Opet cu te razocarat, nije mi zao sto petokrake vise nema, ali ona je bila dio jednog vremena i kao takvu je treba i gledati, i to sa svim njenim i dobrim i losim stranama. Vidis moji su skoro svi bili u partizanima, ovi sto su prezivjeli, nastavili su da budu ono sto su i prije bili, obucar, pekar, seljak i od svih partizanskih blagodeti samo su imali to ratno vrijeme kao dupli staz. Vrijedni ljudi, nije im ni to trebalo. Ovi sto nisu prezivjeli, znam samo iz prica, ima im kosti isto po citavoj bivsoj drzavi, mozda cak i u jadranu. I svi oni su se borili protiv okupatora i svih drugih koji su po njima pucali, a nisu se borili ni za komunizam, ni za vile po dedinju, vec za slobodu da na svojoj djedovini smije biti ono sto jeste, a da ne mora da spava u kokosinjcu sa zagrljenom sjekirom, sto je bilo normalno u vrijeme dsr, i to samo zato sto se rodio k´o Srbin . Pa ko jos moze da bira, kako ce se roditi?
Наша је несрећа што је једна партија себи дала право да својата антифашизам.
Па је онда после тога једна партија и њен вођа изједначили себе са народом и државом.
Цела организација је постављена тако да ако ниси са нама, онда си са непријатељем. Овде сад ни не улазим у филозовирање о сарадњи са окупатором нити о тактици чекања итд...
Сама таква поставка ствари даје за право другој стани да закључи да није само у питању одбрана антифашизма, већ одбрана парије и идеологије и из истог разлога напад на партију и онога што је радила виде као напад на антифашизам.
Није потребно наћи додирну тачку, већ шта је то што раздваја те две стране. Е то је право питање и треба прво да будете искрени пре свега према себи, па тек онда да расправаљате са другима. Овако се само вртимо у круг. И која рођена тетка са Косова(село врело, баш где је Аеродром) и ту је теча радио и имали су продавницу, ко је тамо служио зна је и моју тетку) је на зиду имала слике Момира Булатовића, Слобе и Тита, исмевала СПЦ, Бога, Краља, Химну, Двоглавог орла..... И она се свађала са мном зато што сам сматрао да је срамно славити 7 Јули и да тиме подржавам Немце и да није чудо што сам сад (90'их) био за опозицију тј, стране плаћенике. Мој теча, резерва у полицији се хвалио како је млатио по Београду, четнике, плаћенике и издајнике..
Знам да можда грешим, али тешко ми је да расправљам о овоме а да не видим њу и сличне испред себе са таквим ставовима.
Она се стидела свога деде Богољуба, ветерана првог рата где је изгубио руку, које био начелник среза и Четник за време окупације. Њему су Шиптари бацили бацили ћерку под Италијански тенк.
Касније после договора о ненападању са Италијанима, Шиптарима и Бугарима је забрањено да улазе и дирају Србе.
После рата му није суђено, али је буквално убијен од батина од стране ОЗНЕ, међу којима је било и Шиптара који су са време рата били балисти па променили страну. После су му преживеле ћерке постале угледни комунисти. Старија генерације можда знају име Косара Балабановић. И интересантно је да је њен први муж био Чедомир Мијовић, опет име које би требало бити познато онима који се баве историјом.
Са очеве стране су били или из Београда или Страгара у Шумадији. Неки су учествовали у спашавању пилота и углавном били у Четницима. Татиног ујка Жику, кој је био у ветеран првог рата и кој је четницима и 1944 прешао у партизане као и цео одред, и никад нису пришили петокраке, су убили после туче са локалним комесарима 1946. По селу су дошли да врше попис и кад су дошли у кућу, тражили су да се склони икона и када је ујак одбио, они су му јебали мајку божију. Они је измлатио њих двојцу, па су се они вратили и убили га на кућном прагу.
Та страна породице је после побегла у Аустралију.
И од моје жене фамилија је са Косова побегла, јер су се обрачунавали са Шиптарима, ап су после рата оптужени за национализам и били у затвору. Па су после пребегли у Грчку и онда САД.
Ви сами реците јавно, ко сте и шта сте. Лако је увек позивати се на документа и бити умерен, када вас можда није дотакло нешто лично.
ЈА знам да се не сме генерализовати, али ми се некад чини да су ти исти који су жарили и палили Србијом после рата, исти они који су нас тукли 90их и окупљали се на контрамитинзима на ушћу.
Ако сте заиста неутрални историчари, немојте расправљати да ли је било злочина и да ли је било диктатуре, већ о томе како да се исправи неправда.
cinoeye ::
Ви сами реците јавно, ко сте и шта сте. Лако је увек позивати се на документа и бити умерен, када вас можда није дотакло нешто лично.
Cinoeye, mislim da si razuman i korektan čovek, a pošto smo razgovarali putem privatnih poruka mislim da ćeš se složiti da ni ovde ne persiramo jedan drugom.
