MiG-31 Foxhound

• 1Ovo se svidja korisniku: Kristian_KG
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

+ +ray ban11ray ban11 ::miodrag2 ::A ja tebi ponovo, pitaj ga da ti objasni zasto sam napisao to sto sam napisao, pa mi se onda obracaj.

Nije problem u tome da li je covek strucan ili nije, ja to nisam osporio nigde, vec sto ti ne razumes sta sam napisao i zasto sam napisao.

A onda svoje nerazumevanje branis autoritetom coveka sa kojim saradjujes.

Zbog toga pitaj strucnog saradnika da ti to razjasni. Ona mozda shvatis poentu. Bez toga, dzaba krecimo.

Pozdrav!

E kuku meni s tobom .Miodraze iako sam napisao da je zavrseno ,ovo zaista nema smisla vise ,ovo tvoje nipodastavanje i omalovazavanje .Cek malo, jesam ti nesto skrivio mozda ,ti si dobar kolega i znam da imas zaista zanimljive komentare na nekim temama ali ovde si prekardasio .

Pitas me o tome sta je lakse zastiti jel ,nesto velicine kubnog ovog pa onog ,Miodraze jel tebi jasno da iako to pitanje nije lose u osnovi ,ono ipak nema blage veze sa MiG-31 ,dakle nema veze sa temom .

Ovo sto si ranije napisao ...

Citat:Kao sto je glupost da se ovo ili ono radi zbog EM-a. EM nema nikakvog uticaj na opticka vlakna

Sta reci na ovo ?

Evo samo jedan u nizu komentara strucnog lica ( pod opremom smo izmedju ostalog mislili upravo na lake fiber-opticke kablove/vlakna koja su ako nisi znao mnogo osetljivija na taj EM-udar tj radio-aktivno zracenje nego li sva ona teska i super-teska kablaza ranijih/starijih tehnoloskih resenja ) .

Sledi dakle njegov komentar ...

Citat:I sta ce sa tom opremom, ako se avion koristi na vojistu gde se upotrebljava takticko nuklearno oruzje !??
Ljudi su prosto zaboravili da i dalje stoji pretnja na upotrebi nuklearnog oruzja. Posebno taktickog.
I u tim uslovima MiG 31mora obavljati svoju namenu.

a onda u nastavku komentara mi pises kako taj isti EM -udar nema nikakav uticaj jel te na opticka vlakna sto ti je demantovano citatom u postu na predhodnoj strani .

Zasto ovako istupas nije mi jasno ? Predhodno sam i to namerno stavio onaj tekst sa foto- reportazom M.Lisceve da bi ga malo pregledao i uocio jedan detalj ( vidim da jos nema komentara za ono sto sam namerno boldovao u citatu teksta ) .

Pazi ovo ,samo navigacijski kompleks tipa KN-25 ima cak 40 blokova radio-el. opreme .

Citat:Причем в этот перечень входили, например, такие изделия, как комплекс навигации КН-25, который сам включает более 40 блоков.

I sad pitanje : ako bi svaki blok bio umanjen po masi ,gabaritima,dimenzijama ,ovim ili onim a eto znamo da je blok centralnog racunara -SUV smanjen sa 60 kg na 16kg ( toliko je Baget-55-06 laksi od Argon-15 ) i tako redom ,ostali blokovi i sklopovi avionskih sistema i podsistema, pa na sta bi onda spao jedan MiG-31,evo BM ???

Uvazeni kolega `Kaplar` je konstatovao sledece ..
Citat:
Moja procena je da je sve skupa unutar 2t olakšanja konstrukcije praznog (!!!) aviona, bez dodatna dva mesta za potkačinjanje raketa na krilima.

Ljudi zar nikom ne pada na pamet da priupita pa sta se onda desava sa jednim veoma vaznim detaljom iz aerodinamike a koji se zove CT ( centar tezista- aviona ) ?

