S-25 Berkut / SA-1 Guild; S-50; S-100; V-400 Dalj

• 3Ovo se svidja korisnicima: sevenino, Gargantua, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Jun 2018 21:37

U jednom od prethodnih postova je oluj dao jednu natuknicu o mogućem načinu mjerenja brzine aviona.

Razmišljam o tome danas cijeli dan i čini mi se da je realna varijanta da dva susjedna puka , lijevi i desni surađuju sa onim pukom koji prima glavni udarac. Sigurno je da lijevi i desni susjedi ne kartaju već bulje u te televizore i hvataju bočne snopove po azimutu. Običnom triangulacijom dva susjedna puka mogu dati točne podatke o pravcu i brzini cilja i to u roku od 5 sekundi ako se avion kreće okozvučnom brzinom

Dopuna: 28 Jun 2018 21:59

https://www.mycity-military.com/Ostalo-3/Osvajanje-svemira_64.html

ovdje sam nešto pisao o autopilotima na raketama , veći dio toga je naslijeđe od V2 rakete , tako da mislim da ni na programu Berkut autopilot nije bio nešto napredniji.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, Gargantua, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da materijal druga pukovnika je stariji i po mnogo čemu adekvatniji za ocenu prvih verzija ali ipak sa jednom manom; u uvodnom delu je navedeno da je celokupno gađanje izvedeno radi provere najgorih slučajeva, odnosno gađanja sa najbiliže i najdalje lansirne linije (površi) sa nadaljeg i najbližeg lansirnog mesta u tačno suprotnu zonu, no ipak daje mogućnost za mnoge opšte procene.
U tim slučajevima preporučeni razmak lanisiranja je 16 (!!!) sekundi pa sve više i više demistifikujemo 20-to kanalnost.
I pored svega apsolutno se slažem sa raketašem da je za lude američke jastrebove tog doba to bilo krajnje odvraćajuće; zaista se ovde počinje sve više javljati prizrak Vaserfala, no ne poznam ga dobro za bilo kakav čvršći komentar.
Meni je mnogo veće zadovoljstvo ovde ćakulati sa vama nego raditi onaj tulipanski posao svaki dan ali zbog koga gubim veći deo dana i moram rano leć i dignut se a posao je 90 % bez veze a samo 10% ko ove rasprave ovde, iz ničega u nešto što radi... ali učestvovaću koliko god mogu do granice svog znanja.
Inače zabranili su mi početak procesa odlaska u Rusiju do septembra, što mu dođe još bar 9 sedmica i posle njega, pa se mogu družiti sa vama još neko vreme.
Ono kod Gargantue ima svašta nešto i čini se da pokazuje sve tri opcije vođenja, dakle zaista su u pitanju poslednje verzije što reče drug pukovnik.
Kubovac dobro ti ide videćemo polako te sekunde bi iz gargantuovih poznih verzija imali preciznije ali za starije verzije je sumnjivije bolje rečeno lošije komplikovano.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da pokušamo pojasniti što to sve radi autopilot i kako radi , skice i sheme nisu sa projekta Berkut ali su naslijeđe sa V2 i Waserfala.. i dugo su se vukle u sovjetskim raketama .. sve do prvog lansiranja rakete Sojuz sa poligona Vostočnij , kada je pred Putinom izveden jedan manevar valjanja raklete na startu koji pokazuje da su ruje savladali problem zaglavljivanja ramova žiroskopa.

U vrijeme kad je razvijan taj autopilot odnosno Horizont o kojem mislim sada pisati ne znam što je bilo važnije da li braniti Moskvu ili raketirati Ameriku , a budući je Berijin sin bio u ekipi Lavolčkina onda je Moskva bila važnija .. po tome ispada da su možda bili malo napredniji sa autopilotom od ovog sa Scuda , ali ja zaista ne vidim što su mogli napraviti bolje u onom trenutku i sa onim stanjem tehnologije.

