Vatrena podrška pešadije u modernim uslovima

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::Nije. Topovi imaju nesumnjivo bolji učinak na cilju ali recimo baš top 20 mm jednoscevac je taman dovoljno toliko težak odnosno pretežak da bi se nosio lako bilo kojim transportnim sredstvom. ...U suštini Amerikanci su stalno vukli M2 sa sobom svuda istina više na vozilima ali u svakom pravom ratu su ih skidali i koristili sa zemlje, ne zna jedino sada kako je ali za Koreju i Vijetnam važi mada je u Namu to bilo samo ograničeno potrebno.
Nova municija 12,7, sa zrnima SLAP(podkalibarsko) i višenamenskim MP (HEIAP) se po učinku približava municiji 20x110mm. Naš "Kojot" je fino izbalansirano oruđe i možda treba razmišljati u tom pravcu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vrabac cevka sa automatom od trocevca uopste nije teska. Mi smo je u dvoje nosili bez problema, ali cevka od 30/2 mm, e to ti vadi dusu. Postolje je vec druga stvar, ali postolje ti treba i za mitraljez 12,7 mm, ili da neki frajer, kao onaj Rus na video klipu, nosi mitraljez na grudima i da rasipa municiju bez veze.

Sto se tice planina, pa znas kako, tu su konji odlicno transportno sredstvo, tako da to nije neki veliki problem. Ali vatrena moc trocevca, ili samo jedne cevi kao na M 75, ako se dobro secam to bese oznaka za topce 20/1 mm, je neuporedivo veca. Kadenca je brza, granate su granate, a metak je metak, osim toga imamo tu jednu "malu" razliku u kalibru od 7,3 mm. A tek nisan kao na M 55 A 4, ma kakav mitraljez. Ne moze nikad da se priblizi PAT-u 20 mm, pa i samo sa jednom cevi.

Da napisem jos i ovo, da u Srbiji nema nekih velikih planina, da to nije ni Avganistan, ni Cecenija, a ni neke bivse republike SFRJ koje imaju stenovit teren.

Vojvodina, osim Fruske gore, cela Sumadija, Pomoravlje, tu nigde nemas takav teren, gde moras da se pentras na stene. A veruj mi da i planine u zapadnoj Srbiji, kao sto su Gucevo ili Cer, nisu bas nesto strme. Odlicno mozes da se kreces po njima.

Dakle, za Srbiju i te kako dobra stvar. A za Avganistan, Vijetnam i sta ti ja znam jos gde, pa za to me bas zabole uvo. Ko je kriv ovima sto su u Avganistanu? Niko ih tamo nije zvao na kafu. Ali da ne politizujem temu, dobicu packe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 22 Nov 2011 4:59

vrabac ::Nije. Topovi imaju nesumnjivo bolji učinak na cilju ali recimo baš top 20 mm jednoscevac je taman dovoljno toliko težak odnosno pretežak da bi se nosio lako bilo kojim transportnim sredstvom. takođe kada treba delovati sa planinskog vrha ovakav mitraljeze je daleko lakše izneti, top je već pretežak. A za dostupnije mesto i Rusi odmah ubace dvocevca 23 mm. Tako oni imaju triplet, Plamja i Kord za skroz pokretne bilo gde bilo kad a onda 23 mm za ostala mesta. Sve je to inače nastalo na iskustivima pre svega u Afganu gde se uptreba teških mitraljeza vratila na veliko. U suštini Amerikanci su stalno vukli M2 sa sobom svuda istina više na vozilima ali u svakom pravom ratu su ih skidali i koristili sa zemlje, ne zna jedino sada kako je ali za Koreju i Vijetnam važi mada je u Namu to bilo samo ograničeno potrebno.
Pa nije baš toliko težak 20 mm top. M 20 261 težiji je od M2 (12,7 mm) za samo 7 kila. Težina mu je 45 kila.

Dopuna: 02 Dec 2011 2:30

Ajde molim pogledajte jesam li pravilno označio modele automatskih topova? Posebno 5 i zadnji s leva na desno, ostali su verovatno OK.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Kineski plamenobacač WPF 89.
































Kreativna upotreba 107mm raketa iz VLR. Sa sve tablicom gađanja.


Kineski Tajp 69 sa termobaričkom b - g.






