Sistem S-200 Angara (SA-5 Gammon)

• 3Ovo se svidja korisnicima: babaroga, voja64, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Konkretno u slučaju pogotka izraelskog F-16I.

Izraelci su zvanično saopštili da je avion pogođen zbog greške posade koja nije pravilno ili nije koristila sistem za samozaštitu aviona što je meni prilično neverovatno.

Potom neverovatno mi je i da je avion pogođen iznad Izraela a položaji PVO sistema S-200 su prilično udaljeni, od prilike 120-150 km od mesta pada.

Koliko je vremena potrebno raketi sistema S-200 da prelete toliku razdaljinu i pogodi avion iznad Izraela? Takođe koliko je trajalo ozračivanje nišanskog radara aviona? A da posada to nije registrovala ili je se to desilo kada je bilo kasno?

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

I podatci o lansiranju br.207 koje nedvojbeno potvrđuje da je raketa itekako upravljiva u fazi rada marševskog motora u režimu I, i to po gibanju koje se može nazvati ''kidanje''





Jedino što je meni upitno, dali je to vođenje u ovakvoj putanji moguće preko GSN ili to sve odradi autopilot.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Georgius, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod motora ne tečno gorivo važi isti zakon...potisak u kilopondima = tlak u motoru u barima x površina kritičnog otvora u cm2 x cf koji možemo uzeti za prvu probu 1,55 .( Moram izračunati koliki je cf za te plinove bogate dušikom )

Cf se ne mijenja bitno sa tlakom u motoru, pada oko 2-3 % u za pad od 100 bara na na 25 bara .

Isp kod ovog motora pada zbog lošeg miješanja goriva i oksidansa na malom tlaku, i sporog izgaranja . Smanjivanjem tlaka u motoru , mijenja se i odnos ekspanzije , pa je to isto kao sa kompresijom motora SUS kod veće kompresije je veći stupanj djelovanja i obratno.

U vrijeme kad je taj motor nastao taj opseg regulacije je bio revulucionaran , tek su uspostavljali neku teoriju izgaranja , danas je jasno da je kod malog tlaka veliki razmak između molekula plinova , pa je i vrijeme reakcije dugo i onda dio goriva ne izgori. Morala bi biti duža komora da sve izgori ili imati gasifikaciju neke komponente prije komore izgaranja.

Kako ja za sada tumačim tu priču sa različitim potiscima motora sve se svodi na regulaciju tlaka u motoru , stvar je zamršena ali mi je taj dio potpuno jasan još iz škole, i budem ga obradio detaljno, jer zaslužuje našu pažnju.

Postoje dva kanala za postavljanje , programiranje tlaka ( potiska ) u motoru , jedan je preko krivulje koju vrti elektromotor , a drugi je preko pneumatskog ventila.

Ovaj drugi je jednostavniji i budem njega prvo opisao .

Oni ga zovu spad tjagi , što bi značilo nagli pad potiska , aktiviranje toga ide preko piropatrone koja pokreće pneumatske ventile koji se brinu oko toga da motor pređe sa trenutnog potiska na minimalni od 3 tone.

E sad što to u konkretnom slučaju znači ... Zamislimo da je motor na punom potisku od 10 tona , i da je prošlo 5 sekundi od paljenja ...dolazi komanda spad bez obzira na osnovni program motor u tijeku 6 sekundi skida potisak na 3 tone i dalje gusla sve dok ima goriva , a to bi moglo biti i dvije minute.

U drugom slučaju ako je motor na potisku 10 tona i dođe nakon 42 sekunde spad, on u toku 6 sekundi skida potisak na 3 tone i nakon toga ima još goriva za 10 sekundi rada.

Taj spad me mući , ne mogu otkriti da li on dolazi sa zemlje u obliku neke kodirane komande ili je on programiran kao vrijeme ili neki algoritam u brodskom računalu.

Taj režim sa spadom oni navode kao dobar za fino presretanje aviona , to bi moglo biti vezano i za metodu proporcionalnog približavanja , do komande spad raketa je upravljiva po pravcu , leti pravolinijski sa nekim malim korekcijama tog pravca , to je ono što zovemo konstantno preticanje i to može biti koji kilometar lijevo desno od osnovnog pravca na dometima od cca 50 kilometara , što je skoro beznačajna korekcija.

