Prilozi za biografiju JBT

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ideja je bila etnicko mesanje, sto bi u buducnosti dovelo do stvaranja zajednicke nacionalne svesti. Nesto kao SAD 18/19 veka. Naivno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::"samosvesna samoupravljacka radnicka klasa" - u jednom preduzeću, javnim glasanjem, radnički savet u 14:00 dao je punu podršku Mirku Čanadanoviću. U 16:00 promptno su pozvani u menzu gdje su na ponovljenom javnom glasanju "skinuli" Čanadanovića. Ko kad pljesneš rukama.
Brozova Jugoslavija bila je veoma slična DDR. Ne vidim zašto se potencira i jedan vid bilo kakvih sloboda. Hijerarhija je bila izrazito izražena. Na kraju krajeva SFRJ nisu ni uništili, prvo ekonomski, a zatim i politički polupismeni seljaci, već upravo vladajuća kasta naviknuta na prizemne partijske borbe, sječe glava, potkazivanja i slično u zamjenu za privilegije. Smrću Broza i povlačenjem SSSR dobili su priliku da sve ono što su radili u Partiji iznesu na kompletan teren, to jest SFRJ. Rat devedesetih je zbog toga i bio posebno prljav i trajan.
A sama SFRJ držala se o tim polupismenim seljacima i to na jedan bijedan način.
Ovdje se mnogo drobi o ustavu, a valjda je sam Broz rekao da se ne treba držati zakona. I to je baš lijepo eskaliralo.
Izjednaciti Jugoslaviju sa Nemackom DR, isto je kao izjednaciti Hajduk-Veljka sa Antom Pavelicem! I jedan i drugi su bili nacionalisti kao sto su i Jugoslavijom i Nemackom DR vladali komunisti.
Ali, ti si, @Kljift poznat meni po jednom drugom "biseru", a to je da je za tebe Kraljevina Jugoslavija bila napredna drzava. Ti si jedini covek koji to rekao, a da ja znam! Obicno oni koji brane Kraljevinu Jugoslaviju ili hvale sam koncept kralja Aleksandra I (kao @Jovan Nenad), ili se pravdaju da nije imala dovoljno vremena za svoj nesmetani razvoj (tek dve i po decenije), ili su svesni da nemaju sta lepo da kazu za pozne Karadjordjevice, pa pljuju po Titu kao njihovom istorijskom oponentu i alternativi (@Sajkaca).
Elem, demokratije u Titovoj Jugoslaviji nije bilo, to se valjda svi slazemo. Ja sam poceo da pricam o samoupravnom socijalizmu, ali, izgleda, da srpski nacionalisti nisu kompetentni za to, oni su prigrabili stanove solidarnosti koje su njihovi roditelji dobili u doba Tita i sada srbuju do mile volje. Da je diskusija o samoupravnom socijalizmu odmakla, rekao bih da je SKJ bio glavna prepreka stvaranju samoupravne kulture. Ali, posto niko od vas ne uspeva da dotakne neuralgicne tacke titoistickog rezima, zasto ja da vas vodim do njih?
Dakle, slozili smo se da je "samosvesna radnicka klasa", zapravo, bila "gomila ovaca" koja je glasala kako joj se kaze. Posto si ljubitelj Kraljevine Jugoslavije, da li znas na sta su licili parlamentarni izbori u Kraljevini Jugoslaviji? I sta je monarhisticki rezim, recimo, ucinio, da opismeni siroke narodne mase? Koliko je Vlada za vakta kralja Aleksandra I palo u Narodnoj Skupstini, a koliko u dvorkim intrigama? Zasto kralju Aleksandru I nije odgovarao Nikola Pasic za prvog premijera Kraljevine SHS iako je on tada odgovarao i dr Anti TRumbicu? Umesto Pasica, politicara od ugleda i karaktera, izabran je Stojan Protic, a posle Pasiceve smrti, radikalna stranka, kao autentican reprezent srpskog seljastva i njegov glavni emancipator u XIX veku postala je dvorska sluskinja, a pred Drugi svetski rat i fasisoidna organizacija. Zasto to, @Kljifte? Ako ne znas na sta su licli izbori tada, valjda vidis na sta izbori lice danas. U cemu je razlika izmedju Titove "samosvesne radnicke klase" i danasnjih biraca koji se prodaju za hemijsku olovku, blokce i zidni kalendar na promocijama?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::"samosvesna samoupravljacka radnicka klasa" - u jednom preduzeću, javnim glasanjem, radnički savet u 14:00 dao je punu podršku Mirku Čanadanoviću. U 16:00 promptno su pozvani u menzu gdje su na ponovljenom javnom glasanju "skinuli" Čanadanovića. Ko kad pljesneš rukama.
Brozova Jugoslavija bila je veoma slična DDR. Ne vidim zašto se potencira i jedan vid bilo kakvih sloboda. Hijerarhija je bila izrazito izražena. Na kraju krajeva SFRJ nisu ni uništili, prvo ekonomski, a zatim i politički polupismeni seljaci, već upravo vladajuća kasta naviknuta na prizemne partijske borbe, sječe glava, potkazivanja i slično u zamjenu za privilegije. Smrću Broza i povlačenjem SSSR dobili su priliku da sve ono što su radili u Partiji iznesu na kompletan teren, to jest SFRJ. Rat devedesetih je zbog toga i bio posebno prljav i trajan.
A sama SFRJ držala se o tim polupismenim seljacima i to na jedan bijedan način.
Ovdje se mnogo drobi o ustavu, a valjda je sam Broz rekao da se ne treba držati zakona. I to je baš lijepo eskaliralo.

