Zločini komunista

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Verovatno neki Mauzer, pešadiska puška sa dužinom cevi 70-80cm.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skrabalo :: Metod egzekucije je odlična tema, hvala ti što si ukazao na to. U Srbiji (tačnije - KJ) pre DSR se ubijalo po presudi na primereniji način - javnim vešanjem. To su nakon okupacije nastavili da upražnjavaju i legitimni naslednici tekovina vaskolikog Serbskog čojstva (SDS, SKD, Pećančevi i legalizovani Dražini odredi) vešajući "po tradicionalno". Imaju predivne slike iz Valjeva, na kojim se vidi kako do u detalj sprovode taj plemeniti postupak.
Metak u potiljak je tipično komunistička tvorevina, suprotna našoj vekovnoj tradiciji. I mene čudi takvo bestijalno i varvarsko iživljavanje gađanjem nemoćne žrtve vatrenim oružjem. Zar nije neuporedivo svrsishodnije da se primeni postupak koji je detaljno obrađen u Krivičnom zakoniku Slobodnih Srpskih Planina, gde osuđenom jedan sedne na noge, drugi uhvati za ruke, treći klekne na grudi, četvrti izvadi kamu...
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: lemi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Film je opsiran,ali sredisnji deo govori o zlocinima komunista prema Srbima.Srbi su zrtve komunistickog rezima.

• 1Ovo se svidja korisniku: lemi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

-Likvidacija klanjem je kod četnika postojala još od četovanja po Makedoniji,znači davno pre DSR-a.Čak je Kosta Pećanac navodno odbio predlog da ga Dražini ljudi streljaju sa obrazloženjem da je celog života bio četnik te je sam kleknuo,razdrljio okovratnik i podmetnuo vrat.
Metod likvidacije sam spomenuo zato jer nije bio karakerističan za ovo podneblje do tada.Turci su nabijali na kolac,srpska vojska i žandarmerija su streljale,država vešala a "metak u potiljak" je tada bila novotarija.Odakle je prispela ?Gde su to naučili revolucionari ?
-Francuska revolucija je "čuvena" po giljotini,katolička sveta inkvizicija po lomačama a komunizam je mračnu slavu stekao po "metku u potiljak ".Aludirao sam na đake NKVD-a.Ko je obučavao domaće dželate ?Poznaje se učiteljev "rukopis" usavršen u gulazima i kasnije u Katinu.Znam da je Kornjejev sa "braćom Rusima" pomogao organizovanje OZNE ali on je stigao znatno nakon propasti sovjetske užičke republike.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Viktorija,
Znaci, nikada nisi u zivotu cuo za Macu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::@Viktorija,
Znaci, nikada nisi u zivotu cuo za Macu?
Milorad Vukojicic,postoje oprecna misljenja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

željo ::6.lickadivizija ::@Viktorija,
Znaci, nikada nisi u zivotu cuo za Macu?
Milorad Vukojicic,postoje oprecna misljenja.
Hvala, @Viktorija!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 27 Jan 2014 15:08

Evo još jednog primera mita ali u malom. Pero ja sam do sada objavio desetak radova o istoriji manastira Naupare. Prema todme odličnom znam i materijalno stanje manastira.
Dakle, 1938. god. završen je zvaničan katastar manastira. Po tom premeru manastir je posedovao imanje od ukupno 1555 hektara 14 ari 83 m2. Ali, ima jedno veliko ali od toga je pod šumom 1498 ha 79 ara 58 m2. Njiva je bilo "samo" 24 ha 60 ari, pod pašnjacima 16 ha 70 a, pod livadama 11 ha 4 a, vinogradima 1 ha, voćnjakom 2 ha 4 a i dvorištem 0 ha 86 ari. Damaskin priča priče za malu decu. Dalje, manastiru je posle rata ostavljeno oko 10 ha oraće zemlje, kompletan vinograd i voćnjak. Za pašnjake i livade bi morao da potražim imam negde zapisano. E sad što se tiče šume to im jeste oduzeto skoro sve što jest, jest. Takođe ni od dvorišta im ništa nije oduzimano.
Što se tiče dotičnog igumana treba da se Damaskin i još neki autori koji su o njemu pisali konačno dogovore kog manastira je on bio iguman. Po jednima je on bio igumana manastira Strmac, po drugima Naupara a po trećima Lepenca iako je Lepenac obnovljen tek početkom sedamdesetih godina. Pre toga je bio ruševina. Pero, Damaskin je dobar čovek, ja sam kod njega već organizovao dva naučna skupa al brate ima bujnu maštu.

Dopuna: 27 Jan 2014 15:22

Manastiri nisu mnogo stradali, mislim ekonomski, jer njihova imanja praktično ni pre Drugog svetskog rata nisu obrađivana kako treba - osim par izuzetaka. Mnogo više su pogođene mirske crkve po gradovima od kojih su oduzeti prvorazredni placevi i već postojeći izgrađeni građevinski objekti. Seoske crkve i manastiri su realno mnogo manje stradali. Po zvaničnim procenama, rađenim pred sam rat, tačnije 1938. godine, iskorišćenost imanja kod ogromne većine manastira nije prelazio 15 do 20%. I to je takva sistuacija bila još od knjaza Miloša. Problem je bio manastiri nisu imali radnu snagu. Retki su bili manastiri sa više od jednog ili dva monaha. Ja sam u svom radu o manastiru Drača dao neke podatke iz zvaničnih izvora za manastire u Srbiji pred Prvi svetski rat doduše. To je bilo strašno. Nema monaha - nema ko da radi. Zemlja se zaparložila. Jedini prihodi - vodenice, prodavnice i mehane. Prodavnice i mehane su izdavane u najam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Napisano: 27 Jan 2014 15:08