Ne moze se tako avion olaksati bez da se `CT` poremeti ili da se sve radi iz pocetka po pitanju aerodinamickih resenja .Ovakva pojasnjenja koja nam mogu dobro doci i dolaze od strucnih lica ,ljudi koji su svoj radni vek proveli u struci ( VTSL-a ) .Zato sam ranije i pisao da smo i mi remontovali i malo modernizovali nase 29tke u VZ `MoSt` ali ti avioni nisu nista posebno laksi ( dakle nisu olaksani ) u odnosu nego su to ranije bili , znaci ona stavka : prazan avion na stajanci ,nenatankan ,nenaoruzan itd

Dakle zaboravi Miodraze pricu o `pero-lakom` Gripenu i njegovim komercijalnim racunarima sa zastitom ( ima one trokanalne el. komande leta jel tako bi ) ,Gripen je svedski a ovo je MiG-31 `sdelan v SSSR` ili ti MiG-31BM `sdelan v RF` i tu su oni TTZ-i potpuno drugaciji ,druga prica, drugi svet kolega .

Jos nesto ,iako bi to trebalo pitati na pravoj temi ,evo opet postavljam pitanje na koje nema odgovora. Raptora sam stavio u isti kos sa Lisicarem ,ovaj prvi na stajanci izgleda tako nekako nezgrapno,kao omalen ,onaj stajni trap kao i da ga nema kad ga poredimo sa Lisicarevim ,kad se pogleda onaj kljun napred kao i da ne lici na radarski konus.Jeste ima poveca krila i stabilizatore i to je to onako ...

No ipak je taj avion prazan na toj istoj stajanci tezak skoro pa 20 tona ,pa kako ??? Pricate mi o nano-tehnologijama, o mikro-fiber optickim kablovima i vlaknima,tu su i laki i super laki kompoziti i ostali strukturni materijali pa kako je onda tezak tako ? Sta ga cini tako teskim da vidimo ?

Nema potrebe da se tema kvari ,da se zamavaja oko nekih ovakvih stvari ,koga zanima neki tehnicki detalj taj ce valjda pitati ,koga ne zanima on ce preskociti,pitati nesto drugo ,staviti neku sliku ili snimak i super.Ovako nizaju se postovi sa istim pitanjima ,non-stop mi ponavljas jedno te isto ,sto bi rekli `sam sebi skaces u stomak` , evo sad imas sve `na dlanu` pa proucavaj .Bez struke,nauke,knjige nema po tom pitanju napredka kao sto ni procesa remonta i modernizacije na nivo BM,DZM i BSM nema bez Biltena i to sam boldovao u onom tekstu da shvatimo da je to zaista tako .

Pozdrav .

BM paket mera u modernizaciji je tajni, tj. mi odavde samo sporadično otkrivamo detalje. (Moja malenkost učestvuje u tome preko razgovora sa ruskim inženjerima.)

Ne moraš se truditi da udaviš jednu rečenicu viškom teksta o nečem drugom. Dao sam svoju grubu procenu, ali nisam upoznat koliko je praznih rezervoara uletelo na mestu olakšane mase.

Zar misliš da sam ja toliko neuk da ne znam šta je centar ravnoteže (koristim važeći tehnički rečnik ISS, čiji sam inače član) i kako se to povezuje sa aerodinamičkim fokusom?

Izvini kolega, ali ovoliko raspisivanja meni deluje samo kao da po stavkama želiš da objasniš koliko si samo ti bitan učesnik u raspravi, a priča se vrti u krug oko osnovnih pojmova i vrti se samo novi i novi način interpretiranja istih.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

То би значило да он може који км да лети дуже, захваљујући тим ситним иземанама и додавањем нових резервоара са горивом. Па то је одлична ствар онда....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Kaplar

Naravno da sebe ne izbacujem u prvi plan ove ili bilo koje druge rasprave ,pitanje je bilo u vezi moguceg umanjenja mase aviona za 2 tone kako je navedeno .Postavlja se onda pitanje kako se doslo do te cifre ,izbacivanjem blokova el. opreme ,pojedinih agregata,uredjaja aviona ili sta vec ? 2 tone nije malo i to bi onda bio razlog moguceg revidiranja aerodinamike ?