Ne potencira ovde niko slobode. Radi se o tumacenju i dekodiranju ideoloskog naboja ustava koji je nastao u komunistickoj matrici a koja se ovde uporno negira. Istorijski se razvio po sustini ukljucujuci i terminologiju iz sovjetske ustavnost kao prvobitnog uzora od koga se postepeneo poceo udaljavati po sukoba sa Staljinovom.

Pa nije Tito izmislio pojam "suverena prava", ili da su prava republika ogranicena samo saveznim ustavom.
To su tragovi sovjetske terminologije i ustavnog koncepta federacije.
Evo primera
Citat:Статья 15. Суверенитет союзных республик ограничен лишь в пределах, указанных в статье 14 Конституции СССР. Вне этих пределов каждая Союзная республика осуществляет государственную власть самостоятельно. СССР охраняет суверенные права союзных республик.
Nisam ekspert za ruski ali neko osnovno znanje mi sugerise da je ovde suverenost sovjetskih republika ogranicena clanom 14 Ustava SSSR, i da van tih ogranicenje sovjetske republike obavljaju vlast nezavisno
Da SSSR garantuje suverena prava republikama.. itd..
Npr. uporedite nadleznosti sovjetske federacije po staljinovom ustavu iz 1936

i nadleznosti SFRJ:

SSSR:Citat:
Статья 14. Ведению Союза Советских Социалистических Республик в лице его высших органов власти и органов государственного управления подлежат:
а) представительство Союза в международных сношениях, заключение и ратификация договоров с другими государствами;
б) вопросы войны и мира;
в) принятие в состав СССР новых республик;
г) контроль за исполнением Конституции СССР и обеспечение соответствия Конституций союзных республик с Конституцией СССР;
д) утверждение изменений границ между союзными республиками;
е) утверждение образования новых краев и областей, а также новых автономных республик в составе союзных республик;
ж) организация обороны СССР и руководство всеми вооруженными силами СССР;
з) внешняя торговля на основе государственной монополии;
и) охрана государственной безопасности;
к) установление народнохозяйственных планов СССР;
л) утверждение единого государственного бюджета СССР, а также налогов и доходов, поступающих на образование бюджетов союзного, республиканских и местных;
м) управление банками, промышленными и сельскохозяйственными учреждениями и предприятиями, а также торговыми предприятиями - общесоюзного значения;
н) управление транспортом и связью;
о) руководство денежной и кредитной системой;
п) организация государственного страхования;
р) заключение и предоставление займов;
с) установление основных начал землепользования, а равно пользования недрами, лесами и водами;
т) установление основных начал в области просвещения и здравоохранения;
у) организация единой системы народнохозяйственного учета;
ф) установление основ законодательства о труде;
х) законодательство о судоустройстве и судопроизводстве; уголовный и гражданский кодекс;
ц) законы о союзном гражданстве; законы о правах иностранцев;
ч) издание общесоюзных актов об амнистии.

SFRJ:Citat:
1) обезбеђује независност и територијалну целокупност Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и штити њен суверенитет у међународним односима, одлучује о рату и миру,

2) обезбеђује систем социјалистичких самоуправних друштвено-економских односа и јединствене основе политичког система,

3) уређује основна права радника у удруженом раду којима се обезбеђује њихов овим уставом утврђени положај у самоуправним и друштвено-економским односима и основна права и обавезе организација удруженог рада самоуправних интересних заједница, других самоуправних организација и заједница и друштвено-политичких заједница у погледу средстава у друштвеној својини, уређује основна права радних људи ради обезбеђења њихове социјалне сигурности и солидарности, утврђује начела о положају, правима и дужностима друштвеног правобраниоца самоуправљања,

4) уређује основе облигационих односа (општи део облигација) и уговорне и друге облигационе односе у области промета робе и услуга, основне својинско-правне односе, основне односе којима се обезбеђује јединство југословенског тржишта, основне имовинско-правне и друге материјално-правне односе у области поморства, унутрашње и ваздушне пловидбе; ауторско право,

5) уређује основе система друштвеног планирања и утврђује друштвени план Југославије, утврђује основе припрема привреде и друштвених служби за функционисање у рату, уређује монетарни систем, утврђује законска средства плаћања и политику емисије новца и обезбеђује њено спровођење, уређује платни промет у земљи и са иностранством, образовање новчаних и девизних резерви и располагање њима кад је то од интереса за целу земљу, уређује основе кредитног и банкарског система, кредитне и друге облике улагања домаћих лица у иностранству и страних лица у Југославији и доноси прописе за извршавање савезних закона у овим областима кад је то у интересу целе земље утврђено савезним законом, уређује основе система осигурања имовине и лица, уређује и обезбеђује систем мера којима се спречава нарушавање јединства југословенског тржишта, уређује систем друштвене контроле цена и обезбеђује непосредну контролу цена робе и услуга од интереса за целу земљу, уређује и обезбеђује савезне робне резерве за обезбеђивање потреба земље у случају рата и других ванредних прилика и ради обезбеђења стабилности тржишта у случају већих поремећаја на тржишту, уређује и обезбеђује мере заштите од монопола и нелојалне конкуренције, уређује и спроводи мере ограничења тржишта и слободног промета робе и услуга од интереса за целу земљу у случају елементарних несрећа и несташице добара неопходних за потребе привреде и живот грађана као и кад то захтевају интереси народне одбране, уређује систем спољнотрговинског и девизног пословања и другог економског пословања са иностранством и обезбеђује извршавање савезних закона у тим областима, уређује царински систем, царинску тарифу и мере ванцаринске заштите и обезбеђује њихово спровођење, уређује услове за отварање и рад царинских зона, уређује и обезбеђује кредитирање бржег развоја привредно недовољно развијених република и аутономних покрајина, утврђује и обезбеђује приходе који по овом уставу припадају федерацији, уређује основе друштвеног система информисања и положај и основе функционисања Службе друштвеног књиговодства, уређује основе правног положаја и пословања организација удруженог рада и организација пословног удруживања на јединственом привредном подручју Југославије, уређује удруживање организација удруженог рада и њихових удружења у привредну комору за територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, уређује обавезно удруживање организација удруженог рада у заједнице кад то захтева технолошко јединство система у појединим областима и кад је то од интереса за целу земљу, уређује услове под којима грађани могу одлазити у иностранство ради обављања привредних и других делатности и запошљавања, и обезбеђује заштиту грађана Социјалистичке Федеративне Републике Југославије на раду у иностранству,

