Su-57 novi ruski lovac

1001

Su-57 novi ruski lovac

offline
  • Pridružio: 02 Jan 2012
  • Poruke: 264

Kubovac ::@stug

Što se tiče N036L u L-bandu, ponavljam problem sa premalim brojem PPM i nemogućnošću određivanja parametara cilja ni sa približno dovoljnom preciznošću i sa veoma skromnim mogućnostima u razdvajanju 2 cilja koji lete na više desetina kilometara udaljeni i više desetina stepeni po azimutu razdvojeni.
Što je domet veći, to bi i nepreciznost bila veća.
Rekao sam da bi sa oko 150 PPM, "greška" na 100 km iznosila najmanje 36 km, a širina snopa oko 20 stepeni!


Kubovac, jel si siguran u to?
Podsetiću te da P-12 ima po 6 antena u dva nivoa i mnogo bolju rezoluciju od 20* po azimutu.
Electronically Scanned Radar Array Simulator sa SAM Simulator sajta daje sledeće rezultate za 6 modula:
Snop pravo



Snop pod uglom od oko 30*



Nebo SVU sa 14x6 elemenata ima preciznost 0.5* po azimutu i 1,5* po elevaciji.
https://www.ausairpower.net/APA-Nebo-SVU-Analysis.html



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2638

Futurama ::

Kubovac, jel si siguran u to?
Podsetiću te da P-12 ima po 6 antena u dva nivoa i mnogo bolju rezoluciju od 20* po azimutu.
Electronically Scanned Radar Array Simulator sa SAM Simulator sajta daje sledeće rezultate za 6 modula:
Snop pravo



Snop pod uglom od oko 30*



Nebo SVU sa 14x6 elemenata ima preciznost 0.5* po azimutu i 1,5* po elevaciji.
https://www.ausairpower.net/APA-Nebo-SVU-Analysis.html


P-12 i NEBO SVU su radari metarskog VHF radnog područja sa radnim opsegom od 150-200 MHz.
Ja govorim o L radnom opsegu 1 - 2 GHz.
Što se tiče NEBO SVU, da bi imao preciznost koju ima, ali i domet od max. 380 km, ima ukupno 84 prijemno-predajna modula tj. antenica.
Već VHF radar iz "tripleta" NEBO 55Zh6Me i ima domet od 510 km, ima 168 prijemno-predajnih modula, tj. antenica....

Međutim, radar iz tog "tripleta" NEBO 55Zh6M koji radi u L-bandu ima čak 1824 prijemno-predajna modula da bi mogao imati traženi domet i preciznost u određivanju parametara cilja....
Već sam naveo primer L-band radara Gamma-D sa 1268 prijemno-predajnih modula, a on radi u UHF dijapazonu L-opsega, dakle nešto niže frekvencija (od 500 MHz - 1 GHz...

Dakle, zaista izražavam opravdanu sumnju da se sa 6 PPM može išta "korisno" uraditi na polju otkrivanja i akvizicije ciljeva u L bandu....

Drago mi je da se bar neko javio, jer iako pišem svoj stav o ovoj temi, bilo bi mi drago da čujem drugačija mišljenja pa da to pokušamo da konačno zaključimo....



offline
  • Pridružio: 02 Jan 2012
  • Poruke: 264

Kubovac ::
P-12 i NEBO SVU su radari metarskog VHF radnog područja sa radnim opsegom od 150-200 MHz.
Ja govorim o L radnom opsegu 1 - 2 GHz.
Što se tiče NEBO SVU, da bi imao preciznost koju ima, ali i domet od max. 380 km, ima ukupno 84 prijemno-predajna modula tj. antenica.
Već VHF radar iz "tripleta" NEBO 55Zh6Me i ima domet od 510 km, ima 168 prijemno-predajnih modula, tj. antenica....

