F-35 Joint Strike Fighter

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

F-35 helmet will give pilot tactical information faster

Citat:The helmets pilots wear include an advanced heads-up-display and the ability to see “through” the floor of the fighter. The helmet, built by Rockwell Collins, costs about $400,000, and every F-35 pilot gets his own personalized model.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

djox ::F-35 helmet will give pilot tactical information faster

Citat:The helmets pilots wear include an advanced heads-up-display and the ability to see “through” the floor of the fighter. The helmet, built by Rockwell Collins, costs about $400,000, and every F-35 pilot gets his own personalized model.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ha ha kako ih deru pa to je strasno. Pre par godina su kukali da je kaciga preskupa a kostala je oko 100.000dolara. Bas me zanima sta je u istoj da kosta 400.000dolara.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kaplar, amir3045
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Osmatrački AESA brodski radar APAR kojima su opremljeni Evropski brodovi naoružani sistemom RIM-162 ESSM je neuporedivo jači od bilo kog AESA radara na bilo kom avionu. Radar radi u X opsegu ali nije predviđen za otkrivanje STELT ruskih protivbrodskih raketa. Za to je predviđen radar SMART-L koji radi u sprezi sa njim i koji naravno radi u L opsegu.
Dalje kako je moguće da toliko jači APAR radar ima efikasni domet od 150 km a neuporedivo slabiji avionski radari (naravno američki) imaju dva pa i tri puta veći domet. Ja koliko se razumem u veronauku tu nešto nije u redu. Da li to znači da za SAD i EU ne važe isti zakoni fizike.
Nemam drugo objašnjenje.
Naravno ako se neko ne hvališe i laže.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Osmatrački AESA brodski radar APAR kojima su opremljeni Evropski brodovi naoružani sistemom RIM-162 ESSM je neuporedivo jači od bilo kog AESA radara na bilo kom avionu. Radar radi u X opsegu ali nije predviđen za otkrivanje STELT ruskih protivbrodskih raketa. Za to je predviđen radar SMART-L koji radi u sprezi sa njim i koji naravno radi u L opsegu.
Dalje kako je moguće da toliko jači APAR radar ima efikasni domet od 150 km a neuporedivo slabiji avionski radari (naravno američki) imaju dva pa i tri puta veći domet. Ja koliko se razumem u veronauku tu nešto nije u redu. Da li to znači da za SAD i EU ne važe isti zakoni fizike.
Nemam drugo objašnjenje.
Naravno ako se neko ne hvališe i laže.

150km efikasni domet? Protiv cega konkretno? Protiv vecih aviona SMART-L ima domet od preko 400km. Sto odgovara najboljim lovackim radarima. Inace SMART-L je duplo snazniji od lovackih radara (50kW maximum). Dok na primer AN/SPY-1 ima 4000kW.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 03 Avg 2015 7:53

mean_machine ::Kaplar ::mean_machine ::@Kaplar

L-opsegna krilna antena je namenjena identifikaciji nesto slicno L-opseznom transpoderu kod BARS radara (i Zaslon) samo znatno bolje. Pored indentifikacije moguce da ce sluziti i kao visoko propusni datalink. Kao radar krilna antena je daleko manja od antene Gamma-DE radara (znatno manje modula a samim tim i znatno manja snaga) tako da je njena upotreba kao L-opseznog radara vrlo diskutabilna ako gledamo zakone fizike.
Kanda cu morati da prevodim pisanija od rusa O L-bandu i radarima i "IFF" sam upravo od njih ucio, a ticalo se upravo aesa i pesa.

Mali L-opsezni emiter ne moze da zameni klasican L-opsezni radar, dakle on moze da se koristi kao radar ali zasto bi iko to radio kad vec ima znatno bolji X-opsezni radar? Samo zato sto je stelt osetljiviji u L-opsegu ne znaci da je dovoljno da napravis antenu koji ima pet L-opseznih modula i otkrices stelt pre nego sto to ucini radar koji imaju 1500 X-opsezni modula. Da nije tako sto bi se uopste pravili veliki L-opsezni radari kao Gamma-DE (koji ima stotine L-opsezni modula) zasto ne koristiti ovakvu malecnu antenu ako ona radi protiv stelta posao:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Po meni ta antena je vrlo bitna ali nije ubica stelta vec sluzi za potpuno druge stvari.

Fazna razdeljenost i superponiranje emitovanih talasa, kao i pravilna hijerarhija upotrebe emitera su samo neki od detalja koji dovode do toga da L-band služi svrsi kao radar u današnje poznatim AESA/PESA radarima.

