Odnos istoričara prema istoriji

7

Odnos istoričara prema istoriji

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 3756
  • Gde živiš: Novi Beograd

Eutropije kao što sam već naveo pre petnaestak godina bila su dva naučna skupa posvećena Panti Srećkoviću i na tim skupovima Ruvarac je osporavan od strane istoričara a ne političara. Upravo su istoričari "kritičke škole" bez pardona naknadno isfalsifikovali Pantu. Molim te nemoj i ti sad da mi ponavljaš priču o caru Urošu. Evo gde je Panta recimo bio u pravu u odnosu na svoje kritičare a što su istoričari "kritičarske škole" kasnije prihvatili kao tačno a da nikad nisu naveli da je Panta to pre njih napisao:
- da je Marko nosio titulu mladog kralja, bio ismejan od Ruvarca a za natpis koji našao tvrdilo se da je izmislio
- što se tiče oca Stefana Nemanje, bio je protivnik stava da je otac Stefana Nemanje Zavida, njegove pretpostvke o ocu Nemanjinom danas se prihvataju kao verovatne ali je jedino pokojni Tibor imao m.da da napiše da je to još Panta tvrdio
- jedini je prihvatio Milojevićev natpis iz crkve u Berevcima po kome je crkvu sagradio kralj Milutin sa ćerkom Zoricom - Caricom. Na pačavru su ga napravili zbog Zorice Carice, kasnije još za njegovog života je prihvaćeno da je Milutin imao ćerku Zoricu - Caricu ali su "kritički istoričari" ladno prećutali da je rpvi o njoj pisao Panta
- prvi je i dugo, skoro 100 godina bio jedini autor koji je tvrdio da Prizren nije pao pod Osmanlije 1455. godine nego kasnije. Sva srpska "kritička istoriografija" mu je to uzimala kao još jedan dokaz da lupeta. Danas pouzdano znamo, iz osmanskih izvora, da je bio u pravu, naravno svi ćute o tome.
- prvi je i dugo jedini tvrdio da je do upada Osmanlija u Srbiju nakon smrti despota Stefana došlo tek 1428. godine a ne kao što je kasnija "kritička škola" tvrdila 1426 - 7. godine. Pozivao se na Ruski hronograf koji je kod nas bio praktično zabranjen. Miloš Blagojević je senzacionalno otkrio pre desetak godina da je taj upad bio stvarno 1428. godine. To što je Panta to pisao pre nekih 140 godina nema veze. U mom tekstu o istoriji Kruševca ja prihvatim tu godinu i pozovem se na Ruski hronograf. Siniša bez reči prihvati kao recezent ali mene pozove Sima Ćirković kao drugi recezent (bilo je to par meseci pre njegove smrti). Ja pomislim sad će u top da me stavi zbog hronografa kad on: "Đokiću, dobro je što ste u srpsku istoriografiju vratili Ruski hronograf koji je kod nas nezasluženo zapostavljen." A upravo je hronograf bio jedan od glavnih argumenata za nepouzdanost Pante Srećkovića.
Itd, itd, itd ...



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • istoričar
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 688

Napisano: 16 Apr 2019 6:37

Stani malo Itcolonel. Obustavi paljbu.
To o čemu govoriš uopšte nije bila tema mog posta. Rekla sam da je Ruvarac:Citat:najbolji primer kako se istoričar tretira od strane velikog dela intelektualaca, kada odbije da razvija i širi mitologiju nacionalizma. Nijedan istroičar u Srbiji nije toliko osporavan kao Ruvarac upravo iz razloga što mu se zamera slabljenje srpskog nacionalnog bića i to ne toliko od istoričara (iako je bio u jeku bitke sa romantičarima) nego od strane političara, književnika i druge intelektualne elite.
Pa zar nije?
Zar o tome nije govorio i Skerlić?(preuz.)Citat: ‘Izdajnik Srpstva’, ‘neprijatelj zavetne misli’, ‘razoritelj narodnih svetinja’, tako su ga pozdravljali mikrokefali koji su poplavili našu dobru zemlju. I ta divljačka mržnja na čoveka od istine nije se ugasila ni na samome grobu.
Još juče, jedan rakcionarni i šovinistički list beogradski ništa drugo
nije imao da kaže nad grobom velikog naučnika, koji je činio čast
našem narodu, no da je proveo sav svoj vek bacajući naučne ‘nihilističke bombe’