Međutim, radar iz tog "tripleta" NEBO 55Zh6M koji radi u L-bandu ima čak 1824 prijemno-predajna modula da bi mogao imati traženi domet i preciznost u određivanju parametara cilja....
Već sam naveo primer L-band radara Gamma-D sa 1268 prijemno-predajnih modula, a on radi u UHF dijapazonu L-opsega, dakle nešto niže frekvencija (od 500 MHz - 1 GHz...

Dakle, zaista izražavam opravdanu sumnju da se sa 6 PPM može išta "korisno" uraditi na polju otkrivanja i akvizicije ciljeva u L bandu....

Drago mi je da se bar neko javio, jer iako pišem svoj stav o ovoj temi, bilo bi mi drago da čujem drugačija mišljenja pa da to pokušamo da konačno zaključimo....


Jutros sam se bukvalno trgao iz polusna kad sam shvatio kakvu sam grešku napravio.
Rekoh sad će Kubovac da me kritikuje kad ono ništa Very Happy.
Svi metraši koje sam spomenuo imaju usmerene jagi antene pa nisu baš dobar primer za poredjenje.
Sa druge strane ta usmerenost ne sme da bude velika jer se elektronsko sekeniranje koristi za odredjivanje elevacije tj visine cilja i to sa preciznošću od oko 1.5 stepeni.
Drugo nije ni poenta da radar ima mnogo uzak snop jer time smanjuje prostorni ugao koji isti može da pokrje i broj impulsa koji će "prebrisati" cilj. Kod Nebo SVU ta širina je oko 10 stepeni pa opet ne smeta radaru da ima ugaonu preciznost od oko pola stepena.

Evo dijagrama sa APA
https://www.ausairpower.net/APA-Nebo-SVU-Analysis.html



Ono što jeste problem sa malim brojem emitera jesu bočni snopovi koji su mnogo izraženiji.
Uostalom pisao je Kop i o tome baš u slučaju L band radara u predkrilcima Su-35.
https://www.ausairpower.net/APA-2009-06.html

offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 1416

Uopšte se ne upuštam u priču o nekom avionskom radaru ali evo da ispunim kubovcu čamotinju na temi:

Futurama moj prijateljski savet, zasta prijateljski, je da u ovim analizama nikako ne koristiš pozivanje na metraše i njihove module kada se porede sa višim bandovima, oni su u svakom pogledu nekako svet za sebe.
A posebno da ne pozivaš Nebo-SVU koji je 2D radar po sim kriterijumima, istina možda 2D+1 što bi rekli i ništa više od toga, to što sa njega dođe u trasi je, kriva koja ide po srednjem ešalonu visine a taj ešalon je brate poveliki po visini i suštinski, u praksi teško da će nišanac sa njega da ostvari dobar zahvat (ponekad može nije sporno ali ponekad) i pored svih vrlina novih nišanaca sa FAR-ovima.
Zato su Rusi kada su uveli Nebo-UM(Э) koji je samostalan van tripelta Nebo-M dali odmah i verziju sa meračem visine (na kontrastrani rešetke) a za Niobij uveli verovatno najasavremniji merač visine ikada, toliko savremen da je u stvari radar sam za sebe samo u daleko višem bandu.

O.K. neosporno je da je preciznost po azimutu vremenom rasla kako su rasle i rešetke po širini i to nije sporno kao što nije sporno ni da su radari posle Neba-SVU smanjili tu veličinu ešalona visine kao što su inešto precizniji po azimutu ali ipak ja ih ne bi poredio sa AESA u mnogo višim bandovima.

Što se tiče rezolucije po visini treba videti koliko redova ima AWACS bilo američki bilo ruski, za vazdušne radare je zahtev po visini daleko manji nego za zemaljske. Po azimutu je već nešto jači kriterijum, a pogotovu je jači za radare lovačkih aviona.

Kubovac, koliko ja znam do sada taj L band deo, je deo ELINT asemblija, a ne klasičan radar.

I ako ti nije teško, odakle ti frekvencija rada Game-D, jer je decidno navodiš u UHF bandu ?

Futurama dugo pišem post pa nisam pročitao tvoj poslednji, izvini.