Znaci ovako bi to bilo ...smanjena je recimo masa praznog BM ali kako se onda doslo do povecanja maks mase u poletanju a ciji nam je podatak prezentovan .


@respekt

Nije ta svetlost kao prenosni medijum problem kod istih vec ono sto joj predhodi a to je el .signal .On je recimo pocetak i kraj kako kod opt. kablova tako i kod evo npr. bakarnih zica ,samo sto kod ovog drugog taj signal stalno putuje od jednog do drugog kraja a kod tih prvih kako rece info putuje pomocu svetlosti .

Citat: Kod upotrebe optičkog vlakna potrebno je električni signal pretvoriti u svetlosni, pustiti svetlost u vlakno paralelno s uzdužnom osi, na suprotnoj strani potrebno je svetlosni signal opet pretvoriti u električni.

No sta sve to vredi ako pocetnog el .signala nema ??? Jesu imuni na EM -smetnje ali se misli na sam kabl ne na ono cime pocinju i zavrsavaju ,zato je isti efekat dejstva kako rekosmo ranije nekonvencionalnih borbenih sredstava sa tim da su ti prvi fizicki mnogo vise osetljiviji ( fizicko/mehanicko ostecenje i unistenje kako je i naveo `miodrag2` ) i otuda je veca mogucnost da ce takav udar preziveti starija tehnoloska resenja .

• 4Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, stalker, nemezisx, carpbuster
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Jedna starija
2014

• 1Ovo se svidja korisniku: zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sremac983 ::То би значило да он може који км да лети дуже, захваљујући тим ситним иземанама и додавањем нових резервоара са горивом. Па то је одлична ствар онда....

Posto su nam raspolozivi podaci sa neta uglavnom razliciti da li bi ovaj dogadjaj mogao biti naznaka da BM ima vise ili isto goriva u unutrasnjim rez. od svojih predhodnika ? Preleteli preko 8000km i to sa tri dopunjavanja u letu .

Citat:В 2016 году экипажи 14-й армии ВВС и ПВО Центрального военного округа на истребителях МиГ-31БМ установили рекорд длительности беспосадочного перелёта на истребителях МиГ-31БМ, проведя в небе 7 часов 4 минуты. Дальность перелёта составила более 8000 км с тремя дозаправками топливом в воздухе.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Recimo za standarni ,osnovni `31` stoji sledece :

Citat:Практическая дальность:
на высоте 10000 м, при M=0,8: 1450 км
без дозаправки с 2 ПТБ: до 3000 км
с одной дозаправкой: до 5400 км
топлива: 17330 кг


Citat:Топливо размещается в семи фюзеляжных баках, четырех крыльевых и двух килевых суммарной емкостью 18300 л. Предусмотрена подвеска двух внешних баков емкостью по 2500 л на внешних подкрыльевых пилонах.

A na tabli koju je @mean ranije postavio stoji da je ova prakticna daljina leta manja i iznosi 2300km .BM ocigledno nema `mokre` podkrilne tacke tj mogucnost nosenja PTB-2500/1150 .

mean_machine ::

46835kg:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

dok je za obican MiG-31 46200kg:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ovih 2300km bez dopunjavanja se nekako uklapa u ovaj rekordni prelet od preko 8000km ?

Ako se poredi podatak iz citata ,prakticna daljina leta ( tokom preleta recimo ) je 1450 km na H=10km pri V=900-1000km/h ,iz tabele vidimo da se pominje 2300km sto je povecanje za oko 900km ako bi bili isti letni uslovi .Iz prakticnih razloga se racuna gorivo utroseno na stajanci tokom predpoletne pripreme,rulanja i faze poletanja ,penjanje i dolazak na krstarecu visinu ,faza sletanja uz sve navigacijsku/sletnu rezervu .

