предаје циља на праћење на даљини око 14 km, који такође не успева.
У трећем покушају, кад је циљ већ дошао на даљину 12 km, оператори праћења успевају да поклопе циљ са вертикалним маркером и стабилизују праћење по угловним координатама, а официр за вођење ракета по даљини. Руковалац гађања командује лансирање. Официр за вођење лансира прву ракету (слика 2), прати њен захват, извештава да је захваћена, прати вођење и извештава да је вођење нормално. Друга ракета стартује аутоматски после 5 секунди. Официр за вођење ракета извештава да друга није захваћена. Наставља да контролише праћење циља и прати вођење прве ракете (слика 3).
Пилот уочава најпре једну, а потом и другу светлећу куглу. Схватајући да неће моћи да их избегне предузима једини могући корак у том тренутку, а то је маневар висином на горе (слика 4).
Официр за вођење осматра вођење ракете, сусрет ракете и циља и извештава да је циљ уништен на даљини око 14 km. Висина циља у тренутку сусрета била је око 8 km. Друга ракета није вођена ка циљу јер није била захваћена, па је све време лета имала путању косог хица, са непознатом локацијом пада.
Амерички тактички бомбардер "ноћни соко", F-117A je први авион тог типа у свету који је оборен. Оборио га је 3. рд ПВО 250. рбр ПВО наоружан ракетним системом противваздухопловне одбране С-125М (НЕВА), 27. марта 1999. године у 20 часова и 42 минута (слика 5). Погођен је на висини око 8.000 метара и даљини око 14 km од дивизиона. Олупина авиона је пронађена 1.690 метара североисточно од центра села Буђановци, односно 47 km западно од центра Београда. Део остатака авиона данас се налази у Музеју ваздухопловства у Београду.
3. ПРОСТОРНИ, ВРЕМЕНСКИ И ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ У КОЈИМА ЈЕ ИЗВРШЕНО ГАЂАЊЕ
Јединица је четири дана раније посела један од својих резервних положаја предвиђених за коришћење у ратним условима. Иако је био инжењеријски уређен његови капацитети у погледу заштите људства и технике нису могли бити коришћени због физчких димензија армирано-бетонских склоништа. Техника је била распоређена ван заклона.
Прва четири дана рата јединица је била у режиму маскирања и електронског ћутања. Нису коришћена радио средства за комуникацију са претпостављеном командом, већ искључиво фиксне телефонске линије на тој локацији.
Исправност ракетно-техничких средстава је била на захтеваном нивоу, осим осматрачког радара који је до свега неколико минута пред извршење задатка имао неподешеност пријемника, због чега нису могли бити уочени циљеви на даљинама мањим од око 70 км. Неподешеност је констатована у тренутку укључења.
Први налет непријатељске авијације планиран је са 8 авиона F-117А и одређеним бројем авиона за ваздухопловну подршку. Од тренутка добијања приправности број 1 до уништења циља, кроз зону ракетног дивизиона прошло је неколико авиона по којима није дејствовано, јер због неподешености радара нису били уочљиви. (Прелет тих авиона уочио је стрелац на лаком преносивом ракетном систему "Стрела 2М" о чему је извештавао командата дивизиона.) У 20.40 часова у зону ракетног дивизиона је ушао авион са курсом југоисток-северозапад и са великим параметром 12 km у односу на позицију ракетог дивизиона. (Гранични параметар за гађање циља ракетним системом С-125М је 16 km.) Тако велики параметар наговештавао је изузетно кратко задржавање авиона у зони уништења дивизиона.
4. УСЛОВИ КОЈИ СУ УТИЦАЛИ НА ПОУЗДАНОСТ РАДА РАКЕТНОГ СИСТЕМА НЕВА
Поузданост система представља вероватноћу да ће систем успешно обавити задату функцију (без отказа) у току захтеваног периода времена и у одређеним условима експлоатације.