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2638

@Oluj

Pa na više mesta sam pronašao da Gamma-D radi u UHF radnom opsegu, ali svakako u L-bandu...
Evo nekih od izvora:

http://roe.ru/eng/catalog/air-defence-systems/rada...../gamma-de/

https://www.ausairpower.net/APA-Rus-Low-Band-Radars.html#mozTocId829681

@Futurama
Pa što bih te nešto "kritikovao" kada svi ovde pomalo "lutamo" i analiziramo ono što nam "katalozi" nude. Po nekim izvorima, taj L-band se, bar u neko dogledno vreme" neće ni pojaviti u izvoznim verzijama SU-57, a ne znam da li se pojavljuje u izvoznim verzijama SU-35S.

Dakle, kada sam počeo proučavanje PESA i AESA radara, ako se sećaš, baš sam tražio pomoć od svih koji imaju neke izvore, linkove i drugo da to pročitam i nešto naučim. I deo vas je stvarno to i uradio, i ti i Oluj i Kaplar i bilo je još nekih članova.
Plus što sam pronašao video "filmić" kako se kod PESA radara formira snop. (slično je i kod AESA).
Zaključio sam da je potrebno imati "dovoljno" PPM kod AESA odnosno pojedinačnih emitera kod PESA i dovoljno napajanje radara da se omogući superponiranje talasa u jedan uži snop, sa što manje gubitaka i sa što manjim bočnim lepezama.
Zato i imamo slučaj kod L-band, X-band, S-band i ostalih radara da imamo od 1200 - 1800 PPM da bi se ostvarila mogućnost precizne akvizicije cilja sa određivanjem parametara.
Pogledaj sliku koju sam postavio pre 2-3 strane o veličini L-band radara na bočnim stranama AWACSA. Grdosija...
Problem je u tome, što se mora poštovati minimalnim razmak između 2 PPM koji optimalno iznosi 1/2 talasne dužine. Kod metraša koji imaju dužinu talasa od 2 m, trebao bi razdvojiti 2 PPM na udaljenost od 1 metra.
Kod ovog N036L koji ima talasnu dužinu 24 cm, trebaš odvojiti 2 PPM optimalno 12 cm. I to je razlog što se ovakav radar ne može "smestiti" u avion veličine lovca, odnosno možeš smestiti samo toliko PPM.

Sa samo 6 ili 12 PPM, iako su povećane snage, talas se superponira u uži snop, ali su bočne lepeze strašno velike kao i rasipanje talasa. Mislim da to nikako ne doprinosi preciznosti u određivanju parametara cilja, a i inače L-band radari imaju nešto slabiju rezoluciju od X-band radara.
Ovde bi možda mogli govoriti o "nekoj" preciznosti da je domet radara mali (na primer do 50 km) međutim u literaturi se spominje čak do 500 km. Što je veći domet radara, to je potrebno više PPM, ukoliko se želi preciznost. Zato imaš razliku i na "metrašima" na primeru koji si sam dao, gde 2 tipa radara Nebo VHF imaju 84 odnosno 168 antenica i domet od 380 odnosno preko 510 km....

Možda ja negde grešim u ovim "razmišljanjima"....ali kod nišanskog radara (starijih PVO sistema) koji formira snop širine 1 stepen, širina dijagrama zračenja na 24 km iznosi nešto preko 400 m. Greška se otklanja tokom samonavođenja PARS rakete na cilj, a ova "greška" je i potrebna jer je na taj način veoma teško (gotovo nemoguće) toliko ometati radar kada ostvari zahvat da mu se nišanska linija (ESP) pomeri za više od 1/2 u jednu stranu (preko 200 m).
Kod sistema sa radio-komandnim vođenjem (stariji sistemi) ta greška se otklanja zahvatom cilja i praćenjem sa više antena po daljini i uglovima.

