offline
- Pridružio: 27 Jul 2006
- Poruke: 2085
|
padobranac75 ::
Oni su najpre čuli avion. Nisu ga videli od oblaka. Naravno ni uključivanje radara nije bio pametan potez.
Izgleda da je i pilot imao isto mišljenje – „Ko sme da me osvetli radarom, kada se zna šta mu sledi“. Po principu „preterane hrabrosti“ leteo je dalje ka narednom cilju, jer, kako sam kasnije zaključio, do tada je izvršio samo jedan deo svog zadatka za tu noć.
Зашто укључивање радара није било паметан потез? Који год НАТО авион да је гађан, увек је постојала заштита групе која је била задужена за неутралисање ПВО. Та чињеница је свакако била позната нашим снагама.
Citat:U tom trenutku i još neko vreme posle obaranja oni nisu znali da je to F-117. Da su ga prepoznali, možda nebi ni uključivali radar.
Због чега мислиш да не би укључивали радар?
Визуелно уочавање циља типа F-117 ноћу је готово немогуће, али све и да је неко нешто приметио, то нема много везе са конкретним случајем.
Citat:Dalji posao odradila je tehnička nesavršenost radara, za koji je „nevidljivi“ avion na toj visini imao dovoljan radarski odraz. Treba da uočite da su posle ovog obaranja NATO avioni leteli na većim visinama.
Није у питању техничка несавршеност радара, него техничка несавршеност F-117 као стелт летелице.
НАТО авиони свакако нису летели испод 5000 метара, изузев изнад Косова и Метохије. Зашто би уопште F-117 летео ма малој висини?
Citat:Zbog male visine, pilot nije imao dovoljno vremena da drugu eskivira.
Direktan pogodak nije ni bio potreban. Mislim da nema pilota koji to čudo može da drži u vazduhu bez pomoći računara.
Директан погодак се и не остварује ракетама РС Нева, изузев у неким екстремним ситуацијама, као последица случајности. Ракете имају близински упаљач.
Citat:Ako je ova priča tačna, obaranje F-117 je rezultat sticaja okolnosti (za nas pozitivnog, za amerikance negativnog).
Ključni elementi tog sticaja su:
1. Preterana hrabrost (ili preterana samouverenost) pilota F-117 da leti dosta nisko;
2. vizuelno uočavanje, koje je skratilo vreme potrebno PVO jedinici za dejstvo (ispod vremena potrebnog da oni postanu cilj);
3. korišćenje radarskog sistema za koji avion na toj visini i nije bio baš nevidljiv i
4. dovoljna hrabrost pripadnika PVO jedinice da dejstvuju, bez ikakve garancije da će istog trenutka i sami postati cilj.
Mislim da obaranja nebi bilo da je izostao bilo koji od ovih elemenata.
Не знам где си уопште чуо овакву верзију приче?
1. F-117, а и сваки авион који је учествовао у кампањи НАТО је летео на одређеној висини, сходно задатку, са ограничењем минималне висине која је износила 5000 метара управо због јаке трупне ПВО. Летови на малим висинама уопште нису били потребни за авионе типа F-117 због њихове намене и наоружања које носе.
2. Циљ је откривен радаром П-18, па је, по команди руководиоца гађања, пронађен и праћен нишанским радаром. cezar 35 је лепо објаснио и проблем "мртве купе"...То што су људи на ватреном положају чули авион није ништа необично, такође није чудно што је примећен када је био погођен и у пламену падао ка земљи.
3. Висина циља нема много везе са могућностима откривања.
4. Свака борбена послуга која је уопште дејствовала је исказала храброст и сви су били свесни могућности непријатељевог противдејства помоћу ПРР и осталих висикопрецизних убојних средстава. На основу обавештајних података, такве анализе су рађене много пре почетка агресије и сви су били свесни тога.
Citat:Dakle, nije bilo potrebe da dugo radarom traže njegovu poziciju i izlažu se mogućem pogotku.
Ne znam da li u takvim situacijama uopšte ima potrebe za uključivanjem akvizicijskog radara ili odmah može da se završi posao sa nišanskim, u vrlo kratkom periodu.
Већ сам поменуо да је поступак био рутински, уочавање на ОАР, затим тражење помоћу СтВР.
abudabi ::
macak:
Citat:Нема "закључавања" код ручног праћења, а "захват" се врши код аутоматског праћења које, мислим, није никада током читавог рата, није ни коришћено због услова у којима се изводила борба. Da li si siguran u ovo ?