6) уређује основе система народне одбране и стара се о његовом спровођењу, уређује основна права и дужности радних људи и грађана, организација удруженог рада и других самоуправних организација и заједница, друштвено-политичких и других друштвених организација у области народне одбране, уређује основна права и дужности друштвено-политичких заједница у остваривању система народне одбране, уређује посебна права и обавезе организација удруженог рада и других самоуправних организација и заједница у погледу приоритетне производње и пружања услуга за потребе народне одбране и производње наоружања и војне опреме, уређује прилагођавање просторних и урбанистичких планова и инвестиционе изградње потребама одбране земље, утврђује основе планова и припремних мера за одбрану земље, проглашава мобилизацију, уређује руковођење и командовање оружаним снагама Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и остварује врховно командовање оружаним снагама, уређује и организује Југословенску народну армију и руководи и командује њоме, уређује управљање и располагање друштвеним средствима која се користе у Југословенској народној армији и за њене потребе, уређује војну обавезу грађана и заштиту чланова породица лица на обавезној војној служби, уређује статусна и друга питања лица на служби у Југословенској народној армији и војних лица, уређује посебна права и дужности војних лица у вези са службом у оружаним снагама, уређује и обезбеђује војно школство и научноистраживачки рад за потребе оружаних снага, уређује и организује војне судове и војно тужилаштво, уређује и обезбеђује социјално осигурање и заштиту војних лица, односно војних осигураника и њихових породица; уређује и обезбеђује основна права бораца војних инвалида и породица палих бораца,

7) утврђује спољну политику Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и стара се о њеном спровођењу, одржава политичке, економске и друге односе са другим државама и међународним организацијама, унапређује и подстиче сарадњу са земљама у развоју и обезбеђује средства за развој економских односа са тим земљама и остваривање солидарности са ослободилачким покретима, закључује, ратификује и обезбеђује извршавање међународних уговора, обезбеђује извршавање међународних обавеза Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, штити држављане Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и њихове интересе и интересе домаћих правних лица у иностранству, уређује остваривање међународних односа, уређује организацију и делатност служби иностраних послова федерације,

уређује основе система заштите овим уставом утврђеног поретка (државна безбедност), обезбеђује делатност службе државне безбедности која је неопходна за остваривање овим уставом утврђене одговорности савезних органа и усклађује рад органа који врше послове државне безбедности,

9) уређује држављанство Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, утврђује основне податке за матичне књиге и личне карте, утврђује празнике и одликовања Социјалистичке Федеративне Репубике Југославије, утврђује химну Социјалистичке Федеративне Репубике Југославије, уређује употребу печата, грба и заставе Социјалистичке Федеративне Репубике Југославије,

10) уређује контролу промета робе и услуга преко државне границе и режим преласка преко државне границе, положај, боравак и заштиту странаца у Југославији, заштиту живота и здравља људи од заразних болести које угрожавају целу земљу, стављање у промет лекова, заштиту животиња од заразних болести и заштиту биља од болести и штеточина, кад угрожавају целу земљу, стављање у промет средстава за заштиту животиња и биља и контролу преношења животиња и биља преко државне границе, уношење и растурање и ширење стране штампе и других средстава јавног информисања и комуницирања и обезбеђује извршавање савезних прописа у тим областима кад је то, у интересу целе земље, утврђено савезним законом, уређује режим обалног мора који је од интереса за међународне односе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, одбрану и безбедност земље и јединство југословенског тржишта као и начин коришћења права која Југославија има у епиконтиненталном појасу и на отвореном мору, уређује контролу путничког саобраћаја преко државне границе, уређује правни положај страних правних лица у Југославији, уређује правни положај представника страних држава, страних и међународних организација, уређује представљање и заступање страних привредних и других организација, уређује заштиту и унапређивање човекове средине који су од интереса за целу земљу и међународну заједницу, уређује промет и превоз експлозива и радиоактивних и других опасних материја и превоз запаљивих течности и гасова, кад је то од интереса за целу земљу, уређује промет отрова и производњу и промет опојних дрога, уређује основе режима вода од интереса за две или више република, односно аутономних покрајина, уређује положај иностраних информативних установа и представника иностраних средстава информисања, прописује ограничење или забрану слободе коришћења штампе и других видова јавног информисања и комуницирања који су уперени против основа социјалистичког демократског уређења утврђеног овим уставом или који угрожавају независност земље, мир или равноправну међународну сарадњу, утврђује елементе картографских података који су од значаја за одбрану и безбедност земље и за општу употребу картографских публикација, уређује положај и овлашћења Црвеног крста Југославије и других организација које на основу савезних закона и међународних уговора врше јавна овлашћења, уређује обележавање и одржавање гробаља и гробова припадника савезничких армија и других страних армија на територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,

