SSSR protiv sila Osovine - rat titana

• 4Ovo se svidja korisnicima: Oluj2.1, voja64, Pera Ždera, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2.1 ::Za operacije na Tibetu ?

Формацијски су их ''дужили''. Као што су имали преводиоце и за Ескиме. Бирократизована, лудачка армада састављена од нормалних несрећника мобилисаних и набијенх у униформу, и шачице вођа који су имали стварну (при том фикс) идеју да ће овладати светом, па су, је ли, морали да буду спремни ако дођу којим случајем и до кинеског ратишта.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Pera Ždera, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Korene arijevske rase i nadmoci su svabe nasle u radovima izvesne E. Blavacki ne mogu da se setim imena publikacija. Moze se procitati u knjizi " Od koga smo postali" od Ernsta Muldaseva

• 2Ovo se svidja korisnicima: babaroga, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Ако би ти неким чудом успео да на јужном Кавказу створиш армију од 100 хиљада људи, објасни ми којом магијом би им достављао две хиљаде тона залиха дневно.
U maju 41-e jedino britansko uporište u Iraku spomena vredno je bila vazduhoplovna baza u Habaniji u kojoj se šačica Engleza skromno naoružana našla opkoljena od strane iračke vojske Rašid Alija.Za dlaku je izbegnuto zauzeće te baze a zamisli samo jedan puk ili čak bataljon padobranskog korpusa bačen u blizinu Habanije !!! To je bilo moguće jer su Nemci kasnije koristili aerodrome u Siriji pod Dencovom kontrolom da dostavljaju pomoć Iračanima ali ishod više nisu mogli promeniti.
O tom e je mnogo bolje pisao Čerćil u knjzii DSR ali evo ukratko iz wikipedije
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
-Kakvih 100000 ljudi te spopalo ? Ja govorim o relativno malim snagama(plus muftija jerusalimski) bačenim iz vazduha kao vrh koplja armije sastavljene od Iračana i kasnije Persijanaca a nakon Barbarose i od kavkaskih naroda.Da im ne bi možda ponestalo nafte ???
-Za početak govorim o maju 41-e (SSSR još nije u ratu)i preskupom uzimanju Krita od male koristi kasnije i propuštenoj prilici da uz mali ulog ostvari dominaciju na d Srednjim istokom a sa te odskočne daske je mogao da zapreti kako Kavkazu tako i onome što su Englezi tada zvali indijski potkontinent a mi danas Pakistan i Indija i Bangladeš.
-Muslimanske mase Srednjeg istoka su bile izrazito anti britanski nastrojene a ni Sovjeti nisu bolje stajali,kako kod njih tako ni kod Kavkazaca.O raspoloženju muslimana današnjeg Pakistana ne treba trošiti reči.
-Zar ste zaboravili da je i u Egiptu postojalo jako pro-nemačko raspoloženje kao i oficirska družina "zlatni kvadrat" ?Sa našim kasnije nesvrstanim prijateljem kao znatnim štovateljem Nemačke i Hitlera.
Evo na brzinu sa wiki
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
-Ne zaboravite ni to da uprkos Čerčilovim naporima Turska nikada nije objavila rat Nemačkoj . . čak ni kao Argentina 45-e a Vinston u DSR na desetine strana posvećuje upravo Turskoj.
-Ceo britanski položaj na Mediteranu i Srednjem istoku je u maju 41-e bio nalik kuli od karata . . . da se Irak izmakao . . . ode cela kula.
-Vrabac . . .u ruševinama Rajhstaga su otkriveni i leševi ljudi obučenih u odeću tibetanskih monaha pa ti vidi da li bi im manjakli prevodioci na mnogo bližem Kavkazu .

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E a sada shvati jedno, u Persiji nisu svi bili proosovinski nastrojeni, da su bili, osovina bi zavladala Persijom ili delom nje, pa makar i na kratko.
Pored osovinske mreze u Persiji, britanci su imali mnogo masivniju i bolje organizovanu svoju mrezu, a bogami i prosovjeti su bili masovniji i bolje organizovanji od nemacke (proosovinske) mreze saradnika. Do duse, najveci deo persijaca je boleo mali prst na levoj nozi o tom (za njih) evropskom ratu, bas zato su i sovjeti i britanci tako lako i brzo ovladali i zadrzali prisustvo na toj teritoriji.

Sto se tice logistike, bas me zanima kako bi te osovinske trupe u Persiji dobivali municiju, rezervne delove, pa cak i hranu i gorivo iz Njemacke jer tamo tada nije bilo proizvodnje (ili rafiniranja) istog, ili barem nije bilo u dovoljnim kolicinama.

