Istorijski revizionizam - pseudoistorija

• 1Ovo se svidja korisniku: ltcolonel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Ako ste pratili moju polemiku sa Eutropijem, videli ste da sam citirao i početak Uputa za četničko ratovanje. Sada ću malo citat da proširim:

„1-Opšti pojmovi

Četničko ratovanje predstavlja rad malih jedinica, koje, izbegavajući uređenu, dugotrajnu i upornu borbu, teže da neprijatelju nanesu što više gubitaka, teškoća i nezgoda u izvođenju preduzete radnje.
Četničko ratovanje može biti izvođeno pod raznim okolnostima sa raznim ciljem, bilo samostalno ili u vezi sa radom operativne vojske.
Postoje dva osnovna vida četničkog ratovanja i to:

1.Vec kada prepisujete nesto, onda prepisite kompletno, nemojte izbacivati reci, ili pasuse, i nemojte stavljati vasa tumacenja unutar prepisanog teksta.
2. Postoje tri "Uputa za cetnicko ratovanje". Onaj iz 1929, zatim neznatno izmenjeni iz 1939, i onaj iz 1942 godine
Citat:Pod četničkim ratovanjem u opšte treba razumeti rad sitnih jedinica, koje izbegavajući uređenu, dugotrajnu i upornu borbu, teže da neprijatelju nanesu što više nezgoda, gubitaka i u
opšte ometu nameravanu radnju.Četničko ratovanje može biti izvođeno na široj ili užoj prostoriji, sa većom ili manjom snagom, uz trupe koje operišu, ili su stabilizirale front, kao pomoć jednoj
operaciji, kao stalni roj četa u neprijateljskoj pozadini ili na bokovima operativne vojske, kao akcija u predelima prijateljski raspoloženih delova neprijateljske teritorije,kao represalija i za sprečavanje rada neprijateljske akcije izvođene po istom sistemu i t. d.
Kao vidovi četničkog ratovanja postoje t. z. gerila (mali rat) i četovanje uz operativne trupe....

Kapitulacija nije nigde spomenuta, niti je koncept cetnika nekog specijalno odusevljavao
Citat:Jugoslovenska vrhovna komanda konačno se setila jurišnih jedinica u vreme kada je veći deo Evrope već bio zahvaćen ratom. Naime, 24. aprila 1940, naredbom ministra vojske i mornarice
ustanovljena je tzv. Četnička komanda, jezgro oko koga je počelo osnivanje specijalnih jedinica za diverzantske akcije u neprijateljskoj pozadini. Planirano je da se formira šest ovakvih bataljona,
u sledećem sastavu: štab, tri čete od po 210 ljudi, te vod za vezu jačine 30 ljudi (ukupno 660 ljudi). To je značilo daje svaka armijska oblast dobila po jedan specijalni bataljon: Prvi bataljon (u
Novom Sadu), Drugi (u Sarajevu), Treći (u Skoplju), Četvrti (u Zagrebu), Peti (u Nišu) i Šesti bataljon (u Mostaru).Treba reći da četnički bataljoni regularne vojske nisu imali nikakve veze (sem zajedničkog naziva) sa Udruženjem četnika Koste Pećanca, niti sa četničkim formacijama iz perioda 1941-1945.
Rešenjem od 1. jula 1940. godine (Đ. Br. 20.731), ove specijalne snage bile su preimenovane u jurišne jedinice (objavljeno 20. jula 1940. u Službenom v o j n o m l i s t u ) , uglavnom zbog negodovanja Vlatka Mačeka i Nemaca.
Ministarstvo vojske i mornarice je sa Str. pov. Đ. B r . 2.535 od 1. aprila 1941, donelo sledeću naredbu (čiji tekst doslovno prenosimo):...........


izvor: D.Babac: "Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu"

Citat:Jasno se vidi da će se snage zbog nemogućnosti da se održe na frontu povući u planine i započeti četničku borbu. Dakle, Uput je isključio bilo kakvu kapitulaciju. On je predviđao mogućnost da neprijatelj zauzme celu teritoriju, znajući snagu Trećeg Rajha i baš zato je izrađen.