Ovde imamo radar koji po visini formira snop širine dijagrama preko 20 stepeni i pomera ga u zoni osmatranja samo po azimutu, što po mojim shvatanjima pravi preveliku grešku po daljini i po azimutu, a to pišem za slučaj da ima 150 PPM jer sam radio analogiju sa zemaljskim L-band radarima sa prosečno oko 1500 PPM i sa x-band radarom u samoj letelici koja takođe ima oko 1500 PPM.
Kolika je tek greška kod 6 ili 12 PPM i kolika je širina dijagrama zračenja na recimo 100 km? To bi bilo dobro saznati i tek tada bi neke dileme bile potpuno otklonjene.

Možda to Rusi tek planiraju, jer sam video i neki dokument od kombinovanju x-band i L-band radara na istoj matrici u nosu aviona, tako da se postave "2 linije" sa L-band PPM postavljene horizontalno u gornjem i donjem delu matrice, koje bi služile najviše sa IFF, ali se možda na taj način nešto može iskombinovati u smislu "zajedničkog" rada radara u 2 radna opsega....

Ja sam čovek 20. veka i starijih radara...trudim se da "pohvatam" ove novotarije, ali nije lako i daleko od toga da mogu "prokljuviti" sve one inžinjerske "bravure" koje i Rusi i Amerikanci mogu smisliti...Ali to ne znači da ne možemo o tome pisati. Što neko reče, da nam se forum ne pretvori samo u "postavljanje slika".... Wink

Biće tu još dilema, ali dok ne izađu detaljniji podaci kako su to izveli (ako uopšte jesu), mi možemo ovako malo "razvijati" moždane vijuge.... Wink

offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 1416

Napisano: 11 Sep 2019 12:50

Problematičan je to radar za opservaciju.
Npr. jel ima gde objašnjeno šta je iso-range a šta iso-alttitude ili izodaljnost i izovisota. Da li sadašnji model uopšte ima ta dva moda ili je prešao na jedan.
Kada analiziraš fotografiju onog propotipa (nije greška u pisanju) dođe mu onako od oka pa tačno 750 MHz ali ...
Dometi tog prototipa i ovog koji je navodno aktuelan se razlikuju jako istina ne u toj izvoznoj varijanti već u nekoj navodno samo ruskoj a takva mu je i cena i još navodno možeš da dobiješ i tu rusku varijantu ali da se debelo ispružiš za kintu (i sve to nezvančno ...).

Dopuna: 11 Sep 2019 13:00



Dopuna: 11 Sep 2019 13:02

mislim da ćeš se snaći sa tablicom nije neka ali nije na odmet

offline
  • Pridružio: 02 Jan 2012
  • Poruke: 264

Kubovac ::
Možda ja negde grešim u ovim "razmišljanjima"....ali kod nišanskog radara (starijih PVO sistema) koji formira snop širine 1 stepen, širina dijagrama zračenja na 24 km iznosi nešto preko 400 m. Greška se otklanja tokom samonavođenja PARS rakete na cilj, a ova "greška" je i potrebna jer je na taj način veoma teško (gotovo nemoguće) toliko ometati radar kada ostvari zahvat da mu se nišanska linija (ESP) pomeri za više od 1/2 u jednu stranu (preko 200 m).
Kod sistema sa radio-komandnim vođenjem (stariji sistemi) ta greška se otklanja zahvatom cilja i praćenjem sa više antena po daljini i uglovima.

Možda to Rusi tek planiraju, jer sam video i neki dokument od kombinovanju x-band i L-band radara na istoj matrici u nosu aviona, tako da se postave "2 linije" sa L-band PPM postavljene horizontalno u gornjem i donjem delu matrice, koje bi služile najviše sa IFF, ali se možda na taj način nešto može iskombinovati u smislu "zajedničkog" rada radara u 2 radna opsega....