Kod vertikalnog starta rakete bitno je da je osa žiroskopa poravnata sa smjerom ( azimutom ) lansiranja , za to poravnavanje služi kurbla na lanseru ( iako sam ja očekivao tu neki elektromotor ) , možemo slobodno reći da se tom kurblom nišani sa raketom u pravcu lansiranja iako raketa stoji vertikalno.

Već smo prošli temu kako balvan pada i kako se odbacuju krilca u mlazu nakon 5 sekundi od starta , u svakom slučaju nakon tih 5 sekundi "kontroliranog" padanja balvana aketa ima dovoljno veliku brzinu da aerodinamičke površine preuzmu kontrolu i dovedu raketu na potrebnu elevaciju , i dalje raketa penje po zadanoj putanji cca 16 sekundi.

Što se događa u tih 16 sekundi. Žiroskop odnosno njegova osa ne mijenja svoj nagib osa ostaje i dalje horizontalna pa raketa po tome zna koji je položaj horizont. Taj sam pravac označio zelenom linijom


Dalje sve ovisi od krivulje i elektromotora sa reduktorom koji mrda tu krivulju , a preko nje i potenciometar koji upravlja sa pneumatskim aktuatorima na krilcima.

Mogu zamisliti krivulju , dio Arhimedove spirale koja je tako izbrušena da sa za svaku sekundu leta mijenja nagib rakete za 5 stupnjeva , elektromotor koji okreće krivulju se može zaustaviti i tada raketa nastavlja pravocrtni let, penjenje sa zadanim kutom . Krače vrijeme rada motora znači da će raketa penjati sa elevacijom od recimo 70 stupnjeva , a duže vrijeme znači da se raketu može prevesti i u horizantalan let ( iako kod ovih raketa horizontalni let nije moguć jer nemaju surlu u rezervoaru.)

Da bi se raketu počelo skretati od osnovnog pravca koji je zadan zelenom linijom treba se sačekati neko vrijeme da se ramovi žiroskopa malo razmaknu , ali i tada postoji problem da se skretanje po azimutu superponira kao promjena kuta elevacije , stoga vidimo da su ruje izbjegavali bilo kakve komande po azimutu sve dok raketa ne dođe do zadane elevacije , idealno bi bilo da se raketu dovede u horizontalni let i da autopilot preko horizonta to održava , ada onda dođe do korekcije putanje po azimutu.

Na nekoliko mjesta se u izvještajima sa ispitivanja ponavlja ta priča nestabilnost rakete , odnosno oscilacije gore dolje od zadane direktrise , a tu nestabilnost izazivaju komande azimuta.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, Gargantua, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iz ovih primjera testiranja sistema najinteresantnije je testiranje ova varijanta peto-kanalnog gađanja jedne grupe po 5 zasebnih ciljeva u automatskom modu navođenja. Znači jedna četvrtina maksimuma kada bi se sve 4 grupe priključile. Ovih 16 sekundi koje je Oluj spomenuo, a dosta se može pročitati o samom sistemu rada i meni je sad već malo bistrije.

Znači gađano je 5 ciljeva, a cilj je bio provjeriti da li je moguće gađanje sa kratkim intervalom lansiranja (2-3 sekunde) tako što bi se prvo lansirala raketa sa bližeg stola, a potom raketa sa daljeg stola (283-284 i 286-287). Također mogućnost lansiranja sa proizvoljnih stolova sa intervalom 10 sekundi (283-285) i gađanje sa daljih stolova nakon lansiranja rakete sa bližeg stola sa minimalnim dopuštenim intervalom (285-286).
Pusk 283 (0 sek), pusk 284 (3 sek), pusk 285 (12,1 sek), pusk 286 (13,3 sek), pusk 287 (16,8 sek)

Raketa 283 je lansirana i u petoj sekundi je krenulo uvođenje na trajektoriju po elevaciji, a u 14. sekundi po kursu, a 3 sekunde nakon prvog lansiranja i raketa 284 je lansirana. U trenutku kada se raketa 283 našla iznad prednjih stolova i stola rakete 284 (14-16 sek) u istom pojasu stroba su se našle dvije rakete i signal se pogubio, odnosno istu muziku su dobile obje rakete. Raketa 284 umjesto da dobije informacije svog stroba prihvatila je strob rakete 283. Pojednostavljeno rečeno.