Uostalom, već sam više puta napisao, pa neka ne bude da sam dosadan: kakav je to IFF, usmeren samo ka napred? Šta ćemo sa zadnjom polusferom, ako je IFF samo unutar PESA radarske rešetke ili na pretkrilcima isto tako usmeren samo ka napred?

Dopuna: 03 Avg 2015 10:16

ltcolonel ::Osmatrački AESA brodski radar APAR kojima su opremljeni Evropski brodovi naoružani sistemom RIM-162 ESSM je neuporedivo jači od bilo kog AESA radara na bilo kom avionu. Radar radi u X opsegu ali nije predviđen za otkrivanje STELT ruskih protivbrodskih raketa. Za to je predviđen radar SMART-L koji radi u sprezi sa njim i koji naravno radi u L opsegu.
Dalje kako je moguće da toliko jači APAR radar ima efikasni domet od 150 km a neuporedivo slabiji avionski radari (naravno američki) imaju dva pa i tri puta veći domet. Ja koliko se razumem u veronauku tu nešto nije u redu. Da li to znači da za SAD i EU ne važe isti zakoni fizike.
Nemam drugo objašnjenje.
Naravno ako se neko ne hvališe i laže.

Koliko ja znam nepomičnost AESA rešetke, kao i njena nepouzdanost, čak i pored nepomične rešetke (pomičnost - kvarljivost, uvek bilo i biće ) leži u njenoj termičkoj preopteretivosti, jer sada nemaš jedan ili dva emitera (kod IRBIS-a imamo dva po 10kW vršne vrednosti, koji predstavlja najsavremeniji na svetu avionski PESA) fazni pomerač i pojačavačku i filtersku elektroniku na prijemu, nego onoliko svih tih elemenata, koliko i predajno-prijemnih ćelija.

Ključ je u efikasnosti rashladnog sistema. Naime, kada se pojavio prvi Fazotronov AESA radar, rusi su govorili da su rešili problem pouzdanosti rada, gašenjem pregrejanih ćelija i radom radara na onoliko ćelija koliko je preostalo, dok se za to vreme pregrejana ćelija ne vrati svoju radnu temperaturu. Šta to u principu znači? Znači da treba napraviti kapilarni fluidni rashladni sistem, koji bukvalno mora da bude malo savršenstvo i da obezbeđuje pouzdan rad elektronike na najvišim brzinama leta aviona, kada je nos aviona na oko 120stepeni celzijusa (brzina preko 2mah, redak slučaj, ali se naspram njega treba dimenzionisati rashladni sistem - osim ako se ovde dozvoljava neka netipična računica, statistička odnosno, usrednjena). Osim toga, razvili su i sistem praćenja temperature svake od ćelija (to je sistem, bez termosenzora - prema mojoj pretpostavci - koji prati promenu fizičkih karakteristika ugrožene ćelije) kako bi na takav način sačuvali svaku od ćelija radara.

Tada je mene jako zanimalo šta to znači, ali sada mi je sve dosta jasnije. Svako pregrevanje sistema izolacije u iznosu od 5 do 8 stepeni (Celzijusa ili Kelvina, svakako je nevažno) skraćuje životni vek sistema za 50% i to je nešto što sam prvo naučio o električnim sistemima. Prvo propada izolacija. Elektronski sistemi mi nisu toliko u praksi, koliko u teoriji, jer sam praksom otišao u nešto drugo, ali koliko znam i tamo pregrevanje dovodi do gubitaka kvaliteta odnosno parametara komponente.

Dakle pregrevanje sistema je osnovni problem i to ne zbog toga što je svaka komponenta reda 20-30W toplotnog zračenja, nego što su one gusto razmeštene i predstavljaju pre jednu termo peć sa svojstvom akumulacije toplote, nego radarski sistem sa vazdušnim izmenjivačem ili vodeno-vazdušnim izmenjivačem. Što ja kažem kod mene u firmi kada računam toplinske gubitke - treba to i odvesti... Tu je jedna od nevolja vezanih za pouzdanost...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Kaplar ::

Fazna razdeljenost i superponiranje emitovanih talasa, kao i pravilna hijerarhija upotrebe emitera su samo neki od detalja koji dovode do toga da L-band služi svrsi kao radar u današnje poznatim AESA/PESA radarima.