Ja sam čovek 20. veka i starijih radara...trudim se da "pohvatam" ove novotarije, ali nije lako i daleko od toga da mogu "prokljuviti" sve one inžinjerske "bravure" koje i Rusi i Amerikanci mogu smisliti...Ali to ne znači da ne možemo o tome pisati. Što neko reče, da nam se forum ne pretvori samo u "postavljanje slika".... Wink

Biće tu još dilema, ali dok ne izađu detaljniji podaci kako su to izveli (ako uopšte jesu), mi možemo ovako malo "razvijati" moždane vijuge.... Wink


Mislim da greška odredjivanja azimuta kod modernog osmatračkog radara ne može da se izračuna jednostavno kao širina snopa. Kako se antena rotira tako cilj obasjava povorka impulsa počevši od jedne strane pa preko centra do druge strane snopa.
Cilj na pokazivaču onda izgleda kao luk što se vidi na snimku (SAM simulator) ispod na 27:51. Već sam premotao vreme tako da će pustiti par sekundi pre toga.



Predpostavljam da si ovo video hiljadu puta u životu Smile.
Ja sam video jednom u životu prilikom posete 126 brigadi VOJIN na radaru S-600.
Ono što moćan računar može da uradi jeste da juri sredinu ovog luka analizirajući povorku impulsa koja se vratila. Na taj način dobija se mnogo precizniji podatak od onoga što se okom vidi.

Za kombinaciju X i L band radara stvarno ne znam kako bi mogla da funkcioniše jer jedan ne prima signal drugog nikako. Medjutim sinergija ta dva je ono što može dati dobre rezultate. Radar u L opsegu se može koristiti u nekom od egzotičnih režima tipa velocity search sa visokom frekvencijom ponavljanja impulsa čime bi detektovao azimut i brzinu nadolazećih ciljeva na popriličnoj daljini ali ne i daljinu.
Ova informacija bi se mogla koristiti na Irbisu npr. da zna gde da očekuje cilj.
Još perverznija mogućnost je bistatički rad izmedju dva aviona gde jedna antena L opsega emituje praktično neprekidno dok druga na drugom avionu samo sluša. Ovime bi mogli poslati impuls jako dugog trajanja ka cilju što bi povećalo efektivnu snagu radara.
Uglvnom mislim da je poenta da L band radar pronadje približnu lokaciju cilja da bi zatim radar u X opsegu mogao da ga "iščačka" i nanišani.

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2638

@.......

Ono što je interesantno da se taj N036L sa 6 ili 12 PPM prikazuje da ima neke mogućnosti koje zaista deluju neizvodljivo. Međutim, ne treba Ruse potcenjivati i meni je bio cilj da pokušamo da to nekako "raščivijamo" jer je "zadatak" tog radara u L-bandu, pored ostalih (IFF, ometanje satelitskih veza, data-linkova, elektronska i protivelektronska borba, mapiranje terena i sl), i otkrivanje letelica sa smanjenim radarskim odrazom iliti VLO.
Znači, ako je to nekako i moguće izvesti....kako?
Ranije sam ispisao da sam pronašao dokument, ali sada ga ne mogu naći (a nisam ga sačuvao) koji govori o kombinovanom frekventnom opsegu osnovnom radaru u nosu, koji inače radi u x-bandu.
Po tom nekom dokumentu, osnovni ili glavni radar bi grupisao PPM u uslovno rečeno pod-grupe, koje svojim geometrijskim podgrupama obrazuju matricu krupnijih L-band ćelija. Grupe ćelija (PPM) treba da rade na odgovarajućoj frekvenciji L ili X, ali sada je pitanje da li samo na prijemu ili i one vrše predaju.

To bi moglo da izgleda tako da se PPM osnovnog radara koji rade u X-bandu na talasnim dužinama od 3 cm i imaju međusobno rastojanje od 1,5 cm, sada geometrijski delom ili u celosti grupišu tako da PPM počnu emitovati i/ili primati u L-bandu na talasnim dužinama 24 cm sa međusobnim razmakom od 12 cm. Na taj način bi se na matricu od 1552 PPM u X-bandu, moglo "smestiti" od 150-200 PPM u L-bandu uz ostatak od oko 1350 PPM u X-bandu.