11) уређује и обезбеђује безбедност ваздушне пловидбе, уређује основе безбедности у осталим областима саобраћаја, уређује питања која се односе на пловне путеве на водама на којима важи међународни или међудржавни режим пловидбе и обезбеђује извршавање савезних прописа у тој области кад је то у интересу целе земље, утврђено савезним законом, уређује питања система веза која су од значаја за безбедност земље и технолошко јединство система веза, уређује међународне везе и радио-везе и обезбеђује извршавање савезних прописа у области међународних веза и радио-веза кад је то, у интересу целе земље, утврђено савезним законом,

12) уређује опште услове и начела за изрицање санкција за кривична дела и привредне преступе, систем санкција, услове за гашење санкција и за рехабилитацију и општа правила о примени васпитних мера и кажњавању малолетника (општи део кривичног закона и закона о привредним преступима), одређује кривична дела против основа социјалистичког самоуправног друштвеног уређења Југославије и безбедности земље, човечности и међународног права, против угледа Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, њених органа и представника, против угледа стране државе и организације и против угледа њихових шефова, односно представника, против службене дужности службених лица у савезним органима, против оружаних снага, као и кривична дела и привредне преступе којима се нарушава јединство југословенског тржишта или повређују савезни прописи, утврђује одговорност и санкције за прекршаје којима се повређују савезни прописи, уређује прекршајни поступак који воде савезни органи, уређује општи управни поступак, уређује кривични поступак и друге судске поступке, осим посебних поступака у областима у којима друштвене односе уређују републике, односно аутономне покрајине, својим прописима, уређује амнестију и помиловање за кривична дела предвиђена савезним законом,

13) уређује систем мерних јединица и обезбеђује контролу мера и драгоцених метала, уређује заштиту проналазака, техничких унапређења, жигова, знакова квалитета, ознака порекла производа, узорака и модела, као и стандарде, техничке нормативе и норме квалитета производа и услуга, и обезбеђује извршавање савезних прописа у овим областима кад је то, у интересу целе земље, утврђено савезним законом,

14) уређује и организује прикупљање, евидентирање и обраду статистичких и других података о стању у појединим областима друштвеног живота, о стању и кретању становништва, о економским и другим појавама, као и других података од интереса за целу земљу,

15) уређује решавање сукоба републичког, односно покрајинског закона са законима других република, односно аутономних покрајина (колизионе норме) и сукоба надлежности између републичких, односно покрајинских органа са територија разних република, уређује решавање сукоба закона са прописима других земаља,

16) уређује и обезбеђује организацију, надлежност и начин рада савезних органа и материјалне и друге односе савезних органа, изборе за савезне органе, права и дужности савезних органа у погледу средстава у друштвеној својини којима се они користе, положај, организацију и начин рада установа и школа које федерација оснива за вршење послова од интереса за остваривање функција федерације и односе савезних органа према тим установама и школама, права, дужности и одговорности радника из рада и по основу рада у савезним органима и у установама и школама које оснива федерација,

17) штити уставност утврђену овим уставом и законитост у складу са овим уставом,

1 врши друга права и дужности утврђене овим уставом.

Ne vidim da su suverena prava sovjetskih republika bila nesto manja od jugoslovenskih.I cisto sumnjam da je Staljin hteo da razbije sopstvenu drzavu

ili predstavljanje autonomnih pokrajina u federaciji...

To je iz SSSR preuzeto:
Citat:Статья 35. Совет Национальностей избирается гражданами СССР по союзным и автономным республикам, автономным областям и национальным округам по норме: по 25 депутатов от каждой союзной республики, по 11 депутатов от каждой автономной республики, по 5 депутатов от каждой автономной области и по одному депутату от каждого национального округа

Ne branim resenja samo pokusavam da kritika dobije racionalnu osnovu i razume jbni ideoloski i istorijki kontekst Tita SKJ Ustava itd. a ne da se pale mase teorijama zavere.
Niko nije zeleo da razbije sopstvenu drzavu, radilo se pokusaju da se unutar tzv. komunistickog bloka napravi neki novi modifikovani sistem sa posebnim pravilima

Ipak je ovo malo slozenija prica i ne prolaze tako lako bapske price iz bosanskih sela o nameri ustavotvorca

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat: Postojao je veći ideološki pluralizam u jednopartijskom sistemu?

