Vojni kamioni

• 4Ovo se svidja korisnicima: zumzum, kuntalo, MB120mm, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U JNA je taj motor stigao sa jednim kompletom mosnog pontonskog parka PMP u kasarni Mršal Tito na Novom Zagrebu sa vozilom KRAZ-214 i u nekoliko inžinjerijskih brigada sa kompletom prvih lansirnih mostova TMM na istom vozilu a iz svih kompleta taj se kod TMM razlikuje po dugačkom kljunu i rezervnom točku iza kabine..A po odlasku u Obrenovačku brigadu gde su nam komšije bili PVO raketaši sam ga takođe imao prilike videti i kao prateće vozilo u verziji tegljača za one prikolice radarske kabine od sistema za Dvinu I Volkov.
Motor dvotaktni dizel..obratite pažnju na velike prečistače za vazduh koi su mu bili vrlo uočljivi.

Kraz 214 sa pontonom iz kompleta PMP kakve smo imali čak jedan park..

Ovih je kompleta sa po četir vozila u JNA bilo u svim oklopnim i inžinjerijskim brigadama po jedan park do pojave novije i modernije verzije na vozilu KRAZ -255 kada su ovi već zastareli i sa ispucalim resursima išli u rashod a kamiona je bilo po šumarijama nakon skidanja mosnih blokova.

Tegljač-sandučar za vuču kabina radarskog sitema kog smo imali kod Dvine i Volkova.

Ovo su tri reprezentativna vozila sa ovim za mene legendarnim dvotaktnim dizel motorom a sličan je doduše samo sa malo slabijim motorom stigao i uz onaj remorker u kompletu PMP.
Pa da i njegovu sliku okačim..
Remorker BMK-130

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jesu li ovi precistaci za vazduh bili sa uljem ili su imali izmenljive uloske?
Koliko su bili dugovecni ovi motori?

• 2Ovo se svidja korisnicima: zumzum, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uljani ciklonski a ulje se sipalo do određene crte i sam živčani uložak se periodično prao pa je faktički bio neuništiv i trajan .Ulje se menjalo sa redovnom zamenom u motoru dvared godišnje zbog tadašnjeg sistema Zima leto i nepostojanja današnjih višegradacijskih ulja a to mi je bila tema na zaršnom diplomskom.
Prelaz sa jednog na drugi vid eksploatacije inžinjerijskih mašina i vozila u JNA iz predmeta inžinjerijske mašine i vozila.
Pa eto malo ostalo i u glavi a imam sačuvan i diplomski..

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Šid, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pretpostavio sam da je tako. Taj sistem sam vidjao i na nekim starim automobilima.

Ne bih da preterujem,al mogla bi i koja rec o temi tog diplomskog ako ti nije previse tesko,kad uhvatis vremena, bar onako uopsteno,ako je to uopste moguce. Koja su se ulja koristila,za koje namene ,gradacija, vek upotrebe isl.

• 1Ovo se svidja korisniku: zumzum
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vojo, ako nađeš vremena, molio bih te da malo više kažeš o pomenutim dvotaktnim dizel motorima. Čitao sam davno da je za dvotaktne motore veoma važan sistem izduva, ali to su bili benzinci, o dizel zweitakt-ima ne znam ništa.

• 4Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, Gargantua, zumzum, kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kuntalo
Na temi o Pontonima i pontonirskim sredstvima je kolega Gargantua dao lep prikaz i o vozilu a i dva priloga o motoru pa izvoli tamo ih poseti a evo linka :
http://www.mycity-military.com/Inzinjerija/Pontoni.....va_33.html

A ja bi započeo deo one obećane priče o prelazima na letnju i zimsku eksploataciju.

Kao prvo da pojasnim terminološki kada su se prelazi vršili i to:

Prelaz sa zimske na letnju eksploataciju:

Za početak izvođenja prelaza se u svim jedinicama JNA uzimao mesec April mada je moglo i pre da se planira ako su prosečne dnevne temperature iznad 10 stepeni Celzijusa uz tendenciju porasta a da padovi nisu ispod 5 stepeni Celzijusa.Tom se prilikom iz svih vozila i mašina iz sistema za hlađenje ispuštao antifriz i slao na reciklažu a iz motora se ispuštalo zimsko ulje manje gustoće i viskoznosti.
Ukoliko je neko sredstvo po resursima eksploatacije ulazilo u termin izvođenja i I Tehničkog pregleda bilo po pređenoj kilometraži ili po vremenu u angažovanju u moto časovima tada se ujedno vršio i taj dodatni rad u vidu zamena i drugih komponetni i sklopova koje je taj pregled predviđa a svako je tehničko sredstvo po uputstvu TS sve resurse imalo tačno propisane..Da ne gnjavim previše ali sam ja u ovom svom diplomskom radu obrađivao jednu mašinu koje danas više i nema a malo ko je imao prilike i da je vidi osim možda na slikama .Radilo se o univerzalno traktoru T-120S i njegovim varijantama.
Pošto mi je istekla pauza za ručak kada se vratim sa posla nastavljam dalje sa prepišavanjem delova svog diplomskog rada.