Sada se postavlja pitanje da li oni rade i na predaji i na prijemu ili samo na predaji. Moguće je da se predaja vrši sa onih 6-12 PPM sa pozicija pretkrilnih konzola koji emituju veoma širok dijagram, ali i velikog dometa. Signal se vraća i prima na tih 150-200 PPM na osnovnom radaru koje imaju mogućnost da prime signal u L-bandu i da ga malo "fokusiraju" i da se dobije malo bolji pregled stanja u VaP-u, ali opet, prikazao sam i na onom primeru da je i kod tolikog broja (primer je bio sa 150 PPM u L-bandu) PPM, verovatno otežano razdvajanje ciljeva po daljini i po azimutu. Takođe, radari L-banda u pretkrilcima ne skeniraju po visini, već samo po azimutu, ali ako se prijem vrši na L-band ćelijama osnovnog radara, moguće je manevrom lovca vršiti pretraživanje i po visini.

Dakle, ukoliko je predaja samo sa krilnih radara, a prijem i na krilnim i na osnovnom radaru, onda bi mogli imati i do 224 PPM u L-bandu, a ako se tome dodaju i eventualne L-band ćelije i u bočnim X-band radarima (358 PPM) onda bi taj broj mogao teoretski narasti do čak 300 PPM u L-bandu....Na taj način bi faktički ceo lovac mogao služiti kao L-band radar....ali opet sa nedovoljnim brojem PPM za precizno pozicioniranje....Eventualno za neko "okvirno pozicioniranje" ili "geo-pozicioniranje" kako se "stidljivo" i može pronaći u nekim izvorima, za deo radara sa X-band ćelijama da može lakše otkriti cilj....Jedino što to tako ne piše u svim tim "katalozima".
Potrebno je znati da je ovo moguće jer radar N036 Byelka je jedan jedinstveni radarski kompleks i sasvim sigurno je moguće njegov rad prilagoditi i L i X bandu u neka "2 režima rada" njihovoj međusobnoj kooperaciji u "čitanju" podataka koji se "vraćaju" u prijemnike....

Malo smo "prodrmali" moždane vijuge...ali treba imati u vidu i da je moguće da Rusi pišu nešto što će tek biti razvijeno za SU-57 ili SU-35S, jer SU-57 neće sigurno još deceniju biti ponuđen na prodaju, a i tada sam pronašao da će izvozna verzija "verovatno" biti oslabljena baš za tu komponentu AESA radara u L-bandu i uz pitanje da li će i bočni radari u X-bandu biti ugrađeni.

Nadam se da nisam mnogo "iskomplikovao", jer ništa ovo nisam izmislio. Sve ove opcije koje sam napisao postoje u ovim ili onim izvorima, ja sam samo pokušao sa svoje strane i u skladu sa svojim znanjim da to objasnim.
Takođe i te moje sumnje da se sa toliko malim brojem PPM može raditi otkrivanje VLO letelica i čak i običnih letelica na velikim dometima se bazira isključivo na dosadašnjim primerima i iskustvima AESA radara u L i X bandu i broja PPM ćelija koje su im bile potrebne za kvalitetan rad.....

offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 1416

Sve osobine poremećaja el. polja su dostupne u potpunosti samo u osicilatornom (gibajućem) smislu, korpuskularna priroda tog polja je uprošćenje bliskije ljudskim bićima, većini bar.

offline
  • Pridružio: 02 Jan 2012
  • Poruke: 264

Kubovac ::@.......

Ono što je interesantno da se taj N036L sa 6 ili 12 PPM prikazuje da ima neke mogućnosti koje zaista deluju neizvodljivo. Međutim, ne treba Ruse potcenjivati i meni je bio cilj da pokušamo da to nekako "raščivijamo" jer je "zadatak" tog radara u L-bandu, pored ostalih (IFF, ometanje satelitskih veza, data-linkova, elektronska i protivelektronska borba, mapiranje terena i sl), i otkrivanje letelica sa smanjenim radarskim odrazom iliti VLO.
Znači, ako je to nekako i moguće izvesti....kako?

