Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pogledaj malo bolje kad priprema raketu da u usima ima cepove.Cep u uho i rokas iz zatvorenog ko sa armbrustom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nenad81 ::Ako skratis lanser na oko metar, onda ce zahtevi za motor biti jos jaci, zar ne?
Morace da zavrsi rad, pre nego sto izleti, a dalje leti kao mrtva masa.

Ali dobra je ova ideja o "sasiji" koju cine nisan (SUV) i okidac na koju se postavi lanser za jednokratnu uporebu (veoma jeftin). Cudi me da se JNA nije setila...

To su švabe napravili na Panzerfaustu 3 , i znali smo za tu foru i tada , ali smo morali ići dalje po pravilu G400/1. To pravilo ima dobrih strana, daje sistematičnost u radu , i garantira dovođenje projekta do neke faze realizacije sa postojećom tehnologijom i znanjem. To pravilo ne dozvoljava nagle zaokrete i neke revolucionarne ideje , tipični primjer za to su ruski sustavi, provjereni i pouzdani , ali staromodni .

Ovo što spominješ zahtjev za motor , u pravu si , ali pogledaj put kojim su išli dečki sa VTI napravili su Stršljena sa istim barutom kao od Ose , ali je raketa težaka i spora , barut stigne izgoriti i samim tim su skratili lanser na metar .

Nema se tu puno izbora, manevarski prostor je jako sužen , ako motor leti i treba se ugasiti u cijevi onda jedna milisekunda više znači da nišanđija dobija vatru u oči. Ako motor ostaje u lanseru kao kod RPG 75 , e zabole me ona stvar za 5 milisekundi i malo veći tlak na ustima cijevi, vatra je nišanžđiji iza leđa

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketas, jedno glupo pitanje:
a sta ako ostavis ovaj implusni sto je odradio u cevi da leti jedno desetak metara, onda ga odbacis i pripalis marsevski?

Izvinjavam se sto upadam sa ovim kao padobranac, mozda se spominjalo ranije, nisam obracao paznju

• 3Ovo se svidja korisnicima: vrabac, voja64, CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Maj 2014 20:02

EXOCET ::Zbog cega je ogranicen broj pucanja osom kada cijev ne trpi nikakve tlakove.Kad citavo izgaranje zavrsava u motoru i kontejneru koji je jednokratan.Znaci glavna cijev sluzi samo da vodi projektil koja s vremenom od trenja jedino se moze prosiriti i smanjiti preciznost,ali ne vidim da bi predstavljala ikakvu opasnost.



Ko kaze da osa ne moze iz zatvorenog prostora

http://www.youtube.com/watch?v=T1Hf4WXgQ4I

Nisi u pravu , i lanser i kontejner trpe tlak od cca 200 bara . Naime divergentni dio mlaznice kod OSE nije dovoljno dugačak i nije dovoljno velik po promjeru da bi se ostvarila potpuna ekspanzija , ugrubo ako je u komori tlak 500 bara onda je u grlu mlaznice cca 250 bara , a na kraju mlaznice kod onih krilaca cca 200 bara .

Lanser se testira hidro probom na 400 bara i on to izdržava bez problema , mislim da je tlak pucanja lansera preko 700 bara, taj se test vrši tako da se u lanser ubaci neki šlauf od gume koji ne dozvoljava hidrauličkom mediju da penentrira u kompozit , da ga ne zagadi.

Kod opaljenja barutni plinovi si nađu put kroz slojeve polimera i mic po mic probiju sitne pore , koje se vremenom rašire.Barutnim plinovima jako pomaže zrak kojeg uvijek ima u obliku sitnih mjehurića u strukturi kompozita . Na tom stupnju razvoja , govorimo o 1974-75 godini kad je osvajan lanser smatralo se da ti mikro mjehurići zraka ne smetaju , danas bilo koja ozbiljnija aplikacija kompozita se radi u vakuumu , tako da se stakleni konac , roving, nakon natapanja sa smolom vakumira , ili se sve mota u vakumskoj komori , a nakon namatanja sve ide u autoklav gdi se nabije 6- 10 bara tlaka i temparatura do 160 C .