Znači taj strob kako ja sad vidim je jedan pojas signala koji ima svoju širinu (u ovom slučaju +/-200 m pređenog puta rakete po apscisi) i raketa se u tom ''tunelu'' mora ugurati i držati neke zadane sredine. Ako ode negdje u stranu (signal kaže 75 metara si lijevo, vraćaj se nazad), a s obzirom da metar ništa ne znači vjerovatno je vrijeme i napon to koje daje komandu upravljačkim površinama.

E sad dolazimo do onog što je Kubovac načeo, sekvence ili zadrške prilikom lansiranja. Još tamo na početku sam dao jedan dijagram (kasnija modifikacija rakete, nebitno) i sad mi je jasniji. Tamo su testirali za koliko se mora korigirati računski dobivena vrijednost trenutka starta radio-komandnog navođenja, a to je trenutak kada raketa presječe pravac donje zone obzora radara (ovdje je to 5 stupnjeva).
Tada se u toj točki mora naći raketa i centar stroba. Onda sam čitao da je to odstupanje u stvari ševerujući let rakete što bi po metrima značilo da je ona totalni pijanac, a nije baš tako.
U tom primjeru su recimo imali vrijeme starta računski dobiveno 3 sekunde (brže su rakete kasnijih modifikacija), ali iz testa preporuku 2,95 sekundi za zahvat u početak vođenja.

Onaj moj mozgoproblem i dalje stoji, krivulja metode. Ranije je spominjan kulman i ja zaista vjerujem da ga je bilo, vidjeli su cilj, znaju kuda leti, odredili su nekako brzinu, odredili pravac ili krivulju kuda će avion proći. Onda se lupila jedna točka na taj pravac ili krivulju iz koje se po dijagramu očita koliko je to vrijeme leta rakete do te točke, a iz toga u kojoj sekundi se treba odraditi zahvat cilja da cilj i raketa dođu u isto vrijeme u istu točku. Ovo sad je neka tehnologija 19. stoljeća sa puno brzih matematičara, ali nema PC-a

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kraj je meseca, plus kraje polovine godine i rade se bilansi i čuda i ne postižem do uveče ništa detaljnije...
Sinoć sam do pola 2 ujutru buljio u one ruske tekstove (pomisliće cura šta to radim na netu u te sitne sate ) i prevodio ih koliko sam mogao i čitao retroaktivno Raketaševe i Pukovnikove ranije pisanije o raketi i njenom poletanju, prožete ponekom Olujevom mudrolijom i stvaram sliku, ali naprosto moram još malo to prostudirati da ipak ovde ne odem u potpuno pogrešnom pravcu (ni to nije strašno, jelte, ali ipak... ).

