F-35 Joint Strike Fighter

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Boeing Goes to Pieces
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:It is also the first progeny of a portentously redefined relationship between Boeing and Japan. On the company’s own figures, the Japanese account for a stunning 35 percent of the 787’s overall manufacture, and that may be an underestimate. Much of the rest of the plane is also made abroad, not least in Italy, Germany, South Korea, France, and the United Kingdom.

Citat:In a Harvard Business Review blog, Nolan acerbically commented, “Boeing effectively gave Tier 1 suppliers a large part of its proprietary manual, ‘How to Build a Commercial Airplane,’ a book that its aeronautical engineers have been writing over the last 50 years.”

“The value of the technology and know-how transferred is probably around $500 million—that is what we call in the business a scientific wild-ass guess,” says Sorscher, a former physicist at Boeing and now an executive of Boeing’s main white-collar union. “Boeing built the tooling for a full-scale prototype of the 787 wings in Seattle and then gave all of that to Mitsubishi. It was a huge boost to Mitsubishi.”
Boing je predao Japancima svu tehnologiju izrade krila za Drimlajner, i sada ga oni rade i Boing ga samo stavi na trup..
Krilo je ključna tehnologija svakog aviona. Kada je bila prića o An-70 još živa , rusi su tražili da ga oni prave.

• 1Ovo se svidja korisniku: rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

miodrag2 ::MB120mm ::Проблем је што у авио индустрији уопште нема места термпластичним смешама,а ништа се не би ни добило.Термореактивне смоле пружају довољну заштиту од високих температура,но на ниским се понашају потпуно истоветно/Читао сам овде неке претпоставке да се могу користити *унутар структуре између вишеслојних арматура*,мада основни проблем се тиме уопште не решава-остаје/.Закивци би имали смисла јер су модуларни-лако замењиви.Оно што је помало непријатно ,генерално присутан проблем као и у остатку структуре се не решава.Но ове структуре ионако морају имати знатно краћи међуремонтни рок,тако да би то имало смисла али на можда ипак подзвучним платформама.Костур,...не знам ја то не бих радио.Мислим да то нећемо ни сазнати.Све информације које *цуре*требало би прихватити са резервом.Пословна тајна по питању израде оваквих платформи неће бити јавно доступна.У то сам апсолутно уверен.

Postojala su dva filma, ako se dobro secam, na Nacionalnoj Geografiji, jedan o razvoju Airbus 380 i drugi o razvoju Boeing-a 787, koji je u tom trenutku trebao da bude konkurent A380, ali sa manjim brojem putnika.

U jednom od ta dva, a mislim da se radilo o Boeing-u, je i film o japanskoj firmi koja je pravila kompletne ramenjace krila od kompozita.

Mozda bi bilo zanimljivo da to pogledas, meni to nije struka, a ti bi mogao svasta da vidis na osnovu snimka iz fabrike. Japanci su pokazali dosta o samom proizvodnom procesu u tom filmu.

Inace, na jednom od filmova o vazduhoplovnim materijalima sam video kombinaciju aluminijumskog lima na koji je lepljena folija od kompozita. Tu je receno da je ta kombinacija duplo cvrsca od aluminijumskog lima duplo vece debljine, i da smatraju da je ova kombinacija buducnost razvoja civilnih vazduhoplova, jer je jeftinija od potpuno kompzitne oplate, a obezbedjuje bolju jacinu materijala i samim tim manji utrosak.