Ta kombinacija formiranja u vakumu i polimerizacija u autoklavu je skoro standardna metoda za izradi dijelova Airbusa ili nekih borbenih zrakoplova od kompozita.

Najbolje je staviti metalni tanki lajner, kao kod carl gustava onda barutni plinovi ne grickaju kompozit.

Dopuna: 02 Maj 2014 8:36

nenad81 ::raketas, jedno glupo pitanje:
a sta ako ostavis ovaj implusni sto je odradio u cevi da leti jedno desetak metara, onda ga odbacis i pripalis marsevski?

Izvinjavam se sto upadam sa ovim kao padobranac, mozda se spominjalo ranije, nisam obracao paznju

To bi bila kao neka dvostepena varijanta , nije dobro .To je veliki poremećaj u aerodinamici projektila prvo se sve klati oko jednog težišta jednom frekvencijom , a onda nakon 10 metara oko drugog težišta nekom većom frekvencijom , a ostala je perioda i od onog prethodnog klaćenja , dovoljno da raketa totalno zaluta

Rad bustera i marš motora koji se odvajaju ili lete zajedno je detaljno analiziran kroz literaturu ( na primjer knjiga od Orlova i Mazinga ) ako je prvi stupanj već dao neku brzinu , a marševski je samo održava onda se taj marševski motor ne pati sa mrtvom masom koja leti. Čak i kod balističkih raketa tip ORKAN mrtva masa bustera ne smeta jer kasnije u pasivnoj fazi ta masa svojom inercijom pomaže u savladavanju otpora zraka. Znači ako se buster odbaci bila bi manja masa i raketa bi sa marš motorom dobila veću brzinu ali je pitanje da li bi bio i veći domet .

Kod raketa tipa OSA buster mora svoje završiti u cijevi , a marševski se treba upaliti dok raketa izađe iz cijevi otvori krila i malo smiri oscilacije , a to je tih desetak metara. Jako je važno da se marševski motor upali kad je raketa smirena , i još ako je u tom trenutku njena osa u nišanskoj osi . Paljenje motora u pogrešnom trenutku bi dovelo do velikog poremećaja i rasturanja na cilju . Taj je poremećaj to manji što je manji potisak marševskog motora i zato je prof,. Janković inzistirao da potisak marševskog motora bude takav da bi OSA održala putnu brzinu , niti da se ubrzava niti da se samanjuje.

U slučaju da potisak marševskog motora održava konstantnu putnu brzinu raketa je neosjetljiva na bočni vjetar i leti ravno po nišanskoj liniji.

Ako nema marševskog motora onda je bočni vjetar paralelno translatira . Znači ako puše sa 10 m/ s onda je u prvoj sekundi makne za 10 metara od nišanske linije , u drugoj sekundi još za 10 m itd.

Ako je marševski motor jak , kao na RPG-7, i raketa se ubrzava , onda se ona u toku rada motora okreće ka vjetru i to više nije paralelna translacija , već se raketa pokušava namjestiti tako da leti u pravcu vjetra , to namještanje traje kratko sekundu dvije , ali dovoljno dugo da raketa ode u smjeru vjetra 50 m od nišanske linije.

Kad sam već počeo tupiti sa teorijom da završim sa gibanjem po drugoj osi slobode , tu je opet tipični primjer RPG -7 sa onom dinjom naprijed . Kod opaljenja dok se motor i krilca kreču unutar lansera ta dinja je vani i nju majka zemlja vuče k sebi , kako motor izlazi van tako je taj moment sve veći i raketa sve više okreče nos ka zemlji . Tek kad izađu stabilizatori van i kad se otvore oni počinju gurati rep rakete prema zemlji , a onda se oko težišta dinja diže gore , to je dosta velik poremačaj , i raketa se do cilja klati i pokušava stabilizirati i smiriti vertikalne oscilacije.

