|
Poslao: 29 Maj 2018 15:11
|
offline
- miodrag2
- Počasni građanin
- Pridružio: 23 Sep 2009
- Poruke: 889
|
MB120mm ::Проблем је што у авио индустрији уопште нема места термпластичним смешама,а ништа се не би ни добило.Термореактивне смоле пружају довољну заштиту од високих температура,но на ниским се понашају потпуно истоветно/Читао сам овде неке претпоставке да се могу користити *унутар структуре између вишеслојних арматура*,мада основни проблем се тиме уопште не решава-остаје/.Закивци би имали смисла јер су модуларни-лако замењиви.Оно што је помало непријатно ,генерално присутан проблем као и у остатку структуре се не решава.Но ове структуре ионако морају имати знатно краћи међуремонтни рок,тако да би то имало смисла али на можда ипак подзвучним платформама.Костур,...не знам ја то не бих радио.Мислим да то нећемо ни сазнати.Све информације које *цуре*требало би прихватити са резервом.Пословна тајна по питању израде оваквих платформи неће бити јавно доступна.У то сам апсолутно уверен.
Postojala su dva filma, ako se dobro secam, na Nacionalnoj Geografiji, jedan o razvoju Airbus 380 i drugi o razvoju Boeing-a 787, koji je u tom trenutku trebao da bude konkurent A380, ali sa manjim brojem putnika.
U jednom od ta dva, a mislim da se radilo o Boeing-u, je i film o japanskoj firmi koja je pravila kompletne ramenjace krila od kompozita.
Mozda bi bilo zanimljivo da to pogledas, meni to nije struka, a ti bi mogao svasta da vidis na osnovu snimka iz fabrike. Japanci su pokazali dosta o samom proizvodnom procesu u tom filmu.
Inace, na jednom od filmova o vazduhoplovnim materijalima sam video kombinaciju aluminijumskog lima na koji je lepljena folija od kompozita. Tu je receno da je ta kombinacija duplo cvrsca od aluminijumskog lima duplo vece debljine, i da smatraju da je ova kombinacija buducnost razvoja civilnih vazduhoplova, jer je jeftinija od potpuno kompzitne oplate, a obezbedjuje bolju jacinu materijala i samim tim manji utrosak.
Da li znas mozda nesto o tome?
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 29 Maj 2018 15:28
|
offline
- Cigi
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2011
- Poruke: 2830
- Gde živiš: Novo mesto
|
Boeing Goes to Pieces
 http://www.theamericanconservative.com/articles/boeing-goes-to-pieces/
Citat:It is also the first progeny of a portentously redefined relationship between Boeing and Japan. On the company’s own figures, the Japanese account for a stunning 35 percent of the 787’s overall manufacture, and that may be an underestimate. Much of the rest of the plane is also made abroad, not least in Italy, Germany, South Korea, France, and the United Kingdom.
Citat:In a Harvard Business Review blog, Nolan acerbically commented, “Boeing effectively gave Tier 1 suppliers a large part of its proprietary manual, ‘How to Build a Commercial Airplane,’ a book that its aeronautical engineers have been writing over the last 50 years.”
“The value of the technology and know-how transferred is probably around $500 million—that is what we call in the business a scientific wild-ass guess,” says Sorscher, a former physicist at Boeing and now an executive of Boeing’s main white-collar union. “Boeing built the tooling for a full-scale prototype of the 787 wings in Seattle and then gave all of that to Mitsubishi. It was a huge boost to Mitsubishi.”
Boing je predao Japancima svu tehnologiju izrade krila za Drimlajner, i sada ga oni rade i Boing ga samo stavi na trup..