• 2Ovo se svidja korisnicima: zumzum, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prelaz sa letnje na zimsku eksploataciju:

Za početak izvođenja prelaza se u svim jedinicama JNA uzimao mesec Novembar mada je moglo i pre da se planira ako su prosečne dnevne temperature ispod 5 stepeni Celzijusa uz tendenciju pada .Tom se prilikom iz svih vozila i mašina iz sistema za hlađenje ispuštala voda a sistem ispirao rastvorom mlečne kiseline da bi potom u njega sipali onaj reciklirani antifriz a na burićima je za svaku šaržu pisalo do koliko je - otporan i sve ispod -35 se nije sipalo u prvo punjenje već je jedino moglo da se koristi za dosipanja.Iz motora se ispuštalo letnje ulje veće gustoće i viskoznosti i u motor se sipao ili ispirol namensko ulje ili DS-10 i sredstvo se palilo sa onom mlečnom kiselinom iovim ispirolom od5-10 minuta rada a potom se ispuštalo i u motor sipalo zimsko ulje DS-20.
Da vam razglabam šta je sve trebalo da se ispuni da neka jedinica tog dana obavi prelaz od navoza pa preko sveg potrebnog alata i posuđa do krpa i potrebnih filtera za ulje koi su se obavezno menjali ili su se kod nekih mašina prali sa onim ispirolom.Svako sredstvo u koje do tog vremena nije bila izvedena zamena ili prelaz na zimsku eksploataciju iz bilo kog razloga na prednjoj masci je moralo da se vidno istakne pločica VODA ISPUŠTENA a po sipanju antifriza kačila se tablica sa natpisom ANTIFRIZ ,analogno ovome leti je stajala tablica VODA.Na ovaj se način svako činio odgovornim i za stanje ispravnosti a i za sprečavanje mogućih posledica ukoliko do njih dođe uvek se znao ko je zataio..
Nadam se da svi shvataju u čemu je razlika kod monogradacijskih ulja i zbog čega se vršila zamena pa o tome nebi mnogo pisao ali samo da skrenem pažnju na nekoliko osnovnih parametara koja motorna ulja obavljaju u motoru:
-Smanjivanje sile trenja između tarućih površina (najmanje je trenje kod tečnih površina)
-Tečljivost ulja ili Viskoznost
-Odvođenje toplote sa tarnih površina
-Zaptivanje na površinama gde se to od njega zahteva
-Ispiranje taloga iz motora

Gradacija ulja viskozitet po Englerovoj skali
SAE 10 2.5-3.5
SAE 20 3.5-6.5
SAE 30 6.5-9
SAE 40 9-13
SAE 50 13-18
SAE klasifikacija označava ulja tako što svakoj skali pripada ovaj indeks jedinice vremena za koje istekne etalonska količina .
Na primer Sae 10 bi po ovome litra ulja kroz etalon iscurila za 2.5-3.5minuta pa se iz ovoga da shvatiti da su ulja sa nižim indeksom ređa i brže teku pa se za njih kaže i da su veće viskoznosti.
Osim ove SAE klasifikacije postoje i druge klasifikacije ali ih ja sada nebi dalje nabrajao da se ne stvori zbrka..
Ako nekoga još nešto interesuje ja ću dopuniti i odgovoriti na pitanja .

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaka cast i hvala na trudu
Nego,zanima me zasto se leti ispustao antifriz iz sistema? To se danas ne praktikuje, bar ne kod civilnih vozila,a menja se obicno na 2 god. zbog njegovih korozivnih svojstava.
Ko je bio snabdevac JNA motornim i ostalim uljima, INA ,Modrica ili neko treci?

• 1Ovo se svidja korisniku: zumzum
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Antifriz koi se primenjivao do sredine 80ih je bio nešto drugačije hemijske formule od današnjeg i sastojao se od prostijih alkohola (Metil i Etil tačka ključanja im je bila niska od130-140 stepeni) od čega je ovaj prvi i izrazito otrovan .
Dok su moderni glikolni sa znatno višom tačkom ključanja od 178 stepeni pa naviše.
Ti prastari antifrizi su bili sa još izraženijom korozivnošću a reparirani su redestilacijom uz rafinaciju i izdvajanje svih primesa od ulja pa do vode.
Ta dobijena smeša je bila izrazito koncentrovana i za formiranje rastvora u diplomskom imam i ovu tabelu :
Destilovana voda % zapremine Antifriz % zapremine dobijena tačka mržnjenja u -C
60 - 40 -18
50 - 50 -25
40 - 60 -35
30 - 70 -45
20 - 80 -65
JNA se snabdevala sa uljima od svih rafinerija i osim najveće INE ulja su stizala i iz Modriče i iz Fama u Kruševcu koi je proizvodio i neka specijalna ulja za zaštitu,čuvanje i podmazivanje naoružanja.
Fam i Modriča su imali veću produkciju Hidrauličnih,Hipoidnih ulja i ulja za automatske menjače ATF i tip A i Tip B a INA je tu bila manje prisutna.
Takođe su masti iz INE bila manje isporučivana ili ih nisu imali za vojne potebe i tu su takođe Modriča i FAM bili glavni isporučioci.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na koliko km ili radnih casova su se tad menjala ulja u vozilima?

Dal se menjao filter svaki put kad se i ulje menjalo ili se menjao kod svake druge zamene ulja, naravno ukoliko prvo ne dodje vreme za zamenu zbog godisnjeg doba?

Dal se vrsila zamena i u vozilima koja su bila u RR ili se kod njih sipalo neko posebno ulje za konzervaciju motora pa se ono nije menjalo do vadjenja vozila iz RR-a?

Da li se koristilo isto ulje u TAM i FAP vozilima (Deutz ili Famos motorima) zbog razlike u visini u radnoj temperaturi kod vazduhom i vodom hladjenih motora?

E sad sam stvarno preterao, necu te vise gusiti sa pitanjima, bar za danas , ne zelim da te oteram sa foruma