I konacno, odakle bi i kako bila prenesena njemacka pojacanja prema Persiji, brodovima nisu mogli jer su britanci kontrolirali more, a za avione je bilo predaleko i imali su premali domet.

Inace Turska jeste objavila rat silama osovine u februaru 1945 godine (simbolicno, ali jeste objavila rat).

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A da proveriš koliko procenata tzv. britanskih indijskih divizija su činili Pakistanci i Siki, nominalno muslimani, bar prvi totalno, a koliko Hindi i Bengali.
Nije sporna tvoja teza o mogućem mnogo većem uspehu osovine sa tim nerealizovanim operacijama u Sirirji i Iraku.
Sporno je koliko je bila izvediva.
Bez kontrole Kipra i nečega što bi verovatno bila vazdušno-pomorska bitka za Kipar, a zatim vazdušno-pomorska bitka za neutralisanje britanskih flotnih i vazdušnih snaga u Egiptu takva operacija ostaje u domenu specijalnog ratovanja.
Dakle da su krenuli na Kipar svim snagama, a mogli su osloncem na Dodokanez ali posle neutralisanja Krita ovako ili onako, kao odskočnom daskom za dalje ... ko zna. Ali to nije bilo u tom trenutku, obzirom na stanje avijacije i transportnih sredstava (vazdušnih) i raspoložive flote na Sredozemlju moguće ako krećeš na SSSR.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote][Sto se tice logistike, bas me zanima kako bi te osovinske trupe u Persiji dobivali municiju, rezervne delove, pa cak i hranu i gorivo iz Njemacke /quote]
Persijska vojska bi se snabdevala iz Persije a iračka iz Iraka
Citat:Bez kontrole Kipra i nečega što bi verovatno bila vazdušno-pomorska bitka za Kipar, a zatim vazdušno-pomorska bitka za neutralisanje britanskih flotnih i vazdušnih snaga u Egiptu takva operacija ostaje u domenu specijalnog ratovanja.
Dodekanez -Sirija-Irak . . . funkcionisalo bez problema ali nije imao više koga da baci a i zakasnio je.U vazduhu je Luftvafe maja 41-e mogla sve u tom delu Mediterana . . . pogledajte šta piše veliki Endrju Kaningem Viniju u to vreme . . . Kraljevska mornarica shodno tradiciji neće izneveriti kopnenu vojsku ali ne može izdržati još jedan ovakav duel sa Luftvafe.misli na pomorsku odbranu i kasniju evakuaciju Krita.Pa pogledajte kako su se Englezi i Grci proveli nakon kapitulacije Italije kada su pokušali da uzmu Dodekanez . . .a to je već jesen 43-e !!!
-Trpe,vladar Persije,šah je bio proosovinski a šta misli narod . . . pa koga briga da li uopšte misli.Držali su Sovjeti i Britanci solidne snage u Persiji kasnije.Nije to radi bela bosiljka.
-vrabac . . .šta su Englezi mislili o raspoloženju muslimana možeš videti izodnosa prema egipatskoj vojci tokom rata . . . ni u najtežim danima ih nisu angažovali da ne dobiju metak u leđa.Britanska indijska armija je plaćenička i ne odražava stav naroda a čak i takva je bila kolevka nekoliko ozbiljnih pobuna.

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Слажем се да би Луфтвафе добила ваздушно-поморску битку за Кипар и то спектакуларно.
Под условом да италијанску флоту натерају да се бори, што је већ можда проблем, а и да организује ваздушни (заједно са немцима) лифт ка Кипру, што би успело једино да сви Ју52 буду ту али и да се успостави пловна рута снабдевања, што је опет жестоко али изводиво. Тек после тога би могли да десантују на Либан и Сирију и то комбиновано морски и ваздушно и да успоставе базе и поморско снабдевање преко Грчке и јужне Италије. Негде пре тога морали би да развале британску моћ у Египту и Палестини.
И тада би тек излазак Ромела на границу делте одлучио, а којег би морали дотле отприлике двоструко да ојачају (а пре тога да стварно неутралишу Малту, што знамо да је било изводиво, али за тако нешто требала им је цела Луфтвафе и Региа Аеронаутика а ваљда би и флота кренула храбрије.
Тад би моги да екплоатишу устанке против англосаксонаца који би под таквим догађајима и били заиста катализовани па чак и да се поново појави питање Турске као савезника.
Но све то би трајало до до краја 42 и почетка 43.
Што је најгоре СССР их не би при томе напао мада би у том тренутку био страшно моћан.
И још горе помогао би им у нападу на Персију и Афганистан и северну Индију.
Ромел је иначе много псовао, грозно ... Али кад је чуо за Барбаросу...

