|
|
|
Poslao: 24 Avg 2016 05:54
|
offline
- goxin
- Legendarni građanin
- Pridružio: 20 Dec 2013
- Poruke: 7585
- Gde živiš: Srpsko Sarajevo
|
PZL 28 , nastao od aviona AN 28 . Prethodnik aviona AN 28 bio je AN 14 .
Savremenija verzija AN 28 je AN 38.
Sukhoi je izbacio svoj prijedlog za nasljednika to je sukhoi 80
Sad pitanje je koliko je Antonov realan ( ukrajinska kompanija? ) , sukhoi je izbacio malu kolicinu ovog aviona ( trziste?) Negdje sam nasao da je cjena oko 6 mil $. Doduse i veci/jaci je od pzl 28 , ali ocigledno pzl 28 je dokazan , proizvodi se i ima ga na trzistu.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Avg 2016 11:06
|
offline
- Pridružio: 09 Jan 2012
- Poruke: 32523
|
13892 ::Jos jedna američka inovacija.
Jes vala jeftino i masovno se proizvodilo precizno na malim daljinama zbog glatke cevi i za jednokratnu upotrebu ako se ne varam. Opališ ako pogodiš pogodiši baciš i bežiš. 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Avg 2016 12:49
|
offline
- Pridružio: 10 Feb 2012
- Poruke: 271
|
Pein taj pistolj je masovno bacan borcima pokreta otpora po franciskoj padobranima I koliko me sjecanje sluzi imao je jedan metal 11,45
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Avg 2016 16:37
|
offline
- Pridružio: 09 Sep 2015
- Poruke: 1201
|
Prica da je Liberator masovno bacan po Evropi je urbana legenda. Broj Liberatora koji su baceni nad evropom se sviodi na nekoliko stotina komada, ako je uopste i toliko baceno. Postoji vise razloga za to.
Prvi je da je kontrolu nad Liberatorima imala Americka vojska, a ne OSS. Vojska nije imala kome da ih baci, posto nije ni vodila operacije podrske gerilskim snagama.
Eisenhower, komandujuci snaga zzapadnog saveza u Evropi je izricito bio protiv iberatora. U planovima njegovog staba, razmatra se mogucnost bacanja do 25000 komada Libratora u Zapadnoj Evropi. Vrlo cudno, posto je u tom trenutku, u Engleskoj bilo dostuno pola miliona libeatora. Do realizacije tog planiranog bacanja 25000 liberatora, nije doslo, posto su saeznici imali prilicne rezerve zastarelog i savremenog oruzja koje su bacali po evropi, a koje je bilo mnogo efikasnije, sa obzirom na jako mali broj onih koji su se ukljucili u pokret otpora.
Upotreba Liberatora u Kini, i uopste u Aziji je druga prica, ali o efikasnosti koncepta govori i odustajanje naslednika OSS, od Deer Gun-a. koji je prvobitno trebao da bude iskoriscen u Tibetu.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Avg 2016 17:02
|
offline
- kljift
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Okt 2009
- Poruke: 7070
|
Težak, kvalitetan, precizan. Nije čudo što su ga dedovi voljeli. Proizvođen je od dvadesetih do pedesetih čak i pošto su Španci usvojili Star Model A za standardno oružje. Španci su svoje stokove prodali veletrgovcima sa sve municijom. I danas je jedan od boljih "staraca" sa vrlo pristupačnom cijenom.
Stekao je i neku slavu (model 600) u junačkim rukama Alena Delona, Lina Venture, Silve Košćine, te amerikanskih filmova.
Pompidu, Pompiduova žena i Stevica Marković zaključani u vili Alena Delona.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Avg 2016 19:48
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 19156
|
Verovatno najgori sluzbeni pistolj u Evropi ikada.
Osetljiv na prljavstinu, ceo mehanizam (9x19/9x23 sa slobodnim zatvaracem) na granici logike, unikatni "univerzalni" ekstraktor koji se precesto lomio, osetljivost na kvalitet municije. Voleo ga je samo onaj ko bolje nije imao.
Ali je model 300 u 7.65 i 9mm K bio odlican.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Avg 2016 20:22
|
offline
- kljift
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Okt 2009
- Poruke: 7070
|
Tanketa EE - T4 Ogum
Ranih osamdesetih, više zemalja pokazalo je zanimanje za malo, lako, gusjenično oklopno vozilo sa mogućnošću višenamjenskog korištenja na bojnom polju od lovca tenkova, izviđača do komandno – kontrolnog vozila.
Dok su EE-9 Cascavel izviđačka borbena vozila i EE-11 Urutu oklopni transporter u startu razvijeni po zahtjevima brazilske armije, EE-T1 Osorio osnovni borbeni tenk i EE-T4 Ogum razvijeni su sa pogledom ka izvozu.
Jedna od zemalja Bliskog Istoka 1985 poslala je zahtjev za visokomobilno lakooklopljeno vozilo sa težinom od oko 4 tone. ENGESA je započela dizajniranje vozila, nazvanog EE-T4 Ogum (ime afričkog boga rata), novembra 1985. Prvi prototip je napravljen kompanijskim novcem kao privatni projekat, maja 1986. Ovo je bilo veliko dostignuće jer su sve komponente na EE-T4 bile nove za ENGESU i nisu bile korištene na postojećim modelima.
