offline
- VITEZFOREVER
- Super građanin
- Nikola Vukota
- Multimedija , creativity work- world of disajn
- Pridružio: 08 Sep 2010
- Poruke: 1060
- Gde živiš: ZEMUN - Gardoš - Forsaž - BB.
|
Napisano: 07 Jun 2011 4:53
- Na 344. stranici i verovatno najsadržajnije teme na forumu sa brojem postova, uz svo poštovanje drugih tema, pokušaću da da napišem hronološku retrospektivu dugog i bogatog razvojnog puta Mig-29 od nastanka - ( osnovne varije, te sa kasnijim podvarijantima i nadogranjama) , trudeći se da dam egzatne oznake svim bitnim avio-elektronskim delovima, verzijama pratećeg naoružanja, sklopova , i sl.
- Želja mi je da kroz "vremeplov" prikažem najbitnije u razvojnom putu MIG-29 na izuzetnom aerodinimakoj rešenoj platformi - zmaju :
- Aerodinamički gledano MIG-29 je integralna aerodinamička šema sa nosivim trupom , mehanizovanim trapezastim krilom koje je stopljeno sa strejkom, ravnim regulišućim uvodnicima vazduha ispod strejkova i dvostrukim vertikalnim stabilizatorima. Time je dobijena vrhunska aerodinamika u kojoj doprinos trupa stvaranju uzgona iznosi 40%. Osa trupa je otklonjena naniže u odnosu na horizontalnu ravan čime je povećana preglednost iz aviona iz kabine pilota( naniže do 14 stepeni). Krila su trapezoidasta sa obarajućom napadnom ivicom, krilcima i zakrilcima, umerene strele krila od 42 stepena, srednje vitkosti i relativno male debljine. Strejkovi ugla strele 73 stepena igraju vrlo važnu ulogu u celom dizajnu aviona jer pogotovu na visokim napadnim uglovima doprinose povećanju uzgona, poboljšavaju se nosiva svojstva krila, poboljšava finesa aviona, a na visokim napadnim uglovima obezbeđuju da motori rade sa pouzdanim dotokom vazduha. Sve to je omogućilo da avion bez ikakvih problema leti na napadnimn uglovima od 26-28 stepeni mada je u letu ograničen na 24 stepena, da se poveća ugaona brzina zaokreta i smanji radijus zaokreta. Potreba da se stvori visoka uzgonska vrednost trupa je rezurtirala postavkom široko razmaknutih motora što je imalo još jednu pozitivnu stranu , povećana je borbena žilavost aviona ( mala verovatnoća da će pogodak jednog motora dovesti do uništenja drugog ili prestanka rada drugog ).
- Kod verukalnih površina MIG-29 poseduje rešenje koje dovodi do toge da isti u saradnji sa strejkovima obezbeđuju pouzdan let ne visokim napadnim uglovima .
- Pogonska grupa aviona je sastavljena od dva motora RD- 33 proizvedena u firmi Isotov, kasnije Klimov. To su namenski razvijeni motori za Mig 29. U pitanju su dvoprotočni dvovratilni motori sa komorom za naknadno sagorevanje. Maksimalan potisak motora iznosi 50.4 kN bez DS i 83 kN sa DS. Masa motora iznosi 1050 kg, dužinaje 4.2m, prečnik uvodnika vazduha 0.8 m, maksimalni prečnik 1m. Motor ima 4-stepeni ventilator, 9- stepeni kompresor visokog pritiska, jednostepene turbine visokog i niskog pritiska, sa stepenom sabijanja od 21.7. protok vazduha iznosi 77 kg/s, stepen dvostrujnosti iznosi 0.55, potrošnja goriva iznosi 0.75kg/daN/h bez dS i 1.96 kg/daN/h sa DS
- Motor raspolaže sa elektro-hidro-mehaničkim upravljanjem. Časovni resurs motora iznosi 300-400 sati. Novije verzije motora imaju produžen resurs na 700-1000 sati i smanjenu potrošnju za 10%. Interesantan je način zaštite motora pri poletanju aviona zbog nisko postavljenih uvodnika vazduha. Naime na strejkovima aviona su postavljeni pomoćni uvodnici vazduha. Pri poletanju aviona specijalni kapci zatvaraju protok vazduha za vreme rulanja, poletanja i sletanja kroz glavne uvodnike vazduha. Tada se avion snabdeva preko pomoćnih uvodnika vazduha koji obezbeđuju dovoljan protok vazduha do motora na svim režimima rada motora, od malog gasa do punog forsaža. Glavni uvodnici vazduha se otvaraju kada se nosni točak odvoji od PSS, tj zatvaraju kad dodirnu PSS. Snaga motora je dovoljna da omogući avionu da poleti sa piste nakon 240m protrčavanja.