Valjda se slazemo da radar mora da ima odredjenu snagu? Koliko imas modula u krilnoj anteni? Vrlo malo. Evo koliko modula imas u Gamma-DE radaru:



Ili L-opsezni aesa radar koji se koristi za B-737 AEW:


Daleko vise modula.

Mozda u buducnosti sa nekim novim modulima krilna antena se bude mogla koristiti efikasno kao radar, ali za sad tesko. Inace ako pogledas slike iste nigde se ne vide instalacija za vodeno hladjenje sto ce biti imperativ ako se ide na izuzetno jake module.

Kaplar ::
Uostalom, već sam više puta napisao, pa neka ne bude da sam dosadan: kakav je to IFF, usmeren samo ka napred? Šta ćemo sa zadnjom polusferom, ako je IFF samo unutar PESA radarske rešetke ili na pretkrilcima isto tako usmeren samo ka napred?


Ne znam sta je tu cudno, evo kako je to radjeno u proslosti:
Citat:The “traditional” approach to IFF/SSR integration in both US and Russian planar array MSAs has been to fit one or two rows of L-band dipoles on the face of the antenna. Power aperture performance or angular accuracy has tended not to be a high design priority in IFF/SSR applications, as the targets are cooperative, and use active transponder beacons. Skin return is not a consideration in IFF/SSR application performance.

I nije samo namena da bude IFF, cesto se pominje da ce moci da se koristi i kao odlican ometac i pasivni radar posto mnogi sistemi koje Ameri&NATO koriste rade bas u L-opsezu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mean_machine

Izvini što nemam vremena da prevedem sve relevantno iz prepiske (malo me i mrzi, a i vremena nemam mnogo), ali upravo ćelije iz L-opsega AESA radara će biti sa pojedinačno većom snagom izračivanja, rezultujući ukupno istom snagom kao i mnogo veći broj ćelija manje snage iz X-opsega. One se međusobno konstrukcijski razlikuju i upravo i u toj razlici leži veći potencijal za efikasnu primenu rashladnog fluida o čemu možemo svakako negde druge diskutovati.

Izvinjavam se što ne mogu da učitam video, ali ako je vezan za tvoj tekst gore, onda mi najverovatnije govorimo o dve veoma slične stvari, ali ne u celosti i u tim razlikama u detaljima se i razlikuje moja tvrdnja od tvoje, a koja se svakako, na žalost ne odnosi na ovu temu i na konkretan radar, koji pripada JSF avionu. Tako da ujedno i moje izvinjenje za skretanje sa teme.

Ukratko, AESA radar L-opsega na lovačkim avionima postoji (tačnije postojaće, jer je u opitnoj fazi), ali se izvinjavam što o tome ne pišem u temi o konkretnoj letilici, koja će to imati u sastavu svog napadačko-navigacijskog sistema.

Na PESA radarima (Zaslo, Bars, Irbis, Žuk sa PESA varijantom za nadogradnju Su-27 u varijantu SM i za Su-37)) iz Rusije imamo matrični raspored emitera L-opsega, koji nije dvoredi, nego ima više redova. U radarima sa prečnikom 1100mm i više kod rusa, svugde sam prebrojao 64 elementa u matričnom rasporedu sa više od dva reda.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Kaplar

Moduli vece snage koriste istu tehnologiju i za L-opseznih modula i X-opseznih modula pa ne vidim da ce nesto bitno da se promeni posto X-opseznih imas znatno vise.

Jaki Lopsezni moduli su zanimljivi pre svega kod velikih radarskih sistema jer tu nije problem prostor za razliku od skucenog prostora zmaja aviona, pa ih mozes smestiti daleko vise.

Inace kod Amera najbolji AESA radar koji imaju i koji stelt letelice otkriva na vecoj daljini od 150km radi u X-opsegu. To je radar sistema THAAD. Ima vecu daljinu otkrivanja cak i od njihovih najboljih L-opseznih radara:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mean_machine ::@Kaplar

Moduli vece snage koriste istu tehnologiju i za L-opseznih modula i X-opseznih modula pa ne vidim da ce nesto bitno da se promeni posto X-opseznih imas znatno vise.

Jesi li siguran?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

miodrag2 ::mean_machine ::@Kaplar

Moduli vece snage koriste istu tehnologiju i za L-opseznih modula i X-opseznih modula pa ne vidim da ce nesto bitno da se promeni posto X-opseznih imas znatno vise.

Jesi li siguran?

Da. Konkretno galijum nitrid.