Rakete V-V

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::Napisano: 02 Sep 2018 16:13

9.12b nema na ekranima indikaciju visine i brzine cilja u smislu cifre, brojeva. Nema smisla pisati nešto što ima +/- toleranciju.

Благодарим на појашњењу. Изгледа Сухој није делио мишљење са Микојаном у вези (не)приказивања тих података.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svasta ste vi nesto pisali ,fino, nije me bilo tamo od petka no dobro .Idemo redom :

Oluj2.1 ::od sinoć sam tu putujem za 20 min. ako Bog da čujemo se za 2-3dana.
Mali detalj za razmišljanje rey je objavio tablice radara:
1. Kasengren 1cilj 2, Šćar 2 cilja (i to je uslovno sa SARH) 3. FAR 4 cilja i više (i to je uslovno sa SARH)
ajmo bukove:
1 stari Buk kasengren 1 cilj 2 Srednji Buk Šćar 4 cilja (uslovno) 3 Najnoviji Buk FAR 6 ciljeva (uslovno)
nije koincidencija zar ne.

Kolega moram malo ispraviti i dodati neke detalje .Postoje avionski radari sa duplom Kasegrejn-antenom (ogledalom ) a koji mogu za kratko vreme ( nekoliko sek ) ,gadjati cak 4 razlicita VC-a .U pitanju je radar N019M1E `Topaz-1E` na peruanskim lovcima MiG-29SM/SMP .Taj radar ima racunarski blok od N010M `Zhuk-M` ali je zadrzao antenski blok od Rubina/Topaza .Recimo predhodno je radar N019M `Topaz` mogao gadjati 2 razlicita VC-a a ugradjivan je u lovce MiG-29S (9-13S ) s pocetka 90tih .

Radari sa PAR ( planarna antenska resetka , `schelevaja` ) kod Rusa obicno gadjaju 4 razlicita VC-a ( N010/M npr ili N011/M itd ) .Radari sa FAR ( PFAR ) : N007 -4 cilja,N007AM- 8 ciljeva ,N035 takodje 8 VC-a a najnoviji N036 sa AFAR ima potencijal navodno za gadjanje do 16 VC u veoma kratkom periodu .

Evo kako Peruanci slikovito pojasnjavaju razliku izmedju N019M1E kojeg oni imaju na SM/SMP i radara N010ME `Zhuk-ME` kojeg recimo imaju Indusi




Bolje poznavaju ruske radare nego mi

Nagradno pitanje,kako to radar( nebitna je antena ) a koji je visekanalan po cilju u gadjanju moze da drzi stalno u zahvatu 2,4 ili 8 razlictih VC-a ??? Cak sta vise,kako radar koji gotovo istovremeno gadja 2,4 ili 8 razlicitih VC-a moze iste pratiti u nekom kao uskom snopu/sektoru a da ne radi u rezimu osmatranja sa pracenjem -SNP ???

Evo i jedan predlog ,fer ,korektan i kolegijalan,nadam se .Posto slikovit prikaz sve jasno pokazuje ,da kad se gadjaju 4 razlicita VC-a oni se automatski prate kao i svi ostali avioni predhodno praceni u SNP u sirokom osmatrackom polju ( rezim osmatranja sa pracenjem -SNP ) ,ko mi pokaze i dokaze da se cilj koji se gadja raketom sa RGS ( nebitno ARS ili PARS ili komb. ) dakle da se cilj svo vreme drzi u zahvatu ili se svo vreme prati kako tvrdite u nekom kao uskom snopu-sektoru ??? ,ja se fino od svih vas pozdravim lepo,spakujem prnje i odjavim sa MCM uz najbolje zelje svim clanovima ali iskreno ,ljudski pre svega ,moze , moze .

Znate kad ce se sve ovo pokazati i dokazati ,nikad a ni tad





@vladaa012

Moram reci da je pilot bio ili pijan od vodke ili sit od bunike ,treceg nema .To za zahvat ne treba komentarisati ,za SHLEM sto rece ,sta bi onda Svabo pilot -lovac sa 29tke trebao da kaze a koji je sa NSC i R-73E maltretirao Amere i ostale NATO-vce 90tih i kasnije .Nidje veze ..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni ništa , a jesamu miša
Nego imadeli jednozrcalnih kasegren antena, kad se potenciraju superbrze dvozrcalne na avionima

Usput, imaš li Ray kakvih dijagrama gušenja tih kasegrenki sa prve devetke.