Planovi kraljevske vojske su svi bili defanzivni,a krajnji strategiski cilj ofanžive prema Albaniji bio je: omogućiti vođenje defanzivnog rata, odnosno obezbediti povlačenje na jug, prelazak u Grcku , i repeticija Solunskog fronta...nisu se makli dalje od stare slave.Cetnicke /jurisne jedinice nisu imale nikakvu gerilsku ulogu u tim planovima.Scenario je bio ponavljanje 1915, sa organizovanim povlacenjem

Citat:Drugi dokaz je objasnio, čini mi, se Bongo ili Akvila. Jugoslovenski potpisnici, general Radivoje Janković i Aleksandar Cincar-Marković predstavljali su generala Danila Kalafatovića. Međutim, general Kalafatović je bio ratni zarobljenik i u stvari nije imao zakonsko pravo da deluje u ime Kraljevine Jugoslavije ili njenih oružanih snaga, niti da ovlasti predstavnike da to učine, jer je i general Janković takođe bio ratni zarobljenik. Pored njih, Aleksandar Cincar-Marković bio je smenjeni ministar inostranih poslova u vladi Dragiše Cvetkovića i takođe nije imao pravo ništa da potpisuje. (više: Dr Smilja Avramov, Dr Milenko Kreća, Međunarodno javno pravo, Beograd, 2007, 658)

Kalafatovic nije bio zarobljen.Ne znam odakle vam ta ideja.Pokazite mi dokument koji potvrdjuje da je on ratni zarobljenik.Imao je ovlastenje od Simovica da trazi od Nemaca "primirje", koje su mu Nemci dali .Uvet za primirje je bio bezuvetna kapitulacija
U ime Vrhovne komande, a zbog neuspjeha na svim frontovima i raisula vojske, general Danilo Kalafatović je 14. aprila u 9,30 časova izdao naređenje da se na cijeloj još neokupiranoj teritoriji prekinu neprijateljstva i poduzmu mjere za zaključenje primirja sa njemačkim i italijanskim trupama. Na osnovu ove instrukcije, istog dana od komandanta 5. armije primljen je izvještaj da štab 2. njemačke armije zahtijeva da se jugoslavenska delegacija, ovlaštena za vođenje pregovora, uputi u Kraljevo. Sutradan je imenovana delegacija u sastavu: general Mihailo Bodi, pukovnik Franc Tomše i pukovnik Radmilo Trojanović, i ona je 16. aprila 1941. godine u štabu 2. njemačke armije u Beogradu vodila pregovore o uslovima primirja. Njemačke oružane snage na pregovorima zastupao je komandant 2. armije general Maksimilijan fon Vajks (Maximilien v. Weichs), dok je italijanski Generalštab predstavljao kraljevski vojni ataše u Jugoslaviji pukovnik Bonafati (Bonafatti).Mađarsku vladu admirala Hortija predstavljao je potpukovnik Vašvari (Vasvary) — također vojni izaslanik u Beogradu. U ime njemačke Vrhovne komande general Vajks je zahtijevao bezuslovnu predaju jugoslavenskih oružanih snaga. Jugoslavenska delegacija imala je ovlaštenja da vodi samo pregovore o uslovima primirja. Ona nije mogla prihvatiti zahtjeve njemačke Vrhovne komande, pa su pregovori prekinuti istoga dana. U međuvremenu, dok su vođeni pregovori u Beogradu, načelnik Vrhovne komande general Kalafatović je preko specijalnog njemačkog izaslanika primio na Palama pismene zahtjeve o predaji oružanih snaga. Ovaj njemački zahtjev bio je potpuno jednak zahtjevu koji je general Vajks postavio jugoslavenskoj delegaciji.
Jugoslavenska vojska se i dalje raspadala, pa su njemačke i italijanske trupe sprovodiile okupaciju zemlje bez borbe. Bezuslovna kapitulacija morala je biti prihvaćena. Armijski general Danilo Kalafatović, kao opunomoćeni predstavnik vlade za vođenje daljih pregovora, odredio je nove delegate, i to: ranijeg ministra inostranih poslova Cincar-Markovića i brigadnog generala Radivoja Jankovića. Jugoslavenska delegacija je 17. aprila 1941. u 21 čas potpisala bezuslovnu kapitulaciju jugoslavenske oružane sile. Veći dio jugoslavenske vojske odveden je poslije kapitulacije u njemačko i italijan sko ropstvo. Nijemci su zarobili 6.298 oficira i 337.864 podoficira i vojnika srpske, crnogorske i slovenačke narodnosti (vojnici Hrvati i Makedonci pušteni su kućama). Akt o bezuslovnoj kapitulaciji jugoslavenske vojske predstavljao je za Osovinu završni čin rata s Jugoslavijom, pa su Njemačka i Italija uskoro zatim raskomadale Kraljevinu Jugoslaviju. Okupacija Jugoslavije završena je 18. aprila 1941. godine.
Drzava kao takva i dalje postoji.Drzava nije kapitulirala