- Osnovna varijanta aviona Mig 29A ima po jedan rezervoar kapacitetea 350 lit u svakom krilu, 4 rezervoara u trupu ( kapaciteta po 705 lit, 875 lit,1800 lit i 285 lit) što daje ukupnu zapremin od 4365 lit. Spolja ima 1 rezervoar kapaciteta 1500 lit koji je smešten između uvodnika vazduha. Kasnije verzije su imale izmene u kapacitetima unutrašnjeg goriva, tj rezervoar od 705 lit je zamenjen sa rezervoarom od 780 lit, pa na verziji C sa rezervoarom od 890 lit. Takođe su kasnije varijante dobijale instalacije za upotrebu dva dodatna spoljašnja rezervoara ispod krila kapaciteta 1150 lit. u motorskom prostoru smešten je i 3 litarski aparat za gašenje požara na motorima kooji se aktivira automatski senzorom. Pomoćna APU jedinica GTDE snage 73 KW služi za start motora na zemlji kao i u vazduhu. Na motorima su instalirani reduktori obrtaja KSA-2 na verziji A i B, dok je na verziji C postavljen tip KSA-3.
- Sistem za kontrolu aviona raspolaže sa konvencionalnim hidrauličkim sistemom koji ima dva nezavisna sistema pritiska 207 bara u instalacijama kapaciteta 80 litara tečnosti. U sve tri ose ga kontroliše autopilot SAU-451 i ima sistem za simulaciju G sile ARU-29-2 i limiter napadnog ugla 50S-3M. Sistem je u operativnoj upotrebi ograničen na napadne uglove od 24 stepena i opterećenje od 9G, mada pilot može da pređe ta ograničenja povlačenjem palice kroz sintetički stop. Električni sistem ima 3 podsistema i to od 27-28.5 V DC, 115 V/400 Hz AC (trofazno) and 36 V/400 Hz AC (jednofazno). Reduktori na motorima pokreću 30 kW GSR-ST-12/40A DC generator i 12 kW GT30NZhCh 12 AC generator, dok je rezervno napajanje izvedeno preko dve 28 V 45 A 15STsS-45B srebro-cink baterije smeštene u strajkovima koji se mogu koristiti za pokretanje APU ako nije raspoloživ zemaljski sistem. Rezervno AC napajanje je obezbeđeno preko 1.5 kW, monofaznog/1 kW trofaznog PTO-1000/1500M konvertera.
- Kiseonički sistem ima 4 boce ukupnog kapaciteta 16 litara, koji do visine 8000 m obezbeđuju mešavinu kiseonika i vazduha a preko te visine čist kiseonik za pilota. Jedna boca iz sistema se koristi za sigurno startovanje motora i start APU jedinice na zemlji, a pilotsko sedišta raspolaže sa 0.7 litarskom bocom oznake KKO-15LP.