Koliko te razumem hoces da kazes da su operateri sistema (nisanskog radara) rucno pratili cilj po elevaciji, azimutu i daljini, sve vreme do pogotka ?
Normalna procedura je da se cilj rucno prati po azimutu, elevaciji i daljini, kada se uhvati na pravim koordinatama, nisanski zakljucava cilj, preuzima pracenje i tek onda mozes vrsiti gadjanje.
Апсолутно сам сигуран у то што сам рекао.
Официр за вођење ракета открива циљ и ручно га прати по азимуту, месном углу и даљини, па га затим предаје на ручно праћење операторима ручног праћења. Оператори прате циљ у равнима Ф1 и Ф2, а не по азимуту и месном углу.
ОВР ручно прати циљ по даљини, или га у неком тренутку предаје на аутоматско, ако има услова.
Не постоји "закључавање" циља. Тај термин би можда могао да се употреби код режима аутоматског праћења циља. На АП се прелази из ручног праћења постепено по равнима Ф1 и Ф2 и по даљини, или то може да уради ОВР директно из режима тражења. АП се користи када циљ има стабилан одраз и када нема електронског ометања. Мислим да АП скоро да није ни коришћено током читавог рата управо због интензивног електронског ометања.
Читаво гађање F-117 је протекло у режиму ручног праћења. Гађање се може извршити када постоји праћење по равнима Ф1 и Ф2 и по даљини, уз још пар услова. Није битно да ли је праћење ручно, аутоматско по некој од равни, или по даљини, или потпуно аутоматско.
Georgius ::
Neva se ne navodi po te tri tacke (elevaciji, azimutu i daljini) vec se navodi po dve kose ravni Fi-1 i Fi-2 (koje su zakosene po uglom od 45 stepeni) Imas dva operatera, jedan navodi po jedno a drugi po drugoj ravni. Pomeranjem tih kosih ravni odredjuje se polozaj cilja u prostoru i onda nisanski radar salje komande upraljanja raketi...
Мало си помешао неке ствари. Код РС Нева постоје 2 метода вођења ракета за гађање циљева у ВаП: "полупретицање" и "три тачке". Елевација, азимут и даљина нису тачке.
Команде вођења не шаље нишански радар, него радио предајник команди вођења, а израчунава их систем стварања команди на основу координата Ф1 и Ф2 (и даљине уколико се користи метода "полупретицање").
Citat:Koliko sam ja razumeo sistem Neva tokom posmatranja vezbovnog gadjanja, pracenje se efektivno svodi na tri klasicne koordinate. Bilo je davno pa me ispravite.
Po azimutu preuzetom sa osmatrackog trazi se cilj, odnsno rucno podesava azimut nisanskog radara, zatim se po fi-1 i fi-2 cilj trazi po elevaciji i daljini.
Генерално је тако, дакле открива се помоћу ОАР, па се на датом азимуту врши сканирање од малих висина на горе, лео-десно пар степени, док се не открије. Много је значајно уколико се има податак о висини, онда ОВР врло брзо пронађе циљ јер не мора да сканира од малих висина на горе.
Мало си помешао неке термине. Антене нишанског радара се у режиму тражења-навођења покрећу по азимуту и месном углу и то врши ОВР. Када он открије циљ, предаје га на ручно праћење операторима ручног праћења који врше праћење циља у косим равнима Ф1 и Ф2 - заправо покретање антена које се врши преко претварача координата који на излазу даје сигнале којима се управља извршним механизмима азимута и месног угла. Праћење по даљини врши ОВР.
Citat:Fizicke karakteristike zracenja naisanskog radara su takve da da je snop zracenja projekcije kao olovka kada je postavite uspravno. Odnosno uzak po azimutu, a siri po elevaciji, sto omogucava detektovanje cilja na pokazivacu elevacije i van centra zracenja, odnosno u ravni normalnoj u odnosu na horizont. Sto je i logicno obzirom da osmatracki daje elevaciju sa greskom ili je uopste ne daje.
Сноп нишанског радара јесте као оловка, али буквално тако у попречном пресеку. Није шири по једној равни већ има кружни попречни пресек. Дијаграм усмерености пријемних антена које врше сканирање по равнима Ф1 и Ф2 је у једној равни врло узак, а у другој се простире читавим сектором праћења.
Није баш лако за објашњавање преко форума. 
|