Prototip EE-T4 Ogum je vazdušnim transportom prebačen na Bliski Istok za intezivna ispitivanja i demonstracije u različitim uslovima. Kao rezultat toga, drugi prototip je izgrađen sa brojnim poboljšanjima. Drugi prototip je kompletiran novembra 1986 i početkom 1987 poslan je na Bliski Istok radi ispitivanja. EE-T4 Ogum lako gusjenično vozilo takođe je nuđeno za licencnu proizvodnju i prikazano je u Iraku maja 1989.
Tijelo EE-T4 je napravljeno od čuvenog ENGESA dvostruko ojačanog oklopa koji sadrži spoljni sloj od ojačanog čelika i unutrašnji sloj od mekšeg čelika valjanog i termički obrađenog za pružanje maksimuma balističke zaštite. Ovaj oklop pruža zaštitu od 7.62 mm pancirne municije sa svih strana. Po zahtjevu, vozilo može biti opremljeno težim oklopom uz pad power-to-weight odnosa. Mali gabariti i izuzetno nizak profil takođe povećavaju žilavost Oguma na bojnom polju.
Oklopne ploče su dobro zakošene, vozač sjedi naprijed lijevo dok mu je motorno odeljenje sa desne strane. Osmatra kroz tri periskopa, a iznad sjedište ima kapak. Jedna od persikopa može biti zamijenjen pasivnim uređajem za noćnu vožnju.
Pogonsku grupu čine motor, mjenjač i rashladni sistem montirani sa desne strane i prilagođeni zamijeni u terenskim uslovima.
Oguma pokreće dokazani Perkins QT 20 B4 četvorocilindrični turbopunjivi dizel, snage 125 hp na 2650 rpm, sa izvanrednim power-to-weight odnosom, pri borbenoj težini od 4.9 tone, od 25.5 hp/tona. Sistem za hlađenje obuhvata vodeno – vazdušni hladnjak i vazdušne sisteme za motor i menjač. Cirkulacija vazduha kroz motorno odeljenje forsira se hidraulično pogonjenim ventilatorom.
Serijska vozila bila bi opremljena sa BMW M21D24WA, četvorocilindričnim, četvorotaktnim turbopunjivim i inter-cooled dizelom snage 129.2 hp na 4800 rpm uparenim sa ZF 4 HP 22 automatskom transmisijom sa četiri brzine za naprijed i jednom za nazad.
Snaga sa menjača se prenosi na prednje pogonske točkove preko ENGESA dizajniranog i izrađenog Cletrac upravljačkog sistema. Diferencijal upravljača je spojen direktno na prenos i krajnjim korisnicima. Upravljanje je omogućeno kroz dva kočiona diska na lijevom i desnom izlazu diferencijala kontrolisanim od strane vozača kroz upravljač – volan. Upravljački diskovi imaju hlađenje električnim ventilatorom “kontrolisanim” temperaturom diskova.
Oslanjanje je na torzionim oprugama, četiri gumirana točka, pogonom naprijed.
Hidraulični double-action shock absorbers nalaze se na prvom, drugom i trećem točku. Diehl double-pin gusjenice imaju opcione prenosive gumene uloške radi smanjenja buke i štete na putevima tokom mirnodopskog angažovanja i opremljene su kramponima radi bolje trakcije na mekom tlu.
Prostor iza motornog i vozačkog odeljenja “očišćen” je radi omogućavanja adaptacije vozila širokom broju uloga.
Prototip je imao oklopljeni krov na kojem je montirana Engesina kupolica sa spolja montiranim mitraljezom M2 12,7mm kojim je bilo moguće manipulisati iz vozila. Dva elektro – pogonjena bacača dimnih kutija montirana su sa obije strane. Drugi prototip je bio opremljen jednočlanom kupolom sa dvostrukim mitraljezima 7,62mm.
Na osnovnu šasiju predložene su sledeće varijante:
Oklopni transporter sa na krovu montiranim mitraljezom 7,62mm i otvorima na krovu desantnog korpusa. Prevozio bi četvoricu vojnika i vozača.
ET-7.62 – jednočlana kupola sa dva mitraljeza 7,62mm, bacačima dimnih kutija i osmatračkim periskopima.
Samohodni lovac tenkova sa obrtnom kupolom i vođenim protivoklopnim raketama.
ET-50 – jednočlana kupolica sa spolja montiranim mitraljezoma 12,7mm, bacačima dimnih kutija i periskopom za nišandžiju.
ET-20 – jednočlana obrtna kupolica sa spolja montiranim topom 20mm, elevacijom -10 to +45º, četiri osmatračka periskopa i opciono jedan dnevno – noćni periskop za oruđe.
Produžena verzija – za sanitet, komandovanje i dopunu municijom.
Samohodni minobacač 120mm koncipiran po ugledu na sovjetski Tulipan od 240mm. Minobacač bi se prevozio u horizontalnom položaju, a za potrebe gađanja svukao bi se sa tijela vozila i sa sopstvenom podlogom natakao na zemlju. Ova verzija bi mogla da nosi samo nekoliko minobacačkih mina 120mm i pripadao bi joj još jedan Ogum za dopunu municijom.
Engesa je nudila i drugu opremu u sklopu Oguma poput pribora noćnog osmatranja, motora, protivpožarnih sistema, rashladnih sistema i slično.
Težina 4,400kg, posada 2 – 3 + 4 strijelca, visina 1355mm, maksimalna brzina 75km/h, radijus 360km.
|
|
|
|
|
|