Експлоатациона поузданост ракетног система НЕВА подразумева његову способност да испуни задате функције у одређеним условима експлоатације и у току одређеног времена. Појава неисправности појединих уређаја система (СтВР, ракета, извори напајања, лансирна опрема) пре или у току извршавања задатка смањују његову експлоатациону поузданост. При оцени експлоатационе поузданости треба узети у обзир само оне неисправности које ограничавају његове борбене могућности.
Као уопштена карактеристика експлоатационе поузданости ракетног система НЕВА узима се коефицијент експлоатационе поузданости (Kep), који представља вероватноћу да ће одређени број ракета бити искоришћен при борбеном раду и да ће најмање једна ракета нормално функционисати и бити наведена на циљ.
Експлоатациона поузданост система је једна од најважнијих карактерисика система, јер директно утиче на успешност гађања. Утицај се оцењује на основу прорачуна вероватноће уништења појединачног циља и математичког очекивања броја уништењних циљева, при чему се урачунавају коефицијенти експлоатационе поузданости у борбеном раду система, израчунати за опште делове система и за ракетни канал.
Тако вероватноћа уништења појединачног циља при гађању серојом ракета, са урачунатом експлоатационом поузданошћу може да се одреди по обрасцу:
P1,nep = Kbro [1 - ( 1- Kbrk ∙ P)n],
где су:
Kbro - коефицијент сигурности борбеног рада општег дела ракетног система,
Kbrk - коефицијент сигурности борбеног рада ракетног канала.
Ако је:
Kbro = 0,98, Kbrk = 0,85, P = 0,7, n – број ракета у серији,
онда веровтноћа уништења појединачног циља (сигурност гађања) у зависности од броја ракета у серији износи као што је дато у табели 1.
Број лансираних ракета (n)
1 2 3 4 5 6 7 8
P1,nep 0,583 0,819 0,914 0,953 0,969 0,975 0,976 0,979
Из табеле 1 се види да се повећањем броја ракета у серији повећава вероватноћа унишења појединачног циља, што се у Правилу гађања назива повећање сигурности гађања.
5. СТАРОСТ – ГЕНЕРАЦИЈСКА ЗАСТАРЕЛОСТ РАКЕТНОГ СИСТЕМА НЕВА И УТИЦАЈ НА ПОУЗДАНОСТ
Ракетни систем НЕВА у првој верзији пројктован је и конструисан крајем 50-тих година прошлог века. И поред доградње и неколико модификација задржао је основну идеју и концепт, па се може условно сврстати у системе друге генерације. Комплети опреме којима је била наоружана Војска Југославије произведени су почетком 1970-тих и 1980-тих година, што значи да су током агресије НАТО на СР Југославију 1999. године били старости 20 - 30 година. Редовно су одржавани и експлоатисани у мирнодопским условима (обука војника по генерцијама, тактичке вежбе са премештањем на другу локацију и др.) што је доводило до “трошења“ појединих елемената система, како због дугогодишње употребе, тако и због великог броја склапања и расклапања (превођења из борбеног у маршевски положај и обрнуто).
Један од значајних показатеља поузданости сваког система је интензитет (стопа) отказа, која се најчешће дефинише као очекивани број отказа у одређеном временском интервалу. Како се технички систем приближава крају животног века крива стопе отказа улази у период истрошености у којем стопа расте и у коме треба донети одлуку да ли га је потребно заменити новим или ремотовати (слика 6).
Легенда:
I фаза – разрада система,
II фаза – ниска константна вредност стопе отказа,
III фаза – крај животног века, пораст стопе отказа (повећана учестаност отказа због дотрајалости система.
Ако се узме у обзир да код великог броја техничких система крива расподеле интензитета отказа, у зависности од његове старости, изгледа као на слици и ако се по годинама експлоатације ракетни систем НЕВА током агресије налазио у III фази, може се са великом сигурношћу рећи да је стопа отказа била много нижа од очекиване, односно да је у овој фази имала знатно мању стрмину.