A evo kako su ga napadali:Citat:Ta malaksalost se najvećma ogleda u docnijim istorijskim
radovima učenog grgeteškog arhimandrita Ilarijona Ruvarca [...] svi Srbi kojima se Srbin ponosio, ili nisu ni postojali ili su bili probisveti, švindleri, laže i varalice. Ruvarčev način pisanja istorije počeo je dosta da osvaja. Kod njega upravo i nema Srba, nego su skoro svi Grci, Bugari, Cincari, Cigani (Jaša Tomić)

Ima još:Citat:potvrdio da naučen čovek kad zadre na jednu stranu, ne odstupa ni pošto od svoga
rezonovanja, što ne služi na čast takvim da ih nazovem naučenjacima”, odnosno da bi pokazao kakva je “žalosna svedodžbu o poznavanju srpskih zemalja i naroda u njima, i za jednog običnog Srbina, a još žalosnija za jednog srpskog istorijopisca kao što je g. Ruvarac (Joksić, pismo prijatelja)

Sličnog mišljenja bio je i Stevan Sremac

Znači, uopšte nisam govorila o njegovom sukobu sa romantičarima nego o percipiranju Ruvarca kao izdajnika srpstva od strane većeg dela inteliigencije.

Dopuna: 17 Apr 2019 8:22

*******

ltcolonel ::

Pošto vidim da smo donekle iscrpili temu, a kako razumem da stojimo na različitim stavovima oko istoriografije Srećkovića i Ruvarca, biće mi drago da na nekom drugom mestu otvoriš tu temu. Predlažem da ti budeš uvodničar. Tako možeš odrediti i osnovne parametre diskusije. Ako nemaš vremena ili si zauzet nekim drugim aktivnostima, razumeću.

Do tada, isključujem se.

Svako dobro svima.



offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 3756
  • Gde živiš: Novi Beograd

Napisano: 17 Apr 2019 12:41

Ma nema veze sa temom a u stvari i ima. Juče sam bio na faksu i na institutu i moram da kažem da sam zahvalan nekim mojim današnjim prijateljima koji su pre petnaestak i kusur godina glasali protiv mog prijema u jedan institut jer navodno imam previše godinica. Premda su direktor instituta a i SANU (odeljenje za istoriju) bili za moj prijem nadglasani su a glavni razlog je bio taj što su protivnici mislili da sam ubačen od DB-a. Oni jadni nisu shvatali da ja jesam saradnik DB bio bih primljen a njih niko ništa ne bi ni pitao. Zašto ovo pričam pa zbog atmosfere koja je trenutno i na fakultetu a i po institutima u vezi "slučaja jedne profesorke". Juče sam dobio bar po jedno pet šest zahteva i od jedne i od druge zaraćene strane da potpišem neke podrške da mi se smučilo. Toliko laži i nesitina i sa jedne i sa druge strane da je to neverovatno. A mi ovde pričamo o moralu istoričara. Trebao si da budeš juče sa mnom pa da vidiš malo o moralu srpske istoriografske elite. Aleksandar Vučić bi slobodno mogao da ide i kod jedne i kod druge zaraćene strane na kratki kurs u laganju i izmišljanju.
Kad sam se vratio "zaplenio sam " jedan bromazepam od žene popio ga odspavao malo a onda odgledao neskraćene verzije sva tri dela Gospodara prstenova. Da smirim živce.
O Ruvarci i Panti Srećkoviću. Kada su rađeni skupovi o Panti ja sam bio neka vrsta "ličnog sekretara" akademika Vlade Stojančevića i učestvovao sam na sastancima organizacionog odbora. Tada je odlučeno da se ne obajvljuje sve jer od pristalica "teorije zavere nemačke škole" ne bi moglo da se živi.
Samo jedan primer. Grupa studenata je prebila Pantu Srećkovića, praktično od njega napravila invalida. Studenti su pobegli preko Save u monarhiju gde su svi dobili stipednije. Jedan od njih je doktorirao istoriju i postavljen je za profesora na fakultetu u monarhiji. Tokom okupaciji je došao u Beograd kao jedan od glavnih u vrhu Generalnog guvernmana. Bio je zadužen za propagandu i organizovanje školstva u okupiranoj Srbiji. Nakon oslobođenja 1918. godine bio je uhapšen ali ubrzo pušten. Nisu mu dozvolili da predaje u Beogradu ali je on otišao u Skoplje odakle se posle desetak godina vratio na Beogradski univerzitet. Važi za jednog od osnivača "kritičke istoriografije" kod Srba. Nije problem što je imao negativno mišljenje o Panti Srećkoviću to je njegovo pravo problem je što 90% izmišljotina o Panti Srećkoviću (a ima ih mnogo) potiču upravo od njega i njegovih direktnih naslednika na katedri. A ovo je samo vrh ledenog brega.