Da li je porast zapremine goriva u unutrasnjim rez. uz odredjeni porast mase raketa V-V uslovilo i porast maks poletne mase ,cini se da jeste .Izgleda da je tako ?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sale, Kaplar, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja predjem na privatnu raspravu da ne bih gusio temu, a onda se ukljuce sufleri da me pljuju javno.

Ajmo ovako. Sva digitalna tehnologija, kao i 90% analogne, je tranzistorska. Kao takva je osetljiva i na EM i na cestice radijacije. Prvo ce razoriti PN spojeve, drugo ce razoriti kristalnu strukturu materijala.

To vazi za sva tranzistorska kola. Jedina prednost starijih je da zbog manje gustine pakovanja imaju vecu sirinu PN spojeva, sto bi teorijski trebalo da ih zastiti od EM-a nesto bolje (starije kolo ce crci milisekundu posle novijeg).

Jedini lek za oba kola je oklopljavanje, pri tome dva sloja oklopa, jedan koji stiti od EM-a, drugi koji stiti od cestica radijacije, i to je najcesce olovo.

Tu sada ulaze u igru dimenzije, i to po dva parametra. Najmanja velicina tranzistora u kolu iz 1989.-te je kao sto sam napisao 800nm. Trenutno aktuelna tehnologija omogucava proizvodnju digitalnih kola sa velicinom tranzistora 10nm, a u vrlo skorijoj buducnosti i 5nm. To utice na tezinu samog krajnjeg uredjaja, ali pre svega na njegovu zapreminu. A zapremina odredjuje povrsinu oklopa, a ukoliko stitimo nesto od posledica nuklearne eksplozije vrlo brzo ce tezina oklopa postati znacajnija od tezine samog uredjaja.

Sa druge strane, manja zapremina ostavlja prostor za neke druge uredjaje, rezervoare za gorivo, kablazu, itd. Dobitak pri zameni klasicnog monitora tecnokristalnim (jer su i LED monitori takodje LCD monitori, samo sa LED pozadinskim osvetljenjem) nije samo u tezini, vec i u zapremini. Za odredjenu dijagonalu monitora potrebno je odredjeno minimalno rastojanje katode od ekrana, kako bi X i Y ploce mogle da razvuku sliku po ekranu. To odredjuje ukupnu zapreminu celog uredjaja.

Opticki kablovi se mogu koristiti kao komunikacione linije. Pri tome jedan opticki kabl moze zameniti citav snop parica, odnosno koaksijalnih i/ili UTP/DTP kablova. Usteda na tezini gledajuci kablazu je ogromna (ne zbog prevelike tezine klasicnih kablova, vec zbog izuzetno male tezine optickog). Pri tome nisu osetljivi na EM, ali su osetljivi na mehanicka naprezanja, temperaturu, i na cestice radijacije. Trece se vezuje za nepravilnosti u strukturi stakla, i u zavisnosti od inteziteta i vremena trajanja zracenja izaziva slabljenje signala. Efekat je manje ili vise ireverzibilan, odnosno zavisno od vrste materijala od kojeg je opticki kabl napravljen, kao i jacine i duzine trajanja zracenja, opticko vlakno ce se vratiti u normalno stanje u manjoj ili vecoj meri. Zracenje potrebno da se isti u potpunosti izbaci iz upotrebe ce biti dovoljno jako da ce i ostali sistemi u avionu otkazati.

Recimo, klasicno vlakno pravljeno od silicijuma i puno primesa Germanijuma, Bora, itd, ce pri odredjenoj kolicini zracenja u trajanju od sat vremena dobiti slabljenje od 25db po kilometru. To je 0.025db po metru. Nova vlakna pravljena od drugih materijala omogucavaju da pri istim uslovima slabljenje u optickom kablu opadne na svega 5db po kilometru, odnosno na 0.005db po metru. A u avionu necete koristiti vlakna duzine vece od 30m.

E sada, neko je kolegi Ray Ban-u u medjuvremenu rekao da je sam kabl neosetljiv na EM, pa je sada promenio pricu i prica o osetljivosti lasera, koji je obicno poluprovodnicki (odnosno LED dioda), i prijemnika, koji je opet fotodioda ili fototranzistor. Ono sto vazi za druga tranzistorska kola vazi i ovde.