• 1Ovo se svidja korisniku: aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mogu u stvari da gađaju dva i dva a ne 4. Jer ta dva, moraju da budu u razmaku po daljini a poželjno je i po visini al i to ne prevelikom, sve isto kao što Aegis gađa dva cilja. A antena koja gađa prvu paru ne može nikako da gađa drugu, ali pošto su dve to može da radi na dva pravca dok ovaj veslenik mora na jednom i ne bih dao ni pišljiva boba da će 3 i 4 da zahvati na terminal.
Sve ti je isto i za šćarove, mogu oni 4 ali ti ciljevi bi morali da idu ko minioni u Loli, a isto važi i za AFARE kada bi gađali SARH-om.
Dok god antena mora da ima mehaničko kretanje, spora je, tek kombinacija brzog elektronskog skeniranja i čistog ARH-a daje teorijsku mogućnost da se na osnovu tako sporog i vrlo širokog snopa odjednom na osnovu strobovanja ipak dovede ARGS na to da uhvati cilj.
I to se u međuvremu pokazalo kao poprilično daleko od naduvanih priča koje su istresale džepove poreskih obveznika.
Al dobro, to je realan napredak, manji je mnogo od šljaštavih strana tabloida ali jeste realan iskorak nadalje.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovisnost daljine djelovanja radara u odnosu na širinu snopa, imaginarnog snopa kvadratne forme, Mig-29 u pitanju.
Dšl/Dul = 1 = 75km
Kada bi snop bio takav da umjesto onih 3,5 stupnja koji se mehanički pomiče imamo jedan snop kvadratnog presjeka 14x14 stupnjeva daljina djelovanja se polovi (0,5) 37,5km.

Oluj...da li se može reći za nekakav AFAR iste snage koji bi istovremeno pratio 4 cilja sa nekakvim snopom od 6,25x6,25 (što je blizu 8x4) da je to onda 6,25*6,25*4=156 što odgovara 12,5x12,5 odnosno 13x13, odnosno da efektiva radara pada na 37,5km ?
Ili u slučaju istovremenog praćenja 10 ciljeva da je to 6,25*6,25*10=390...20x20...cca 30km.

Ako sam dobro razumio prethodni tekst, AFAR bi trebao imati mogućnost brzog skeniranja tako da istovremeno prati recimo 4 cilja, ali istovremeno pod navodnicima. Brzo preskakanje sa jednog na drugi. Tako ne bi gubio snagu, ali čitajući o tim antenama ja nisam dobio taj utisak već baš ono da antena istovremeno isijava više snopova, a kako broj snopova raste i u odnosu na rastojanje do cilja cijeli taj slučaj postaje jako zamršen.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::

Ako sam dobro razumio prethodni tekst, AFAR bi trebao imati mogućnost brzog skeniranja tako da istovremeno prati recimo 4 cilja, ali istovremeno pod navodnicima. Brzo preskakanje sa jednog na drugi. Tako ne bi gubio snagu, ali čitajući o tim antenama ja nisam dobio taj utisak već baš ono da antena istovremeno isijava više snopova, a kako broj snopova raste i u odnosu na rastojanje do cilja cijeli taj slučaj postaje jako zamršen.

Nisi mene pitao, ali ja bi rado da učestvujem u ovoj temi i da proširim znanja....
Elem...ne znam previše o AESA i PESA radarima, samo neke osnove, i to ću i preneti ovde, pa ću čitati dalje i valjda nešto i zaključiti više...

Evo osnovne pojednostavljene sheme AESA radara:



Znači antena ima veći broj modula koji se sastoje od predajnika i prijemnika koji istovremeno isijavaju u prostor i to na različitim frekvencijama, tako da ih zbog toga može prepoznati i samim tim pratiti (i napadati) veći broj ciljeva istovremeno. Svaki TR modul je u stvari antena sa predajnikom, prijemnikom i pojačavačima za predajnik i prijemnik.
Takođe, s obzirom na emitovanje pulseva sa više predajnika sa različitim frekvencijama koje se nasumično (u okviru dijapazona) menjaju slanjem svakog narednog impulsa, AESA (i PESA) radari se daleko teže detektuju od strane RWR uređaja protivničkih aviona....
Znači samo par osnovnih crtica.....

