SSSR protiv sila Osovine - rat titana

• 3Ovo se svidja korisnicima: vathra, voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

victoria ::
Persijska vojska bi se snabdevala iz Persije a iračka iz Iraka


Persijska vojska je bila uveliko u rukama engleza. Persiski sah je tada imao veoma malo uticaja u persijskoj armiji.

babaroga ::

Sto se tice snabdjevanja u persiji, koliko su kilometara pruge nacisti izgradili na istocnom rontu 40-43? Mogli su i u Iraku - Persiji da izgrade prugu (ili unaprede postojece).


Izgradili ??? Nista.

Pomestili jednu sinu za desetak centimetara na vec postojecoj pruzi ??? Mnogo, ali isto tako i nedovoljno.

Za gradnju skroz nove pruge niti su imali vremena, niti sretstava , niti ljudstva.

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Lucije Kvint, babaroga, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 31 Avg 2017 10:42

To godinu dana ranije je sasvim druga priča.
Svest vojskovođa još nije percipirala tada rahmetli gospodina Mičela a ni teoriju podmorničara, ali ajde oni su manje važni.
I samo su silni događiji uopšte nju i promenili. Da je avion presudan a ne bojni brodovi i krstarice svi su shvatili tek posle Taranta, Marata, stradanja Crnomorske flote, Kritske operacije, Perla, Mlateških konvoja, Princa i Ripalsa i napada na Šri Lanku.
No da se vratimo u 41., Malta se mogla neutralisati i iz vazduha i Romelu doturiti dovoljno trupa za Egipat, pa onda izvesti operaciju u istočnom sredozemlju.
Ali tadašnja vazduhoplovstva Italije i Nemačke su to mogla samo pod uslovom da nema Barbarose.
Problem je što Romelu nije ni predviđeno bilo ništa čime bi on zauzeo Egipat, to što je posle teškog poraza ipak uspeo da zauzme Tobruk i da se uvuče u Egipat je jedno zapravo neočekivano dostignuće.
Isto tako nisu ni predvideli Bliski istok.
Uraditi Egipat sa snabdevanjem u Tripoliju je praktično nemoguće, moraš da imaš Bengazi i Tobruk pa i ona sitna boranija od luka vredi nešto, ali za to je trebalo vladati istoičnim sredozemljem, a to nosi onda i Krit i Kipar i dovoljno aviona za round o clock patrolu i napade, a pre toga devastaciju Alksandrije i drugih luka sa sve brodovima u njima, zapušenje kanala itd. pa onda desant na Liban pa tek onda sinhrono pad Egipta.
Tu je recimo dolet nekih nemačkih aviona pa i italijanskih već bio problem ali ne toliko strašan istina.
Ali to je tražilo vreme i jedno totalno ali nespecifično angažovanje bez isključivog oslonca na kopnenu vojsku, nešto što Nemci možda i nisu baš shvatali.
I da su sve to uradili, ne bi im bio ni potreban napad na SSSR, zapravo ni poželjan obzirom na Britanska ostrva, Afriku i Arabiju i deo Persije.
Zamisli napad na Britanska ostrva sa Nemačkom, Itlaijanskom, Sovjetskom flotom i vazduhoplovstvima zajedno...
Nacionalsocijalistička Nemačka je kao prirodne saveznike mogla da ima samo fašističku Italiju i socijalistički SSSR. Socijalizam nemačke, desna socijaldemokratija italije i socijalizam SSSR su skoro potpuno oborili barijere civilizacijskih razlika između njih.
Ali imali smo posla sa ludakom a ne državnikom i vojskovođom.
Moj najmlađi sin povodom ovakve rasprave je rekao:
Bizmark bi Hitlera dok u ćošku kleči na kukuruzu tukao tankim prutom po goloj guzici uz reči: Nepismena glupa idiotska austrijska seljačino...