Pismo Simovica Kalafatovicu

• 3Ovo se svidja korisnicima: gorran, Joja, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemosave gubiš vreme sa Dinčićem, Samardžićem & Comp. Ne vredi da im pričaš to njima ne dopire u mozak. Kapitulacija Jugoslovenske vojske je bila potpuno legalna i punovažna bez obzira što neke odredbe mogu da se smatraju pravno ništavne ali nekoliko odredbi a ne i sama kapitulacija. To nije sporno ni za koga osim za prethodno spomenutu kompaniju i još neke ljude iz ISI-a.
Isto tako samo za njih je i partizanski pokret nelegitiman za ceo svet je potpuno legitiman za njih nije. Ja nisam našao ni jednog iole značajnijeg (vojnog) istoričara u svetu koji tvrdi da su partizani bili nelegitimni sem za ove dve spomenute grupe.
Ali sa ljudima koji IZMIŠLJAJU četničko oslobađanje Kruševca ili priču o tome kako je Piletić naterao Nemce da potope brodove koji su se povlačili iz Crnog Mora ne treba raspravljati. U odnosu na Piletićeve četnike Keserovićevi su bili gospoda i humanisti. Pa samo u ražanjskoj opštini su isključivo zbog pljačke ili silovanja ubili najmanje 40 ljudi (računam samo one za koje postoje tačni podaci). I to samo ubijeni da bi bili opljačkani ili da bi im žene bile napastvovane. Ne ubijeni partizani ili partizanski simpatizeri. I Piletić je borac za slobodu. Pa to je neviđeni bezobrazluk.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sremac983 ::Ја не тврдим да је историја писна после друго светског рата била тачна. Али ни ово данас није ревизија, већ један обичан реваншизам за изгубљен рат и смену режима. И да се максимално оцрни партизански покрет у борби против нациста на све могуће начине. А да се пак четнички покрет прикаже у најбљем светлу, као прави носилац те борбе. Да су то стварно четници били и да су се борили од самог почетка до краја рата против тих окупатора, вероватно их се савезници не би тако лако одрекли у корист партизана, иако је постојала влада у изгнаснтву, попут Де Голове, која је на све начине покушавала да се бори и борила се против нациста.

И оно што је покопало четнички покрет је да је он ипак био српски националистички покрет, што вероватно није никако одговарало великим силама, да се створи велика србија, а та прилика је пропуштена још 1918/19 године када смо имали шансу да направимо велику србију. Али опет стицајем ко зна каквих околности наш краљ Александар је створио СХС и касније краљевину Југославију, а вероватно поново под притиском великих сила. Које су изгледа само гледале свој интерес овде на балкану, не марећи много за саму трагедију српског народа.

И наравно честа сарадња четничких фракција са нацистима у борби против комуниста, је по мени дефинитивно покопало четнички покрет.

Нико не спори на овом форуму да су чињени злочини од стране комуниста, али су те бројке мало пренадуване, исто тако су и четници чинили злочине, против комуниста срба нажалост и народа који је стао на комунистичку страну.

Колега, не осећај се прозваним. Постоји наравно сваки вид реваншизма, па и код неонациста у свету (као на пример негирање холокауста). Мислим да је код нас одмах у старту направљена грешка јер се није написала објективна историја и ставила у уџбенике. Зато данас имамо толико покушаја извртања чињеница. Наравно, постоје и они којима је у интересу да се изнесу на видело неке ствари које нису смеле да се кажу.

За мене је то што се дешавало у Југославији грађански рат. По дефиницији грађанског рата то је ''Грађански рат је оружана борба између класних, националних, политичких или других антагонистичких друштвених група унутар једне државе, за остварење одређених политичких и економских циљева. Јавља се као последица нагомиланих и нерешених социјалних, економских, политичких и других противуречности у друштву.''