- Da! Bio je jednopartijski sistem, ali čini se da je unutar te partije bilo više konceptualnih, ideoloških i principijelnih razlika, nego što ih ima danas među hrvatskim strankama. Pogledate li ekonomsko pitanje, one su sve na jednim te istim pozicijama, što jest nedovođenje u pitanje neoliberalne globalne ideologije u području ekonomije i privatizacije. Tu nema nikakvih razlika između SDP-a i ovih ostalih. Tada su se u partiji vodile veoma principijelne diskusije o tim pitanjima - i o pitanju vlasništva i viška i tko će njime ovladati i o pitanju radničke klase i o pitanju što je država blagostanja, što je obrazovanje i čemu treba služiti... To su diskusije koje su relevantne i danas!RAZGOVOR S BORISOM BUDENOM (II. DIO)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Mar 2014 12:37

Gorski car ::

Ne potencira ovde niko slobode. Radi se o tumacenju i dekodiranju ideoloskog naboja ustava koji je nastao u komunistickoj matrici a koja se ovde uporno negira.
@Gorski care,
Ovde postoje dve greske kod nacionalistickih diskutanata na ovoj temi.
1. Oni nisu sposobni da citaju Ustav od 1974. godine po komunistickom kljucu. Oni gledaju Ustav po nacionalistickom kljucu. Ali, to nije kljucna greska, iako je velika greska i to ogromna greska. Kljucna greska je sto oni ni Titu ne daju da ne bude nacionalista! U njihovom kljucu Tito mora biti ili za Srbe ili, ako vec nije za Srbe, on mora biti protiv Srba. Niko se od njih nije potrudio da razume Tita kao komunistu.
2. Druga jako bitna stvar. Oni se ne bave Ustavom od 1974. godine, oni se bave tumacenjima Ustava od 1974. godine. I to onim tumacenjima koje je rezim nastao "jogurt-revolucijom" (a kako je nastao, tako je i otperjao, dakle, na ulici) forsirao da bi opravdao svoju unistiteljsku politiku.
Ovde je izneto vise argumenata (komunisticki tj. samoupravni pristup problematici drzave i doktrina o njenom umiranju, pitanje sta je Tito cekao da u 82. godini rasturi Srbiju, kao da je znao da ce ziveti "100 godina", koja drzava pravi Ustav koji se olako moze rasturiti, dodao bih i ovo: zasto Tito nije blagosiljao MASPOK i srpske liberale samo par godina ranije itd.) ali ne vredi! Svi do jednog su naucili kao petao pesmicu i trube li trube.

Dopuna: 02 Mar 2014 12:39

gorran ::Citat: Postojao je veći ideološki pluralizam u jednopartijskom sistemu?

- Da! Bio je jednopartijski sistem, ali čini se da je unutar te partije bilo više konceptualnih, ideoloških i principijelnih razlika, nego što ih ima danas među hrvatskim strankama. Pogledate li ekonomsko pitanje, one su sve na jednim te istim pozicijama, što jest nedovođenje u pitanje neoliberalne globalne ideologije u području ekonomije i privatizacije. Tu nema nikakvih razlika između SDP-a i ovih ostalih. Tada su se u partiji vodile veoma principijelne diskusije o tim pitanjima - i o pitanju vlasništva i viška i tko će njime ovladati i o pitanju radničke klase i o pitanju što je država blagostanja, što je obrazovanje i čemu treba služiti... To su diskusije koje su relevantne i danas!RAZGOVOR S BORISOM BUDENOM (II. DIO)
Citao sam taj intervju, kao i prvi deo. Preporucujem ga svima.
Ako pitate velike asove srpskog novinarstva kada je bilo najslobodnije i najizazovnije izvestavati, svi ce vam reci da je to period od smrti Tita 1980. do 1990. godine kada su novi nacionalisticki rezimi preuzeli sva kljucna glasila i kada je nastupio pravi ksenofobni infonrmativni totalitarizam!
U periodu pred raspad Jugoslavije SKJ je imao dosta frakcija i dosta toga moglo se iznijansirati u izjavama pojedinih jugoslovenskih funkcionera.
Jos cekam odgovore od @Kljifta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Mar 2014 12:41

kljift ::"samosvesna samoupravljacka radnicka klasa" - u jednom preduzeću, javnim glasanjem, radnički savet u 14:00 dao je punu podršku Mirku Čanadanoviću. U 16:00 promptno su pozvani u menzu gdje su na ponovljenom javnom glasanju "skinuli" Čanadanovića. Ko kad pljesneš rukama.
Brozova Jugoslavija bila je veoma slična DDR. Ne vidim zašto se potencira i jedan vid bilo kakvih sloboda. Hijerarhija je bila izrazito izražena. Na kraju krajeva SFRJ nisu ni uništili, prvo ekonomski, a zatim i politički polupismeni seljaci, već upravo vladajuća kasta naviknuta na prizemne partijske borbe, sječe glava, potkazivanja i slično u zamjenu za privilegije. Smrću Broza i povlačenjem SSSR dobili su priliku da sve ono što su radili u Partiji iznesu na kompletan teren, to jest SFRJ. Rat devedesetih je zbog toga i bio posebno prljav i trajan.
A sama SFRJ držala se o tim polupismenim seljacima i to na jedan bijedan način.
Ovdje se mnogo drobi o ustavu, a valjda je sam Broz rekao da se ne treba držati zakona. I to je baš lijepo eskaliralo.Ovo je samo žalopojka na opšte stvari kao:
- povodljivost ljudi
- nedovoljna obrazovanost
- unutarpartijsko spletkarenje
ništa specifično za socijalističku Jugoslaviju, još manje DDR (?!)
Citat:Službena povijest kaže da su barbari i tlačitelji bili Jugoslaveni, da su oni gušili slobodnu riječ. Žilnik, pak, kaže da je na njegov rad mogao pljunuti svatko tko je htio, ali i braniti ga, jer je pluralizma u javnoj i kulturnoj sferi ipak bilo.