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drago mi je da se neko (vrabac) umjesao voljan da diskutuje ovu hipoteticku postavku o juznom kraku nacisticke invazije na SSSR.

Sve se slazem, i o Kipru i o Kreti, ali bih ponovio da je voz pobjegao vec 1940 poslije Dankirka, kada je Gering krenuo da sprema invaziju glavnog ostrva umjesto da su odmah napali Gibraltar i Maltu i tako odsjekli Englesku flotu u Aleksandriji od matice. Te dvije tacke bi uzeli (vjerovatno) bez problema u tom momentu, i poslije bi Romel mnogo lakse odradio Egipat. Kad si presjekao Suez, a drzis Maltu i Gibraltar, Kreta se sama predaje, u Kipar se vjerovatno mozes usetati, i imas vezu prekio Sirije za Bliski Istok. Kao sto vrabac ispravno kaze, bilo kakva ekskurzija u BI je nezamisliva bez sigurne veze iz Evrope. Ta se je veza mogla napraviti 1940 relativno lako, a vjerovatno i drzati kasnije (nisam siguran za Gibraltar, ali Maltu su sigurno mogli zadrzati, zbog blizine Italije i oslonca na Luftvafe). Britanska flota u Mediteranu, nakon uzimanja Aleksandrije i sa Maltom u svapskim rukama, mogla je samo da se probije u Atlantik ili da se povlaci u Indijski okean kroz Suez. I Mediteran bi bio u rukama osovine.

Naravno, sve bi se ovo moralo odraditi prije Barbarose, i pitanje je da li bi moglo da se odradi. Ali, iz ove perspektive, koncept izgleda sasvim realan.

Da su svabe usle u Iran prije Barbarose, imali bi posla samo sa Englezima. Ne vjerujem da bi se Staljin mjesao, on nije htio ni opstu mobilizaciju da proglasi sve do Barbarose, a wermaht mu nagomilao 4 miliona trupa na zapadnoj granici.

Sto se tice snabdjevanja u persiji, koliko su kilometara pruge nacisti izgradili na istocnom rontu 40-43? Mogli su i u Iraku - Persiji da izgrade prugu (ili unaprede postojece).

Kad su jednom u Iranu, ne moraju ni da idu preko kavkaza (bar dok ne stigne Kleist do Mozdoka.) Dovoljan bi bio pritisak na meki trbuh SSSR (prema Azerbejdzanu i istocnom obalom Kaspijskog Jezera.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2.1 ::Слажем се да би Луфтвафе добила ваздушно-поморску битку за Кипар и то спектакуларно.
Крит-Кипар 650-780км
Родос-Кипар 420-550км
Даљине су од аеродрома до првог дела Кипра, односно до залива Фамагуста.

Ове даљине су изван долета не само Ме-109, него и Ју-52.
То им оставља само Ме-110, који се и није показао као ловац.

Нема шансе да би Луфтвафе остварила ваздушну премоћ над Кипром.
Мучили су се и са Малтом, која је ни 100км од Сицилије, са базама преко 1500км далеко, у мору над ком су Силе осовине имале премоћ.

Не будите смешни, каква црна инвазија Кипра.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

babaroga ::Sve se slazem, i o Kipru i o Kreti, ali bih ponovio da je voz pobjegao vec 1940 poslije Dankirka, kada je Gering krenuo da sprema invaziju glavnog ostrva umjesto da su odmah napali Gibraltar i Maltu i tako odsjekli Englesku flotu u Aleksandriji od matice. Te dvije tacke bi uzeli (vjerovatno) bez problema u tom momentu, i poslije bi Romel mnogo lakse odradio Egipat.
Имаш књигу Мартина ван Кревелда "Hitler's Strategy 1940-1. The Balkan Clue".
У њој је описано због чега је Хитлер одустао од Гибралтара - после преговора са Франком које је описао да би ”радије извадио 3-4 зуба него поново преговорао са њим.

Иначе и пад Гибралтара не би одсекао Египат. Имали су Суецки канал, док су рецимо авионе прелетали преко централне Африке, и мреже њихових аеродрома.
Морате да схватите да су Енглеска и САД биле глобалне силе. Кад погледате њихове руте снабдевања, ишле су практично око целог света.
Немачка и Италија су биле локалне силе, немоћна да изађе из Европе. Италијанске поседе у Африци нису успели да прошире, већ су их брзо изгубили.