Имамо ли у Југославији оружану борбу покрета који одговарају опису горе?

Мени је теза да су једни или други (НОБ или ЈВуО) водили само ослободилачки рат неприхватљива. Ето, сад у Хрватској се ради једна велика ревизија историје, па испадне да су усташе настале као реакција на злочине четника, а рат 90-их је агресија Србије на Хрватску, никако грађански рат. Цитирам једног хрватског политичара кад каже ''Ми не смијемо прихватити тезу да је у Хрватској вођен грађански рат. То је чиста агресија Србије на Хрватску''.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нити тврдим да није био грађански рат. Био је и то крвав, као сваки други грађански рат нажалост.

Али су ти исти четници занемаривали борбу против окупатора и махом се окретали у борбу против партизана и комуниста. Док с друге стране исти ти комунисти боре и против нациста и четника истовремено. Водили су и класни рат, али и рат за ослобођење државе од окупатора.


И нажалост срби су извукли најдебљи крај у овој класној борби и борби против окупатора.

И сад поново понављам питање, које сам поставио пре пар постова:
Да ли би било суђено четницима за злочине против комуниста, да су они изашли као победници у том грађанском рату и рату против окупатора?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sremac983 ::Нити тврдим да није био грађански рат. Био је и то крвав, као сваки други грађански рат нажалост.

Али су ти исти четници занемаривали борбу против окупатора и махом се окретали у борбу против партизана и комуниста. Док с друге стране исти ти комунисти боре и против нациста и четника истовремено. Водили су и класни рат, али и рат за ослобођење државе од окупатора.


И нажалост срби су извукли најдебљи крај у овој класној борби и борби против окупатора.

И сад поново понављам питање, које сам поставио пре пар постова:
Да ли би било суђено четницима за злочине против комуниста, да су они изашли као победници у том грађанском рату и рату против окупатора?

Добро, има и оних који кажу да није био грађански рат већ само ''народноослобилачки''. Водили су повремене борбе, али су ''западни'' четници водили више борбе само са партизанима. Наравно, како би другачије могли да остваре свој циљ него борбом против окупатора? То је оно што четници нису знали да искористе, односно њихови лидери и команданти.

За твоје питање зависи. Или не би хтели да осуде их пошто су њихови. Или би их осудили чисто из рекламе, као што данашња власт хапси ове криминалце чисто ради маркетинга.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ја мислим да би исто ко и комунисти радили са свијим злочинцима. Остали би на слободи....

Неке битке се добијају пером, а не само оружјем. А то перо је дефинитивно заказало код четника, док су комунисти то исто перо искористили максимално....једни бивају признати док други остају препуштени сами себи....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posto vidim da je Nemosav odgovorio Dincicu za tumacenje kapitulacije Jugoslovenske kraljevske vojske 17. aprila 1941. godine, ja cu biti veoma sazet.
Ali, najpre, red je da postavimo tekst kapitulacije, pa da na osnovu njega svako moze da iznese zakljucak o ovome veoma vaznom pitanju. Evo tog teksta:
"ODREDBE O KAPITULACIJI JUGOSLAVIJE USVOJENE 17 APRILA 1941 GOD. OD NEMACKO-ITALIJANSKE ORUŽANE SILE I PRETSTAVNIKA JUGOSLAVIJE1


Prevod sa Nemačkog2
Beograd, 17.IV.1941.g. u 21 čas.

ODREDBE O IZVRŠENJU PRIMIRJA IZMEĐU NEMACKE I JUGOSLOVENSKE ORUŽANE SILE

1) Načelne odredbe:
Potpisivanjem ugovora o primirju Jugosloven.ska oružana sila ima da kapitulira bezuslovno i odvodi se u ratno zarobljeništvq. Komandanti jedinica javiće se u tom cilju bod najbližih nemačkih oficira.
2) Organizacija evakuacije zarobljenika:
Trupe se imaju prikupiti po jedinicama tamo gde se nalaze. Dok se ne izvrši predaja, Jugoslovenski oficiri odgovorni su u punom smislu za disciplinu i red i zato ostaju kod svojih jedinica.
Prema vojnicima koji se posle zaključenog primirja i izvršenog prikupljanja udalje iz svojih jedinica prime-niće se smrtna kazna. 3) Predaja oružja i celokupnog ratnog materijala: (Odredbe * o ratnom materijalu, vidi u pojedinačnom prilogu):
Oružje i ratni materijal ostaju načelno bod odnosnih jedinica,1. Ove će ga predati tek kada to bude naređeno od određenih organa nemačke oružane sile. 4) Izveštaji:
Do 25. aprila 1941 godine ima da se podnese izve-štaj po sledećim tač kama:
a) Na bojim mestima se nalaze pojedine prikupljene jedinice?
b) Gde se nalaze artiljeriska, automobilsba, inten-dantsba i -ostala slagališta?