Dopuna: 17 Apr 2019 13:13

Eutropije ne bi mi verovao kad bi ti rekao od kojih sam ljudi čuo da Dubravka i Radoš Ljušić nisu kompetentni da daju mišljenje o poslednjoj knjizi dotične profesorke. LUDILO. To da li dotična treba da bude redovni profesor ili ne to je drugo pitanje ali braniti knjigu o stvaranju Jugoslavije u kojoj se ni jednom jedinom rečju ne spominje, na primer, sarajevski atentat je ludilo. To samo za primer.

Dopuna: 17 Apr 2019 13:17

Tako da ste ti i ova tema samo kolateralna šteta mog "psiićkog stanja" što bi rekli moji zemljaci.

offline
  • istoričar
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 688

ltcolonel ::
Zašto ovo pričam pa zbog atmosfere koja je trenutno i na fakultetu a i po institutima u vezi "slučaja jedne profesorke". Juče sam dobio bar po jedno pet šest zahteva i od jedne i od druge zaraćene strane da potpišem neke podrške da mi se smučilo. Toliko laži i nesitina i sa jedne i sa druge strane da je to neverovatno. A mi ovde pričamo o moralu istoričara. Trebao si da budeš juče sa mnom pa da vidiš malo o moralu srpske istoriografske elite.

ltcolonel ::Eutropije ne bi mi verovao kad bi ti rekao od kojih sam ljudi čuo da Dubravka i Radoš Ljušić nisu kompetentni da daju mišljenje o poslednjoj knjizi dotične profesorke. LUDILO. To da li dotična treba da bude redovni profesor ili ne to je drugo pitanje ali braniti knjigu o stvaranju Jugoslavije u kojoj se ni jednom jedinom rečju ne spominje, na primer, sarajevski atentat je ludilo. To samo za primer.
Govoriš naravno o Miri Radojević. Ne znam zašto misliš da sam isključena iz te priče i kako ne znam "moral srpske istoriografske elite". Jedan od razloga što sam pokušala da odem i što se ovde predstavljam pseudonimom je taj što mi je odavno nelagoda u stomaku i što ne želim da me nazovi autoriteti prozivaju zbog iznetih stavova. Ja pokušavam da se bavim naukom i da ostanem izvan klanova. Relativno sam mlada pa mi to donekle uspeva jer im nisam toliko bitna, a nekoliko puta sam i pokazala da nemam nikakvih političkih ambicija, tako da mislim da zaista ne moraš da mi govoriš o moralu istoričara. Moral je pre svega lična kategorija.
Inače vrlo dobro znam šta se dešava, ali ne razumem zašto te to iznenađuje jer su to svakodnevna dešava u većini institucijaa i na svim nivoima društva. Imaš dovoljno životnog iskustva da si, nadam se, svestan toga. Istoričari nisu moralne gromade nego obični ljudi. Neka ti Apostata malo približi dešavanja među ruskim istoričarima (ta informacija ne dolazi od njega nego od kolege sa kojim se ponekad čujem).
Dalje.
To što sam pominjala Dubravku ne znači da sam njen fan, a još manje Ljušićev. Ali, ako si kako kažeš u toku cele konstrukcije prevare, onda zanš da je tu mnogo šira i složenija priča i da tu nema nevinih, bar po mom mišljenju. Dobro znam šta su radili i Ković, Fotić i drugi pri izboru Stefanovićke. Tako da... nema tu mnogo nevinih žrtava.