Dopuna: 31 Avg 2017 11:19

U tom trenutku Kipar je bio slabo branjen. Tursko stanovništvo bi se priključilo npadačima verovatno.
Sve od italijanskih podmornica se postavi u kordon iza minskih polja koliko ih je moguće formirati.
Brodovi cevaši, svi italijanski koji bi mogli, napadnu, uz pomorski desant a istovremeno se baci se desant za zauzimanje aerodroma, na njih planinska pešadija i sleću lovci i Štuke. Ju 52 bi sa dopunskim rezervoarima bi savladao tu daljinu, o SM82 da ne pričam.
Samo ostrvo a i kada dođe engleska flota napadnu Br20,SM81,S79,CANT1007, Ju 88, Do217 pa i dosta hidroaviona više tipova, koji su svi mogli da dolete dotle ( i He-111 ako mogu nisam siguran), a onda Štuke sa Kipra pa cela Italijanska flota.
To bi bila pomorsko-vazdušna bitka za Kipar.
Istvarno više neću u ŠBBKBB...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2.1 :: U tom trenutku Kipar je bio slabo branjen. Tursko stanovništvo bi se priključilo npadačima verovatno.
??
Све и да се прикључи, није то био средњи век.
Мора да буде наоружано, опремљено, утренирано, снабдевено - а ништа од тога није било.

Oluj2.1 :: Brodovi cevaši, svi italijanski koji bi mogli, napadnu, uz pomorski desant a istovremeno se baci se desant za zauzimanje aerodroma, na njih planinska pešadija i sleću lovci i Štuke. Ju 52 bi sa dopunskim rezervoarima bi savladao tu daljinu, o SM82 da ne pričam.
Извини, о каквом падобранском десанту причаш?
Претпоставимо да Луфтвафе ангажује 500 Ју-52, колико је било и у десанту на Крит, и да лете са допунским танковима.
Једини аеродром који могу да користе је Родос. Хајве да претпоставимо да неком магијом успеју да скркају толико авиона на острво. Други проблем је што би била смањена носивост ако носе допунске резервоаре горива, вероватно на испод тоне терета. То је свега осам војника под пуном опремом, без икакве теже опреме. Од теже опреме би могли да допреме свега неки ПАК, минобацач или сл.
Због дужине лета могли би да врше свега једно полетање дневно, што значи да би залихе и појачање могли да упуте тек следећи дан.
Међутим највећи проблем је што би због коришћења једног аеродрома падобранци могли да долазе до Кипра само у малим групама, што доста олакшава одбрану.

Што се тиче преласка авијације на заузет аеродром, које гориво, муницију и бомбе мислиш да би користили? И колико би подручје око аеродрома морало да буде осигурано?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Mercury, babaroga
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pomorski desant bi bio glavni nosioc snage, vazdušni pomoćni i verovatno ne bi imao veliki otpor.
Gorivo municija i bombe bi sleteli sa SM82 i prerađenim bombarderima SM81 za prvu ruku i jedrilicma, deo padobranaca je mogao da skače iz prerađenih bombardera ...
Masa hidroaviona bi takođe mogla da se iskoristi ...
Prethodno dizanje pobune uz ubacivanje spec.snaga negde u Siriji pa i na samom Kipru bi možda ovladalo nekim aerodromom...
Trebalo je stvoriti i uslove za masovno korišćenje italijanske flote, sasrediti desantni tren...
Ali nije to Normandija i Atlanski zid, naprotiv.

No u pravu si, bez velike i relativno dugačke (ali ne govorimo o godinama već mesecima) logističke pripreme nije bilo moguće i za to jednostavno nije trebalo napasti SSSR već se upustiti u operacije na Bliskom istoku.

Pošto su Britanci u pitanju ko zna možda bi avijacija SSSR mogla i da doprinos toj priči ... rekao bih takav da bi trebalo mnogo manje logističkih napora.

