offline
- Gama
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Jun 2004
- Poruke: 4389
|
Morskisrle ::
Ни у једном једином раду или књизи нисам прочитао да је неки сељанин у Босни/Србији/Црној Гори/Македонији причао латинским а из других извора се зна да пре доласка Ромеја сигурно нису причали латинским а ни грчким. Са друге стране има много начитанијих од мене па сам можда нешто и пропустио. Других већих језика у околини осим славенских и германских није било све то доласка Татара/Турака. Значи није спорно да је елита причала латинским али ја говорим о народу, земљорадницима, сточарима па и војницима. Значи пошто ја нисам такве тврдње никада видео нисам могу само да заључим да обична раја сигурно није причала латинским а нелогично ми је да би после проговорили некаквим старосрпским. Латински и старосрпски су као када Јапанцу дате да говори Кинески. Био сам у Кини и верујте ми Јапанци немају појма са Кинеским изговором иако су сродни језици. А овде ми говоримо о времену када школе нису постојале и када је само елита могла да научи језике а народ је увек причао како је желео без утицаја медија као данас. Ако неко има изворе где се објашњава да је обичан народ Балкана причао латинским ја бих волео то волео да видим.
U pogledu Ilira, pošto sam o njima govorio kao o romanizovanom stanovništvu:
Da li je pučanstvo govorilo latinski i da li je recitovalo Vergilija, Ovidija i Horacija o tome nema sačuvanih izvora. Da li su morali da znaju latinski, bar 2-3 reči (dugi period su bili pod Rimljanima), morali su. Bar vojnici iz redova romanizovanih plemena su morali da znaju jer je latinski bio zvaničan i vojni termini su pretežno latinskog porekla. Ja nisam pročitao negde da je rimski general komandovao na ilirskom. Najverovatnije je da su federati govorili svojim jezikom jer je bilo praktično – njihov narod, njihova vojska, njihov jezik.
Rimski centri (gradovi) bili su centri iz kojih je počinjala asimilacija jer je lokalno stanovništvo moralo da stupa u interakciju sa njima (politički-trgovački).
Latinski i kasnije grčki, bili su preduslov za napredovanje u službi, kako lokalne administracije tako i državne. Primer Jeronima, koji je prevodio Bibliju, koji je ilirskog porekla je jedan od primera asimilacije Ilira. Kako Džon Vilks u svojoj knjizi o Ilirima kaže (266. strana): ilirski se verovatno sačuvao u ruralnim delovima ali, citira A. Mocsyja, da su Iliri, kao i Kelti i Tračani, nestali u seobama naroda jer je njihova izvorna kultura uveliko izgubila obeležje posebnosti usled dugog perioda pod rimskom upravu, a jezik nisu mogli da koriste u političkom životu.
Činjenica je da je proces asimilacije Ilira toliko odmakao da ilirski jezik nije sačuvan u obiliku koji bi nam pomogao da ga pravilno rekonstruišemo.
Morskisrle ::
Ја мислим да се сада овде пореде бабе и жабе. Јер овде ми не говоримо од периоду од 1000+ година него о периоду од око неких 300 година под влашћу Рима и стварања првих српских држава и напреасне појаве праспрског језика на читавом Балкану. У народним митовима нема неких латинских израза, богова али има израза који се поклапају са народима северно од Дунава где нису били Римљани. Значи ако је тачно да масовних насељавања није било онда не може једна мањима да већини за 300 година наметне и језик и митологију и веру итд и да од тога нема трага. То је моје мишљење.
Nije mi jasno jedno: Zašto uporno insistiraš da se sve događalo trenutno/naprasno?
Prvo je bio slučaj da su, prema tvom mišljenju, germanski narodi odjednom prihvatili reč granica umesto marka; zatim: instant događaj da manjina odjednom nadvlada većinu; a sad naprasna pojava „prasrpskog jezika na čitavom Balkanu“ (koji je to prasrpski jezik?). Predlažem da uzmeš nešto od Fernana Brodela i da pročitaš o procesima dugog trajanja.
Eto npr. Zevs-Jupiter-Perun svi imaju identično obeležje – upravljanje munjama i gromovima.
Govoriš jednostrano o tim događajima.
Ti samo navodiš to kako su uticali samo Sloveni na lokalno stanovništvo, a drugi smer (starosedeoci->Sloveni) zanemaruješ. Namerno ili nensvesno. Pa nije hrišćanstvo kod Srba stiglo iz nordijskih zemalja već iz Vizantije. Nije se hrišćanstvo širilo iz Poljske i Ukrajine već sa prostora južno od Dunava.