Evo još jednog primera mita ali u malom. Pero ja sam do sada objavio desetak radova o istoriji manastira Naupare. Prema todme odličnom znam i materijalno stanje manastira.
Dakle, 1938. god. završen je zvaničan katastar manastira. Po tom premeru manastir je posedovao imanje od ukupno 1555 hektara 14 ari 83 m2. Ali, ima jedno veliko ali od toga je pod šumom 1498 ha 79 ara 58 m2. Njiva je bilo "samo" 24 ha 60 ari, pod pašnjacima 16 ha 70 a, pod livadama 11 ha 4 a, vinogradima 1 ha, voćnjakom 2 ha 4 a i dvorištem 0 ha 86 ari. Damaskin priča priče za malu decu. Dalje, manastiru je posle rata ostavljeno oko 10 ha oraće zemlje, kompletan vinograd i voćnjak. Za pašnjake i livade bi morao da potražim imam negde zapisano. E sad što se tiče šume to im jeste oduzeto skoro sve što jest, jest. Takođe ni od dvorišta im ništa nije oduzimano.
Što se tiče dotičnog igumana treba da se Damaskin i još neki autori koji su o njemu pisali konačno dogovore kog manastira je on bio iguman. Po jednima je on bio igumana manastira Strmac, po drugima Naupara a po trećima Lepenca iako je Lepenac obnovljen tek početkom sedamdesetih godina. Pre toga je bio ruševina. Pero, Damaskin je dobar čovek, ja sam kod njega već organizovao dva naučna skupa al brate ima bujnu maštu.

Dopuna: 27 Jan 2014 15:22

Manastiri nisu mnogo stradali, mislim ekonomski, jer njihova imanja praktično ni pre Drugog svetskog rata nisu obrađivana kako treba - osim par izuzetaka. Mnogo više su pogođene mirske crkve po gradovima od kojih su oduzeti prvorazredni placevi i već postojeći izgrađeni građevinski objekti. Seoske crkve i manastiri su realno mnogo manje stradali. Po zvaničnim procenama, rađenim pred sam rat, tačnije 1938. godine, iskorišćenost imanja kod ogromne većine manastira nije prelazio 15 do 20%. I to je takva sistuacija bila još od knjaza Miloša. Problem je bio manastiri nisu imali radnu snagu. Retki su bili manastiri sa više od jednog ili dva monaha. Ja sam u svom radu o manastiru Drača dao neke podatke iz zvaničnih izvora za manastire u Srbiji pred Prvi svetski rat doduše. To je bilo strašno. Nema monaha - nema ko da radi. Zemlja se zaparložila. Jedini prihodi - vodenice, prodavnice i mehane. Prodavnice i mehane su izdavane u najam.

Хвала на исцрпном извештају о Наупарима, само мало да допуним своје писање. Око одузете земље сам слушао од пок. мати Митродоре која је била игуманија тамо после мати Дарије, као и за убијеног Игумана и оца Јосифа. Мати Митродора је дошла у манастир 1952. године па је имала директног контакта са монасима који су ту били пре, ако је она слагала ето и ја сам написао неистину. Оца Дамаскина сам споменуо јер он зна име тог Игумана, а не зато што сам од њега чуо за то. Манастиру је рекох у два наврата враћена земља, али далеко од тога да је враћено све. Нпр. Парцела на којој је сада, ајд да кажем Дом културе, у Наупарима као и игралиште са старом школом је манастирско али није враћено, већ је наврат на нос изграђен споменути Дом, када је почело да се говорка о томе да ће земља да се враћа, има парцела и у Горњем Степошу. Надам се да о. Дамаскин није сагубио записе разговора са мати Митродором које сам својевремено урадио, али нажалост и оставио у Манастиру. Но на крају, по мени, је небитно да ли је је одузето десет хиљада или један ар нечије имовине, већ је битно да је то учињено и да је то не по квантитету већ по квалитету отимачина, па и злочин. Као што је и злочин батињање о. Јосифа које прећутасте, а то није машта о. Дамаскина, ако већ сумњамо у вези убиства Игумана које се може проверити, макар у СПЦ имају ваљда спискове својих игумана и када је који нумро, настрадао и сл. Искоришћеност или неискоришћеност неког имања од стране власника није оправдање, ни у алузији, за отимање истог јер по тој логици стари и изнемогли (бескористан) човек може бити елиминисан или сл. Уз пут, по манастирским записима, по минејима и сл. ман. Наупаре је пре Другог рата послао као помоћ ман. Мрзеници 125 ком. кошница да би могли да привреде довољно за порез, док је Наупара од шуме имала довољно прихода. Ко зна можда смо се и сретали у Манастиру, у сваком случају хвала на подацима и .
П.С.
Ако није проблем пошаљите ми на пп где могу да пронађем Ваше радове које споменусте у вези овог Манастира, радо бих их прочитао ако су доступни.


Заборавих, по речима мати Митродоре манастир је добио натраг ових 10 ха, које споменусте тек крајем шездесетих година прошлог века (први повраћај земље). Тако она реча ја само пренесох .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::@Viktorija,
Znaci, nikada nisi u zivotu cuo za Macu?
Ne bih se setio imena premda sam o tom slučaju čitao.Bilo je na nekim drugim temama.Ja samo priupitah ko su bili instruktori dželatima iz Užica,Kornjejev je stigao kasnije a ti se dohvatio tog popa.