offline
- miodrag2
- Počasni građanin
- Pridružio: 23 Sep 2009
- Poruke: 889
|
Futurama ::miodrag2 ::
Svaki, ali svaki radar sa antenskom resetkom je radar sa elektronskim skaniranjem.
Pa nije baš...
Pojam antenske rešetke se može odnositi i na potpuno pasivnu strukturu tipa slotted planar array što su zapravo antene sa zračećim prorezima kakve imaju AN/AGP-65/63/68 ili Žuk za Mig-29M itd.
Evo jedan rad koji daje primer dizajna upravo takve antene.
http://ma.kaist.ac.kr/papers/118.pdf
miodrag2 ::
Ali, oni su, hteli mi to da priznamo, i svidjalo se to nama ili ne, buducnost. I kako tehnologija bude sazrevala, PESA radari ce lagano odlaziti u proslost. Ukoliko Rusi stvarno ozbiljno udju u razvoj ROFAR radara, to ce biti zadnji trzaj PESA tehnologije, jer ce u pocetku neke stvari biti lakse ostvariti na taj nacin. Ali, posle toga ce otici lagano u istoriju.
ROFAR po svemu što sam našao traži frekvencije oko 100GHz dok TWT pojačavači ne funkcionišu preko 50-60GHz (60 GHz je jedan od opsega izuzetne apsorpcije atmosfere).
Dakle ROFAR i PESA ne treba da se nadju u istoj rečenici.
Evo piše ovde u uvodnom delu
https://en.wikipedia.org/wiki/Traveling-wave_tube
E sad kako neko planira da prodje kroz oblake sa talasnom dužinom od 3mm koja će da se odbija od kapljica kiše grada i svega ostalog stvarno ne znam
Slazem se u potpunosti sa tim sto si napisao.
Ali smo pricali o PESA i AESA radarima. A ne o radarima sa pasivnom strukturom. To je sto se tice citiranog bolodovanog dela.
Ako odes na temu o Su-57, videces raspravu o ROFAR radarima. Videces tamo i kako je neko mene ubedjivao da ROFAR radar samo sto nije izbacen i uveden u operativnu upotrebu. Videces i da sam ja spominjao milimetarske radare, frekvencije od 18GHZ, kao trenutnu granicu, kao i njihove slabosti. Da su kao takvi upotrebljeni samo na aerodromima za pracenje kretanja aviona, ali da pate od slabosti od kojih pate, pa se ne mogu primenjivati u svim uslovima. A posto je gospodin ReyBan strucan, a ja budala, prepustio sam njemu da istrazi o cemu pisem, A posto sebe predstavlja kao coveka struke i nauke, ja sam mislio da ce shvatiti o cemu pricam.
Tamo mozes videti i projekciju kada bi pojedini radari u kojim tehnologijama bili realni za Ruse. A mozes videti i projekciju sta mislim i za amerikance. I koje frekvencije smatram realnim za jedne i druge danas, i kada bi mogle da budu realne. I kome ce noge ozebsti zbog cega.
E sada, ako je granice trenutno za TWT 50-60GHZ, kolika je granica trenutno za tranzistore? Znas, ne pricamo mi ovde o nekoj imaginarnoj tehnologiji, ona ima svoja fizicka ogranicenja. Hoces vecu frekvenciju, treba ti uzi PN spoj, ako je PN spoj uzi, onda to povlaci nesto drugo. Struja drifta moze biti zanimljiva, ali je opet ogranicenje PN spoj. Pa je ogranicenje i struktura kristala, jebi ga, postoji fizicka granica ispod koje ne mozes da ides sve i da hoces, dolazis na nivo strukture atoma. Kako ces se onda probiti do 100GHz?
Ali, realnije je da ces pre postici cilj sa TWT nego sa tranzistorom. Pogotovu ako se poigras sa mesacima, mogao bi mozda da dignes tih 60GHz na 90-100Ghz. A ako postignes cilj sa TWT, onda
bi mogao da iskoristis to sto si tata u primenjenoj matematici, pa da konstruises samu resetku da uvede pomeraj za svaki element bez pomeraca faze.Talasna duzina je dovoljno mala. I onda dobijes PESA ROFAR, i napunis gace od srece.