Da li znas mozda nesto o tome?
Не нисам гледао.Погледаћу.Може наравно,то су неке стандардне технолошке процедуре везивања композита за метал.Чврстоћа јесте већа са арматуром од угљеничних влакана/тежина је врло мала,тако да је врло привлачно/.Нешто слично раде на лансерима за нашу мораву.Одавно сам о томе био нешто разглабао са нашим колегама са форума,Војом и Врапцем.Сматрао сам да је животни век такве структуре 10 година.Врло брзо су Кинези објавили неке резултате за сличан лансер по истоветној технологили.Исто су ставили 10 година.Морам да кажем да је и ово условно,тј.приближно.У авио индустрији је то мало компликованије,не толико за подзвучну авијацијугде би се могли сврстати и путнички авиони.Потребно је урадити квалитетно тестирање пре уградње.Ти тестови симулирају у агресивној средини повећане концентрације озона ,врши се контрола са деструкцијом...На модуларним лако измењивим деловима то заиста јесте врло корисно.Интерује ме шта су Јапанци користили од везивних средстава,уколико дају тачне податке.Непријатно је кад се високе тт-карактеристике јуре вештачки,прекомерном употребом композита.За то је потребна висока стручност,опремљеност,квалитет компоненти/по правилу што је могуће више домаћих...итд./Привилегија је радити у таквим фабрикама јер су могућности напредовања и померања граница заиста велике.Ја нисам имао прилике,тако да могу испратити са неког општег нивоа.Што се тиче Руса они су у задњих 10 +година пуно радили на адитивима за решавање главног проблема животног века структуре,било је у неким чланцима да су задовољни помацима,али без конкретних детаља.
П.С.Кад смо већ код испитивања која симулирају*експлоатацију у реалним условима*,онда се да кажем грубо врши некаква шпекулација у еквиваленту времена исте.Те се сходно томе даје процена тј.очекивани животни век.Пошто сам у то време писао неки рад везано за сличну проблематику,уз комплетно спроведена испитивања контроле квалитета,самоиницијативно сам вршио лагеровање ,те накнадну контролу након одређеног броја година.Куриозитет би био да пишете рад чији се епилог,тј.оно што се зове закључак може написати тек кроз 5-6...8 или 10 година. Тек завршна контрола са овим извештајем даје да кажемо /опет условно/тачне податке.Значи да рад никад није завршен.Завршетак се налази у мојој глави.Нисам имао намеру да ово пишем,ето ради приказа коплексности материје.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo, pošto mi imamo raznih primera, kako se neki kompozit "hvata" na metal, da kažem da je najčešći i najefektniji način užlebljenje. Gde god treba kompozit, on se užlebi, ili se prišrafi na metal. Sad konkretne crteže vam baš ne mogu dati, jer predstavljaju poslovnu tajnu, ali žleb predstavlja obično onaj stepen slobode u kom se i termodilatacija može desiti. U slučaju da se kompozit prišrafljuje za neki metalni okvir, to se radi preko prolaznih rupa, koje su dosta veće razmere od vijaka. Upotreba "hermetika" (nazvaću kolokvijalno silikonsku mast) je u takvim slučajevima dosta raširena. Osim hermetizacije, to predstavlja i mazivo u kom se termodilatacija, ili strukturalni stresovi mogu dopustiti preko kompozita.