- Žilnik je govorio da se ta prošlost danas ideološki simplificira. Djeca danas imaju pojednostavljenu sliku jugoslavenske prošlosti, napose kulturne prošlosti. Među djecu ovdje ne ubrajam samo đake prvake, nego kompletnu generaciju koja je odrasla u toj novoj hegemoniji hrvatskog nacionalizma, hegemoniji i ideologiji hrvatske Katoličke Crkve; dakle ne govorim o vjeri, nego političkom konceptu društva, nacije, države, normi, vrijednosti i svrha. Oni misle otprilike da su tada bili, ono što dobro zvuči na engleskom, "freedom loving" umjetnici koji su htjeli stvarati u slobodi, ali eto bila su ideološka ograničenja pa im je sloboda bila onemogućena, a onda je komunistički totalitarizam propao pa sad imaju slobodu. Sad kad malo pogledate kako se stvara pojam "crni val" i kako se argumentira krajem 1960-ih i početkom 1970-ih u najvažnijim novinama, Borbi, koja mu posvećuje cijeli blok od osam stranica, vi vidite kako je sofisticirana ta teza. Nema tu citiranja Karla Marxa i ideoloških fraza; tu se argumentira ne samo terminologijom već i logikom Hollywooda i najvećih američkih kritičara, New York Timesa i američkih producenata. Oni su ti koji su pozvani kao advokati na sudište crnom valu. Stvar je puno kompliciranija. I onda kad danas vidite da se Žilniku, kao i nekim stvaraocima iz tog razdoblja, predbacuje nekomercijalnost i negledljivost, onda se ponavlja ista kritika kao ona što se danas shvaća kao partijska, komunistička i ideološka. Ono čega se i ja također sjećam jest da je postojao daleko veći pluralitet opcija, teza i ideoloških (!) pozicija, nego danas. Mi danas živimo u jednom ideološki suženijem prostoru no što je to bilo razdoblje takozvanog zrelog titoizma.

Dopuna: 02 Mar 2014 12:43

Republikanac :: Citao sam taj intervju, kao i prvi deo. Preporucujem ga svima.
Ako pitate velike asove srpskog novinarstva kada je bilo najslobodnije i najizazovnije izvestavati, svi ce vam reci da je to period od smrti Tita 1980. do 1990. godine kada su novi nacionalisticki rezimi preuzeli sva kljucna glasila i kada je nastupio pravi ksenofobni infonrmativni totalitarizam!
U periodu pred raspad Jugoslavije SKJ je imao dosta frakcija i dosta toga moglo se iznijansirati u izjavama pojedinih jugoslovenskih funkcionera.
Jos cekam odgovore od @Kljifta. Uostalom, preporučujem knjigu na koju referiše:
UVOD U PROŠLOST (Boris Buden, Želimir Žilnik, kuda.org i ostali)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::Uostalom, preporučujem knjigu na koju referiše:
UVOD U PROŠLOST (Boris Buden, Želimir Žilnik, kuda.org i ostali)
Sjajno!

Ustekao si mi nekoliko stotina dinara. Rekao sam vec da dosta vremena provodim na tvom sajtu, evo razloga za jos malo vise vremena.
Buduci da je na ovom forumu bilo reklamiranja svakojakog "tresa", evo reklame za dobru knjigu dobrog autora (odbrih autora)!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Mar 2014 13:07

Gorski car ::Napisano: 02 Mar 2014 1:07

Jovan Nenad ::

Koliko vidim, evo još jednog diskutanta koji, kao i @Gorski car, dovodi u pitanje stručnost profesora Đurića.


izvini ja se nigde nisam bavio strucnoscu Djurica niti je on bitan kao licnost u raspravi.
Ja sam izneo jednu kriticku distancu prema kritici Djurica Ustava iz 1974.godine.
To sto je on bio profesor ne daje obavezu da ga sledimo kao ovce bez mozga i da se saglasavamo sa svakom njegovom izjavom.

Neverovatno je da se ovde stavljaju autoriteti za argumente,a ne argumenti za autoritete.
[


Upravo je problem u tome što se nisi bavio stručnošću profesora Đurića!
Komentar i kritiku Ustava kao takvog daje pravna nauka, upravo zato što se izrada Ustava utiče na sve kasnije pravne norme i akte, a posredno i na društvene prilike. Komentare i kritiku Ustava ne daju lekari, fizičari, matematičari. I pored svog interesovanja za pravo kao nauku koja je kao takva specifična. Medicinska sestra i pored dugog staža u operacionoj sali, sa svim svojim praktičnim znanjem, ipak nije hirurg.

Dopuna: 02 Mar 2014 13:37

Razmišljao sam da li uopšte da ti odgovorim posle ove tvoje rečenice:

Citat:Ocigledno je doticni profesor slabo citao ustav

No, posle pomislih da je moguće da iza ove izjave stoje izvesne reference.


Gama ::@Jovan Nenad

Meni je ovo vec smesno...
Znaci recenice vadis iz konteksta (najbitnija ti je prva recenica... i sl. - a ceo ustav ne mora da se gleda jer je po tebi srz opisana u prvoj recenici) tako da je diskusija sa tobom nemoguca.
Taj clan 5. koji si naveo interpetirao si u svoju koristi tako sto je SFRJ sastavljena od republika, a pri tome si "slucajno" izostavio da komentarises stav, koji nedvosmislen, da nema promena granica SFRJ bez odluke svih republika i pokrajina - citaj: ma sta taj narod odlucio u jednoj od federalnih jedinica.
Toliko o tome.



Citat:Ja sam samo naveo clan.
E, sad ti meni kazi, posto se pozivas na autoritete, da li je vojska garant zastite bilo koje drzave ili nije? Ipak je ovo vojni forum tako da me bas zanima da li vojska znaci nesto u drzavi ili ne i da li je ona deo mehanizma za zastitu drzave (SFRJ u ovom slucaju)?


