offline
- Pridružio: 05 Okt 2009
- Poruke: 3125
|
Da, radio sam na projektu NA, nažalost u vezi sa kasetom ne mogu da Vam pomognem.Ja sam vodio modernizaciju aviona G-4, oznaka modernizovanog aviona je G-4M i u vezi sa tim mogu da vam dam određene informacije.
Orao i Lastu-95 vodili su neki drugi ljudi i tu ne mogu da vam pomognem.
Moze li bi mogla fabrika UTVA uz jednu ozbiljnu strategiju da proizvede avion poput NA za petnaest godina?
Teško ona sama, potrebno je više fabrika sa vrhunskim svetskim tehnologijama, opremom i ljudima.
6. Koliko je avion NA bio daleko od poletanja prototipa?
7. Postoji li ikakva sansa za projekat NA?
8. Da li bi bilo bolje pokrenuti projekat NA nego kupovati avione za RV?
9. Da li bi ovakav avion imao dovljno kupaca u inostranstvu?
10. Da li je najveci deo projektne dokumentacije napisan za avion NA?
Veoma daleko. Tada 5-6 godina, sada teško bilo kada.
7.8. Pitanje je da li nam sada ,u promenjenim okolnostima, svetskim i kod nas, potreban uopšte avion tipa NA ili možda neki drugi. Uvek je bolje proizvoditi nego kupovati, to posebno znači za nas, jer mi gotovo 100 godina projektujemo i proizvodimo borbene avione, imamo tradiciju i po tome smo bili jedinstveni u svetu, zato što smo mala zemlja.
9. Svakako, možda zajedničko projektovanje i proizvodnja sa tehnološki razvijenijom zemljom a da finansira kupac koji ima dovoljno para.
10. Ne, nije.
PITANJA
2. Koji projekat bi mogao da pokrene nasu vazduhoplovnu industriju?
Ne znam da li ste upoznati ali vase kolege iz VTI-a su izjavile na promociji ,,Vrabca" da oni mogu zavrsiti projekat NA.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
3. Koji motiv je po Vama u pitanju za ovakvu izjavu?
ODGOVORI
. Pa ja sam za oporavak tipa step by step. Da nastavimo sa Lastom, onda modernizaciju G-4, i ako se stvore pre svega materijalni uslovi, razvoj i nekog borbenog aviona koje bi zahtevalo naše ratno vazduhoplovstvo. Naravno obnova kadrova pod broj jedan.
3. Znate, ja sam izneo svoj stav kao ušesnik u ovom projektu, radio sam (vodio ekipe aerodinamičara) zajedno sa stručnjacima Marsel Dasso iz Francuske, pa ipak oprezno dajem izjave kada su ovako ozbiljne stvari u pitanju.
Ako mislite na spisak kolega, Vujić, Erić, Miloradović, Lazanski, samo je Vujić radio u sektoru Motori na Institutu (tada), nikad na konkretnim zadacima ni na jednom projektu pa Vi procenite koliko je kompetentan. Erić je iz KOV-a, Miloradović iz SDPR-a, nije vazduhoplovac, (valjda ga samo voli kao i mi), a Lazanski sa slabašnim enciklopedijskim znanjem o avionima daje izjave o ozbiljnim projektima, valjda kao neki vojni analitičar, žalosno.
O razlozima zašto daju izjave o nečemu u šta se ne razumeju, samo oni mogu da vam odgovore.
PITANJA
Postavio bih Vam jos par pitanje o projektu NA.
1. Moze li se projekat NA iskoristiti u svrhe nekog novog projekta skolskog aviona?
2. Za avion NA postoji funkcionalni model kabine. Jesu li svi uredjaji u kabini domace proizvodnje i je l neki sistem verifikovan, ako jeste moze li se iskoristiti na nekom drugom avionu?
Prototip aviona Rafal je imao veliki broj analognih pokazivaca, a u prvim prototipovima i manji procenat kompozita(ako je ovo drugo tacno).
3. Zasto mi nismo napravili prototip bez ucesca kompozita i sa analognim pokazivacima?
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Mislim da bi time skratili vreme poletanja prototipa.
Postojala je prica kako su narucena krila kod britanske firme(radili za Gipen)
4. Je l proizveden neki deo strukture aviona NA?
5. Da li bi zbog projekta NA bilo najbolje da kupimo za nase RV avion Rafal?
ODGOVORI
Sva saznanja i iskustva stečena pri projektovanju NA mogu se naravno
iskoristiti na projektovanje avona niže kategorije. Ali većina ljudi je
otišla, ili što je još gore oterana iz VTI-a, a oni su najveće bogatstvo.
5. Da postoji funcionalni model kabine, takozvana ATRAPA. To je
uobičajen postupak kod projektovanja aviona, projektovanje i izrada
atrape, ne samo kabine već i drugih sklopova, složenijih. Sve što je
rađeno u okviru ovog posla, radili su naši stručnjaci, naravno
komponente i sklopove koji se ne proizvode kod nas, kupili smo.
Mnogo toga moglo bi da se primeni na nekom novom avionu, samo ko,
pa svi su otišli iz VTI-a. Mi smo razvijali i sistem za upravlanje glasom.
U toj oblasti bili smo tada svetski vrh. Recimo pilot kaže, količina goriva
i na HDD (na funcionalnom modelu bio je to običan monitor) ima tu
informaciju. Jedan kolega, doktor nauka, obogatio se radeći u Kanadi,
u fabrici za proizvodnju igračaka, koristeći stečena znanja na projektu.
6. Ovo što ste rekli o Rafalu pije vodu, ali to se dešavalo znatno pre našeg
projekta. Za digitalno prikazivanje (HUD, HDD,.....), potrebna je i
magistrala podataka, drugačiji senzori, davači, moćan avionski računar,
itd. i velika ulaganja u pravljenje dva različita prototipa. Mi smo se
odlučili na digitalizovanu varijantu, uz to FBW itd. Otvoreno pitanje?
A što se tiče kompozita tu sam i ja bio protiv, sa 12% kompozita na NA
i poboljšanje performansi aviona za oko 5%, cena svega toga je oko
70% razvoj celog aviona, gde ju tu logika. Ipak treba imati u vidu
razne lobije kao što su proizvođači strukture, pa oni koji odlučuju, gde
su tu oni, i tako dalje. Disperzija takvih tehnologija u druge oblasti,
našta su se pozivali, ima smisla ako ste vi vlasnik te tehnologije. Ne,
krila nisu bila naručena kod britanske firme, koja je radila za SAAB.
7. Ne, nije prizveden ni jedan deo strukture NA. Moj omiljeni,
višenamenski avion je Rafal, između ostalog što bi naš NA ličio na
njega, sarađivali smo sa njihovim konstruktorima, a i odličan je avion.
Pitanje je samo da li nam treba avion nivoa Rafal. To je pitanje za one,
koji se brinu o našoj bezbednosti.
Izvinite na nepreglednosti ipak sam ovo kopirao iz vise poruka. Jos jednom puno se i od srca zahvaljujem gospodinu Milanu Milojevicu!
|
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