Uvijek sam se pitao ako je Maljutka prevaziđena za protivoklopnu borbu, barem protiv savremenih tenkova a i ostalih oklopnjaka, koliko je sam sistem pogodan za vatrenu podršku pešadiji naročito protiv usamljenih vatrenih tačaka na koje mora momentalno da se djeluje. Ipak su Maljutke veoma kompaktne i veoma precizne sa relativno respektaibilnim dometom i čini mi se dovoljnom bojevom glavom.
Rekao bih i da su jeftinije od Javelina i Towija kojih nešto ima poprilično raspoređenih po Avganistanu iako tamo nema neprijateljskog oklopa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma bilo kakva artiljerijska podrška je dobra,samo da je precizna.nekako su uvek tukli pogrešne ciljeve ili mašili prave.Nisam 90-tih osetio baš posle art.pripreme da je protivnik rasturen,naprotiv.
Mislim da za neposrednu podršku u napadu moraju onaj što vodi ljude napred i onaj što prangija preko njega da se vide oči u oči i detaljno dogovore oko svega,a i veza mora da funkcioniše besprekorno.Koliko su me oprale tuđe tobdžije,ništa manje nisu ni naše.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zbog tog su u Izraelskoj vojsci spustili ovlaščenog rukovaoca artiljerijskom vatrom na nivo čete.
Mi 90-tih smo imali prilično loše pripremljene oficire artiljerije za stvarni rat, za šta nije bila samo njihova krivica već čćitavog sistema JNA:
1. npr. artiljerijsko pravilo gađanja je bilo preobimno i sa mnogo nepotrebnosti pa bogami negde i grešaka.
2. obuka računača je bila osrednje loša topografa loša izviđača mernika suštinski osrednja generalno slaba
3. ovi pod 2 su često i fizički odsustvovali a poneakd se ispostvilo da uopšte i nisu bili za takve dužnosti
4. ofiiciri često nisu dobro savladali tačke pod 1. i 2. jer za to nisu bili ni stimulisani
5. rezervni oficiri su bili ekstremno slabi (za razliku od aktivnih neki od njih su i zalutali jer im je IQ premali)
6. vojska nije dovoljno radila na oruđima tokom služenja vojnog roka i nije trenirana u rezervi, zapravo ni odabri ljudsva na oruđima često nije bio adekvatan.
7. Stanje lasera, busola, nišanskih sprava i ostalih sredstava je često bilo haotično. Naročito busola.
8. Sistem veza je bio često loš ulsed slabe opreme za vezu
...
Generalno odabir nije bio na intiligentnoj osnovi.
Na primer jedan od kriterijuma je bilo zanimanje vojnika prilikom primanja na luženje vojnog roka i da je bilo malo razmišljnja to je moglo da otprilike izgleda ovako:

1. Izviđač mernik- pasionirni lovci bez obzira naškolu, zatim lovočuvar, šumski tehničar, drvni tehničar, poljoprivredni tehničar, agronom sa stalnim mestom boravka i rada u selu ili na terenu
2. Topograf- goeodeta, gimazijalac, građevinac
3. Računač: gimnazijalac
4. Vezista: serviseri TV, audio i video opreme bez obzira na školu, elktrotehničari
5. Nišandžije: metalostrugari, glodači, brusači, borveristi
6. Komandiri odeljenja: mašinski tehničari
7. Punioc: bokser, rvač, bilder i slično ilii fizički radnik
8. Dodavači: fizički radnici
9. Rezervni oficir artiljerije: obavezan IQ test sa eliminacijom ispod određene granice, obavezan matematički test sa eliminacijom
10. popunjenost i stanje računskih naprav je bila haotična

Siguran sam da ste shvatili logiku razmišljanja naravno nije nju u praksi bilo moguće ispoštovati do kraja ali nije ni postojala. Ovi po opštinama su jedva koje kojei to skretali kako treba ali .... ma jeb...mi se ...
Pozdrav svima, izvinite na davljenu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::Zbog tog su u Izraelskoj vojsci spustili ovlaščenog rukovaoca artiljerijskom vatrom na nivo čete.
Mi 90-tih smo imali prilično loše pripremljene oficire artiljerije za stvarni rat, za šta nije bila samo njihova krivica već čćitavog sistema JNA:
1. npr. artiljerijsko pravilo gađanja je bilo preobimno i sa mnogo nepotrebnosti pa bogami negde i grešaka.
2. obuka računača je bila osrednje loša topografa loša izviđača mernika suštinski osrednja generalno slaba
3. ovi pod 2 su često i fizički odsustvovali a poneakd se ispostvilo da uopšte i nisu bili za takve dužnosti
4. ofiiciri često nisu dobro savladali tačke pod 1. i 2. jer za to nisu bili ni stimulisani
5. rezervni oficiri su bili ekstremno slabi (za razliku od aktivnih neki od njih su i zalutali jer im je IQ premali)
6. vojska nije dovoljno radila na oruđima tokom služenja vojnog roka i nije trenirana u rezervi, zapravo ni odabri ljudsva na oruđima često nije bio adekvatan.
7. Stanje lasera, busola, nišanskih sprava i ostalih sredstava je često bilo haotično. Naročito busola.
8. Sistem veza je bio često loš ulsed slabe opreme za vezu
...
Generalno odabir nije bio na intiligentnoj osnovi.
Na primer jedan od kriterijuma je bilo zanimanje vojnika prilikom primanja na luženje vojnog roka i da je bilo malo razmišljnja to je moglo da otprilike izgleda ovako:

1. Izviđač mernik- pasionirni lovci bez obzira naškolu, zatim lovočuvar, šumski tehničar, drvni tehničar, poljoprivredni tehničar, agronom sa stalnim mestom boravka i rada u selu ili na terenu
2. Topograf- goeodeta, gimazijalac, građevinac
3. Računač: gimnazijalac
4. Vezista: serviseri TV, audio i video opreme bez obzira na školu, elktrotehničari
5. Nišandžije: metalostrugari, glodači, brusači, borveristi
6. Komandiri odeljenja: mašinski tehničari
7. Punioc: bokser, rvač, bilder i slično ilii fizički radnik
8. Dodavači: fizički radnici
9. Rezervni oficir artiljerije: obavezan IQ test sa eliminacijom ispod određene granice, obavezan matematički test sa eliminacijom
10. popunjenost i stanje računskih naprav je bila haotična

Siguran sam da ste shvatili logiku razmišljanja naravno nije nju u praksi bilo moguće ispoštovati do kraja ali nije ni postojala. Ovi po opštinama su jedva koje kojei to skretali kako treba ali .... ma jeb...mi se ...
Pozdrav svima, izvinite na davljenu.

Ma shavatili smo poantu poruke.Zato je profesionalizam majka za te stvari,to je preozbiljan posao i nauka za nekakve "seljake" silom mobilisane (neka mi seljaci oproste na poređenju).
Jedan mi je artiljerac to jednostavno objasnio tada; "svake godine isto gađanje,sa istih položaja po istim ciljevima i svo dobiju 5"i "Vrlo dobro"!!!!!!!!! "služimo narodu"!!!!!!.Posle u ratu sakrivaj se ko može i od svojih i od tuđih.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slažem se s vama no ima još jedna stvar, jedno je kad je mirnodopsko vrijeme i kad je vojska socijalna ustanova veoma prihvatljiva za uhljebljenje.
Drugo je kad lokalni kabadahija naoružan zakuca na vrata kasarne ili pripuca sa lokalne čuke a oni u komandi ili se ne javljaju ili se javi čistačica.
Nažalost mnoge armije svijeta "uhvati" mirnodopski mir. Tada nažalost mnogo toga liči na imitaciju vojske.
I nema tu ko je seljak a ko građanin. Busola, nišanska sprava,piketi, svakom normalnom koji zna da broji veoma su jasni aparati.
Inače logorovanja, gađanja, te "vojne vježbe" koštaju. Čak mi je i to "ocjenjivanje" malo glupa rabota. Ipak se tu sve svodi na ili jesi ili nisi. Inače u mirnodopskom vremenu budžet ide na plate, pemzije, stanove nekad bilo i na odmarališta. O stokovima i stokovima ratnog materijala za stotine i stotine hiljada odanih braća i sestara da ne trošimo slova. U tom slučaju dobar dio ljudstva se obučava na priručnicima.
Što se tiče regrutnog potencijala ne treba izostaviti višedecenijsko urušavanje sistema obrazovanja. Takođe seljaka je sve manje a sve više gradskog stanovništva naučenog na trikove iz studenjaka i klošarenja. Oni majstorski izbjegavaju sve obaveze i obesmišljavaju naročito kolektivni trud sem u onim jedinicama gdje je komandir ili vodnik nekakav Godzila kome se ne smiju pojaviti na oči a kamoli šta drugo.
I kad "nužda" zakuca na vrata Dajc kamion, minobacač, ašov, busola, piketi, induktorski telefoni, motalice, planšete se iz "skalamerije" pretvaraju u spasioce ljudskih života, bližih i od oca i od majke.
Što bi rekao drug Lenjin, znanje je moć.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kljift slazem se u potpunosti sa tobom. Sve to sto se uci u vojsci, i sto mozda izgleda glupo, odnosno ni vojniku nije jasno zasto se tako radi, sve to kasnije moze da spase zivot, samo sto ljudi, kao sto si napisao, nisu svesni toga jer zive u miru, pa im ne pada na pamet da razmisle o tome.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Kibo, awathorn, aleksmajstor, amir3045, Vlada1389
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan moj prijatelj je svojevremeno posle tri korekture (dalje 200, dalje 400 dalje 400) i sva tri pada u naše linije (stvarno ne znam kako su to izveli) izdao legendarnu koreturu: GAĐAJ JADRANSKO MORE JEBEM TI MATER. A more je bilo predpostavljate veoma daleko.