ltcolonel :: Nije problem što je imao negativno mišljenje o Panti Srećkoviću to je njegovo pravo problem je što 90% izmišljotina o Panti Srećkoviću (a ima ih mnogo) potiču upravo od njega i njegovih direktnih naslednika na katedri. A ovo je samo vrh ledenog brega.

Sada već preteruješ sa teorijom zavere protiv Pante Srećkovića (zapravo kada govoriš o njemu ti u stvari verovatn misliš na kritike upućene neoromantičarima ili novoromantičarima, kako god). Ponudila sam ti da ukrstimo koplja oko shvatanja njegovog dela i sukoba sa Ruvarcem, ali ne na način kako su to radila njih dvojica nego na pristojnim, kolegijalnim i neostrašćenim osnovama. Ipak je period kojim se Panta Srećković bavio moja oblast, to je "moje vreme", tako da skromno mislim da imam bar nekih znanja o tom periodu. Na tebi je da se opredeliš o tome. Ponuda i dalje stoji, ali ponavljam, razumeću ako nemaš vremena.


ltcolonel ::Tako da ste ti i ova tema samo kolateralna šteta mog "psiićkog stanja" što bi rekli moji zemljaci.
Ma opušteno, ne mislim da sam ičija kolateralna šteta. Za sve stvari koje su me u životu snašle isključivi sam krivac samo ja.

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 3756
  • Gde živiš: Novi Beograd

Napisano: 17 Apr 2019 21:45

Gledaj ova situacija traje godinama ali je sada eskalirala do krajnih granica. Došli smo do apsurdni situacije da jedino Kosovska Mitrovica može da napravi skup M13 jer mada se i oni svađaju bar kada rade skup pomire se. Trenutno ja sa mojim radim tematske zbornike M44 i skupove kao Aleksinac M14 što je za fakultet misaona imenica, bar ovo drugo jer ne mogu da se pokupe više od njih 5 do 6 na jednom mestu. I kod instituta ako jedan pravi skup drugi ga bojkotuju i tako u krug.
Neću da se izjašnjavam oko izbora za redovnog profesora ali što se tiče izbora za dopisnog člana SANU svi znaju da je izabrana iz dva razloga: da se ponizi Ljušić i da se obezbedi dovoljan broj glasova za izbor, kada dođe vreme, Vasilijevog sina. To znaju svi osim verovatno Mire.
Što se tiče njene poslednje knjige ona je katastrofalno loša i to nije sporno. Nisam našao nikog ko brani knjigu - kao ono pa dobro svako može da napiše lošu knjigu. Pre svega ona se sama zeznula u uvodu gde je navela da je knjiga rezultat obimnih istraživanja a onda, činimi se u, prvih 120 (i kusur) stranica nema ni jedan arhivski dokument. Što je još gore u korišćenoj literaturi premda se trećina knjige odnosi na Kraljevinu Srbiju nema uopšte ili skoro uopšte ni Ljušića, ni Stojančevića, ni Ekmečića, ni Suzane Rajić (Obrenovići). Osnovna literatura su joj sociolog Antonović i memoari Vasilija Krestića. Nema ili skoro da nema ni Andreja Mitrovića, Čede Popova, Dragoljuba Živojinovića ... Koliko se sećam Dedijera ni ne spominje ... Stvarno nema ništa lično protiv nje ali, po meni ovo je upravo onako kako ne treba pisati knjige. Citiraću i koristiću onog ko mi se sviđa a onog ko mi se ne sviđa neću.