Sve i da se probijes, ostaje problem apsorpcije. E, onda se spominju frekvencije od 100-160GHz. Pa tu mozes teoretski da kazes sa talasnom duzinom ispod milimetra mozda apsorpcija i ne bi bila problem, deo snage bi bio apsorbovan, ali bi se deo signala nekako i probio. Pa manje antene, a vece snage, pa ovo ili ono. A onda se vratimo na problem antene predajnika i prijemnika, koji kaze da je optimalna velicina za iskoriscenje pune snage signala reda velicine talasne duzine ili do deset puta manja. Au, majku mu, i sa tim frekvencijama apsorpcija ce biti problem.
Ali, dobro, rusi su genijalci, za njih ne vaze zakoni fizike, oni ce resiti sve.
Sada, o detektovanju signala u prisustvu klatera ne vredi da pricamo, o frekvencijama ponavljanja impulsa, o frekvencijama ponavljanja povorke impulsa, o tome sta predajes, sta primas, koliko tome sto predajes na odredjenom dometu treba vremena da se vrati, kako da napravis pricu da ne dodje do interferencije jednog impulsa sa drugim, kako da konfigurises filtere da prepoznaju ovo ili ono u slucaju ovog ili onog. Kako objasniti nekom da su sve brzine u prirodi konacne, i da za sve sto se desava treba vremena, a da neko treba sve to da sinhronizuje da dobije neku povratnu informaciju nazad, i da sve to jos sljaka u svim vremenskim uslovima i u sredini u kojoj je primenjen PED. Pa bi ReyBan i da diskutuje sa Karlom Kopom o tome da li je Look down shot down zaseban mod radara, ili ne? A i sa mnom je hteo da raspravlja na takav nacin. Kada ne zna nista o gore spomenutom, kako da mu objasnim da je to ipak poseban mod, jer zahteva drugaciji rezim rada u odnosu na rezim rada pri osmatranju u gornjoj polusferi bez prisustva klatera? Valjda je zato i domet kod vecine radara pri osmatranju donje plusfere za 50-70% manji, zavisno od generacije radara i zeljene rezolucije cilja?
Mislim da sada razumes u cemu je problem?
Pri tome, ako je neko branio ruse i njihovu elektroniku ovde, onda si to ti. Ali, nije ti vrana popila mozak, ponesto izgleda znas, a izgleda da umes i da razmisljas svojom glavom, pa nisi ni lud ni blesav da branis neodbranjivo. 
Sto se tice vodjenja raketa, za PARS trebas da zracis konstantno u odredjenom sektoru i da raketa prima konstantni odraz od cilja. Recimo da deo puta ide i radio korekcijom sa samog radara, u zavrsnoj fazi ozracivanje mora biti kontinualno. Sa AESA ces opredeliti odredjeni deo antenske resetke da pokriva odredjeni prostor, sa PESA ce to biti malo teze, pogotovu u modu track while scan. A i ako tako uradis sa AESA, problem je koju ces snagu za to moci da opredelis, sto ce opet opredeliti mogucu daljinu dejstva bez obzira na kinematicke karakteristike rakete. Pa sada bi moglo ovo, pa bi moglo ono, ali sve sto donese ovo zajebace ono, i tako u krug. Raketu sa aktivnim samonavodjenjem u zavrsnoj fazi ces dovesti u zonu, pa ces navodjenje prepustiti njenom radaru, sta ces sa raketom sa PARS? i odjednom od 8 raketa sa ARS dodjemo na dve rakete sa PARS. Sa AESA radarom mozda i vise, ali na kud i kamo manjem dometu ako vodis vise raketa.
I svega ovoga ne bi bilo da je Pera na vreme otisao u policiju. Ili neku drugu instituciju, mozda bi tamo bilo bolje.
A sad stvarno ajd u zdravlje, dosta je bilo kume, idem ja kuci. Idem kuci kume...
|