Могло се очекивати да ће велики број премештања јединице током агресије са једне локације на другу додатно утицати на ионако старе и истрошене поједине елементе система који највише отказују при дислокацији, али до тога није дошло у очекиваној мери, што говори о жилавости и отпорности система, а највише о квалитету израде његових елемената и делова који у тим ситуацијама трпе највећа оптерећења (механички спојеви, кабловска изолација, прикључне главе инсталација).
6. ТЕХНОЛОГИЈА ИЗРАДЕ
Пројектовање и изградња ракетног система НЕВА вршени су у врхунцу ере цевне технологије, па је и логично што је практично цео систем изграђен на тој основи. Предвиђена могућност коришћења на просторима од Сибира до Сахаре ишла је у прилог коришћењу такве технологије, односно решавала је проблем отпорности на временске, првенствено температурне, услове. Декларисани дијапазон спољних температура у којем је могуће његово коришћење без промене карактеристика је од -50º до +50º C.
У пракси се показало да је то и реално тако. Наиме, уколико су испуњени сви претходни услови сам систем ће бити борбено употребљив након три минута од укључења, без обзира на спољашњу температуру и влажност. Електорнске компоненте излазе на режим рада веома брзо и накандно загревање услед коришћења неће негативно утица на преносне карактеристике склопова и уређаја (слика 7).
Предност система изграђених на бази цевнe технологијe огледа се у управо у томе што им није неопходно обезбедити строге климатске услове за рад њихових елемената, као што је случај са неким системима изграђеним на бази полупроводничке технологије. Ракетни систем НЕВА успешно функционише и у пустињским и у сибирским условима. Хлађење се врши вентилацијом спољним ваздухом и за то није потребна додатна енергија.
Основна слабост ове технологије кад је у питању ракетни систем НЕВА је одсуство модуларности, што у моментима отклањања неисправности може продужити време у коме је јединица борбено неупотребљива.
7. ПРЕВЕНТИВНО ОДРЖАВАЊЕ РАКЕТНОГ СИСТЕМА НЕВА РАДИ ОСТВАРИВАЊА ЗАХТЕВАНОГ НИВОА ПОГОДНОСТИ ОДРЖАВАЊА
Погодност одржавања представља кумулативну функцију вероватноће времена трајања поступка одржавања. То је вероватноћа да ће се одређени неопходни поступци одржавања једног система извршити до одређеног времена под одређеним условима.
Како је то у пракси решено код ракетног система НЕВА?
Погодност одржавања ракетног система НЕВА дефинише се као способност система да под одређеним условима употребе задржи или поврати стање у којем може вршити захтеване функције, када се одржавање врши под одређеним условима и уз употребу прописаних процедура и средстава од стране корисника. Важно је напоменути да је погодност одржавања ракетног система НЕВА својство уграђено у његовом пројектовању.
За разлику од корективне концепције одржавања која популарно гласи "пусти да систем ради до отказа, па поправљај", код ракетног системa НЕВА примењује се периодично превентивно одржавање, које се планира таквом учеста-ношћу да се обави пре статистички очекиване појаве проблема. Периодичност одржавања подразумева:
· недељне техничке прегледе,
· месечне и
· полугодишње (сезонске) техничке прегледе, као и ремонт у ремонтном заводу.
У сваком од ова три нивоа прецизно су дефинисане активности и поступци које треба спровести ради установљавања нивоа подешености и вредности параметара рада појединих елемената, склопова и уређаја. У току рада система његови елементи су изложени постепеном слабљењу, које се огледа у промени параметара који описују његов рад. Могућност изласка задатих вредности параметара ван прописаних граница опредељује и његову периодичност подешавања (недељно, месечно или сезонски).