- Presurizovana kabina za jednog pilota raspolaže sa izbacivim sedištem K-36DM Series 2 tipa 0-0. Nagnuto je unazad za 16 stepeni i daje vidno polje pilotu od 14 stepeni na dole. Kabina je potpuno klimatizovana i temperatura se održava u opsegu 15-25 stepeni C. Kabina - kokpit je značajno modernizovana i dopunjena sa HUD-om, ekranom radara i najvažnijim delom opreme kacigom sa optoelekronskim nišanom za upravljanje raketama V-V tipa R-73. Taj nišan je spregnut sa IC senzorom i laserskim daljinomerom smeštenim u staklenoj kugli sa desne strane kabine aviona. -Celokupan sistem je povezan in sa radarom i omogućava da pilot u borbi u vazduhu ne mora da prati podatke na pokazivačima u kabini već podatke dobija direktno na HUD-u i na pilotskoj kacigi.
- Radar Phazotron oznake N019 sapfir-29 je koherentni impulsno-doplerski opremljen sa TS100 digitalnim procesorom.Opseg rada je X ili talasna dužina oko 3 cm. Domet radara iznosi preko 100 km, mada zvaničan podatak za cilj veličine 3 kvm u prednjoj polusferi iznosi 60km, u zadnjoj 35km. Istovremeno prati 10 ciljeva i napada 1 cilj. Limiti pretrage su 67 stepeni na svaku stranu, 60 stepeni na gore i 37 stepeni na dole i spregnut je sa optoelektronskim IC sistemom OEPS-29 i nišanskim sistemom na kacigi Shchel-3UM-1. Raspolaže sa 3 osnovna režima rada i ciklus skeniranja iznosi 2.5-5 sekundi. U pitanju je hibridni digitalno analogni dizajn. Digitalni sistem za obradu podataka NII ARGON Ts100 ima snagu od 100.000 op/s i kapacitet memorje od 8 Kb RAM-a i 136 Kb ROM-a, mase 37 kg i MTFB od 500 sati. Usavršena verzija NO19M ima masu od 350 kg, povećana ECM otpornost, ima novi softver, novi Ts101M kompjuter snage 400.000 op/s, mase 19 kg i 1000 sati između dva otkaza. Podatke prikazuje na HUD-u ILS-31, nišanskom sistemu na kacigi i displeju u kabini oznake SEI-31. IC senzor spregnut sa laserom ima domet od 15 km za detekciju aviona -mete.
- Celokupna avionika je integrisana preko digitalnog kompjutera NPO Elektroavtomatika tipa TsVM100.02.02. Za komunikacije ima R-862 Zhooravl-30 komunikacioni radio, R-855UM Komar 2M radio za hitne potrebe i SPU-9 interkom. Verzija A ima Parol-2D IFF sistem sastavljen od SRZ-1P ispitivača i SRO-1P transpondera. Na verziji C ima SRO-2n IFF transponder i SRZ-15 ispitivač. Takođe ima i ALMAZ-UP rekorder glasa u kabini i sistem upozorenja glasom poznat kao Nataša. Za obavljanje napadnih zadataka raspolaže sa OEPrNK-29 sistemom za navigaciju i kontrolu oružja a na kasnijim verzijama uveden je i E502-20 datalink kojim se primaju podaci od AWACS aviona i zemaljskih stanica za navođenje.
- Za samoodbranu raspolaže Sirena 3 SPO-15LM (L006LM Beryoza) sistemom za upozorenje na radarsko ozračenje u opsegu 360 stepeni, SUVP-29 kontrolnom jedinicom za pasivne protivmere i BVP-30-26M dispenserom sa 30 PPI-26-1B 26 mm ic i elektromagnetnih mamaca i produžetku korena svakog krila.
- Uvlačeći stajni trap tricikl tipe, napravljen od strane Hydromash-a, sa jednim točkom na svakoj glavnoj nozi i dva točka na nosnoj nozi. Glavni točkovi se uvlače unapred u koren krila, zaokrećući se za 90 sttepani da bi legli u predviđeno mesto, a nosni točak uvlači se unazad između uvodnika vazduha. Uvlačenje i izvlačenje točkova obavlja se hidrauličnim putem, sa mehaničkim izvlačenjem u sllučaju nužde. Nosni točak ja upravljiv u opsegu +/-8 stepani za taksiranje, poletanje i sletanje, kao i +/-30 stepeni za manevar malom brzinom u skučenim prostorima (selektor je u kokpitu). -Dimenzije pneumatika glavnog točka su 840×290, sa pritiskom 11.75 bara, a nosnih točkova 570×140, pritiska 9.80 bara. Kontejner za 17 m2 kočeći padobran nalazi se između izduvnika motora.