Evo i osnovne pojednostavljene sheme PESA radara:



Znači, već na prvi pogled vidi se osnovna razlika što antena ima jedan jedinstveni predajnik sa pojačavačem i prijemnik sa pojačavačem, ali više horn feed-ova koji takođe omogućavaju emitovanje impulsa u različitim pravcima, ali ne toliko široko kao kod AESA radara (teoretski)....PESA takođe omogućuje praćenje većeg broja ciljeva istovremeno uz istovremeni napad na više ciljeva (TWS)....

Još jedna slika kao prikaz razlika: PESA - 1 antena sa 1 predajnikom i 1 prijemnikom, sa više horn feed-ova koji emituju impulse u različitim pravcima i AESA - više antena, svaka sa svojim predajnikom, prijemnikom i pojačavačem kao i feed horn-om koji emituju impulse u različitim pravcima



Na slici vidimo i da PESA radar trpi veći gubitak signala, veće šumove od AESA radara:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac, ma samo piši, svako mišljenje je dobrodošlo...osim ako nije kontinuirano ponavljanje istoga, a bez relevantne podloge izrečenog.

Koliko malo znam o radarima uopće, toliko o tim novitetima (uvjetno rečeno) nemam blage veze ekstrauopće pa će trebati strpljenje. Šta mogu kada nisam peruanac koji to sa dvije skice sve objasni.

Imamo li kakvih relevantnih brojeva tih FAR-ki po ruski iliti PESA po kaubojski za avionske radare? Snaga me zanima jer iz toga bi se moglo procijeniti šta je izgledno, a šta je serendanje.
Recimo radar 29-ke koji je tu negdje sa Bukovim samostalcem treba snagu u impulsnom vstreč režimu 3-6,5 kW (srednja snaga 1,2 kW).
A recimo od FARovki imam podatke za antenu od S-300P, strašnih impulsnih 75 kW ili 5 kW srednje snage i kako ja čitam to omogućuje konstantno isijavanje “kvadrata” 80x90 za šestokanalnost po cilju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2.1 ::Mogu u stvari da gađaju dva i dva a ne 4. Jer ta dva, moraju da budu u razmaku po daljini a poželjno je i po visini al i to ne prevelikom, sve isto kao što Aegis gađa dva cilja. A antena koja gađa prvu paru ne može nikako da gađa drugu, ali pošto su dve to može da radi na dva pravca dok ovaj veslenik mora na jednom i ne bih dao ni pišljiva boba da će 3 i 4 da zahvati na terminal.
Sve ti je isto i za šćarove, mogu oni 4 ali ti ciljevi bi morali da idu ko minioni u Loli, a isto važi i za AFARE kada bi gađali SARH-om.
Dok god antena mora da ima mehaničko kretanje, spora je, tek kombinacija brzog elektronskog skeniranja i čistog ARH-a daje teorijsku mogućnost da se na osnovu tako sporog i vrlo širokog snopa odjednom na osnovu strobovanja ipak dovede ARGS na to da uhvati cilj.
I to se u međuvremu pokazalo kao poprilično daleko od naduvanih priča koje su istresale džepove poreskih obveznika.
Al dobro, to je realan napredak, manji je mnogo od šljaštavih strana tabloida ali jeste realan iskorak nadalje.

Slazem se kolega da se ciljevi koji se gadjaju ,gadjaju upravo sukcesivno kako ste ranije pomenuli jednom .Vidite nesto ,kad se neki cilj gadja raketom sa RGS sa vece daljine ,nebitno je sa stanovista ozracivanja istog da li je RGS sa ARS ili PARS .Sve je tu nebitno ,dakle identicno dok se ne dodje do zavrsne faze samonavodjenja gde racunar-SUV tj radar lovca salje data-link kanalom informaciju racunaru u raketi da ovaj ukljuci antenu RGS (ARGSN ) na zracenje tj uvede je u rezim osmatranja-pracenja-zahvata .Raketa sa ARS to sama sve ne zna dok ne dodje u zonu cilja sa kojim treba da se sretne ( obicno susretni kurs ili `u bok` ) .

Jos nesto kolega ,klasican primer a praktican skoro pa 40 godina vam je radar N007 `Zaslon` ,naravno sa el.skeniranjem,tj el. usmeravanjem snopa ,sa PFAR a koji omogucava da se u nekih 10 sek gadjaju 4 VC-a sa 4 rakete tipa R-33 koje imaju PARGSN . Sve ovo u sirokom osmatrackom sektoru sa ogranicenjem 140° po azimutu i 130° po lelevaciji .