1 Prepis originala (koji se nalazio kod generala Kalafatovića, zaveden u komandi pozadine operativne vojske Jugoslavije pod O. Br. 105 od 19 aprila 1941 god.) nalazi se u arhivi Vojnoistoriskog instituta (k. 3, br. reg. 8/2—1).
2 Prevod je izvršen sa nemač kog priloga: 4a.

v) Gde su postavljena minska polja? g) Gde su izvršene pripreme za rušenje mostova l ostalih objekata?
5) Bežične i žične veze:
Sva sretstva za vezu imaju se upotrebljavati isključivo samo za »provođenje uslova o primirju. Radi kontrole bežičnog saobraćaj a ima da se dostave na znanje frekvence i talasne dužine,. Dozvoljava se samo predavanje otvorenih depeša.
6) Ishrana i oprema:
Dok se ne izvrši predaja, staraće se o ishrani Jugoslavenska Vrhovna komanda. Poljske kuhinje i trupne komore ostaju načelno kod svojih jedinica i one će ih povesti sa sobom i posle izvršene predaje. Sem toga, svi vojnici ima da ponesu sa sobom propisnu opremu (šinjele, ćebad, pribor za jelo). Ishrana, podrazumevajući i hranu za stoku, ima da se obezbedi za 6 dana u koliko je moguće.
7) Predaja konja i tovarne stoke:
Konji i lovama stoka ima se takođe prikupiti po jedinicama, u koliko se ne budu upotrebili za zapregu poljskih kuhinja i trupnih komora.
Sanitetske mere:
Jugoslavenska Vrhovna komanda odgovorna je za sve mere u sanitetskom smislu. Naročito kod svih jedinica ima da ostanu pripadajući sanitetski oficiri i sanitetska osoblje. Ima da se izvesti gde se nalaze mesta bolnica i zavoj išta,.
9) Dunavska rečna flotila ima da se prikupi u Zemunskom pristaništu do 25. aprila 1941 godine.

10) Oslobođenje zarobljenika i interniranih lica:
Svi nemački, dtalijanski i mađarski zarobljenici i internirani ima da se puste odmah na slobodu.
11) Predaja akata:
Sva nedostajuća akta u presedništvu vlade, ministarstvu spoljnih poslova i ministarstvu vojske imaju se predati najdocnije u roku od 3 dana. Mesta na čuvanju ima da se saopšte. Za potpunu i neoštećenu predaju ovih aikata garantuje se.
12) Žandarmerija i policija:
Organi žandarmerije i policije, koji su morali da napuste svoja mirnodopska mesta sa otstupajućim trupama, imaju se smesta uputiti na svoju redovnu dužnost.