Tu se događa svašta , i tek je razvojem numeričkih metoda i teorije SIX DOF bilo moguće protumačiti i shvatiti silne promašaja koje smo na početku imali sa OSOM.

Tih godina ( 1973-1977) se profesor Janković nešto durio na JNA ili na VTI ( ili obratno ) i ispalo je tako da je on napustio JNA i mjesto šefa aerodinamike na VTI , njegovi asistenti nisu bili dorasli zadatku i mi smo dosta glavinjali na tom projektu. Ne pamtim više detalje, ali smo ja i kolega došli u privatnu posjetu k Bobi doma i igrali malo na patriotizam, malo na sentiment spram radničke klase i nagovorili profesora da nam pomogne. On je tada bio redoviti profesor sveučilišta u Zagrebu i civilni predavač na Vojno Tehničkoj Akademiji , a vezan ugovorom o naučno tehničkoj suradnji sa PRETIS om i učesnik na nakoliko znanstvenih tema koje je financirala republika BiH i UNIS , tako da je sve ipak bilo lege artis.

Aramis možda ti imaš koju fotku sa one izložbe neke od tih varijanti OSE sa marš motorom , na jednoj se fotki vidi kompozitna varijanta marš motora , možda ima još koja aluminijska , ja ču po sjećanju nabrojati osnovne varijante , ako budem dobar možda mi moje " lenće" napravi skice , što uopće ne bi bilo loše objaviti kao zbirku zadataka iz konstrukcije raketnih motora .

1. francuska varijanta sa marš motorom ispred kumulativnog ljevka i 80 malih rupica koje su glumile mlaznice.
2. Isto to samo su bile 4 mlaznice , na prednjem oživalu
3. Marš motor između bojeve glave i buster motora i puše kroz mlaznice bočno ( kao RPG -7)
4. Marš motor ima strujnu cijev dugačku 25 cm koja prolazi kroz cijeli buster i mlaznica je u ravnini sa krilcima
5. Marš motor nema strujnu cijev , već je njegova mlaznica u komori bustera i barutni plinovi ekspandiraju u komoru bustera , a iz nje onda lagano van.

Uz te varijante sjećam se barem 5 varijanti kako dobiti rotaciju rakete u cijevi , i bar tri varijante stabilizirajučih krilaca .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sa ove distance, bilo kakva "igra" sa buster+marsevskim bi zahtevala neku "pamet" u raketi (nesto kao kod Piketa) koja bi osetila da je uzduzno prigusenje odradilo svoje, da se napadni ugao i ugao kursa smirio i da moze da se pripali mars.
Slazem se, da ukoliko pripalis mars koju desetinku ranije (od tog vremenskog prozora), otisla je u pogresnom pravcu...
Ali sa tom "pameti" unutra to je totalno druga raketa, korigovana a ne nevodjena, druga cena, drugi TTZ, drugi domet...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vidim da ovde ima nekoliko ljudi koji odlicno poznaju ovu materiju, verovatno imate ovo, ali da ipak okacim mozda nekom zatreba.
https://archive.org/details/gunmanual_German_Zdv316_Die_Leichte_Panzerfaust

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@raketaš
Citat:Aramis možda ti imaš koju fotku sa one izložbe neke od tih varijanti OSE sa marš motorom , na jednoj se fotki vidi kompozitna varijanta marš motora , možda ima još koja aluminijska
Sve fotografije koje imam vezano za RM sam okačio. Interesuje me šta je ovo desno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Maj 2014 21:07

aramis s ::@raketaš
Citat:Aramis možda ti imaš koju fotku sa one izložbe neke od tih varijanti OSE sa marš motorom , na jednoj se fotki vidi kompozitna varijanta marš motora , možda ima još koja aluminijska
Sve fotografije koje imam vezano za RM sam okačio. Interesuje me šta je ovo desno



Meni to liči na grafitnu mlaznicu od Orkana , ono smeđe naprijed je dio od prešane plastika AG-4V i preko tog dijela se to sve spaja na strujnu cijev koja je iznutra isto obložena sa slojem AG-4 mase
, u nastavku tog grafitnog dijela je mlaznica od čelika.