Dopuna: 17 Apr 2019 22:09

Nisam naveo da je 90% stvari u vezi Pante izmišljeno nego da 90% od onog što je izmišljeno potiče od jednog uskog kruga ljudi. Drugo kod Pante je zaista mnogo stvari izmišljeno počev od njegove biografije. U njegovoj zvaničnoj biografiji (radio je Radovan Samardžić) piše da je u Rusiji završio Duhovnu akademiju i onda po dolasku u Srbiju sa 26 godina postao profesor istorije na Velikoj školi. Panta je u Kijevu, najpre, završio Duhovnu akademiju ali odeljenje za hrišćane u Osmanskom carstvu koja je trajala duplo kraće od one za Ruse. To što je on završio od Duhove akademije ni u Srbiji se nije priznavalo kao fakultet već je sa tim mogao da predaje veronauku u gimnazijama i mogao da radi kao sudija u konzistorijama. Sa tim on ni u ludilu ne bi mogao da predaje na Velikoj školi. Da je završio "pravu" Duhovnu akademiju (trajala 6 do 8 godina zavisno od smera) on bi bio kandidat bogoslovlja. On to nije bio. On je nakon Duhovne akademije za hrišćane iz Osmanskog carstva nastavio studiranje na Orijentalistici na fakultetu koji se nalazio pri ruskom ministarstvu spoljnih poslova. To nemaš ni u jednoj njegovoj biografiji. Tamo je naučio perfektno ne samo da prevodi nego i govori turski jezik. Svojevremeno je Dušanka Bojanić meni i mojoj ženi (koja je orijentalista) na pitanje ko je od naših najbolje prevodio osmanska dokumenta kao iz topa rekla - Panta Srećković. I onda obajsnila i zašto. Ali ti skoro ni u jednoj njegovoj zvaničnoj bibliografiji nemaš njegove verovatno najbolje radove (rađene na osnovu osmanskih dokumenata) "Kukli beg", "Sinan paša" itd itd, kao i veliki broj prevedenih osmanskih tapija našim manastirima i crkvama na KiM i u Makedoniji. Ti ni u jednoj njegovoj zvaničnoj biografiji nemaš skoro ništa o tome da je on u stvari naš prvi orijentalista sa nekoliko knjiga i nekoliko desetina radova izrađenih na osnovu osmanskih dokumenata.
Dakle, onaj ko želi dai razgovara o Panti Srećkoviću mora najpre da pročita sve njegove radove a ne onih nekoliko koje vrte u njegovim zvaničnim biografijama.

offline
  • istoričar
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 688

ltcolonel ::

Dakle, onaj ko želi dai razgovara o Panti Srećkoviću mora najpre da pročita sve njegove radove a ne onih nekoliko koje vrte u njegovim zvaničnim biografijama.


Kao prvo, o politici među istoričarima neću više da govorim. Već sam rekla da me interesuje struka, a ne politika (taj stav će mi se verovatno obiti o glavu, ali dobro, moj izbor)



Kao drugo, svi mi gajimo sujetu u svojim nedrima. Kod nekog je to tek zrno koje nam nekada ne da mira, a kod drugog planina koja nas pritiska. Ja se trudim da ona kod mene bude što manja, ali ponekad ne mogu da je zatomim.
Kako to ni sada nisam uspela, onda moram reći da je ovo što si naveo u citiranom pasusu u najmanju ruku nekolegijalno. Koliko razumem ti smatraš da nisam dovoljno stručna da govorim o oblasti interesovanja Pante Srećkovića iako je on svoje glavno delo pisao upravo o onom periodu koji ja izučavam i preporučuješ mi literaturu da bih upotpunila svoju kompetencije.
Ne razumemo se dakle.
Moja namera nije da razgovaram o istoriografskom opusu Pante Srećkovića, koji je nesumljivo na svoj način značajan za srpsku istoriografiju, nego o sukobu dva čoveka, dva pravca u istoriografiji i o refleksiji na ondašnje i današnje shvatanje istoriografije i stvarnosti koju nam ona unekoliko uobličava.
Ponudila sam ti dobru volju, prepustila da budeš uvodničar, saglasila se da ti odrediš glavne parametre diskusije...
Dobro, razumem, nećemo razgovarati jer nemam nameru da čitam svaku od hiljada stranica koje je Panta Srećković napisao da bih imala mogućnost da razgovaram o njegovom, za mene potpuno pogrešnom shvatanju istoriografije.
Svako dobro.