U svojim mirnodopskim mestima moraju se odmah javiti nemačkim posadnim trupama. Za povratak, koji se ima izvršiti bez oružja, mogu se kod ostojanja većeg od dnevnog marša upotrebiti motorna vozila,. Ova moraju biti obeležena belim zastavama, a vozari moraju biti snabdeveni putnim ispravama.
13) Predaja kopnenih i obalskih utvrđenja:
Sva kopnena i obalska utvrđenja imaju se predati sa oružjem, municijom, materijalom i planovima, kao god i postrojenjima svake vrste.
14) Odmetništvo:
Vojnim licima je zabranjeno da napuste zemlju. Ko bude učestvovao u borbi protiv sila osovine, sa njim će se postupiti kao sa franktireroni.
Dalje je zabranjeno brodove, oružje, opremu i vaz-duhoplove odnositi u neprijateljsko ili neutralno ino-stranstvo.
15) Jugoslovenska mornarica:
Ratna mornarica ostaje u svojim lukama. Minska i obalska zaprečavanja imaju se naznačiti. Odbranbena postrojenja ratne mornarice imaju se predati. Izlaženje trgovačkih brodova je zabranjeno. Brodovi koji se nalaze u vožnji imaju se pozvati natrag u jugoslovenske ili u luke siila osovine. Brod nosač aviona Zmaj ima se predati.
16) Zabrana pole tanja vazduhoplova:
* Vazduhoplovima je zabranjeno poletanj e. Svako po-
letanje smatraće se kao neprijateljski akt.
17) Sva uređenja i postrojenja vojne sile i privrede uračunavši i saobraćajna sredstva imaju se predati neoštećena.
1 Početak primirja:
Ugovor o primirju stupa na snagu 15 časova posle izvršenog potpisivanja t.j. 18 aprila u 12 časova po ne-mačkom letnjem vremenu. Pokreti nemačkih trupa ovim se ne prekidaju. Pri ponovnom pružanju otpora ovaj ugovor stupa van snage-i borbena dejstva nemačke vojne sile biće ponova obnovljena najvećom žestinom. Potpisano 17 aprila 1941 g. u 21 čas. Po zapovesti Vrhovnog komandanta
nemačke vojske Po zapovesti Jugoslovenske
Arm. general Fon Vajhs s.r. oružane sile
Al. Cincar Marko-vić s.r,. Đeneral Radivoje Janković s.r."


E, sada ovako, preskocicu kritiku lika i dela prof. dr Smilje Avramov jer sam jedared vec opomenut na ovom forumu kada sam kritikovao nju. Mogu samo reci da ona u mojim ocima ima onoliku vrednost koliko u Dincicevim ima Branko Latas!
Kao prvo, Vi, Dincicu, navodite neko vojno uputstvo iz mirnodopskog perioda koje, prema vama, ima vecu pravnu snagu od kapitulacije?!? To sto se ne spominje kapitulacija u tom uputstvu, ne znaci da vojska ne moze doci u takvo stanje da je kapitulacija, tj. prekid ratnih dejstava jedno od resenja. Ako se nesto ne spominje u pravu, do ne znaci da nije dopusteno, nego obrnuto. Ako se u zakonu, na primer, ne spominje gazenje puzeva na ulici, to ne znaci da ni jedan covek nikada nije na ulici zgazio puza, nego da to nije kaznjivo delo i da onaj ko zgazi puza nece snositi nikakve pravne posledice.
Kao drugo, Vi govorite da je akt kapitulacije nistavan jer je general Danilo Kalafatovic bio u zarobljenistvu i, kao ratni zarobljenik, on ne moze da potpisuje jedan takav akt. Nemosav je primetio da general Kalafatovic nije bio zarobljenik.
Ali, Vi zanemarujete osnovnu stvar! General Kalafatovic je od generala Dusana Simovica, predsednika u Vladi Kraljevine Jugoslavije, dobio punomocje da pregovara o primirju sa Nemcima. Nemci su imali pravo da zatraze uslov za primirje. NJihov uslov je bio - bezulsovna kapitulacija jugoslovenskih oruzanih snaga. General Kalafatovic je pristao na to, a poptisnici kapitulacije su bili Aleksandar Cincar-Markovic i general Radivoje Jankovic, takodje, opunomocenici Vlade Kraljevine Jugoslavije. To sto je Cincar-Markovic samo nepunih mesec dana pre toga u ime tada vec bivse Vlade u Becu potpisao sporazum o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu i to sto je u to vreme bio ministar inostranih poslova, a posle puca od 27. marta zatocenik, to nema veze sa tim da je on vrlo brzo dobio punomocje za poverljiv zadatak - pregovore sa Nemcima. On je imao to punomocje i nije bitno da li je u tom momentu bio bivsi ministar inostranih poslova, mogao je biti i bivsi bakalin u Crnoj Travi, to ne menja na stvari, covek je imao punomocje od Vlade!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Građanski rat je naziv za rat u kome međusobno sukobljene strane okvirno pripadaju jednoj te istoj kulturi, društvu ili političkoj zajednici.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Građanski_rat

