offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 6178
|
Evo u nastavku proučavanja borbenim mogućnosti F-35 protiv Integrisanog sistema PVO, 55Ž6ME Nebo / S-300 / S-400 stigao sam do zanimljivih informacija.
Evo kratkih podataka o RCS LOV (aviona sa smanjenom vidljivošću) aviona:
- F-117.... - 29 db/m2
- F-35...... - 30 db/m2
- B-2A...... - 35 db/m2
- F-22....... - 40 db/m2
Iz ovoga proizilazi da avion F-35 ima prosečne stealth karakteristike tek nešto bolje od F-117A. Ipak, treba uzeti u obzir i ono što sam ranije prikazao na shemi, a to je da F-35 ima veoma smanjeni odraz na prednjem delu aviona u kome se može meriti i sa F-22, čak možda i nešto niže vrednosti, dok je veća vidljivost na bočnim stranama i onda se to uproseči i dobije se ova prosečna vrednost.
U tom smislu je sad jasnije ono što sam pisao ranije, da je potreban radar koji radi u VHF radnom opsegu da otkrije cilj u susretu, dok se radari iz L / S /X opsega postavljaju tako da otkrivaju cilj sa bočnih strana.
Radarskim kompleks 55Ž6ME Nebo je upravo konstruisan za takve stvari. Radar koji radi u VHF radnom opsegu je digitalni AESA radar velike brzine skeniranja i sa mogućnošću formiranja uskih snopova koji velikom brzinom skeniraju prostor i u njima je koncentrisana velika izlazna snaga, daleko veća nego kod metarskih (VHF) radara P-18 koji su avion F-117A otkrivali na prosečnim daljinama od 28 km. (Iskustvo iz 99-te).
Ukoliko znamo da radar P-18, otkriva cilj RCS 1m2 na daljinama od 150 km, onda je zanimljiv podatak da je cilj veličine 0,00149 otkrio na 28 km. To je upravo zato što te noći F-117A nije koristio nikakvu pratnju u vidu ometača i tada je taj kvalitet VHF radara u borbi protiv letelica sa LOV došao do izražaja.
Kod platformi F-117A sa RCS 0,00149 ili -29dB/m2, kada nema ometanja radara niskih radnih frekvencija (VHF i UHF) ili kada ono nije dovoljno efikasno, dolazi do efekta povećavanja RCS letelice za oko 5-10 dB/m2 što je bilo dovoljno da stari metarski radar P-18, sa mehaničkim skeniranjem i "brzinom" pretraživanja od 10 okreta u minuti za 360 stepeni i sa radnim opsegom u VHF može otkriti cilj na tim daljinama.
Ono što zapadni izvori analiziraju jeste da bi najverovatnije, u istim uslovima, bez ometanja radara niskih radnih frekvencija, došlo do povećanja RCS za najmanje 5-10 dB/m2 i kod letelice B-2A, što bi savremenijim radarima tipa NEBO, u VHF radnom opsegu omogućilo otkrivanje tih letelica na daljinama većim od 60 km.
Ipak, ono što je uvrđeno jeste da kod letelica F-22 i F-35, VHF radari imaju veoma malo povećanje u odnosu na RCS aviona. Tako da su šanse metarskih P-18 da otkriju te letelice minimalne.
Ipak...zapadni izvori govore o velikoj verovatnoći ispravnosti ruskih tvrdnji da radarski kompleks 55Ž6ME Nebo može ove letelice otkriti na "pristojnim daljinama".
Treba još jednom spomenuti da jedan od 3 radara kompleksa Nebo, radi u VHF radnom opsegu, ali da se ne radi o lampašu sa mehaničkim skeniranjem i brzinom rotacije 10 okreta /min nego se radi o savremenom digitalnom AESA radaru velike snage i brzine pretraživanja i sa formiranjem uskih snopova velike snage koji imaju znatno veće mogućnosti otkrivanja LOV ciljeva nego mehanički prethodnici.
U tom smislu zapadni izvori uzimaju za ozbiljno tvrdnje Rusije da radarski kompleks 55Ž6ME Nebo sa svojim radarima (3 radara) otkriti ciljeva RCS 1m2 na 510 km daljine, i da cilj RCS F-35 mogu otkriti na daljinama od oko 100 km sa 1 od 3 radara koji radi u VHF radnom opsegu, dok za cilj RCS F-22 barataju podacima od oko 50 km, isto sa 1 od 3 radara koji radi u VHF opsegu.