Начин проверавања и подешавања параметара јасно је прецизиран у инструкци-јама за одржавање система. До најситнијих детаља објашњен је поступак провере, начин подешавања, врсте мерних инструмената, дозвољена величина одступања између два периодична прегледа и величина на коју се подешава са дозвољеном толеранцијом. Инструкције за одржавање су прецизне, прегледне и једноставне за разумевање и саствни су део техничке документације система. Аутономност ракетног дивизиона у погледу могућности планирања, организације и реализације одржавања за ниво недељних и месечних техничких прегледа је потпуна.
Део провера и подешавања система врши се аутономно – провере врше техничари појединих система по редоследу прописаном за њихов систем, а део се врши на нивоу целокупног ракетног система ради сагледавања целине функционисања.
Изузетно важна чињеница је да одржавање и борбену употребу система врше иста лица. Из тога произилази апсолутна заинтересованост за квалитено подрешавање параметара сваког уређаја појединачно. У супротном, лоша подешеност сигурно води неуспешно извршеном задатку или у крајњем губитку људских живота.
Исправност ракетно-техничких средстава је императив, услов свих услова. Само исправном и добро подешеном техником могуће је оборити ваздухоплов. Намена и задаци ракетних јединица намећу принцип: 7/24/365, односно непрекидну исправост и борбена готовост. У мирнодопским условима она се проверава и остварује на дневном нивоу, а у ратним условима пред сваки конкретан задатак током дана.
8. КАНАЛНОСТ, ВЕРОВАТНОЋА УНИШТЕЊА, ОТКАЗ И РАД У УСЛОВИМА ДЕЛИМИЧНОГ ОТКАЗА
Ракетни систем НЕВА је једноканалан по циљу, а двоканалан по ракети. То значи да истовремено може да прати један циљ и да на њега лансира и води две ракете. Завршетком вођења друге ракете поступак се може понављати.
Правило гађања прописује да се циљ у ваздуху гађа са две ракете са темпом 5 секунди (временски размак између старта друге у односу на прву ракету). У условима без сметњи и при гађању циља у доласку вероватноћа његовог уништења износи 0,95-0,97 (слика  . Ако се у истим условима циљ гађа једном ракетом вероватноћа његовог уништења је 0,7-0,75. Вероватноћа уништења циља је својство такође уграђено у поступку пројектовања.
Отказ система је престанак радне способности неког његовог подсистема или елемента, тј. престанак способности да обавља своју функцију. Отказ једног елемента не мора истовремено да значи и отказ читавог система, уколико је елемент на коме се догодио отказ периферног значаја. Уколико је елемент виталног значаја, онда је његов отказ истовремено и отказ читавог система. Систем може функционисати и са неисправним елементом, али са погоршаним излазним карактеристикама, смањеном тачношћу и сниженом вероватноћим извршења функције.
Како се отказ дела система одразио на обарање авиона F-117А?
Контролом функционисања система непосредно пред гађање утврђено је да је систем исправан и да се може вршити лансирање по оба ракетна канала. У тренутку када је командовано лансирање официр за вођење ракета је лансирао прву ракету, констатовао захват и почетак вођења. Након 5 секунди уследио је аутоматски старт друге ракете и констатација официра за вођење ракета да захват није успео, па самим тим није било вођења ракете по другом каналу. Изостанак захвата и вођења друге ракете није утицао на даљи ток праћења циља. Ракета је успешно доведена до тачке сусрета, бојева глава се активирала и нанела витална оштећења авиону након чега је он пао.
Зашто захват друге ракете није успео?