Moju porodicu je rat izuzetno dotakao. Nisam mislio da govorim o tome ali pošto se ovde često iz lične perspektive i porodične istorije zauzimaju strane pomenuću i ja sopstvenu. Baba po majci je bila Nemica (domaća Švabica) i iako je bila posvećena samo na to kako da preživi rat završila je u posleratnom sabirnom logoru za nemačku manjinu. Ni tokom rata nije uživala nikakve beneficije zbog svoje nacionalnosti jer je bila izopštena pošto je njen muž, a moj deda, od 1942. bio u partizanima gde je dogurao do kapetana I klase. Pre rata je taj isti deda, iako je bio iz dobrostojeće porodice, organzovao štrajkove zbog čega je bio hapšen. To sve moju babu nije spasilo sudbine da završi u komunističkom logoru. Ko zna šta bi sa njom bilo da deda, koji je u tom posleratnom periodu još uvek kao aktivni oficir ratovao protiv zaostalih četničkih grupa po Bosni, nije za to čuo, vratio se, nabio pištolj u usta komandntu "sabirnog centra" i izveo sve one Nemce koje je poznavao (o tome postoje dokumentovani podaci).
Deda po ocu je 1944. bio mobilisan kao osamnaestogodišnjak od strane četnika i posle rata mu nije dlaka falila sa glave.
Ali bilo je onih kojima jeste: dve baba-tetke su zaklale usaše, strica su četnici krvnički pretukli pa je umro od batina, a posleratne vlasti su onom dobrostojećem dedi oduzeli veliki deo imanja iako je bio nosilac brojnih odlikovanja i ranjem u toku rata.
Sve ovo ne govorim da bih sa ostalima delio svoju porodičnu istoriju nego kao ilustraciju onog vremena gde je malo toga bilo crno-belo, a gde su strasti i emocije rukovodili ljudima. Lako je sa ove vremenske distance pametovati, zaklinjati se u srpstvo i ideale nacionalne borbe.
cinoeye ::Ако сте заиста неутрални историчари, немојте расправљати да ли је било злочина и да ли је било диктатуре, већ о томе како да се исправи неправда.
Zadatak istoričara nije da ispravlja nepravde nego da objašnjava, da racionalno interpretira prošlost. Kako dakle da ne osporim tvrdnju da zločina nije bilo, ako mi istroijski podaci dokazuju drugo? Kako da dozvolim da neko kralja Aleksandra glorifikuje kao poslovnog čoveka, poštovaoca prava i zakona, kada stotine primera o njemu govore upravo suprotno tome? Kako da ne dovedem u pitanje dihotomnost podele na zle partizane i kvalitativno i moralno superiorne četnike kada svedočenja istorijskih izvora ne pokrepljuju tu tvrdnju?
Mi svojski se trudimo da osporimo zločine kao da se nisu desili.U ratovima ima svakakvih grupa koji pod jednom zastavom čine nedela,pa bila ta zastava i pobednika.Pored toga Srbi su najviše stradali od komunističkog režima(Crna knjiga,dokumentarni film),prvo kolonizacijom i raseljavanjem iz bosanske krajine u vojvodinu,pa preko golog otoka.Ali oni koji su ubijali pod palštom partije,ubili su sami sebe,a žrtve se i dan dnas pamte.Treba jednom da se osvestimo i priznamo sami sebi istinu,da smo zarad tuđih ciljeva uništavali sami sebe.
željo ::Pored toga Srbi su najviše stradali od komunističkog režima(Crna knjiga,dokumentarni film),prvo kolonizacijom i raseljavanjem iz bosanske krajine u vojvodinu...
Znači i kolonizacija je bila zavera usmerena protiv srpstva. Pojasnite mi ovu tezu, molim Vas.
Pa samo koliko je ognjista ostalo prazno u krajini,da bi se narod poslao u vozovima bez voznog reda u Vojvodinu.Da bi kasnije velika većina oficira ,govorim o Srpskom življu,grđana koji su bili za Staljina,slati na "prevaspitavanje".Komunisti su školovali srpske kadrove da bi ih kasnije upotrebili za dalje stradanje Srpskog življa.
željo ::Pa samo koliko je ognjista ostalo prazno u krajini,da bi se narod poslao u vozovima bez voznog reda u Vojvodinu.
Zašto su poslani u Vojvodinu? Znate li razloge za kolonizaciju ili je to ponovo teorija zavere nastale u cilju zatiranja srpstva?
Eutropije, мислим да се разумемо. Некада виде оно што желе да виде. У томе и јесте проблем. Као да једни причају Грчки, а једни Кинески. Једни- комунисти су чинили злочине, други- Краљ је злочинац, четници су издајници. А и са друге стране исто сви комунисти су злочинци, итд...