Analizirao sam "pusk 282"....lansiranje proteklo po planu, balvan leteo u vis 1,5 sekundu, krilca otpala kako treba i to po ostalim raketnim postoljima (tako izgleda mora?), autonomni režim rada raketa radio do 5. sekunde i raketa se naginjala kako treba 5 stepeni po sekundi leta i odmakla se 23 metra po daljini od raketnog postolja sa koga je lansirana i u 6. sekundi ušla u ispravljanje po nagibu, tj. elevaciji, a u 14. sekundi po kursu, pravcu....Po onom što prevodim, raketa je ušla u trajektoriju metoda po pravcu u 21. sekundi a po elevaciji u 14. sekundi....
Susret rakete sa ciljem nakon 41,89 sekundi leta rakete, na udaljenosti od oko 66 metara od cilja, na kosoj daljini od 18,65 km i visini od 5,8 km, ali upaljač nije odradio, raketa se nije aktivirala, kao ni samolikvidacija i raketa je pala na zemlju. Problem je u kosoj daljini, objašnjenje sledi....
Ovde ima stvari koje se mogu detaljnije pojasniti, jer je ovo bilo gađanje u ručnom modu u sklopu gađanja jednog cilja ("grupni cilj") sa 3 rakete (pusk 280, 281 i 282) na padobransku metu sa intervalima lansiranja od 1 sekunde među raketama. Operatori ručnog praćenja su imali problem nakon aktiviranja prve rakete (pusk 280) da razdvoje tj. uoče pačku padobranske mete od fona oblaka i odraza eksplodirane prve rakete, tako da su preostale dve rakete, pusk 281 i 282 su išle isto na tu pačku, a ne na njen sada korigovani položaj u prostoru i stigle do 54 (pusk 281) odnosno 66 metara od cilja (pusk 282), za razliku od puska 280 koji se aktivirao 32 metra od cilja.....
Dakle, kratak interval lansiranja kod ručnog praćenja, prilikom gađanja jednog cilja sa više raketa ne ide, odnosno bar ne ovako kratak, od 1 sekunde...ne znam kako su očekivali da će uspeti, ali ok vredi probati sve opcije kad imaš kad, s čim i gde! ...
Treba ovo još detaljnije, ovo samo kratko da vidite kako sam ipak bio "vredan" iako nisam imao dovoljno vremena, ali ide vikend!

Elem....što se tiče izračunavanja tačke streči, setio sam se dokumentarca o "ljudskim kalkulatorima" koji su od početka 50-tih pa čak do početka 70-tih godina u NASI vršili ručne kalkulacije koristeći bukvalno papir i olovku i jednostavne kalkulatore i računske spravice i tako uspevali da izračunaju putanju leta kapsule astronauta Alana Šeparda, gde će se nalaziti u kom trenutku, gde će sa kapsulom ponovo ući u povratku u zemljinu orbitu i gde će na kraju spustiti! Tu se istakla Ketrin Johnson, koja je metodom "unazad" izračunala tačku spuštanja sa prihvatljivo malim odstupanjima, tako što je pitala NASU gde žele da se kapsula spusti i na osnovu toga računala kada treba da poleti!

Elem...ovo govorim jer ne sumnjam u mogućnost da su Ruje makar i putem "ljudskih kalkulatora" dakle dvojice Serjoža koji su tu uz svaku grupu Operatora i koji računaju tačku susreta. Tu bi trebalo videti i ulogu radara ranog upozoravanja (A-100) koji daju podatke o sve 3 koordinate i slika prikaza se vidi na izvdojenom pokazivaču u Stanici! Moram to malo proučiti....jer...mnogo toga je na Operatorima navođenja...ima li tu neki komandant puka? Pa neki komandant raketnog diviziona? Ne vidim rad sistema gde Operatori "sami i na svoju" ruku rade....Neko mora da prati stanje u Vap-u, da ustanovi ulazak ciljeva u zonu puka, a to može samo ako se izračuna (ili to automatika radi) paralax OR-a i Stanice, neko mora da naredi režim rada: automatski ili ručno, utrošak raketa po cilju...Dakle niz podataka......

Ono što mene "sekira", jeste da li Predajnik upravljačkih komandi može poslati takav podatak ka raketi? Kako se taj podatak izračunat ručno ili pomoću neke tablice kako reče pukovnik ili triangulacijom sa susednim pukovima kako reče raketaš ili kako već, šalje ka Predajniku i na koji način da to raketa "prepozna" i počne se usmeravati ka tački vstreči? Ako Predajnik ima predviđeno to kao "zadatak", onda smo na pravom putu.... Sad ovo povlači neku shemu Predajnika komandi upravljanja....jedno pitanje otvara drugo...ali ovo je tako složen sistem da nema očigledno nema preskakanja...mora redom....pa idemo onda redom!