Krilo je ključna tehnologija svakog aviona. Kada je bila prića o An-70 još živa  , rusi su tražili da ga oni prave.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Maj 2018 16:57
|
online
- MB120mm
- Legendarni građanin
- Pridružio: 18 Feb 2013
- Poruke: 6178
|
miodrag2 ::MB120mm ::Проблем је што у авио индустрији уопште нема места термпластичним смешама,а ништа се не би ни добило.Термореактивне смоле пружају довољну заштиту од високих температура,но на ниским се понашају потпуно истоветно/Читао сам овде неке претпоставке да се могу користити *унутар структуре између вишеслојних арматура*,мада основни проблем се тиме уопште не решава-остаје/.Закивци би имали смисла јер су модуларни-лако замењиви.Оно што је помало непријатно ,генерално присутан проблем као и у остатку структуре се не решава.Но ове структуре ионако морају имати знатно краћи међуремонтни рок,тако да би то имало смисла али на можда ипак подзвучним платформама.Костур,...не знам ја то не бих радио.Мислим да то нећемо ни сазнати.Све информације које *цуре*требало би прихватити са резервом.Пословна тајна по питању израде оваквих платформи неће бити јавно доступна.У то сам апсолутно уверен.
Postojala su dva filma, ako se dobro secam, na Nacionalnoj Geografiji, jedan o razvoju Airbus 380 i drugi o razvoju Boeing-a 787, koji je u tom trenutku trebao da bude konkurent A380, ali sa manjim brojem putnika.
U jednom od ta dva, a mislim da se radilo o Boeing-u, je i film o japanskoj firmi koja je pravila kompletne ramenjace krila od kompozita.
Mozda bi bilo zanimljivo da to pogledas, meni to nije struka, a ti bi mogao svasta da vidis na osnovu snimka iz fabrike. Japanci su pokazali dosta o samom proizvodnom procesu u tom filmu.
Inace, na jednom od filmova o vazduhoplovnim materijalima sam video kombinaciju aluminijumskog lima na koji je lepljena folija od kompozita. Tu je receno da je ta kombinacija duplo cvrsca od aluminijumskog lima duplo vece debljine, i da smatraju da je ova kombinacija buducnost razvoja civilnih vazduhoplova, jer je jeftinija od potpuno kompzitne oplate, a obezbedjuje bolju jacinu materijala i samim tim manji utrosak.
Da li znas mozda nesto o tome?
Не нисам гледао.Погледаћу.Може наравно,то су неке стандардне технолошке процедуре везивања композита за метал.Чврстоћа јесте већа са арматуром од угљеничних влакана/тежина је врло мала,тако да је врло привлачно/.Нешто слично раде на лансерима за нашу мораву.Одавно сам о томе био нешто разглабао са нашим колегама са форума,Војом и Врапцем.Сматрао сам да је животни век такве структуре 10 година.Врло брзо су Кинези објавили неке резултате за сличан лансер по истоветној технологили.Исто су ставили 10 година.Морам да кажем да је и ово условно,тј.приближно.У авио индустрији је то мало компликованије,не толико за подзвучну авијацијугде би се могли сврстати и путнички авиони.Потребно је урадити квалитетно тестирање пре уградње.Ти тестови симулирају у агресивној средини повећане концентрације озона ,врши се контрола са деструкцијом...На модуларним лако измењивим деловима то заиста јесте врло корисно.Интерује ме шта су Јапанци користили од везивних средстава,уколико дају тачне податке.Непријатно је кад се високе тт-карактеристике јуре вештачки,прекомерном употребом композита.За то је потребна висока стручност,опремљеност,квалитет компоненти/по правилу што је могуће више домаћих...итд./Привилегија је радити у таквим фабрикама јер су могућности напредовања и померања граница заиста велике.Ја нисам имао прилике,тако да могу испратити са неког општег нивоа.Што се тиче Руса они су у задњих 10 +година пуно радили на адитивима за решавање главног проблема животног века структуре,било је у неким чланцима да су задовољни помацима,али без конкретних детаља.