E sad posto nas dvoje vec neko vreme pominje tu `visekanalnost po cilju u rezimu gadjanja` ( rezima zahvata ) ,molicu kolege koje ovo zanima da dobro proprate sledece izlaganje .Zasto je ovo bitno, pa zato sto funkcionalno tj principski su jednokanalni i visekanalni avionski radari ( radari lovaca) prakticno isti.

Dakle kako to recimo jedan N019M `Topaz` omogucuje pilotu jednog MiG-29S da raketira dva razlicita VC-a u veoma kratkom periodu ? Pa isto kao sto N019 `Rubin` omogucava pilotu jednog MiG-29 /9-12 ili 9-13/ nebitno , da gadaja jedan cilj .

Dakle kad pilot izvrsi lansiranje R-27R/ER nakon komande `PR` ,radar prelazi u rezim osmatranja sa pracenjem cilja i drugih aviona tj pracenje u osmatranju/prolazu -SNP .

Ovo apsolutno pokazuje i dokazuje da prica o stalnom zahvatu ili ti nekakvom pracenju samo cilja ne pije vodu jer pogledajte sad kolege .Zamislite da radar N019M mora svo vreme da drzi zahvatu prvi cilj ,kako bi onda mogao da gadja onaj drugi ako treba da ceka momenat sve do pogodka cilja raketom R-27R/ER ???

To vise nije dvokanalan radar nego jednokanalan,shvatate ,isto vazi i za tu pricu oko nekog kao uskog pracenja samo jednog cilja gde se ceka da on bude pogodjen pa kao radar prelazi opet u osmatranje sa auto-pracenjem. Kako onda izvrsiti gadjanje drugog cilja za koju sekundu, posebno ako se uzme u obzir da gadjanje prvog cilja moze potrajati recimo pola min ili vise ???

Jasno je da to ne stoji i da radar bilo N019 ,N019M ili bilo koji drugi ( pomenuti i nepomenuti ),nakon zahvata i lansiranja rakete/a , prelazi u osmatracki rezim sa pracenjem cilja/ciljeva i drugih aviona u datom sektoru tj zoni osmatranja/pracenja .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Opet ponavljanje tralalala, a bez podloga.
Ray, kolika je potrebna (instalirana) snaga tog radara na 31-ci da pokriva polje 140x130 (istovremeno pretpostavljam)?

Ključno, a nikada dobijeno niti od tebe niti od profesora...koliko je to polje osmatranja ako se nakon lansiranja izlazi iz režima RNP u osmatranje ? Koliko je, brojeve molim?

Zašto je polje u bliskoj borbi 5x60 i kao takvo sa svih 1,5 sekundi skeniranja označeno kao predugo?
Čemu imati više od tih 5x60 za praćenje i osvjetljavanje cilja na 30km?
Profesor ti je rekao čemu služi ta raketa R-27!

Brojeve Ray, brojeve nam daj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nađoh jedan veoma zanimljiv GIF vezan za rad AESA radara....
Proučavam malo, krenuo od PESA, od Irbisa-E da pronađem te neke brojeve da malo "računamo", pa malo preleteo na AESA i dopao mi se ovaj GIF...

Inače, to je iz on-line knjige "Radar Fundamentals II" (osnovi radara II)...



Elem...
Irbis-E se koristi kod lovca Su-35 je PESA, ali sa opcijom mehaničkog usmeravanja antene da bi se dobila dodatna širina osmatranja....
Impulsna snaga predajnika je 20kW, a prosečna je 5kW sa 2kW rezervisanom za CW diskretno osvetljavanje.
Sektor skeniranja/osmatranja: "ne manje od" 60x60 stepeni.
Mogućnost detekcije 30 ciljeva na daljinama 350-400 km i jednovremenog napada na 2 cilja sa 2 rakete sa poluaktivnim radarskim samonavođenjem.... .

Ne znam da li je ovo dovoljno za neku "matematiku" pukovniče?
Ima materijala, ali treba još vremena....

Evo prikaz iz one knjige, prikazan je avion zapadnog porekla, ali je princip isti. Dakle Irbis-E je PESA ali ima mogućnost mehaničkog pomeranja, usmeravanja antene do 120 stepeni, ovde na slici je 90 stepeni, jer je to samo primer. Dakle, ovo zeleno polje je zona skeniranja kada se antena mehanički pomera, usmerava....