Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Volfram je tezak za obradu i redak. I specificna tezina mu je 19,3 ili 19,6. Prakticno svi metali koji imaju vecu specificnu masu od bakra, osim olova, su ili retki ili skupi. Uz sve to pojedini su i radioaktivni.
Zato sam ja prihvatio da je bakar optimalan za kumulativke.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A zasto se (tvrdo)olovo nemoze korisitit umjesto bakra.I onako je temperatura mlaza oko 550°C pa ne vjerujem da bi to olovu smetalo.

• 3Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, Dejan84, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 19 Maj 2014 23:01

Kod ovih novih eksploziva koji imaju brzinu detonacije veću od oktogena, znači oko 10000 m/s i gustoću oko 2 g/cm3 ili malo više ima smisla koristiti i ljevak od materijala koji je veće gustoće od bakra, znači neki sinterirani ljevak od volframa , možda urana. U svakom slučaju postoji neki optimum između gustoće eksploziva , brzine detonacije i gustoće ljevka . Bakar je pre lagan već i za oktogen i mlaz je prebrz i isprekidan .

Svi ti novi eksplozivi su jako osjetljivi na trenje i udar , negdje u rangu pentrita , i svi mi koji smo prošli tu školu i radili sa tonama pentrita znamo koje je to blagostanje kad se makne pentrit iz proizvidnje , kako se lakše diše , kad znaš da ćeš se vratiti doma svojoj obitelji.

Stvar se svodi na to koliko košta tona , pardon kilogram tog nekog novog eksploziva u dolarima i koliko košta u krvi i mesu radnika koji stradaju u proizvodnji. Efekat na cilju , na ruskom tenku, je fascinantan ako ga pogodiš- naravno .

Dopuna: 20 Maj 2014 7:53

aramis s ::To me odmah vraća na osnovu teme. Pitanje je kako je IMI na Shipon-UT postigao probojnost 800mm RHA pri kalibru 94mm? Mi smo sa 90mm ostali gde jesmo.

Diraš u jednu bolnu temu , ha ha .

Po mome je problem u kadrovima odnosno školovanju tih mladih znanstvenika koji bi se trebali baviti kumulativkama .

U jugi je bilo uobičajeno da se eksplozivom bave kemičari , uostalom na katedri kod Pere Maksimovića su sjedili sami kemičari , a problem je u tome što oni ne znaju matematiku , jednostavno je to tako nije matemetika za njih , a kumulativka to nije kemija to je fizika i matematika.

Temeljna znanost kod kumulativki je hidromehanika i to ne ona sa brodova ili podmornica nego ona hidromehanika koju je matematički obradio Lev Landau sredinom prošlog stoljeća, a od te matematičke teorije do dobre kumulativke je ipak nedostajala dobra licenca.

Onaj zajeb sa francuzima u PRETISU se nije mogao samo tako nadoknaditi. Kod ZOLJE se kopiranjemm MUHE došlo do prešanog oktogena i to je bilo već puno bolje .

I ja se pitam koji je faktor da se nije postiglo više, a moglo se.

Dopuna: 20 Maj 2014 7:59

CheefCoach ::Volfram je tezak za obradu i redak. I specificna tezina mu je 19,3 ili 19,6. Prakticno svi metali koji imaju vecu specificnu masu od bakra, osim olova, su ili retki ili skupi. Uz sve to pojedini su i radioaktivni.
Zato sam ja prihvatio da je bakar optimalan za kumulativke.

Wolfram ili uran se obrađuju prešanjem praha , tako se u Prvom Partizanu u Užicu proizvode ploćice tvrdog metala za obradu metala - prešanjem iz praha i naknadnim sinteriranjem , pečenjem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

elias ::Volfram ima beše oko 18 g/cm3, video sam prospekte proizvođača legura teških elemenata da prave levke za kumulatine projektile, npr. austrijanci Planseea. Takođe ih prave i od molibdenskih legura. Sad mislim da je stvar linearna, bakar niko više ne bi ni koristio.

To su ipak legure i po boji se vidi da ni malo ne liče na probojce, a isprekidanost mlaza se vidi na onoj slici od pre par strana.