П.С.Кад смо већ код испитивања која симулирају*експлоатацију у реалним условима*,онда се да кажем грубо врши некаква шпекулација у еквиваленту времена исте.Те се сходно томе даје процена тј.очекивани животни век.Пошто сам у то време писао неки рад везано за сличну проблематику,уз комплетно спроведена испитивања контроле квалитета,самоиницијативно сам вршио лагеровање ,те накнадну контролу након одређеног броја година.Куриозитет би био да пишете рад чији се епилог,тј.оно што се зове закључак може написати тек кроз 5-6...8 или 10 година. Тек завршна контрола са овим извештајем даје да кажемо /опет условно/тачне податке.Значи да рад никад није завршен.Завршетак се налази у мојој глави.Нисам имао намеру да ово пишем,ето ради приказа коплексности материје.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Maj 2018 08:49
|
offline
- Kaplar
- Super građanin
- Pridružio: 01 Nov 2013
- Poruke: 1245
|
Evo, pošto mi imamo raznih primera, kako se neki kompozit "hvata" na metal, da kažem da je najčešći i najefektniji način užlebljenje. Gde god treba kompozit, on se užlebi, ili se prišrafi na metal. Sad konkretne crteže vam baš ne mogu dati, jer predstavljaju poslovnu tajnu, ali žleb predstavlja obično onaj stepen slobode u kom se i termodilatacija može desiti. U slučaju da se kompozit prišrafljuje za neki metalni okvir, to se radi preko prolaznih rupa, koje su dosta veće razmere od vijaka. Upotreba "hermetika" (nazvaću kolokvijalno silikonsku mast) je u takvim slučajevima dosta raširena. Osim hermetizacije, to predstavlja i mazivo u kom se termodilatacija, ili strukturalni stresovi mogu dopustiti preko kompozita.
Da kažem, najsloženiji i najpodobniji primer za diskutovanje o kombinaciji metala i kompozita, a koji mi radimo je tzv. diodni rotirajući ispravljač. Probaću da naknadno okačim sliku nekog sličnog elementa, koji postoji na internetu.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Maj 2018 09:50
|
online
- MB120mm
- Legendarni građanin
- Pridružio: 18 Feb 2013
- Poruke: 6178
|
Механички спојеви/какви год/овде нису тема.Не само јер би то при надзвучним брзинама било деформисано,већ и из разлога неадекватне заштите металног дела испод композита.Та технологија могућа је /и ја сам је управо како наводите /предлагао за додатно оклопљавање неактивним оклопом код БВП-а М80А уз неке козметичке разлике..Овде је ствар вишеструко сложенија.Почев од механичке,електро хемијске припреме метала преко избора сложених вишекомпонентних везивних средстава.Сходно пробним испитивањима она могу бити изабрана као једнослојна,двослојна итд.Ради се даље о процесу остварења ХЕМИЈСКЕ везе читавог склопа метал-везивно средство-композит,или да грубо кажем процеса накнадне довулканизације,дополимеризације...итд.То је оно на шта сам мислио кад сам изразио сумњу у стање спојева код Ф22,а за које је неко поменуо да се користе на Аљасци.Да би сте дубље,да кажем у микро смислу боље разумели проблематику,чак и уколико је сам процес одрађен перфектно имамо потенцијално следећу појаву.Услед великог напрезања структуре при суперсоничним летовима,у екстремним/па и без тога/метео условима/велике темперетурне дилетације/структура *ради*.Односно долази до варирања степена порозности при чему негативни атмосферски утицаји дифузијом пролазе кроз слој композита,начињу везивни слој,и силазе до метала/У овом случају влага остаје трајно на металу из разлога јер јој слојеви изнад метала онемогућавају испаравање/.При том се јавља убрзана прогресивна корозија на слоју метала на коме је везивање остварено.Сад Вам је сасвим јасно са којом прогресијом би се то десило у случају само механичке везе,чак и под апсолутно немогућом претпоставком да она издржи.Даље .већ сам писао у пар наврата,али то је финеса коју заиста није лако ухватити,сама структура композита већ сама по себи представља*сложен склоп*.Тј,сама арматура понаша се као страно тело,те је потребно остварити тзв.унутрашњу везу композит-арматура која функцонише по потпуно истим законима.Мислим да је сад мало јасније о каквом се грандиозном склопу ради.Он је једноставно феномен за себе.Не својствен било чему што је везано за остале класичне технологије!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Maj 2018 10:17
|
offline
- Kaplar
- Super građanin
- Pridružio: 01 Nov 2013
- Poruke: 1245
|
Da, tu se skroz slažem. Najgore je preduprediti to što sklop "radi". Iskren da budem, na više mesta sam rekao, da ako armatura još pored svih ostalih zahteva ispunjava i elektromagnetne (u smislu geometrije), da je to tada ravno genijalnosti.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