Partizani i cetnici ne pripadaju istoj kulturi (rakije i cetnicke gibanice, te reza po kalabicu); ne pripadaju ni istom drustvu , a o politickoj zajednici nema sta da se kaze (monarhisticke oficircine...)
Istorija građanskih ratova, jos od Spartakovih vremena, ne zna da su takvi ratovi počinjali i vođeni u okupiranoj zemlji! Da li je građanski rat, ako se jedna od dve ratujuće strane - u našem slučaju partizanska - za čitavo vreme okupacije, odlučno i dosledno, bori protiv okupatora, a druga ratujuća strana - u ovom slučaju četnički pokret - povede borbu i vodi je, sve do sloma okupatora, protiv one prve, tj. partizanske? Odista, da li je to građanski rat ili je, pak, ta druga ratujuća strana bila u eklatantnoj saradnji i na svakovrsnoj pomoći okupatorima? Jasan dokaz da se nipošto nije radilo o građanskom ratu jesu i uporna nastojanja predstavnika partizanskog pokreta da privoli četnički pokret Draže Mihailovića na zajedničku borbu protiv okupatora
Kako je vođa Francuskog pokreta otpora Šari de Gol gledao na građanski rat u okupiranoj Francuskoj? Njemu je u avgustu 1944. godine, pošto je oslobođen Pariz, u zvaničnu posjetu i na službeni razgovor došao predstavnik maršala Petena. Imao je i ovlašćenje da sa de Golom pronađe način kako bi se izbegao građanski rat u Francuskoj. De Gol je odgovorio: Ja sam udaljio tog izaslanika. Gde je građanski rat?
Za razliku od onih prostora u doskorašnjoj Jugoslaviji, u kojima se čine pokušaji reafirmacije ravnogorskog pokreta i Mihailovića, u Francuskoj niko normalan ne pomišlja na rehabilitaciju kolaboracije i kvislinštva okupatoru. I tom Petenu, koji je osuđen na smrt, oduzeto je zvanje maršala dodijeljeno mu za njegove zasluge u Prvom svjetskom ratu.
Citat:Glavna borba protiv Tita vodi se sada na području Nezavisne Države Hrvatske. Glavne snage, koje u toj borbi uzimaju učešća, bore se pod ustaškim amblemom... Tito, prema tome, ima mogućnost da tu borbu u inozemnim krugovima prikaže kao borbu sa Njemačkom i njenim saveznicima i da joj oduzme karakter građanskog rata, koji bi jedino mogao biti razlogom jedne angloameričke interencije
Memorandum delegacije Četničkog nacionalnog komiteta od 27- aprila 1945- Vladku Mačeku,predsjedniku HSS-a, o potrebi ujedinjavanja svih snaga radi borbe protiv NOP-n Arhiv VII,Ča, k. 15, reg. br. 5/3, VK-P-642/2

Vodstvo četničkog pokreta insistira da se oružani sukobi u Jugoslaviji predstave ne kao oslobodilački nego kao građanski rat. Smatralo je da se samo u tom slučaju Angloamerikancima pruža mogućnost da se umiješaju i uspješno intervenišu u korist nacionalističkih snaga.
I komandanti na terenu su smatrali da se može zatražiti intervencija saveznika s tim ciljem. Potpukovnici Zaharije Ostojić i Petar Baćović depešom od 12. IX 1944. upozoravaju Mihailovića:
Citat:Smatramo da je potrebno zatražiti od saveznika da nas okupiraju i spreče građanski rat, u protivnom mi smo izgubili bitku i vojnički i politički.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::Posto vidim da je Nemosav odgovorio Dincicu za tumacenje kapitulacije Jugoslovenske kraljevske vojske 17. aprila 1941. godine, ja cu biti veoma sazet.
Ali, najpre, red je da postavimo tekst kapitulacije, pa da na osnovu njega svako moze da iznese zakljucak o ovome veoma vaznom pitanju.
Ово је само део комплексније приче, те ћемо направити посебну тему о овоме.
Зато сачувајте своје коментаре за ту тему.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::6.lickadivizija ::Posto vidim da je Nemosav odgovorio Dincicu za tumacenje kapitulacije Jugoslovenske kraljevske vojske 17. aprila 1941. godine, ja cu biti veoma sazet.
Ali, najpre, red je da postavimo tekst kapitulacije, pa da na osnovu njega svako moze da iznese zakljucak o ovome veoma vaznom pitanju.
Ово је само део комплексније приче, те ћемо направити посебну тему о овоме.
Зато сачувајте своје коментаре за ту тему.
Hvala!
Mislim da je i bio red da se napravi ovakva tema.