Možda je bila Nemačka regionalna sila, ali sa SSSR-om ne kao saveznikom nego samo da nije nepirijateljem,ne bi Ameri i Briti videli više nikad zemlje sa ove strane Lamanša, držala bi Evropu i dan danas verovatno.

Fala Bogu pa se nije deslilo...

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::babaroga ::Sve se slazem, i o Kipru i o Kreti, ali bih ponovio da je voz pobjegao vec 1940 poslije Dankirka, kada je Gering krenuo da sprema invaziju glavnog ostrva umjesto da su odmah napali Gibraltar i Maltu i tako odsjekli Englesku flotu u Aleksandriji od matice. Te dvije tacke bi uzeli (vjerovatno) bez problema u tom momentu, i poslije bi Romel mnogo lakse odradio Egipat.
Имаш књигу Мартина ван Кревелда "Hitler's Strategy 1940-1. The Balkan Clue".
У њој је описано због чега је Хитлер одустао од Гибралтара - после преговора са Франком које је описао да би ”радије извадио 3-4 зуба него поново преговорао са њим.

Иначе и пад Гибралтара не би одсекао Египат. Имали су Суецки канал, док су рецимо авионе прелетали преко централне Африке, и мреже њихових аеродрома.
Морате да схватите да су Енглеска и САД биле глобалне силе. Кад погледате њихове руте снабдевања, ишле су практично око целог света.
Немачка и Италија су биле локалне силе, немоћна да изађе из Европе. Италијанске поседе у Африци нису успели да прошире, већ су их брзо изгубили.

Hvala za hint za knjigu.

Naravno, sve ove hipoteticke teorije nemaju veze sa Hitlerom, jer je Hitler radio kako je radio i to je historija. Radi se o analizi sta bi bilo da Hitler (i ostali) nije radio kako je radio.

Pad Gibraltara i Malte bi omogucio Romelu (mozda) da uzme Kairo i Aleksandriju. Jer bi sa Malte mogli da brane Romelove i Musolinijeve konvoje snabdjevanja. Gibraltar su cak i mogli da ostave Cercilu da su uzeli Maltu. Trebalo je koncentrisati se na Romela i na Aleksandriju. A pad Aleksandrije (a time i Sueza) bi onda znacio da je UK sredozemna flota ostala bez baza i da mora u Atlantik.

Koliko li su samo nijemci slupali aviona i ljudi napadajuci London i jug Engleske? PA opet nisu uspjeli da organizuju invaziju, izgubili su bitku u vazduhu, nisu ostvarili vazdusnu premoc nad kanalom, i odustali. Sta bi bilo da su se te snage tukle za vazdusnu premoc nad morem oko malte i na rutama za Tunis i Libiju? I da su cistile nebo nad Romelom?

Britanija jeste bila globalna sila, ali kao u svakom ratu rute snabdjevanja su geografski zavezane za lokaciju, i Sredozemlje je kljuc za bliski istok, Tursku, i sjever Afrike. Od Sueza - Aleksandrije nema juzno ni jedne luke na africkoj obali do Dzibutija - Eritreje, a kad istovaris provijant tamo mozes da se slikas sa njim ako je namjenjen nekom imaginarnom saveznickom frontu juzno od Sueza - Kaira, jer tek tu nije bilo pruga ni puteva.