To bi moglo da izgleda tako da se PPM osnovnog radara koji rade u X-bandu na talasnim dužinama od 3 cm i imaju međusobno rastojanje od 1,5 cm, sada grupišu tako da "svaki 8-mi" PPM počne emitovati i/ili primati u L-bandu na talasnim dužinama 24 cm sa međusobnim razmakom od 12 cm. Na taj način bi se na matricu od 1552 PPM u X-bandu, moglo "smestiti" od 150-200 PPM u L-bandu uz ostatak od oko 1350 PPM u X-bandu.


Kada sam rekao da su PPM za X i L opseg nekompatibilni mislio sam na dve stvari a to je deo sa formiranje odgovarajućeg dijagrama zračenja (antena uslovno rečeno) i samu elektroniku (pojačavački tranzistori na predaji i prijemni). Ovo sve se dizajnira tako da radi u odredjenom opsegu iz prostog razloga zato što daje mnogo bolje performanse.
Antena je obično uslovljena talasnom dužinom zračenja tako da za različite opsege dimenzije porastu ali i to ima svoje granice. Npr parabolični reflektor se koristi i za L i za X opseg. Medjutim antena za L opseg se obično pravi kao mreža provodnika sa "okom" dovoljno manjim od talasne dužine koja je do par desetina cm. Kroz takvu antenu santimetarski talasi prolaze kao kroz rešeto. Dakle morate da je "popunite" ako hoćete da radi i za X opseg.
Dakle X PPM bi morali da se projektuju tako da uz odredjene dodatke mogu da imaju dobre karakteristike i na primopredaji u L opsegu. Takodje njihova elektronika bi takodje morala da radi u širokom opsegu.
Po pravilu ovakvi sistemi nisu dobri ni u jednom ni u drugom opsegu jer se mora pristati na gomilu trulih kompromisa.
Dakle ne kažem da je nemoguće medjutim performanse su upitne.

Ono što se desilo sa razvojem računarske tehnike su neverovatne mogućnosti obrade signala tako da antena ne mora da bude klasična sa lepo rasporedjenim PPM modulima u rešetku nego ih je moguće i proizvoljno rasporedjivati. Članak sa APA koji sam naveo gore špekuliše sa mogućnošću postavljanja PPM elemenataa u koren vertikalaca čime bi se dobilo razdvajanje ciljeva po visini.

U telekomunikacijama postoji koncept MIMO sistema gde se dodavanjem antena postiže povećanje brzine prenosa iako se emituje u istom frekventnom opsegu. U klasičnim TK sistemima jedan signal bi pregazio drugi i ne bi dobili ništa. Medjutim, u MIMO sistemima rastojanje izmedju antena omogućava da se obradom signala ovaj problem eliminiše.
Pogledaj npr. ovu četvoroglavu aždaju Smile
https://www.tp-link.com/au/home-networking/dsl-modem-router/archer-vr300/

Navodno sličan princip se može koristiti i kod radara. Kako to radi stvarno ne znam ali ima knjiga o tome.

P.S. Pročitao sam ponovo članak sa APA koji sam gore okačio i Kop isto špekuliše sa korišćenjem egzotičnih modova rada sa visokom FPI. Medjutim, performanse su i u takvim slučajevima skromne i daju domet oko 60-75km u najboljem slučaju za cilj 0.1 m2. Dakle moguće je formirati snop i upravljati njime u pristojnom uglu ali mali broj elemenata ne omogućava neke performanse.

P.P.S. Što se broja elemenata potrebnih za formiranje kvalitetnog snopa tiče mislim da taj broj ne mora da ide u stotinama jer bi bilo nemoguće napraviti AESA radar za rakete što Japanci već imaju na AAM-4. Naravno što ih se više doda veća je snaga i površina antene što diže daljinu detekcije.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 801 korisnika na forumu :: 14 registrovanih, 0 sakrivenih i 787 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1799 - dana 19 Sep 2019 18:42

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: brundo65, cikadeda, Danijel Glavas, Davor Kondic, Deksona, FrankyRC, havoc995, krkalon, lojola, Maschinekalibar, NenadG, radionica1, slonic_tonic, Taso