Показало се да се неисправност појавила изненада, да отказ другог канала није утицао на тачност вођења по првом каналу, да је ракета издражала већа оптерећења због кривине кинематичке путање, него што би издржала друга чија би кривина била мања, да је квалитетно праћење циља по двема равнима и даљини допринело да се циљ уништи и једном ракетом при чему је вероватноћа уништења мања. Дакле, отказ једног дела система не мора да значи и отказ целог система, што представља карактеристику система са паралелном везом у смислу поузданости (паралелна веза два ракетна канала), у смислу као што је приказано на слици 8. Отказ једног канала није утицао на тачност рада система. Изостанак вођења по другом каналу утицао је на смањење вероватноће уништења циља. У конкретном случају, отказ једног ракетног канала, с обзиром на двоканалност, није значио и немогућност вођења. Са друге стране, откази по каналу циља као последицу увек значе отказ целог система.
9. ПАРАМЕТРИ КРЕТАЊА ЦИЉА, ЗАДРЖАВАЊЕ У ЗОНИ И УТИЦАЈ НА ДИНАМИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СИСТЕМА ВОЂЕЊА
Динамичкe карактеристике система вођења представљају способност апаратуре система вођења у оцени одступања ракете од кинематичке путање. Карактеришу их: тачност апаратуре у одређивању појединих величина, инертност апаратуре и кашњење апаратуре у одрађивању појединих операција.
Када ситуација у ваздуху дозвољава, лансирање ракета врши се у време када се циљ налази у средини зоне лансирања. Ако се лансирање ракета врши раније, док се циљ налази на великој даљини, кинематичка путања ракета биће скоро права линија па динамичке грешке вођења неће бити тако велике. Али у тим условима случајне грешке вођења биће врло велике. По мери приближавања циља станици за вођење ракета случајне грешке вођења се умањују, а динамичке грешке вођења због веће кривине кинематичке путање се повећавају.
Постоји оптмални део курса циља, када су случајне грешке знатно умањене а динамичке још ниису знатно увећане. Овај део одговора централном делу зоне лансирања. Ако се врши лансирање ракете у време када се циљ налази у централном делу зоне лансирања, сусрет ракете са циљем биће у централном делу зоне уништења, а у централном делу зоне уништења вероватноћа уништења циља је највећа.
9.1 Параметри кретања у боравак авиона Ф-117А у зони уништења 3. рд ПВО
Авион је летео на висини од око 6 км (20.000 ft) курсом југоисток-северозапад са циљем напуштања ваздушног простора СР Југославије, након извршеног задатка. Улазак авиона у зону уништења дивизиона са параметром од око 12 км значио је његово кратко задржавање у зони уништења. Први покушај откривања станицом за вођење ракета догодио се на азимуту око 195, а други на азимуту око 210. Авион је успешно откривен и предат на праћење на азимуту око 240, при чему је одмах извршено лансирање две ракете на његa (слика 9).
Карактеристике дејства:
· од одлуке за уништење циља до сусрета са ракетом авион је угловно прешао око 90 степени,
· до момента лансирања није мењао параметре кретања што је позитивно утицало на поновљено тражење; одсуство индикатора озрачености на авиону ускратило је пилоту информацију да је у снопу нишанског радара и евентуално раније започињање маневра ради изласка из зоне уништења; тренутак лансирања две ракете представља уједно почетак противракетног маневра,
· велика вредност параметра (око 12 км) и откривање циља тек у трећем покушају онемогућило је његово гађање у делу зоне уништења где је вероватноћа поготка највећа,
· авион се кратко задржао у зони уништења,
· с обзиром на то да се у тренутку лансирања прве ракете прорачуната тачка сусрета налазила у параметру, може се сматрати да је авион гађан у гоњењу,
· након уочавања лансирања пилот започиње маневар висином тако да је прили-ком сусрета са ракетом достигао висину од око 8 км,
· апаратура у кабини управљачкој кабини (УНК) показује активирање бојеве главе ракете, уништење циља, а на небу се уочава ватрена кугла која пада излазећи из облака.
Квалитет и тачност радa система допринели су да у изузетно сложеним условима маневра и великог параметра ракета издржи сва оптерећење и оствари динамичку путању која је води до тачке сусрета.