- Naoružanje je predviđeno na 6 potkrilnih tačaka i jednoj podtrupnoj tačci smeštenoj između uvodnika vazduha. Ukupna nosivost naoružanja iznosi 3000 kg i obuhvata širok spektar oružja za napad ciljeva u vazduhu i na zemlji.
- Tokom razvoja aviona napravljen je veliki broj varijanti i to:
- 9.12: Izdelie 5; Fulcrum-A: Lovac presretač sa kontrolom sa zemaljskih stanica. Proizvodnja započela u MMZ No.30 1982-ge. Prvih 100 aviona koji su proizvedeni imaju podtrupna peraja koja su kasnije uklonjena, što je kompezovano produženim korenima vertikalnih stabilizatora. Takođe je na prvih 30 prototipa postavljeni kompozitni kapci uvodnika vazduha, vodećih ivica kontrolnih površina flapsova itd. To je kasnije zamenjeno sa aluminijumskom legurom D19 sa povećanjem mase za 20 kg. Maksimalna nosivost oružja iznosi 2,000 kg. Neki od njih su imali mogućnost noišenja 30 kT RN-40 bombe na ojačanom centralnom pajlonu. Oko 840 ih je napravljeno do 1991.
- 9.12A: Fulcrum-A: Verzija kojoj fali mogućnost da nosi nuklearno oružje, sa OEPrNK-29E elektro-optičkim sistemom i osiromašenim IFF sistemom za vazduhoplovstva u Varšavskom ugovoru. RLPK-29E (N-019E or N-019EA `Rubin') radar ima 2 moda manje, što u totalu daje 3 moda. Proizvođen između 1988 and 1991 za Bugarsku, Čehoslovačku, Istočnu Nemačku, Poljsku i Rumzniju. Većina modifikovana na virtuelnu konfiguraciju 9.12B (Sa uklanjanjem datalinka i IFF) po raspadu SSSR i Varšavskog pakta.
- 9.12B: Fulcrum-A: Verzija smanjenih mogućnosti za kupce van Varšavskog ugovora. Uklonjen data-link. Proizvođen od 1986. Avionika uključuje N-019EB radar, OEPrNK-29E2 EO Kompleks, L006LM/101 RHAWS i dodatno smanjene mogućnosti IFF i ECM. ... ( Ista verzija u sastavu SFRJ, SRJ i danas i u RV Srbije ).
- 9.13: Fulcrum-C: Prvi put poleteo 4 Maja 1984; Sličan sa Fulcrum-A, sa najupadljivijom izmenom koja se ogleda u povećanoj grbi iza pilotske kabine u kojoj je smeštena dodatna avionika, uključujući L-203BE Gardeniya 1 FU aktivni ometač; unutrašnja količina goriva povećana za 75 litrera; nosivost oružja ovećana na 3,200 kg. Sistem za izbacivanje čaura je modifikovan da bi se izbegao podtrupni rezervoar i obezbedilo da se puca iz topa sa postavljenim rezervoarom; Poboljšan sistem kontrole oružja. Ispitivanja započela aprila 1984. Oko 207 napravljeno od 1986 . Nije bolo izvoza Fulcrum-C modela.
- 9.51: Fulcrum-UB: Trenažni avion; Dodato drugo sedište K-36DM ispred normalnog kokpita, ispod kontiunalnog stakla, sa periskopskim prikazom za kopilota; bez radara; zadržani top, IC sistem za praćenje, laser i potkrilni pajloni. Dužina 17.42 m. Normalna poletna masa 14,600 kg ; max brzina 2,230 km/h; visina leta 17,500 m . Prototip prvi put poleteo 29 Aprila 1981; proizvodnja započela 1982; 197 napravljeno do 1991. Phazotron i Sokol nude nadogradnju sa novim radarom I opsega sa faziranom rešetkom oznake OSA.