Latinski jezik je i tek kako uticao na Slovene bar kad je religija u pitanju: ulje – oleum, oltar – altar, raka – arca, sirće(ocat) – acetum, vino – vinum, pogani – paganus, itd… I grčki je uticao takođe (mada znatno kasnije kada je i Vizantijski uticaj ojačao): episkop, episkopija, ikona, itd… Već po tome se vidi da su Sloveni preuzeli te reči iz latinskog i grčkog kome su bili izloženi. Danas kada slavimo slavu, kada sečemo hrast (cer), kada koristimo razne radnje u hrišćanskim ritualima (često ih zovemo paganštinom – pogrdnim nazivom da je nešto starinsko i nehrišćansko) to očigledno zanemaruješ, a uticaj je paganskog verovanja kod Slovena.
Ovim hoću da kažem, da je kulturnog prožimanja bilo i sa jedne i sa druge strane. Iz nekog razloga ti ga ne detektuješ uopšte već uporno udaraš u mantru: Kako manjina da asimiluje većinu i tako se isčuđavaš poslednjih 10-15 stranica.
Svi vizantijski pisci, koji pišu o seobama naroda govore kako su varvari (termin za opisivanje neromanizovanih/nehelenizovanih naroda karakterističan kod pisaca rimskog/grčkog govornog područja) pustošili ove krajeve i kako su te zemlje ostajale bez stanovništva. Upravo i Porfigorgenit kada govori o naseljavanju Srba govori da su Srbi naseljeni u opustelim krajevima gde su prošli Avari. Npr. Prisk 448. piše da je Naisus potpuno opustošen od strane Huna i uništen do temelja. Šta su mogli tu drugi narodi mogli da asimiluju kad nije bilo skoro nikoga. Ovo je bio lak plen za druge narode koji su samo ušetali u grad. Meneandar Protektor navodi da je 100 hiljada Slovena 581. godine pustošilo Trakiju. Teofan i Patrijarh Nićifor pominju prebeg 20 hiljada Slovena na stranu Arapa (Saracena, kako ih nazivaju), itd.
Imam utisak da previše posmatraš seobu naroda iz današnjeg ugla, a to nije baš tako u prošlosti. Nije došla neka banda u selo i rekla: „Od danas svi pričate slovenskim jezikom, a ako ne pričate – ubijamo“. Sigurno nije bilo stihijsko kako zamišljaš. Svi narodi koji haraju ovim prostorima, u početku, nemaju za cilj da trajno ostanu ovde već su to pljačkaški pohodi – poharaju ovim krajevima i vrate se preko Dunava. Kako su upadi česti tako se romanizovano stanovništvo povlači dalje od glavnih pravaca kretanja koje popunjavaju drugi narodi.
Najveće kulturno prožimanje između Slovena i Vizantinaca dolazi hristijanizacijom naroda. Tu Vizantinci ne asimiluju Slovene ali ih uvode u svoju kulturnu sferu (prihvatanje dvorske i crkvene organizacije, princip univerzalnog carstva, itd..). Imaš knjigu „Vizantijski komonvelt“ od Obolenskog pa pročitaj.
Zanemaruje se činjenica da gde je vizantijska uprava bila čvrsta i trajnija (osnivanjem tema), tu Slovena nema. Npr. nekadašnji pomen Gordoservon u Maloj Aziji, zatim prostor današnje Grčke, itd. Dolazak Srba na Balkan pada u period kada je vrhunac krize Vizantije i kada kreće svojevrsna „rekonkvista“ Balkana od strane Vizantije. U periodu seobe naroda ovim prostorima krstare Goti, pa potom Huni, Avari, Sloveni, Bugari, pa i Normani u priobalju… Pored toga stalni sukob Vizantije i Bugara, koji se prelio i na krajeve naseljene Srbima dodatno doprinosi smanjenom uticaja Vizantije i većem lokalnom uticaju. U vreme kada ide pokrštavanje Srba (bilo je više pokušaja, a najraniji je za vreme Iraklija) se širi i uticaj Vizantije, ne presudno ali se širi, sticanjem autokefalnosti mi se definitivno opredeljujemo za istočno hrišćanstvo i vizantijski uticaj (ali s vremena na vreme zahvatimo nešto i sa zapada: npr. koncept krunidbenog mesta po ugledu na Ahen, kod nas je postala Žiča).
|