Da kažem, najsloženiji i najpodobniji primer za diskutovanje o kombinaciji metala i kompozita, a koji mi radimo je tzv. diodni rotirajući ispravljač. Probaću da naknadno okačim sliku nekog sličnog elementa, koji postoji na internetu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kristian_KG, rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Механички спојеви/какви год/овде нису тема.Не само јер би то при надзвучним брзинама било деформисано,већ и из разлога неадекватне заштите металног дела испод композита.Та технологија могућа је /и ја сам је управо како наводите /предлагао за додатно оклопљавање неактивним оклопом код БВП-а М80А уз неке козметичке разлике..Овде је ствар вишеструко сложенија.Почев од механичке,електро хемијске припреме метала преко избора сложених вишекомпонентних везивних средстава.Сходно пробним испитивањима она могу бити изабрана као једнослојна,двослојна итд.Ради се даље о процесу остварења ХЕМИЈСКЕ везе читавог склопа метал-везивно средство-композит,или да грубо кажем процеса накнадне довулканизације,дополимеризације...итд.То је оно на шта сам мислио кад сам изразио сумњу у стање спојева код Ф22,а за које је неко поменуо да се користе на Аљасци.Да би сте дубље,да кажем у микро смислу боље разумели проблематику,чак и уколико је сам процес одрађен перфектно имамо потенцијално следећу појаву.Услед великог напрезања структуре при суперсоничним летовима,у екстремним/па и без тога/метео условима/велике темперетурне дилетације/структура *ради*.Односно долази до варирања степена порозности при чему негативни атмосферски утицаји дифузијом пролазе кроз слој композита,начињу везивни слој,и силазе до метала/У овом случају влага остаје трајно на металу из разлога јер јој слојеви изнад метала онемогућавају испаравање/.При том се јавља убрзана прогресивна корозија на слоју метала на коме је везивање остварено.Сад Вам је сасвим јасно са којом прогресијом би се то десило у случају само механичке везе,чак и под апсолутно немогућом претпоставком да она издржи.Даље .већ сам писао у пар наврата,али то је финеса коју заиста није лако ухватити,сама структура композита већ сама по себи представља*сложен склоп*.Тј,сама арматура понаша се као страно тело,те је потребно остварити тзв.унутрашњу везу композит-арматура која функцонише по потпуно истим законима.Мислим да је сад мало јасније о каквом се грандиозном склопу ради.Он је једноставно феномен за себе.Не својствен било чему што је везано за остале класичне технологије!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, tu se skroz slažem. Najgore je preduprediti to što sklop "radi". Iskren da budem, na više mesta sam rekao, da ako armatura još pored svih ostalih zahteva ispunjava i elektromagnetne (u smislu geometrije), da je to tada ravno genijalnosti.

• 1Ovo se svidja korisniku: carpbuster
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Citat:The first F-35A of Republic of Korea AF landed at Luke AFB, Az. The start of the training for the RoKAF pilots and aircraft maintainers.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: carpbuster
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Jos jedan za Norvesku

Citat:For the Royal Norwegian AF, Lockheed made the first flight with another F-35A.
The 5208 started at 15.00 hours at Fort Worth and landed safely at 16.48 on 29 May.
Photo Clinton White
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: carpbuster
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Marine Corps F-35s dogged by parts shortages
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

США намерены оставить Турцию без истребителей F-35 из-за сотрудничества с Россией
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

It Takes 41,500 Hours Of Labor To Build A Single F-35A According To New Report



Citat:The chart below shows exactly how many labor hours are poured into constructing each F-35 variant on average. With the A model unsurprisingly being the lowest at 41,541 hours in 2017, the more complex B model taking 57,152 hours, and the carrier-capable C model coming in at 60,121 hours.

Over a five year period of time, the labor it took to assemble a single F-35A dropped by a whopping 62 percent. This is skewed somewhat due to the number of airframes ordered in 2012 compared to 2017, but the between 2016 and 2017 alone the same metric dropped an impressive 12 percent. This is a considerable change for just one year and tells an important story when it comes to the maturity of the F-35's design compared to 2012.

Citat:As far as the question of how the F-35's labor hours for production compares to other aircraft, we are having a tough time answering it definitively at this time, at least with fresh data. But according to an archived POGO report, an F-16A took 29,000 man hours to produce in 1984, and the more complex and relatively new F-16C took 45,000 man hours to build in 1989. That same source noted that just the F-22's center fuselage section took 60,000 man hours to assemble when the program was in its pre-production state in the late 1990s. This was mainly due to the 60,000 fasteners that were used on the section, each of which was installed by hand taking roughly 30 minutes to an hour.

So with just these metrics in hand, the F-35 program doesn't seem to be gobbling up labor at an astronomical rate, especially considering its low-observable design, which are historically very expensive to produce. The fact of the matter is that all aircraft take a lot of time to build. Even during World War II, when the fate of Britain hung in the balance, it took a whopping 13,000 man hours to build a single Spitfire Mk V. In contrast, it took the Germans 4,000 hours to build a Me109G.

We found the chart below in the forums at WW2Aircraft.net and we can't confirm its accuracy, but it seems to be a good comparative snapshot of the time it took to build other WWII aircraft. You will notice the massive delta in efficiency just over a single war year for all the types stated:



[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]