• 1Ovo se svidja korisniku: CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Metalurgija wolframa je specifična , i tu se ne može govoriti o klasičnoj leguri bakra kao što je mesing ili bronca , ovdje se radi o mješavini prahova bakra i wolframa , koji su otprešani i zatim zapečeni. Ta dva praha se jako teško mogu homogeno izmješati , wolfram se stalno taloži na dno mješalice .

Kad je u pitanju PLannse onda sam sklon mišljenju da se tu radi o strukturi folframa u koju je implatiran bakar. Naime može se napraviti iz folframskog praha "spužva" -matrica koja ima 20-30 % šupljina u sebi , i onda se u viskom vakuumu i na visokoj temperaturi tečni bakar upije u tu spužvu.

Materijal je homogen i lako se obrađuje strojno, ali koštaaaaaaa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CheefCoach ::Koliko sam ja nalazio podatke neki maksium probojnosti je oko 7 kalibara (za kumulativne granate). Sad jedino da koriste neki tezi materijal od bakra da postignu vecu probojnost, ako je to uopste moguce, kao sto je tungstin ili uranijum? Ili olovo?
Daaaavnooo sam pročitao da je teoretska granica probojnosti kumulativnih projektila 10 kalibara.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

victoria ::CheefCoach ::Koliko sam ja nalazio podatke neki maksium probojnosti je oko 7 kalibara (za kumulativne granate). Sad jedino da koriste neki tezi materijal od bakra da postignu vecu probojnost, ako je to uopste moguce, kao sto je tungstin ili uranijum? Ili olovo?
Daaaavnooo sam pročitao da je teoretska granica probojnosti kumulativnih projektila 10 kalibara.
To je verovatno sasvim tacno. Ono sto sam ja procitao vazi za ono sto je prakticno postignuto. Nekim specijalnim metodama ce mozda i postici 8-9, mada je verovatno jednostavnije povecati kalibar kumulativnih granata.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CheefCoach ::victoria ::CheefCoach ::Koliko sam ja nalazio podatke neki maksium probojnosti je oko 7 kalibara (za kumulativne granate). Sad jedino da koriste neki tezi materijal od bakra da postignu vecu probojnost, ako je to uopste moguce, kao sto je tungstin ili uranijum? Ili olovo?
Daaaavnooo sam pročitao da je teoretska granica probojnosti kumulativnih projektila 10 kalibara.
To je verovatno sasvim tacno. Ono sto sam ja procitao vazi za ono sto je prakticno postignuto. Nekim specijalnim metodama ce mozda i postici 8-9, mada je verovatno jednostavnije povecati kalibar kumulativnih granata.

Ma nije to samo tako povećati kalibar , na kraju dobijemo one dinje koje rusi uredno montiraju na RPG , i onda se čude što nisu u stanju s time ništa pogoditi. Ta dinja stvara totalni aerodinamićki poremaćaj iza sebe , tako da se ona inače lijepa i široka krilca u totalnoj zavjetrini ili vrtlogu .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliki bi max poželjan odnos bio između ”dinje” i tela rakete, pošto ”dinju” imamo i kod Pzf a i kod AT-4, Matadora i Armbrusta praktično?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod Strsljena je povecan kalibar, a nema dinje. Jeste da je raketa teska k'o tuc, ali i to je bolje nego da te sprzi tenk. Mada koliko sam ja primetio nije ni novi pancerfaust 3 bas lagan.
A i one Ruske dinje unistavaju na 100-200 m, a lagane su i jeftine. Treba samo nacekati tenk u zasedi, u nekoj sumi, gradu ili sta ti ga ja vec znam.
Mada kako je broj tenkova u Svetu u opadanju, mozda je pametnije protiv-tenkovsku borbu (posebno preko otvorenih polja) prepustiti vodjenim sistemima (i avijaciji, navodjenoj artiljeriji..). A nevodjeni sistemi su vise za oklopna vozila, i nesto kao bajonet, kao zadnje sredstvo samoodbrane pesadinaca; a i sa termobaricnim glavama i za podrsku pesadiji. Kada covek malo promeni zahteve, Osa i nije tako losa.