Dakle, zato se najverovatnije, sve češće pominje mogućnost nekakvih borbenih aktivnosti F-22 u eventualnom pokušaju da se Sirijski sistemi S-300PM(U)-2 neutrališu.
Sada se postavlja pitanje, kako mogu sistemi S-300 PM(U)-2 ili S-400 koristiti ove podatke i da li je 100 km dovoljno za F-35?
Može, a i ne mora biti. Sve zavisi i od obučenosti posada radarskih i raketnih sistema ali i od obučenosti pilota F-35.
Naime, VHF radar Nebo, može otkriti cilj F-35 na daljinama od oko 100 km. Tada se može preko KIS-a ići na direktno navođenje diviziona S-300 PM(U)-2 tako da direktno VHF radar šalje podatke o trajektoriji leta i radio-korekcije koje nišanski radar S-300 samo prosleđuje na raketu 48N6. U završnom delu putanje, ukoliko nišanski radar S-300 nema zahvat, on će biti precizno naveden na cilj i uključiće predajnik osvetljenja. Reflektovani signali će se odbiti od cilja (mada daleko niže amplitude) i prijemnici u raketi primaju taj slabašan, ali trebalo bi dovoljan signal i formiraju komande upravljanja letom raketa, ali paralelno i te podatke šalju nazad nišanskom radaru S-300 koji dobija nove podatke od Neba i radi dodatne korekcije i šalje ih na raketu, koja tako faktički dobija duplu korekciju, tzv. TVM (track via misssile, vođenje kroz raketu).
U drugom scenariju, Nebo šalje podatke o trajektoriji leta i korekcije putanja na nišanski radar sistema S-400 koji ih prosleđuje raketi 9M96D sa aktivnim vođenjem u završnici. U ovom scenariju, nišanski radar S-400 sve vreme radi samo sa slanjem podataka raketi, i uopšte ne zrači nišanskim radarom ili predajnikom osvetljenja. Vidite i sami prednosti sistema S-400 u odnosu na S-300 u borbi protiv LOV aviona.
Pritom treba naglasiti da sam VHF radar Nebo može veoma dobro navoditi nišanske radare i sledstveno tome putem KIS-a i rakete na ciljeve jer mu je tačnost navođenja 90 metara po daljini, 12 min po azimutu i 10 min po elevaciji i to na krajnim dometima.
Mogućnosti ometanja radara VHF naravno postoje, ali kao što sam ranije pisao, ovaj radni opseg se pokazao kao vrlo žilav, a treba imati u vidu još jednom da se radi o AESA digitalnom radaru, a ne o mehaničkom lampašu P-18, koji se i kao takav pokazao kao veoma otporan na ometanja te 1999-te godine....
Ovo je naravno samo jedan deo nekakvog mog proučavanja....Ovde bi trebalo uključiti i sredstva SUREB-a, Krasuhu 2 i 4, kao i upotrebu lovačke avijacije Rus/SAA - MiG-29SMT/SU-30/SU-35, a takođe i sve mogućnosti Izraelske (američke) strane a to je upotreba F-16, kao i svih vrsta avio-ometača i ostalih sredstava. Naravno, eventualno uvođenje F-22 kao podrška Izraelu, značajno bi ovo još zakomplikovala, jer sam prikazao da F-22 u stvari deluje kao trenutno najopasniji protivnik iz vazduha.
Ovde imam razumevanja da se F-35 još razvija, ali se on faktički i ovakav kakav je sada već uveliko izvozi mnogim američkim saveznicima i/ili satelitima.
Sve u svemu, ovde su sada na crti 2 sistema koja se međusobno mogu "tući" prilično ravnopravno i naredni period će pokazati, govorim o Siriji pre svega, da li će do toga i doći....
Rekoh ranije, lako je bilo tući onoga ko nema čime adekvatno da ti uzvrati ili bar da odbaci tvoj napad....
Ovaj moj prikaz je ono što sam proučavanjem i to podjednako i zapadniih i istočnih izvora mogao pronaći i zaključiti....Moguće su korekcije i ispravke, ali mislim da je neka suština ovoga što sam naveo otprilike prilično dobra.
|