Добра подешеност предајника, пријемника, координатног система, система стварања команди, система управљањем положајем антена и лансирних рампи, радио предајника команди и опреме ракете, технички су услови који су били испуњени као услов успешног гађања.
10. ОБУЧЕНОСТ БРОБЕНЕ ПОСЛУГЕ И УТИЦАЈ НА ЊЕНУ ПОУЗДАНОСТ
Борбену послугу у ракетном дивизиону (батерији) чини одређен број лица који у току борбеног рада обављају тачно одређене задатке. У саставу борбене послуге су официри, подофицири и војници. С обзиром на то да су ракетне јединице ангажоване на бробеним задацима и у миру, обука за обављање функционалних дужности у оквиру борбених послуга је стална и интензивна. Поред потребног нивоа теоријских знања која подлежу провери стручних органа најмање два пута годишње, највише пажње се посвећује увежбавању радњи и поступака приликом откривања, праћења и уништења циља у ваздуху. За увежбавање се кристи контролно симулациона апаратура уграђена у сам систем, као и додатна апаратура АККОРД која је у стању да симулира изузетно сложене налете непријатељске авијације.
Анализa поузданости борбене послуге врши се путем квалитативнe и квантитативнe оценe поузданости њених чланова при нормалним експлоатационим условима (при потпуној исправности техничких средстава) и у току отказа. Предмет анализе је поузданост извршења одређених функција у интеракцији са скупом техничких средстава и ракетног система противваздухопловне одбране С-125М (НЕВА).
Наводе се следеће потенцијалне грешке људског фактора при неизвршењу или погрешном извршењу функционалних дужности чланова борбене послуге:
· изостављање – неизвршавање прописаних борбених активности,
· неквалитетно извршавање прописаних борбених радњи – резултат не одговара критеријуму квалитета,
· поремећај одвијања борбених радњи – операције се извршавају у складу са борбеним поступком, али не и са потребним редоследом,
· замена појединих борбених радњи – уместо потребних, у складу са Правилом гађања, извршавају се друге радње које имају слична обележја (метод вођења, начин праћења и др.),
· извршење непотребних борбених поступака,
· поремећај благовремености борбених поступака – превремено или са кшњењем.
Узимајући у обзир наведено, као и стварни начин реализације задатка, може се констатовти да је борбена послуга која је извршила ватрено дејство по авиону F-117А показала високу оспособљеност, вештину, увежбаност, одлучност, храброст и смиреност, што су суштински предуслови успешног гађања. Изузетно кратко задржавање циља у зони уништења искористила је да га открије, прати, лансира на њега две ракете и обори га на земљу. Испољила је све квалитативне карактеристике врхунски обучене борбене послуге. Руковалац гађања је извршио добру процену ситуације, одлучио да циљу "дозволи" да дође у сигурну зону лансирања, командовао послузи његово откривање, а потом и лансирање две ракете. Командир батерије је успешно навео официра за вођење ракета на задати азимут, који га је након откривања предао операторима праћења. На време припремљен потребан број ракета омогућио је лансирање две ракете непосредно после стабилизације праћења по све три координате.
Тренуци који су суштински и кључни су управо они од момента лансирања, до сусрета ракете и циља, када је све у рукама официра за вођење ракета и двојице оператора. Сва тројица су показала врхунски ниво оспособљености, увежбаности, максималан ниво концентрације, иако је за једног од оператора то било прво лансирање бојеве ракете.
Извештај официра за вођење ракета о неуспелом захвату по другом ракетном каналу није негативно утицао на опеарторе праћења, па су они наставили тачно поклапање маркера са одразом циља и тиме омогућили да прва ракета успешно дође до циља, активира се и уништи га.