- 9.13S :Fulcrum-C: Nadogradnja verzije 9.13; Povećana nosivost na 4,000 kg i sa dodatna dva 1,150 litrska potkrilna rezervoara koji su kasnije dodati na neke ruske verzije 9.12 i 9.13. Maksimalna količina goriva sa spoljašnjim rezervoarima povećana na 8,240 litara sa maksimalnim doletom od 2,900 km. Maksimalni napadni ugao leta povećan na 28 stepeni; RLPK-29M N019M radar, dometa 100 km za cilj veličine lovca sa mogućnošću da prati 10 ciljeva i napada 2 istovremeno. Može da nosi dva para R-27R1, R-27RE1, R-27T1 ili R-27TE1 i 2 do 6 raketa R-73E; do šest RVV-AE (R-77; AA-12 Adder) posle unapređenja radara, ili do 4,000 kg bombi; dve ili četiri S-24B 240 mm rakete, dva ili četiri B-8M1 lansera sa 20 S-8 80 mm raketama, ZAB-500 napalm bombe ili kasetne bombe, uz standardni top GSh-301. Prvi prototip poleteo 23 Decembra 1990. Max poletna masa 19,700 kg. Dva puka u bivšoj Istočnoj Nemačkoj su bila potpuno opremljena sa ovim lovcima pre povlačenja u Rusiju.
- 9.12S:Fulcrum-A: Slično gornjem avionu; nadogradnja aviona 9.12 bez ometača L203B.
- MiG-29SE Fulcrum-C: Verzija 9.13S za izvoz; Phazotron NIIR N019ME Topaz radar; šest RVV-AE (R-77; AA-12 Adder) raketa; opciono može da se stavi zapadna navigaciona oprema, IFF and radio sistemi kao i engleski jezik i imperijalne mere na displejima i prekidačima; max. poletna masa 20,000 kg.
- 9.13M: Trenutno unapređenje verzije, sa dodatom mogućnošću lansiranja raketa V-Z, računajući i dve Kh-29T/TE (AS-14 Kedge) ili Kh-31A/P (AS-17 Krypton), ili četiri KAB-500KR TV-vođene bombe. Ovo je prva verzija koja je imala mogućnost simmultanog napada na dva cilja. Povećana količina goriva u odnosu na osnovnu verziju za 240 litara; povećano ograničenje napadnog ugla na 28 stepeni. Prototip prvi put poleteo 1995. Max poletna masa 20,000 kg. Ovo je inače poslednji avion firme MiG sa klasičnim komandama leta. Nasledio ga MiG-29SMT.
- MiG-29SD (Fulcrum-A): Eksportna verzija osnovnog MiG-29 (9.12), sa najvećim delom unapređenja sa SE, plus instalacija za Dozaprahvka sistem za dopunu gorivom u vazduhu. Prototip započeo probe punjeenja u vazduhu Novembera 1995. Oznaka MiG-29N za Maleziju.
- MiG-29M 9.15; Izdelie 5: Unapređen, pravi višenamenski lovac bombarder za kontrolu vazdušnog prostora, napad na ciljeve na zemlji i na moru; povećana nosivost i dolet namenjen za zamenu osnovnog MiG-29. Novi model je zadržao stari aerodinamički oblik ali je dobio mnogostruko redizajniranu strtukturu; dva motora Klimov RD-33K potiska po 86.3 kN; dizajniran za trostruki Fly-by-wire (FBW) sistem kontrola sa mehaničkim back-up sistemom ; modernizovana glaskokpit kabina sa dva monohrom multifunkcionalna ekrana i HOTAS komandama.