Ono što je sigurno da kod tog potiska od 10 tona raketa ima savršenu kontrolu valjanja , jer ona surla kroz koju uzima gorivo mora biti prema dolje uronjena u tank goriva. Izrjekom u knjizi piše da autopilot preuzima kontrolu valjanja još dok busteri rade. Kontrola valjanja ne traži neke silne peripetije sve se odvija unutar uzdužnog momenta inercije rakete koji je mal.

Ako komanda spad dolazi sa zemlje onda je to sigurno znak koji se može prepoznati , dešifrirati kao signal da raketa prelazi u gonjenje cilja, proporcionalno približavanje,što je dovoljno da tule svi alarmi u avionu.

Ako komanda za spad dolazi iz brodskog računala kao neko unaprijed izračunato vrijeme onda avion ni po kom kriteriju ne može znati da je počela faza gonjenja.

Drugi regulator potiska je malo složeniji .. da malo

Osnov programa je krivulja koju vrte dva elektromotora preko reduktora. Krivulja preko poluga pritišće oprugu regulatora , a ta opruga preko razvodnika oksidatora upravlja turbopumpama goriva i oksidansa koji snabdijevaju motor gorivom. Postoji direktna proporcionalnost te krivulje sa potiskom motora.

Kad raketa leti elektromotor vrti zupčanike, oni vrte krivulju koja ima jedan ravni dio i on traje traje 51 sekundu , nakon toga krivulja pada u toku 70 sekundi , i nakon toga ima opet ravni dio.

Ovaj dio krivulje koji traje 51 sekundu definira potisak od 10 tona , a ovaj dio koji pada 70 sekundi definira pad potiska od 100 kila svake sekunde , da bi na kraju ostatak krivulje definirao potisak od 3 tone.

Da smo odmah na čistom, motor ima goriva za 51 sekundu na punom potisku. Ali kvaka je u tome da se može dok je raketa na lanseru krivulju okretati drugim elektromotorom , taj motor je pod kontrolom računala i ono može krivulju okrenuti u početni položaj 30 s , što znači da motor radi 20 sekundi na punom potisku , a onda po strmini smanjuje potisak do 3 tone i onda radi sa tim potiskom dok potroši gorivo.



Ili može dovesti krivulju na položaj 70 s što odgovara potisku od 8 tona koji onda konstantno kroz 50 sekundi pada do potiska 3 tone i onda dalje gusla još do 120 sekundi.

U svakom od ovih trenutaka može doći komanda spad i motor će recimo u stotoj sekundi skinuti potisak na 3 tone.

Ovo su sve grube brojke treba sad to preračunavati u finjaka , ali i ovo do sada je šaka u glavu , Očito su ruje kombinacijom velikog potiska željeli dobiti veliku vertikalnu brzinu , i brzo penjenje za borbu sa bliskim ciljevima koji lete visoko i brzo , SR 71 i neka tada projecirana razvojna tendencija teških nadzvučnih bombardera , komandom spad bi preveli raketu iz te "buster" faze u fazu presretanja sa potiskom od 3 tone.

U drugom slučaju bi to bili neki normalni nadzvučni avioni na srednjim visinama 20 km i daljinama oko 100 km , tu bi motor radio na potisku od 10 tona tridestak sekundi nabrao brzinu i visinu i onda prešao u fazu gonjenje sa potiskom od 3 tone.

U treću grupu bih stavio domete preko 200 kilometara , kada bi motor radio sa 8 tona zatim skinuo to na 3 tone , po nekoj balističkoj putanji , i onda bez pogona iz obrušavanja progonio spore ciljeve.

U svakom slučaju je zbog rasporeda goriva u tankovima raketa morala biti u penjanje , eventualno u nekom horizontalnom letu u trenutku gašenja motora.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ispravljam se...lansiranje br.207 je sa reguliranim radom motora, režim III

Startna sila potiska 10000kg u trajanju 23,8 sekundi, pa smanjenje sile sa konstantnim gradijentom 95kg/s na konačnih 6875kg. Ukupno aktivno vrijeme rada motora je 56,7 sekundi.
Isp je 221, sumarna sila potiska 493900 kila, a goriva je ostalo 156 kila.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko se ja razumem u ovaj sitem a ne razume se mnogo sve što si naveo raketaš je tačno i komanda spad se bira pre lansiranja na zemlji nema promene posle lansiranja.