Важно је рећи да у поступцима чланова борбене послуге није било ничег што она није увежбавала раније или нечег изузетног што је посебно допринело успеху. Изузетност се може огледати у потпуно синхронизованом раду свих њених чланова, који су за екстремно кратко време, тачно одређеним редоследом извршили све прописане борбене радње. Показан је квалитет тимског рада у којем сваки од чланова представља део савршеног сатног механизма који би престао да функционише ако би неки од зупчаника стао. Савладан је умор, задржана висока концентрација и психичка стабилност и уз истовремено максимално напрезање. Тачно и квалитетно праћење по угловним координатама одлика су искусних оператора, који су одличним поклапањем маркера са циљем правремено анулирали одступање од кинематичке путање, повољно утичући на динамичке квалитете система вођења.
11. ЗАКЉУЧАК
Основни услов високе експлоатационе поузданости ракетног система НЕВА је висока техничка обученост послуге, испуњење режима правилне експлоатације, правовремена организација провера исправности и добро организована служба снабдевања и ремонта.
Непоштовање система правилне експлоатације система, недовољна обученост борбене послуге, слаба организација техничке службе и снабдевања, чешће доводе до неисправности и повећања средњег времена које се троши на откривање и отклањање неисправности, умањује експлоатациону pouzdanost, па према томе и борбену ефикаснст система.
Нарушавањем нормалних услова експлоатације у општем делу система и ракетном каналу двоструко се повећава учестаност неисправности. Због слабе обучености борбеног састава време откривања и отклањања неисправности двоструко се повећава. Коефицијент експлоатационе сигурности система смањује се за око 44%, а ефикасност гађања - за приближно 52%.
Један од основних начина за повећање сигурности система при његовој експлоатацији јесте правовремено и квалитетно обављање техничких прегледа, као и контрола функционисања уређаја.
Провере омогућавају да се открију, а затим замене неисправни делови на уређајима. Тада се могу заменити и делови чије су карактеристике блиске нивоу неисправности. Прецизно извршење техничких прегледа и контроле функциони-сања уређаја доводи до смањења вероватноће појаве неисправности у време бореног рада.
Контрола функционисања, као начин провере техничког стања и борбене готовости система, има посебно важну улогу. Обучена послуга може да открије највећи број узрока који изазивају неправилан рад уређаја и опреме. Због тога се скраћење времена контроле функционисања уређаја
система не сме вршити на рачун квалитета провере, техничког стања и борбене готовости ових средстава.
Само под условима строгог придржавања и извршавања предвиђених мера за одржавање и експлоатацију техничких средстава ракетног система НЕВА обезбедиће се висок степен борбене готовости и поузданости рада његових уређаја за време борбених дејстава.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Димитријевић Б., Драганић J.: 250. ракетна бригада ПВО, Београд 2007.
[2] Димитријевић Б., Драганић J.: Ваздушни рат над Србијом 1999. године, Београд, 2013.
[3] Голубовић С.: Пад ноћног сокола, Београд 2016.
[4] Lamberth B.: NATO's Aиr War for Kosoвo – A Strategиc and Operatиonal Assessment, 2001.
[5] Goodall J.: F-117 Stealth иn Actиon – Aиrcraft No. 115, December 1, 1990.
Слика 2. Дугме "ПУСК" – лансирање
Слика 3. Пулт официра за вођење ракета
Слика 4. Маневар висином авиона Ф-117А након визуелно уоченог лансирања са земље
Слика 5. Ракете 5В27Д у борбеном положају
Слика 6. Промена интензитета отказа у току века трајања система
Легенда:
I фаза – разрада система,
II фаза – ниска константна вредност стопе отказа,
III фаза – крај животног века, пораст стопе отказа (повећана учестаност отказа због дотрајалости система.
Слика 7. Орамар пријемника радара П-18
Слика 8. Упрошћена блок схема у смислу поузданости ракетног система ПВО С-125М (НЕВА): вероватноћа уништења циља износи 0,95-0,97
Слика 9. Одраз авиона и ракете на показивачу ручног праћења непосредно пред сусрет
|