Da su Njemacka i Italija ocistile Sredozemlje i uzele Bliski Istok prije Barbarose, mozda bi bilo drukcije. O tome se ovdje radi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Još jednom da ponovim i neću više obećavam
1.nema potrebe za prugama i ostalim logističkim gigantskim poduhvatima jer govorim o jednom padobranskom korpusu ili čak njegovim delovima a u Iraku i Persiji ne bi bile vođene dugotrajne i silne borbe sa onom šačicom englesko-indijskih vojnika jer bi uz pomoć Švaba Iračani i Persijanci brzo dobili taj mini rat.Mislim na maj 41-e i desant/vazdušni transport na Irak via Sirija umesto na Krit.
2.Pustite Kipar . . . uz pomoć Denca i Luftvafe na sirijskim aerodromima i MAS-ova u Latakiji i Tartusu odbrana Kipra je nerentabilna a njegovo posedovanje Osovini ne bi bilo prioritet kad već uzimaju Irak,Persiju i kontrolišu Siriju.
3.u knjizi DSR upravo je varijanta preskakanja Krita i Kipra bilo Vinijeva noćna mora . . . vidi se da nije gajio nade u odbranu Krita ali je očekivao da Nemci polome zube tamo a upravo to se i dogodilo.
Nije Vini budala . . .j.be se njemu za Krit . . . važna je iračka i persijska nafta i put za Indiju

• 1Ovo se svidja korisniku: bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Sep 2017 8:05

Jbt. Vatra i ja se ubismo da izračunamo daljine za logistiku na relaciji Rodos Kipar a ti odlete 1000 km dalje pravo u pustinju ...

Dopuna: 01 Sep 2017 8:07

Ah da NE POSTOJE Iračani, promaklo ti je ovih godina a i tada je bilo tako.

• 1Ovo se svidja korisniku: Pera Ždera
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2.1 ::.
Ah da NE POSTOJE Iračani, promaklo ti je ovih godina a i tada je bilo tako.
Ni Iracani, ni Sirijci ni Jordanci ni... Ma vecina na tim prostorima, pogotovo tih godina.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Jbt. Vatra i ja se ubismo da izračunamo daljine za logistiku na relaciji Rodos Kipar a ti odlete 1000 km dalje pravo u pustinju ...
Vrabac,oni su i leteli tih dana baš tamo samo u malom broju jer postradaše na Kritu !!! Sin feldmaršala Blomberga je uspeo i da pogine u Iraku tih dana !
-Pretera ga sa tih 1000 km.od Rodosa do Damaska ima približno 838km a ne moraju baš da sleću u glavni grad . . .obala je bliže
-Pitaj Amerikance postoje li Iračani . . . ko je to onda opkolio Habaniju maja 41-e ?
Evo malo o persijskoj armiji u to vreme
http://kavehfarrokh.com/military-history-1900-pres.....1921-1941/
Very british report about Habanya.Spominje neke "naci eirkraft" koji ipak doleteše u pustinju
https://www.youtube.com/watch?v=spRPrkdLJNA
Još malo o Iraku 41-e
https://www.youtube.com/watch?v=og_V6OO3iBs
Iračka armije u to vreme je imala 4 divizije sa približno 60000 vojnika i 110-120 aviona . .. polovina operativni.
Citat:he RIrAF had 116 aircraft in seven squadrons and a training school; 50 to 60 of the aircraft were serviceable.[17][10] Most Iraqi fighter and bomber aircraft were at "Rashid Airfield" in Baghdad (formerly RAF Hinaidi) or in Mosul. Four squadrons and the Flying Training School were based in Baghdad. Two squadrons with close co-operation and general-purpose aircraft were based in Mosul. The Iraqis flew an assortment of aircraft types including [b]Gloster Gladiator biplane fighters, Breda 65 fighter bombers, Savoia SM 79 medium bombers, Northrop/Douglas 8A fighter bombers, Hawker Hart (Hawker Nisr) biplane close co-operation aircraft, Vickers Vincent biplane light bombers, de Havilland Dragon biplane general purpose aircraft, de Havilland Dragonfly biplane general purpose aircraft and Tiger Moth biplane trainers. The RIrAForce had another nine aircraft not allocated to squadrons and 19 aircraft in reserve.[17]
Luftvafe u Iraku
https://en.wikipedia.org/wiki/Fliegerf%C3%BChrer_Irak
-12-og maja SSSR priznao pro naci vladu Iraka.

• 3Ovo se svidja korisnicima: robertino, Bane san, krunomiletic5
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemacka vs Poljska, oklop u brojkama.