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zixo ::Konkretno u slučaju pogotka izraelskog F-16I.

Izraelci su zvanično saopštili da je avion pogođen zbog greške posade koja nije pravilno ili nije koristila sistem za samozaštitu aviona što je meni prilično neverovatno.

Potom neverovatno mi je i da je avion pogođen iznad Izraela a položaji PVO sistema S-200 su prilično udaljeni, od prilike 120-150 km od mesta pada.

Koliko je vremena potrebno raketi sistema S-200 da prelete toliku razdaljinu i pogodi avion iznad Izraela? Takođe koliko je trajalo ozračivanje nišanskog radara aviona? A da posada to nije registrovala ili je se to desilo kada je bilo kasno?

Prava pitanja. Ovdje nasi strucnjaci na forumu pokusavaju da raspetljaju originalnu konfiguraciju sistema. To je literatura stara koliko i sistem. Starija od mene. Ono sto mi u tim pravilima upotrebe vidimo je ono kako je bilo. I to su izraelci znali, odavno. Sta se tu promjenilo?

Meni se cini (samo moja pretpostavka) da je do radikalnog zaokreta u efikasnosti ovog sistema doslo nakon ruske intervencije na sirijskom PVO 2016. godine. Mozemo samo da nagadjamo sta su rusi mogli da poboljsaju, zamjene, unaprede, dodaju. Ali, to nesto je vjerovatno presudilo sudbinu ovog F16.

Evo sta Carlo Kopp pise o mogucnostima modrnizacije sistema S-200 jos 2014 godine. Ako Carlo to tako nagadja, sta su tek Rusi mogli da mu urade?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja verujem da su Rusi sistem S 200 sigurno digitalizovali i promenili mu sistem vođenja. Zbog toga procedure koje je definisala izraelska armija ne vrede baš ništa.

• 3Ovo se svidja korisnicima: bojank, Kubovac, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pukovniče let 207 izgleda nije imao pogodak , na putanji ne vidim mjesto "vstreći". A putanja je... boli glava, salto unazad pod punim potiskom i sa napola punim tankovima . Moram revidirati svoje stavove po pitanju kad počinje proporcionalno približavanje. Oblik putanje je takav kao da je presretala metu koja se kretala na velikoj visini s desna na lijevo, zapravo sa jugozapada - Oblik krivulje od 55 sekunde pa dalje me zbunjuje , raketa kreče vertikalno gore što nije normalan za proporcionalno u završnoj fazi leta.

Negdje sam pročitao da ako glava izgubi cilj pokuša širi zahvat , raširi kut konusa po kojem kruži antena , i ako ne uhvati ništa u 5 sekundi autopilot diže raketu u nebo i samolikvidira BG, ta putanja mi liči na taj scenario.

Zanimljivo je da su obje rakete 207 i 217 nisko lansirane ispod 48 stupnjeva, našao sam taj kut kao maksimalnu elevaciju lansera, ali očito da može i manji kut .

Šteta što nemamo parametre cilja ni pravac ni visinu ni brzinu. Gledajući putanje koje su sve slične putanji 217 imam utisak da je većina pogodaka ostvarena u modu konstantnog preticanja , da ne kažem skoro direktnim pucanjem u metu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo nisam ni zamjetio, zaista je po dijagramu elevacija starta niska. Usporedit ću sa ostalim pucanjima.
A meta je ovdje bila krilata raketa i nisu sve rakete bile bojeve pa tako ovdje nema vstreča. Pucane su bojeve, balističke, telemetrijske.
Raketa je ostvarila kontakt sa metom u sekundi 48-oj, zato to ševerenje nakon.
Možda nađem podatke o cilju, brzina smjer, a vjerujem da je smjer sa jugozapada, ko bi je još i ganjao u rep tamo gore.