Prvi od 6 prototipova poleteo je 25 Aprila 1986 sa RD-33 motorima; Prvi let sa motorima RD-33K bio je 26 septembra 1987; prvi put je prikazan februara 1992; testovi dopune u vazduhu započeli 16 novembera 1995, a završeni januara 1996; povećani uvodnici vazduha sa pokretnom donjom ivicom za povećanje protoka vazduha pri poletanju. Pomočni uvodnici vazduha su uklonjeni i zamenjeni sa rešetkom sličnom na avionu Su27, obezbeđujući smaštaj dodatnih rezervoara i povećanje unutrašnje količine goriva na 5,700 litara. Novo krilo ima oštru napadnu ivicu sa većim strejkovima sa oštrom napadnom ivicom;nosni deo je povećan za oko 20 cm; 40 mm viša kabina; novi IFF i Gardeniya aktivni ometač u dorsalu što je eliminisalo grbu iza kabine, Ima dva padobrana za kočenje površine 13 m2 i povećana vazdušna kočnica od kompopzita. Ojačan stajni trap. Obimna upotreba RAM materijala koja je dala po rečima proizvođača smanjenje radarskog odraza za 10 puta.
Ima 60% lakši Phazotron NIIR N010 Zhuk (RLPK-29M) radar sa mogučnošću praćenja terena i mapiranja sa 680 mm ravnom antenom, sposoban da prati 10 ciljeva i napada 4 cilja istovremeno na daljini od 80 km; novi OLS-M IRST velikog dometa, sa dodatim TV kanalom i laserskim markerom/daljinomerom koji koriste isti sistem ogledala. Domet sistema je oko 50 km. TS101 procesorski sistem sa novim softverom.
- Kokpit urađen erfonomski odlično.Ima povećan ugao napada na 30 stepeni, sa boljom manevarbilnošću, poboljšanom efikasnošću leta; poseduje 8 potkrilnih tačaka za 4,500 kg oružja, uključujući 4 laserski vođene rakete Kh-25ML (AS-10 Karen) ili Kh-29L (AS-14 Kedge), protivradarske rakete Kh-25MP (AS-12 Kegler) i Kh-31A/P (AS-17 Krypton) ili TV-vođene Kh-29T (AS-14 Kedge) rakete V-Z ili KAB-500KR 500 kg TV-vođene bombe; osam RVV-AE (R-77; AA-12 Adder) raketa V-V, R-73E (AA-11 Archer). Smanjen je komplet za top na 100 granata. Dolet sa unutrašnjim gorivom iznosi 2,000 km, a sa tri spoljašnja rezervoara 3,200 km.
- 9.17 MiG-29SMT-I: Nova verzija bazirana na originalnom trupu od 9.12/9.13, u koju je uključeno mnogo unapređenja planiranih za MiG-29M, samo bez unutrašnjeg redizajna trupa. MiG-29SMT može biti napravljen i na postojećim ramovima ili retrofitom aviona u upotrebi, ali je primarno ponuđena opcija nadogradnje postojećih aviona. Avionika 5.te generacije, napravljena oko magistrale MIL-STD-1553B, rađena je na osnovu iskustva sa modelom Izdelie 9.21 koji je testirao BTsK-29 digitalnu avioniku 1987-88. Dva 152 × 203 mm MFI-68 kolor LCD multifunkcionalna displeja u kabini, sa tri manja multifunkcionalna monohrom displeja (96 × 77 mm) na konzolama sa strane. Digitalna pokretna mapa sa podacima o visinama terena i prikazom istog na displeju i unapređen HUD prikazuju najnapredniju avio elektroniku. Usavršen N019MP "Topaz" radar sa modom za stvaranje sintetičke slike terena i povećanog ugla praćenja na 70stepeni po azimutu i +50stepeni/-40stepeni po elevaciji. Napadni ugao povećan na 30 stepeni.