Citat:Pre svega, republike nisu unele samo teritorijalnost vec suverenitet naroda (a kasnije je to pretoceno u suverenitet radnicke klase - nadnacionalnog subjekta). Oni su imali to pravo na samoopredeljenje do otcepljenja (narodi - tj. "ravnopravni narodi u SFRJ"), odvojili su se [iskoristili ga] i ujedinili svojom voljom (bar tako ustav kaze - u to necu da ulazim). Prema tome preneli su suverenitet na drzavu, a nisu ga zadrzali za sebe.


Da vidimo sada šta na ovo kaže Ustav SR Hrvatske iz 1974 - da ti pojasnim, on je morao biti uskađen sa Ustavom SFRJ iz 1974.

Citat:Član 1.
Socijalistička Republika Hrvatska je država utemeljena na suverenosti naroda i na vlasti i samoupravljanju radničke klase i svih radnih ljudi te socijalistička samoupravna demokratska zajednica radnih ljudi i građana i ravnopravnih naroda i narodnosti.
Socijalistička Republika Hrvatska je nacionalna država hrvatskog naroda, država srpskog naroda u Hrvatskoj i država drugih naroda i narodnosti koje u njoj žive.
Socijalistička Republika Hrvatska je u sastavu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Dakle, SR Hrvatska je ipak nacionalna država Hrvata koja je u sastavu Jugoslavije.

Citat:Član 2.
Radni ljudi i građani Hrvatske ostvaruju svoja suverena prava u Socijalističkoj Republici Hrvatskoj, a u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji kad je to u zajedničkom interesu dogovorom svih republika i autonomnih pokrajina utvrđeno Ustavom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.


Tvoja pitanja o federaciji i konfederaciji su besmislena.

• 1Ovo se svidja korisniku: Jovan Nenad
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Republikanac ::kljift ::"samosvesna samoupravljacka radnicka klasa" - u jednom preduzeću, javnim glasanjem, radnički savet u 14:00 dao je punu podršku Mirku Čanadanoviću. U 16:00 promptno su pozvani u menzu gdje su na ponovljenom javnom glasanju "skinuli" Čanadanovića. Ko kad pljesneš rukama.
Brozova Jugoslavija bila je veoma slična DDR. Ne vidim zašto se potencira i jedan vid bilo kakvih sloboda. Hijerarhija je bila izrazito izražena. Na kraju krajeva SFRJ nisu ni uništili, prvo ekonomski, a zatim i politički polupismeni seljaci, već upravo vladajuća kasta naviknuta na prizemne partijske borbe, sječe glava, potkazivanja i slično u zamjenu za privilegije. Smrću Broza i povlačenjem SSSR dobili su priliku da sve ono što su radili u Partiji iznesu na kompletan teren, to jest SFRJ. Rat devedesetih je zbog toga i bio posebno prljav i trajan.
A sama SFRJ držala se o tim polupismenim seljacima i to na jedan bijedan način.
Ovdje se mnogo drobi o ustavu, a valjda je sam Broz rekao da se ne treba držati zakona. I to je baš lijepo eskaliralo.
Izjednaciti Jugoslaviju sa Nemackom DR, isto je kao izjednaciti Hajduk-Veljka sa Antom Pavelicem! I jedan i drugi su bili nacionalisti kao sto su i Jugoslavijom i Nemackom DR vladali komunisti.
Ali, ti si, @Kljift poznat meni po jednom drugom "biseru", a to je da je za tebe Kraljevina Jugoslavija bila napredna drzava. Ti si jedini covek koji to rekao, a da ja znam! Obicno oni koji brane Kraljevinu Jugoslaviju ili hvale sam koncept kralja Aleksandra I (kao @Jovan Nenad), ili se pravdaju da nije imala dovoljno vremena za svoj nesmetani razvoj (tek dve i po decenije), ili su svesni da nemaju sta lepo da kazu za pozne Karadjordjevice, pa pljuju po Titu kao njihovom istorijskom oponentu i alternativi (@Sajkaca).
Elem, demokratije u Titovoj Jugoslaviji nije bilo, to se valjda svi slazemo. Ja sam poceo da pricam o samoupravnom socijalizmu, ali, izgleda, da srpski nacionalisti nisu kompetentni za to, oni su prigrabili stanove solidarnosti koje su njihovi roditelji dobili u doba Tita i sada srbuju do mile volje. Da je diskusija o samoupravnom socijalizmu odmakla, rekao bih da je SKJ bio glavna prepreka stvaranju samoupravne kulture. Ali, posto niko od vas ne uspeva da dotakne neuralgicne tacke titoistickog rezima, zasto ja da vas vodim do njih?
Dakle, slozili smo se da je "samosvesna radnicka klasa", zapravo, bila "gomila ovaca" koja je glasala kako joj se kaze. Posto si ljubitelj Kraljevine Jugoslavije, da li znas na sta su licili parlamentarni izbori u Kraljevini Jugoslaviji? I sta je monarhisticki rezim, recimo, ucinio, da opismeni siroke narodne mase? Koliko je Vlada za vakta kralja Aleksandra I palo u Narodnoj Skupstini, a koliko u dvorkim intrigama? Zasto kralju Aleksandru I nije odgovarao Nikola Pasic za prvog premijera Kraljevine SHS iako je on tada odgovarao i dr Anti TRumbicu? Umesto Pasica, politicara od ugleda i karaktera, izabran je Stojan Protic, a posle Pasiceve smrti, radikalna stranka, kao autentican reprezent srpskog seljastva i njegov glavni emancipator u XIX veku postala je dvorska sluskinja, a pred Drugi svetski rat i fasisoidna organizacija. Zasto to, @Kljifte? Ako ne znas na sta su licli izbori tada, valjda vidis na sta izbori lice danas. U cemu je razlika izmedju Titove "samosvesne radnicke klase" i danasnjih biraca koji se prodaju za hemijsku olovku, blokce i zidni kalendar na promocijama?

