Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::Postavlja se pitanje, znajuci sektor koji pokrivaju trenutni sistemi aktivne zastite:
- Ako je razmak izmedju dve rakete toliko mali, da li ce parcadno dejstvo aktivne zastite zakaciti oba projektila (jer parcadno dejstvo bilo Arene bilo Trophy-ja pokriva poprilicno prostora oko vozila)?
- Ako je razmak veci, da li ce sistem stici da odreaguje ponovo (ako se ne varam za Trophy je "razmak" 0.5s)?
http://www.defensereview.com/iron-fist-active-prot.....icles-afv/ Iron fist na primer pravi radijalnu zavesu, i protiv takvog sistema mini raketa bi bila uspesan provokator. Protiv Arene bi verovatno bio manje uspesan, jer Arena ipak deluje polu-sferno. Ali Arena brani prijateljska vozila.
A i ER kasete su cesto poprilicno velike, a dometi RPG-jeva cesto poprilicno mali.
Na kraju se sve svodi na testiranje.

• 1Ovo se svidja korisniku: Loes
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ilustrativni prikaz - zašto je opasno biti iza RB-a kada se sa njim gađa

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 09 Maj 2014 20:17

ehehehh i to je još u pitanju m72 law šta bi tek bilo da je neki jači kalibar

Dopuna: 09 Maj 2014 20:24

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Defense.gov_photo_essay_080620-F-9876D-219.jpg

• 2Ovo se svidja korisnicima: Loes, jazbar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

evo par lijepih faza izvlačena bakrenog lijevka , od komada lima do gotovog proizvoda


Po mome još fali dva-tri udarca prešom od 1000 tona radi kalibracije i poravnavanja tih valova na površini i to je to , moderan vrhunski ljevak

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sunce li ti, koliko je alata ukupno korišćeno na presama, da li je bilo kombinovanih alata da se radi više operacija jednim udarcem prese ili je za svaki korak bio poseban alat koji se postavljao na presu?

Pitam zbog cene alata, jedan alat je između 10 i 50 hiljada evra pa i više u zavisnosti od složenosti alata i operacije koja se izvodi sa njim.

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, Wisdomseeker
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaka operacija izvlačenja- jedan alat , donja ploča ,međuploča ,gornja ploča +četiri vodilice. Nije se prakticiralo serijske alate , zato što je uvijek bila još neka operacija između dva izvlačenja , ili neko žarenje , ili neko skraćivanje. Nije se moglo ići u neke veće stupnjeve deformacija , iako bakar to dozvoljava , jer bi se time smanjio broj "kristala " na kvadratni milimetar , da bi se na kraju dobio dobar kumulativni lijevak moralo se voditi računa o homogenosti strukture bakra u svim fazama , a ne samo u završnom udarcu preše za kalibraciju i peglanje.

U toku desetak godina serijske proizvodnje OSE, uvedena je tehnologija CNC metal spining , ali više kao neka eksperimentalna tehnologija kako bi se u nekoj budućnosti ostvarili bolji rezultati u probojnosti kumulativnog lijevka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::... uvedena je tehnologija CNC metal spining...
Da li je to, u stvari, ono sto zovu "dubokim izvlacenjem"?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://shelf3d.com/3QOZWUsOXJA#Metal spinning and Flow forming lathe DENN model ZENN 80 CNC

Evo tu ima kako se radi lijevak metodom rotacionog izvlačenja ( metal spinning) tako se može raditi balistička kapa i unutrašnji lijevak balističke kepe za OSU ili ZOLJU .

Bakarni kumulativni lijevak se ipak u većini slučajeva radi metodom dubokog izvlačenja na prešama , korak po korak, kao na postu od 10 maja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A bili se ljevak mogo napraviti tlacnim mikro ljevanjem.Kako bi se on ponaso nasuprot ovih presanih.
Vidim da su neki ljevci suplji na vrhu,jer kroz njih prolazi mlaz od upaljaca ka detonatoru.Utjece li ta rupa na probojnost.Na slici je to sto mislim.

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, EXOCET
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čim je nešto ljevano to je porozno , makar i u mikroskopskom pogledu ta poroznost stvara nehomogenost .

Matalurgija bakra je vrlo složena , u grubo se u nekim pećima iz rude dobije sirovi bakar, taj se sirovi bakar elektrokemijskim putem rafinira do bakra sa par devetki iza zareza . Bakarni lim se proizvodi od tih bakarnih ploča koje su dobijene elektrolizom, procesom valjanja. Postupnim stiskanjem valjaka lim se tanji , struktura bakre se nabija, postaje gušći i ravnomjerniji , raste broj kristala, mi kažemo da se "smanjuje zrno" u bakru.

Dosta važnu ulogu imaju i legirni elementi koji u vrlo malim količinama djeluju pozitivno na usitnjavanje zrna , to su finese o kojima se baš i ne piše puno. Velike države sa jakim ekonomskim i tehnološkim potencijalom znaju sve tajne proizvodnje dobrog bakra za kumulativni ljevak. Mi u Jugi unatoč tomu da smo imali iza sebe jaku industriju bakra nismo mogli uložiti pola nacionalnog dohotka u opremanje i podizanje tehnološkog nivoa , iako su naši inženjeri i znanstvenici u metalurškim institutima znali sve o tome, jednostavno se nije moglo investirati.

Ta šupljina u vrhu ljevka ne smeta , udarni val to u prvoj milijutinki sekunde nabije u tanku iglu. Puno ozbiljniji projektili od te bombice imaju tu šupljinu kroz koju se pošalje detonacijski impuls od upaljača. Dosta kumulativne municije sa tenkova je tako napravljeno , iako ti upaljači po definiciji spadaju u neosiguran tip jer se detonator od bojeve glave i inicijalna kapisla stalno "gledaju", znači nema prekida u inicijalnom lancu

Elementima piezo upaljača i prijenosa elektrostatskog naboja do detonatora OSA i Zolja napravljeni su puno bolje nego na primjer na kumulativki za T-12, zapravo je to rješenje tada bio svjetski vrh.

Ne znam da li je negdje na topicu bilo govora o upaljačima pogotovo na kumulativkama ??