Opet, ovo vlakno je moguce zastititi odgovarajucom zastitom, ovog puta samo od radjiacionih cestica. Sto ce opet povecati tezinu. Ali, s obzirom na tezinu samog kabla, i tezinu kablova koje jedan opticki kabl menja, pitanje je da li bi on sa odgovarajucom zastitom presao tezinu snopa klasicnih kablova koje menja. Pogotovu kod fly by wire sistema sa trostrukom ili cetvorostrukom redundansom.

Opet, kod FBW-a treba imati u vidu da bi on prenosio iskljucivo signale upravljanja FBW sistema.

Sada, sta je moguce uraditi, i kakvi su trade-off-ovi pri primeni odredjenih resenja pri osavremenjavanju MiG-31, to je vec sada neka treca prica. Ali niko od nas na forumu ne zna dovoljno o ovom avionu da bi mogao to da oceni.

Nadam se da su sada neke stvari jasnije.

Pozdrav!

• 1Ovo se svidja korisniku: zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

miodrag2 ::

E sada, neko je kolegi Ray Ban-u u medjuvremenu rekao da je sam kabl neosetljiv na EM, pa je sada promenio pricu i prica o osetljivosti lasera, koji je obicno poluprovodnicki (odnosno LED dioda), i prijemnika, koji je opet fotodioda ili fototranzistor. Ono sto vazi za druga tranzistorska kola vazi i ovde.



Kabl je prakticno neosetljiv u uslovima kad se izgubi/omete pocetni /predajni signal pomocu gama spektra EM -zracenja tokom upotrebe nukl. oruzja o cemu smo pricali na sta je inace osetljiva poluprovodnicka /tranzistorska tehnologija. Dakle sam kabl kao takav gubi svoju primarnu funkciju prenosa info svetlosnim medijumom .U daljem razmatranju je komentarisana fizicka osetljivost istih spram starijih tehnoloskih resenja ( zice /kablovi ) .Sto ce reci i opt. i oni stari kablovi pate od istih mana u tim uslovima samo je pitanje kasnije fizickog/mehanickog opstanka tokom radio-aktivnog zracenja .

Sto se `31` tice naravno da ne poznajemo pravo stanje stvari no cinjenica je da taj avion samo za odredjene avionske sisteme kao sto je KN-25 ima po 40 blokova opreme .Otuda ona masivnost i glomaznost iste .

Inace pohvale ovako javno ( mogao sam i preko pp ) za kvalitetan komentar ,nadam se da smo izgladili neke nesporazume i da se vracamo pravom i kolegijalnom komentarisanju i analizama .

Dijagrami nam pokazuju raspored pojedinih blokova el. opreme ,agregata i ostalih avionskih sistema i podsistema .Ono sto je uocljivo jeste da je gotova sva el.oprema u blokovima iza radarskog konusa,ispod obe kabine i malo iza iste,dakle u prednjoj sekciji planera/trupa aviona .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Predajnik i prijemnik ces zastiti na isti nacin kao i druga poluprovodnicka kola. Tako da nema problema ni a izvorom, ni sa uvirom.

Za svaki problem postoji resenje. Pitanje je samo da li se to resenje isplati.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

^

To stoji ,no onda se dolazi na formulu vece mase i gabarita sto si i pomenuo predhodno .Posto smo zapeli oko te osetljivosti optickih kablova/vlakana na uticaj spoljnih dejstava ,evo nekih detalja u vezi toga

Stranica prva

Citat:Otpornost na uticaj okoline
• promena slabljenja zbog promene klimatskih uslova
• promena slabljenja usled delovanja energetskog polja i nuklearnog zračenja
• propustljivost vode kod optičkog kabla i slično.

i na strani 26/31

Citat:Delovanje energetskog polja i nuklearnog zračenja ogleda se u dejstvu na nečistoće i
aditive (dopante) koji se nalaze u staklu optičkog vlakna, čime se povećava slabljenje.
Materijali koji se uobičajeno koriste u kablovskoj inustriji kao zaštita optičkog vlakna u
kablu, u ovom slučaju imaju malu ulogu, pa je potrebno ugraditi PCS optička vlakna sa
jezgrom velike čistoće, ili koristiti specijalne materijale za zaštitu.

naslov je ...