Kralj Aleksandar ima svoju biografiju i u njoj ima dobrih i losih stvari. U njegovoj biografiji nema nejasnoca, zna se gde je rodjen, kako i gde je ziveo i sta je radio. Mnogi Srbi mu zameraju stvaranje Jugoslavije i smatraju da je to bio pogresan potez. Iz perspektive kralja Aleksandra bilo je normalno razmisljanje da je bolje da Hrvatsku i Sloveniju drzi uz sebe da tom narodu da ista prava u novoj drzavi kao sto ima njegov narod, da time sto sve narode stavi pod jednu kapu da time pravi cvrstu zajednicu koja ce imati kapaciteta za odvracanje svakog potencijalnog agresora u Evropi. Medjutim stvari idu drugim tokom i on posle 10-ak godina uvidja da je nemoguce sve srediti i da ta tvorevina nema buducnost. Pokusava da napravi manevar i da mirnim putem resi sve probleme tako sto ce zemlju podeliti i tako sto ce svako nastaviti svojim putem. Prilikom odlaska u Marsej gde je i ubijen kaze se da je u svojoj torbi imao spremne mape po kojima bi se Jugoslavija demontirala i da je pred kraj svog zivota trazio saveznike da tu ideju sprovede do kraja, znao je sta sprema Hitler i sta se sprema u Evropi a takodje je znao da se priblizava trenutak ponovnog obracuna sa Nemcima. Drzanje opela kralju Aleksandru znalo se da se drzi i opelo Jugoslaviji.
Samo 7 godina od njegove smrti desava se to da jedan narod organizovano sprovodi teror i genocid nad drugim narodom, cine se neverovatni zlocini i dojucerasnja zajednicka drzava postaje rusevina i grobnica naroda(srpskog) koji je u nju u zadnjem ratu dao 27% stanovnistva.
Partija koja zahvaljujuci igrama velikih igraca izlazi kao pobednik postavlja glavni cilj stvaranje nove Jugoslavije na temeljima one rusevine koje sam naveo a bez ikakvog pitanja Srpskog naroda da li zeli tu novu zajednicku drzavu. Kao primarni cilj nove drzave je stvaranje bratstva i jedinstva sto je u tom trenutku bilo ne shvatljivo za Srbe ali misljenje napacenog naroda niko nije uzeo u obzir
Svedoci smo da se ta drzava raspala i svedoci smo sta se desilo sa Srpskim narodom.
Pogledaj kroz koju golgotu smo prosli za 100 god. i na cemu smo jos uvek neznamo de su nam granice jos uvek deluju neki separatisticki pokreti na nasoj teritoriji, sve to ne bi bilo da nije bilo prve Jugoslavije ali jos manje da nije bilo druge Jugoslavije.
O tvorcu druge Jugoslavije nagadjamo njegovu biografiju, jos uvek zatvorene mnoge arhive koje bi pokazale ko je i sta bio. Mnogi detalji nejasni, mnogo prica ovakvih i onakvih mnogo toga mutno. I jos uvek nisam nasao odgovarajuci argument zasto se Srbima nije dozvolilo kao pobednicima u II sv. ratu da zaokruze svoju teritoriju i samostalno nastave dalji put kao sto su trebali da urade posle I sv. rata. Da uzmu sta je njihovo a braci ostave sta je njihovo ispostave racun onima koji su ih rusili i danas bi sve bilo u redu, ovaj zadnji rat se ne bi ni dogodio a mi bi bili perspektivna nacija sa boljim sutra.
Ne bi bio problem da je taj projekat sprovela KPJ, ostala bi i dan danas na politickoj sceni
cinoeye ::Наша је несрећа што је једна партија себи дала право да својата антифашизам.
Па је онда после тога једна партија и њен вођа изједначили себе са народом и државом.
Цела организација је постављена тако да ако ниси са нама, онда си са непријатељем. Овде сад ни не улазим у филозовирање о сарадњи са окупатором нити о тактици чекања итд...
Сама таква поставка ствари даје за право другој стани да закључи да није само у питању одбрана антифашизма, већ одбрана парије и идеологије и из истог разлога напад на партију и онога што је радила виде као напад на антифашизам.
Није потребно наћи додирну тачку, већ шта је то што раздваја те две стране. Е то је право питање и треба прво да будете искрени пре свега према себи, па тек онда да расправаљате са другима. Овако се само вртимо у круг.
ЈА знам да се не сме генерализовати, али ми се некад чини да су ти исти који су жарили и палили Србијом после рата, исти они који су нас тукли 90их и окупљали се на контрамитинзима на ушћу.
Ако сте заиста неутрални историчари, немојте расправљати да ли је било злочина и да ли је било диктатуре, већ о томе како да се исправи неправда.
Ovo je suština. Cinoeye svaka čast na ovim opservacijama. Ja bih dodao da istoričar, kao i svaki drugi intelektualac, ima dužnost da učini nešto da se neka društvena nepravda ispravi i da se ne ponovi. Takav postupak, naravno, može biti izvan uskog okvira struke - naročito ako se istoričar ne bavi periodom u kome su se neke nepravde zadesile, ali svakako treba da predstavlja moralni imperativ svakog mislećeg bića, pa tako i jednog istoričara.