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo da korigiram tekst...raketa 282 je lansirana sa svog stola broj 15. Start, let u autonomnoj fazi i odbacivanje rula je prošlo uredno. Autonomni otklon rakete rulima u mlazu je trajao od sekunde 1,5 do sekunde 5 sa sekvencom otklona 5deg/s.
Sklop rula (raketa 205 je imala taj sklop, gdje je bilo 4 rula, kasnije modifikacije su pojednostavljene i samo ruli su bili ti koji su odpadali) se odvaja u petoj sekundi i pada 23 metra od lansirnog stola-to je sasvim OK i daleko od drugih stolova i raketa na njima.
Od 6. sekunde kreće upravljanje po elevaciji, od 14. sekunde po kursu, azimutu. Uvođenje rakete u liniju metode po trajektoriji i po azimutu je bilo “glatko” i završava u 14. odnosno 21. sekundi leta.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::Malo da korigiram tekst...raketa 282 je lansirana sa svog stola broj 15. Start, let u autonomnoj fazi i odbacivanje rula je prošlo uredno. Autonomni otklon rakete rulima u mlazu je trajao od sekunde 1,5 do sekunde 5 sa sekvencom otklona 5deg/s.
Sklop rula (raketa 205 je imala taj sklop, gdje je bilo 4 rula, kasnije modifikacije su pojednostavljene i samo ruli su bili ti koji su odpadali) se odvaja u petoj sekundi i pada 23 metra od lansirnog stola-to je sasvim OK i daleko od drugih stolova i raketa na njima.
Od 6. sekunde kreće upravljanje po elevaciji, od 14. sekunde po kursu, azimutu. Uvođenje rakete u liniju metode po trajektoriji i po azimutu je bilo “glatko” i završava u 14. odnosno 21. sekundi leta.

Aha...sklop rula se odvaja u 5. sekundi i pada 23 metra od lansirnog stola....pogrešno sam protumačio, mislio sam da pišu koliko se raketa pomerila po daljini (i delovalo mi premalo...)....ok, ali napredujem u "učenju" ruskog..

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upaljač se nije aktivirao kao ni samolikvidacija nego se b/g aktivirala prilikom udara u zemlju.
Test zadovoljio, sve tri rakete su bile u zoni da se cilj uništi, ali ovdje je riječ o padobranskoj meti, a stvarne mogućnosti metode će biti provjerene na brzopokretnoj meti kada se stvar komplicira. Slobodni prevod a vezano uz tu činjenicu da operateri nisu vidjeli cilj od eksplozije prve rakete, ali kako je meta spori padobran dobro je prošlo.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Kubovac, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma samo polako Kubovac, ima nakraju i da pjevaš Kaljinku.
A nije ti daleko ni to da je raketa isto tu na nekih 25 metara po apscisi u petoj sekundi.

Dijagram od 207A

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Kubovac, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac na dobrom si putu , vezano za učenje ruskog , možda bi ti Tatjanina mama mogla pomoći i još ponešto naučiti.

U toj ruskoj školi analognih računala ja sam vidio svašta u literaturi , a i uživo .. vidio sam šiber ( logaritamsko računalo ) dužine preko dva metra sa optičkom glavom za čitanje rezultata proračuna . Viđao sam analogna računala sa zupčanicima i diferencijalima i tarnim ( varjabilnim ) pogonima koji su služili za proračun točke preticanja kod zenitnog topa 90 mm koji je onda preko hidromotora dobijao elevaciju i azimut , sve je to dakle postojalo 1945 godine , a ruje se do 1955 godine nisu puno makli od svojih švaba .

U prvim varijantama raketa je bila tipično Waserfalska , 4 kormila u mlazu , odbacivanje čitavog sklopa buđa teža od 50 kilograma sa hidroventilima i cilindrima , tako da su ruje u prvim varijantama najvjerojatnije koristili autopilot sa Waserfala , a u biti je to onda ona shema Horizonta sa Scuda .

Kod raketa koje odmah od starta počinju naginjati ne treba krivulja ni čelićna traka dovoljno je da motorić svake sekunde zakrene kućište potenciometra za 5 stupnjeva i da se na klizaču potenciometra pojavi neka promjena napona.