Metode ispitivanja karakteristika optičkih vlakana i kablova


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

zatim tekst :

Fiberoptika u automatizaciji

Citat:Prednosti optičkih kablova:

Veći propusni opseg – 10-100GBps
Manje dimenzije i težina u odnosu na bakarne kablove
Lakše postavljanje u zemlju, vodu, na stubove ili dalekovode
Manje slabljenje signala što dozvoljava domete i do 200km bez pojačavanja signala
Elektromagnetska izolacija – otporni na uticaje spoljašnjih elektromagnetskih polja što znači da nisu podložni interferenciji, impulsnom šumu i preslušavanju

Mane optičkih kablova:
Veća preosečna cena u odnosu na bakarne
Osetljivi su na radioaktivno zračenje.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

i

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


U vezi ovih slika sa sajta `Paralay.ru` na kojima vidimo blokove el.opreme te zelene prekrivace ( tapacirung ) i onu specificnu visokotemperaturnu ruzicastu smesu na kapotazama ( poklopcima istih ).





isto to se nalazi i na poklopcima obe kabine ( na slikama je BM Bort 93 plavi na MAKS-2009 )



sledi dakle komentar :

Citat:Na preobuci su me ucili da je to pre svega toplotna izolacija. Nemam spoznaju o njenom antiradijacionom eventualnom efektu. Drugo, pri snaznijijem gama zracenju duraluminijum se pobudjuje i postaje sekundarni izvor radijacije. No mikrocevna tehnologija ima sposobnost da dejstvuje i pri prisutnosti gama zracenja, a posle snaznijeg gama zracenja vraca se u funkciju posle otprilike 24 casa.
Poluprovodnike i cipove, mozemo samo baciti na otpad.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve sto si napisao u prethodnom postu sam vec napisao ja u svom objasnjenju.

Sustina je ista. Jedino mozemo da idemo u detalje koji vecini ostalih forumasa nece biti razumljivi.

Bitna stvar je da je opticko vlakno cisto ili sa vrlo malim procentom dopanata, ili sa odredjenim dopantom, znatno otpornije na nuklearno zracenje. Slabljenje koje se u njemu javlja je funkcija jacine zracenja i vremena izlozenosti, i izrazava se slabljenjem po kilometru. Od istog zavisi i mogucnost vracanja u prvobitno stanje. Masa samog optickog vlakna je toliko zanemarljiva da je za kratka odstojanja bukvalno nemerljiva. Prakticno u tom slucaju celu tezinu cini omotac koji ga stiti od mehanickih naprezanja. Ukoliko je uopste potrebna zastita od nuklearnog zracenja (sto zavisi od toga koje je opticko vlakno primenjeno), celu tezinu ovog kabla ce upravo nositi njegova zastita.

Sto se tice zelene zastite, ako je u pitanju samo toplotna izolacija, a znamo da MiG-31 poseduje digitalna elektronska kola, postavlja se pitanje kako su ova kola zasticena. U suprotnom bi ne samo ova kola, vec sva tranzistorska kola ionako otisla u slucaju nuklearnog udara, pa bi MiG-31 u svakom slucaju bio neupotrebljiv. Tako da je moja pretpostavka da su svi blokovi koji poseduju poluprovodnike i cipove zasticeni oklopljavanjem.

Medjtim, bilo kakva filozofija, bez znjanja o konkretno primenjenim resenjima, nema smisla. Ova rasprava je zapocela negiranjem mojih tvrdnji o omogucnosti primene nekih resenja. Mislim da smo se slozili da su ova resenja primenljiva, cak i u slucaju da protivnik koristi nuklearno oruzje.