Dobio je povećan rezervoar iza kabine i vezan je sa ostalima preko cevi pa se nadogradnja može obaviti i u samim jedinicama. Uz povećanje glavnog rezervoara dobija se ukupno povećanje od 1,475 kg goriva(1,000 plus 475 kg) čima je povećan radijus dejstva na 1,550 km za ulogu presretača (povećanje od skoro 100% ) ili 1,100 km za ulogu jurišnika. Maksimalni dolet povećan na 3,500 km sa dodatnim rezervoarima ili 6,700 km sa jednom dopunom u vazduhu.
- Avion je takođe kompatabilan sa novim 1,800 litarskim potkrilnim rezervoarima i sistemom dopune goriva u vazduhu. Nosivost je povećana na 5000 kg. Planirana je kasmnija instalacija motora snage 98.1 kN tipa RD-43 (RD-333), verovatno sa vektorisanim potiskom. Maksimalna masa povećana na 21,000 kg. Životni vek produžen sa 4,000 na 6,000 sati leta. MIL-STD-1553B magistrala pojednostavljuje stavljanje zapadne avionike i oružja.
- 9.17-II MiG-29SMT-II: Daljnje unapređenje aviona SMT. Uključuje i smanjenje radarskog odraza, IC odraza kao i povećanje količine unutrašnjeg goriva na 5600 kg i nosivosti na 5500 kg. Povećanje količine goriva se sprovodi ugradnjom novih rezervoara u strejkove kapaciteta 219 litara, zamenjujući pomoćne uvodnike vazduha. Što se tiče avionike ona obuhvata novi radar (N010, Zhuk, Zhuk PH ili NIIR Zemchug). Koristi trostruki digitalni FBW napravljen za Mig29M.
- 9.17K - MiG-29SMTK: Varijanta za nosače aviona sa ojačanim stajnim trapom, kukom za zaustavljanje, sklapajućim krilima.
- 9.31 MiG-29K: Mornarička verzija, razvijen za upotrebu na nosačima aviona klase Tbillisi. Dobio je ojačan stajni trap , kuku za zaustavljanje pri sletanju, skalpajuća krila, poboljšan navigaciono - nišanski sistem, poboljšan IC senzori ugrađene aktivne ometače na krajevima krila. Ispitivanja su započela na nosaču Tbilisi 1 novembra‚a 1989 ;Motori RD-33K potiska od 92.2 kN. Kapacitet goriva iznosi 5,670 litara. Prvi let izveo 23 juna 1988. Opremma je obuhvatala i Uzel sistem navođenja na pistu nosača, SN-K navigacioni komplet sa INS-84 i novom inercijalnom platformom i radarom unapređenim na RLPK-29IM standard. Izbacivanje sedišta je podešeno u stranu za 30 stepeni da bi se sletanje izvršilo u more, dajući više prostora za otvaranje padobrana. Beryoza sistem radarskog upozorenja zamenjen je sa Pastel sistemom koji može da funkcioniše kao sistem navođenja za protivradarske rakete Kh-31P.
`- MiG-29K-2: Sa MIL-STD-1553B magistralom i postavljenim kolor displejima i GPS sistemom navigacije sa Mig 29 SMT modela. Za ovu varijantu se tvrdi da može da obavi 90% misija pri vetru brzine 18 km/h preko palube čak i u tropskim uslovima koristeći novi sistem za automatizaciju gasa. Jedna od vidljivih karakteristika je razmah krila koji je redukovan na 5.80m postavljanjem nosača naoružanja bliže trupu i postavljanjem mogućnosti da se horizontalne repne površine preklope unapred. Takođe se i radom radara podiže na gore i nazad čime se ukupna dužina aviona smanjuje na 14.13 m .
.... Ko zna !? ... Možda se razvojni put MIG-29 i nastavi u nekom novom aeroprofilu, novoj odori i oznakom !
Dopuna: 07 Jun 2011 6:34
- Pogled na kokpit MIG-29 slikan frontalmo sa krila i ... poletanje pare MIG-29 204. avio baze u PC- grafic -photo-studio izvedbi :
|
sve pohvale ! 