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 3756
  • Gde živiš: Novi Beograd

Eutropije potpuno si pogrešno shvatio. Ja samo kažem da je najveći deo onog što se govori i piše o Panti Srećkoviću netačno počev od njegove biografije pa nadalje. Ostavimo sad po strani pitanje romantičarske škole ali mi pošteno odgovori na sledeća pitanja da li si znao:
- da je Panta pored Duhovne akademije završio i orijentalistiku
- da je prevodio sa osmanskog i tada savremenog turskog
- da je prvi u Srbiji (i dugo vremena) jedini pisao knjige i tekstove iz istorije Srbije pod osmanskom vlašću uz korišćenje osmanskih izvora
- da su praktično svi natpisi (99%) za koje ga je kritička škola optuživala da je izmislio potvrđeni i da su bili iznenađujuće dobro razrešeni
da je u odnosu na kritičku školu njegovog vremena bio u pravu:
- da je Marko bio i mladi kralj
- oko godine rođenja cara Dušana
- dece kralja Milutina
- da su Turci napali Srbiju 1428. godine a ne 1426 - 27. godine
- oko oca Stefana Nemanje
- oko godine rođenja Stefana Nemanje kao i oko godina rođenja njegove dece tj sinova
- gotovo sve ubikacije srednjovekovnih lokaliteta na KiM koje je kritička istoriografija odbacila su istraživanjima M. Ivanovića i drugih iz Pokrajinskog zavoda potvrđene kao tačne. E sad što to M. Ivanović napiše sitno u fusnoti kako je P. Srećković bio u pravu a recimo M. Dinić nije to je posebno pitanje. Panta Srećković je još tamo 1871. godine tačno napisao gde je bio Milutinov dvor u Nerodimlju ali ga je Ruvarac naravno ispljuvao pa su ga kasnije stavljali na sasvim drugom mestu. Međutim, arheološka istraživanja rađena od 1982. do 1984. godine su pokazala da je Panta bio u pravu - što bi Dalmoši rekli pogodio je u sridu. U ostalom Panta je bio tamo a Ruvarac je pisao sa Fruške gore.
- Panta je prvi još pre skoro 150 godina za crkve dominantne na KiM napisao da su iz pre nemanjićkog perioda. Kao bogoslov odmah je skapirao da te crkve koje nemaju oltarsku apsidu već oltarsku nišu moraju da budu sagrađene pre reformi iz sredine XI veka kada je postao obavezan ophod oko časne trpeze. A kod tih starih crkava je časna trpeza uzidana u nišu. Naravno da je bio ismejan. Rečeno je to su crkve sagrađene u vreme osmanske vladavine. Od početka osamdesetih godina XX veka kod mnogih od ovih crkava je nađen sloj fresaka iz vremena oko 1000. godine. Sve ove crkve imaju u stvari tri ili četiri sloja fresaka: iz vremena oko 1000. godine, zatim iz vremena isihasta pa iz vremena obnove pećke patrijaršije pa period oko 1860 - 70. godine. Neke imaju umesto sloja iz vremena isihasta sloj iz vremena oko 1280 - 1350. godine (kako koja) i te nemaju sloj iz obnove pećke patrijaršije već ovaj poslednji sloj iz XIX veka. Međutim, sve do odlaska Šuputke u penziju "veruju" je bilo da su te crkve iz osmanskog perioda, kakav crni srednji vek a o nekom XI veku taman posla. Kad bi to napisao ne bi mogao nigde više da objaviš bilo šta. Sve je to Panta pisao još pre 140 - 150. godina i šta ćemo sada ...
Inače, taj tip crkava postoji u južnoj Italiji, severnoj Grčkoj, zapadnoj i jugozapadnoj Makedoniji i iAlbaniji i svuda se datuje u VIII - X vek jedino su ih kod nas datovali u osmanski period i ne dao ti Bog da ih drugačije datuješ.
Mogu da ti navedem još mnogo, mnogo primera gde je Panta bio u pravu a ne istoričari i istoričari umetnosti "oficajlne" škole.
Eutropije tri godine su Vlada Stojančević, Ekmečić, Sima Ćirković uz pomoć nas mladjih iščitavali Pantu Srećkovića. I ono što je usvojeno, kao zajednički zaključak, to je da teško u srpskoj nauci a ne samo istoriografiji postoji osoba o kojoj postoji u zvaničnim biografijama toliko neistine i laži kao kad je reč o Panti Srećkoviću.