Kako to da Kraljevina Jugoslavija nije smetala vojvođanskim Folksdojčerima da formiraju svoje ekonomsko - društveno carstvo? I tada je radnik u šećerani dobijao stan.
Kako to da su porezi za seljaštvo u posleratnoj Jugoslaviji bili tri puta veći od onih u sebičnoj Kraljevini? I pri tome govorimo o Kraljevini koja je funkcionisala dvadesetih i tridesetih u vrijeme kada je Evropa grcala u siromaštvu, a SSSR u golodomoru.
Što se tiče upoređenja SFRJ i današnje Srbije, pa današnja Srbija jeste metastaza SFRJ. Kao što je nekada Štazi htio da "ribrenduje" DDR, tako su današnji ostaci poluga vlasti SFRJ ribrendovali Srbiju u kojoj je neko dobio sve, a ostali zakon (i to kakve zakone). Tako da ni danas u Srbiji nema birača već samo glasača. Slično kao u slučaju Čanadanovića. Ljudima se nameću odluke protiv kojih su oni nemoćni, nemoćni ako ne računamo da se iselio narod. A to je još jedna od tekovina SFRJ.
Za biografiju JBT neka uđe i to da je od Mercedesa više volio Kadilake i Pakarde. Rols Rojs je rijetko vozio.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Mar 2014 14:34

Ponovicu: ti si jedini, ali jedini koji tvrdi da je Kraljevina Jugoslavija bila napredna drzava!
Da vidimo mi ovako: kazi ti meni na sta su licili izbori u Kraljevini Jugoslaviji?
O cemu su ti izbori odlucivali kada se znalo da Vlade padaju i sastavljaju se dvorskim kombinacijama?
Da li je to sto su folksdojceri stvorili svoje "ekonomsko carstvo" u Banatu dobro ili lose?
Zasto je drzava dozvolila bogacenje pojedinaca preko ratne odstete? Pasic se pre rata hvalio kako je ziveo skromno, a posle rata se prijavio za ratnu odstetu kao da je bio faraon!?!
Da li ti je poznato da ratno liferantstvo i ratno profiterstvo bujaju u Srbiji prvi put u istoriji nakon 1918. godine dok ratnici koji su stvarali drzavu gladuju i prose (primer Milunke Savic)? Kako se naseljavalo to cuveno Dedinje i kada je Dedinje postalo statusni simbol? Nece biti bas da je 1944. godine! Tada je samo izvrsena "preraspodela"?
Kolika je bila stopa zaduzenosti Kraljevine Jugoslavije?
Zasto su nasi rudnici dati stranom kapitalu (britanskom i francuskom)?
Otkud u Kraljevini Jugoslaviji "Glavnjace" i slicnih logora? Zapravo, okupatorska vlast je sistem logora preuzela od monarhije.
A ovo za kadilak i rols-rojs, siguran sam da je kralj Aleksandar I najvise voleo cetvoropreg i da je najvise voleo da pred strane goste upregne cetiri vola, pa teraj kroz Terazije!

Dopuna: 02 Mar 2014 14:40

Pa, onda, ko je smetao kralju Aleksandru I da ostavi begovske odnose u sredinama sa vecim postotkom muslimanskom stanovnistva, odnosno polufeudalne odnose u Dalmaciji?
Pa, onda, @Kljifte, kako se taj tebi tako drag monarh obracunao sa pristalicama svoga dede u Crnoj Gori? Vidis, on je i na rodjenu porodicu udarao, jel tako @Kljifte?
Pa, onda, posto volis da pricas kako su u SFRJ preduzeca vodili "Sojici", ko je vodio preduzeca u Kraljevini Jugoslaviji? Ratni profiteri ili eksponenti stranog kapitala ili niko posto preduzeca nije ni bilo jer vlast nije imala interes da sprovede industrijalizaciju. Polugladnim "ovcama" najlakse je prodavati samovolju kralja za "milost Boziju", jel tako @Kljifte?
I da ovde stanemo jer tema nije kralj Aleksandar I i njegovo delo, nego je tema Tito. Ali, posto o Titu imas jedne kriterijume, a o njegovim prethodnicima druge, samo sam te podsetio da sam sebi skaces u usta.
Gledajuci globalne prilike ni kralj Aleksandar I ni Tito nisu imali povoljnu situaciju, ali su obojica uhvatili slamku (privremenog) spasa za svoje tvorevine. Jedan se drzao Francuske i Versaja, drugi ekvidistance prema obe super-sile. NJihovi naslednici (knez Pavle) i kolektivno Predsednistvo SFRJ pokazali su se nedoraslim za sprovodjenje njihovih ideologija.
A te fore, sta je ko vozio od automobila, zar je to bitno? Sta voze ovi nasi popovi (svih religija), i Bog koji je jahao na magarcu na Cveti do Jerusalima bi im pozavideo!