Dopuna: 02 Maj 2014 21:09

zumzum ::Vidim da ovde ima nekoliko ljudi koji odlicno poznaju ovu materiju, verovatno imate ovo, ali da ipak okacim mozda nekom zatreba.
https://archive.org/details/gunmanual_German_Zdv316_Die_Leichte_Panzerfaust

Super ti je link , dobro kao uvod za priču o našem RB ejcu.

Dopuna: 02 Maj 2014 21:14

nenad81 ::Sa ove distance, bilo kakva "igra" sa buster+marsevskim bi zahtevala neku "pamet" u raketi (nesto kao kod Piketa) koja bi osetila da je uzduzno prigusenje odradilo svoje, da se napadni ugao i ugao kursa smirio i da moze da se pripali mars.
Slazem se, da ukoliko pripalis mars koju desetinku ranije (od tog vremenskog prozora), otisla je u pogresnom pravcu...
Ali sa tom "pameti" unutra to je totalno druga raketa, korigovana a ne nevodjena, druga cena, drugi TTZ, drugi domet...

Da opet se vračamo na te je.ene baterije i elektroniku, u nedostatku toga tada su dečki iz pirotehnike intenzivno radili na usporaćima koji rade točno u milisekundu, bilo je tu svega sjećam se da su koristili neke termitne sastave sa wolframom kao gorivom i teflonskim prahom kao vezivom , ne sječam se više što im je bio oksidans.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sad je sve pristupacnije, I elektronika i baterije
dalo bi se tu nesto uraditi... OSA-K (korigovana)

samo, neki drugi put

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nenad81 ::Sad je sve pristupacnije, I elektronika i baterije
dalo bi se tu nesto uraditi... OSA-K (korigovana)

samo, neki drugi put

naravno , razvoj elektronike i računala je takav da se meni sada čini da smo tada bili na nivou kromanjonaca, a gradili smo svemirske brodove.

Mi tada par godina nismo znali koliki je potisak motora ha ha jednostavno ga se nije moglo izmjeriti. Bile su kompletne laboratorije za mjerenje potiska i tornjevi sa utezima za kalibraciju , tako da smo zaista fizički mogli staviti uteg od 5 tona na senzor i reći sad ti je 5 tona u par grama točno.

Ali to je bila statika , a u dinamici katastrofa, ko da udariš maljem u zvono i onda šapučeš dragoj da je voliš . jednostavno od tog BAAAAAANG sve bi se zavibriralo i dijagram potiska je ličio na zube pile ili ko da ga je mačka podrapala. Desetak godina se Kobilarov i ekipa sa VTI a prčila sa time , a mi smo željeli dobiti i vektorski dijagram potiska i još momente pride , e da nebi , ha ha.

Balistićko klatno je bilo zakon , na dječju ljuljačku stavimo željezni blok od pol tone i na njega Osin motor , i onda to grunemo , i vidimo koliko je daleko olovka potegla crtu po papiru. Jeste seljačka metoda , da se tu postaviti i mikroskop pa vidjeti u tisućinku milimetra otklon , ali to je totalni impuls motora , a ne potisak .

Vrijeme rada smo dobijali iz dijagrama tlaka u motoru , tu su mjerne metode bile daleko razvijenije, jer je senzor imao malu masu i visoku vlastitu frekvenciju , pa je mogao točno izmjeriti tlak u topu ili Osinom motoru. I onda bi posredno uz dosta čarobiranja sa koeficijentom potiska dobijali dijagram potiska motora .

Da i još nešto tlak nismo dobijali digitalno već na filmskoj vrpci preko svjetlosnog galvanometra , pa se to u tamnoj komori razvijalo i fiksiralo , a onda povećavalo i pravila se fotografija.

A ja bi još i moment motora i dijagram potiska u tri ose , ha ha , da nebi.