offline
  • Gama  Male
  • Moderator foruma
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 3997
  • Gde živiš: Niš, Srbija

A gde sve to piše? Literatura me interesuje da pročitam?

U knjizi "O istoriografiji i metodologiji" (2007) Sima Ćirković nije pohvalio Srećkovića i njegov rad već piše da su mu dela bila prožeta patriotskom propagandom i da je tvrdio neke stvari koje nemaju veze sa istorijskim izvorima.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22276
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Gama ::A gde sve to piše? Literatura me interesuje da pročitam?

U knjizi "O istoriografiji i metodologiji" (2007) Sima Ćirković nije pohvalio Srećkovića i njegov rad već piše da su mu dela bila prožeta patriotskom propagandom i da je tvrdio neke stvari koje nemaju veze sa istorijskim izvorima.


Ни мање ни више...Па ко уме да тумачи, није компликовано.

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 3756
  • Gde živiš: Novi Beograd

Gama ti si nepopravljivi idealista. Danas uz sva sredstva informisanja, internet sve moguće elektronske formate knjiga, vanredna profesorka i dopisni član SANU napiše knjigu o stvaranju Jugoslavije (u kojoj se prva trećina odnosi na Kraljevini Srbiju) i u knjizi ne spomene ili praktično ne spomene: Radoša Ljušića, Vladu Stojančevića, Milorada Ekmečića, Čedu Popova, Dragoljuba Živojinovića, Andreja Mitrovića i da ne nabrajam dalje. A onda Ljušić napiše kritiku kakvu napiše. Za njega je Mira kvazi istoričar.
Znaš kada će da ti prođe rad kod Ljušića i komp. ako citiraš Dimića ili Miru na sveto nikad. I obrnuto na sveto nikad će da ti prođe rad kod Ljube ili Mire ako citiraš Radoša ili Suzanu.
Gama, kratko i jasno - po bibliotekama a i na internetu postoje radovi Pante Srećkovića pa pogledaj sam. jer ako veruješ na reč drugih onda je po Ljušiću Panta Srećković akademik na peti stepen za Miru Radojević.
Stavi prst na čelo i upitaj se zašto u skoro svim "zvaničnim" biografijama preskaču u potpunosti ili skoro u potpunosti njegove radove iz orijentalistike a ima ih više nego radove iz srednjovekovne istorije. Slučajno ?
Knjige i radovi Pante Srećkovića nisu kužni nisam čuo da se neko zarazio kugom čitajući ih.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 552 korisnika na forumu :: 41 registrovanih, 6 sakrivenih i 505 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., aljosa7, amaterSRB, Apok, Atomski čoban, banatskaljutaguja, Bane san, Boris90, cikadeda, dragoljub11987, Drug pukovnik, Dusko Nikolin, Faki-Valjevo, FOX, Georgius2, husky, ikan, ivanjanosevic1974, Jezekijel, Kubovac, kulus, KUZMAR, kybonacci, lacko, MB120mm, Metanoja, mgaji21, mihajlot2013, Mixelotti, Mlav, pein, Profica, radoznao, rovac, S-lash, sakota79, theNedjeljko, Toni, topalovicdj, Vik, Vojkan Petrovic