NOVJ i JVUO 1941-1944

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uzelac2106 ::Citat:A evo zanimljive depese DM iz koje se vidi da tzv. JVuO u Srbiji "neukaljana" od saradnje odrzavala dobre veze sa cetnicima u NDH koji su saradjivali sa okupatorom..Ali se takodje moze videti i pravi javasluk i nedisciplina tzv.JVuO.Dobro jeda vide oni koji smatraju da su cetnici izgubili samo zbog spoljnog faktora a ne svoje nesposobnosti:

Да, Дража је толерисао Ђујићеву сарадњу са Италијанима, али зашто? Мислим да је одавно познато чему је то допринело.

Citat: Potrebno je da se naše sta-rešine što više zalažu u borbi i da što više manevruju, jer je britanski đeneral dobio uverenje za celu vojsku od onog što je video kod Višegrada

Можеш ли да ми одговориш шта је то било код Вишеграда?

Tolerisao znači kriv isto kao on...

P.S.
Nije postojala "Saradnja" sa Italijanima nego veleizdaja... nazovimo stvari pravim imenom...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:ЈВ: Са њима у почетку нисмо имали контакта, једва смо их и виђали. По селима их није било, већ само по градовима. 1943. сам био постављен за курира у нашем штабу. Добио сам задатак да будем курир између нашег штаба и њемачке команде у Осијеку. Знам да ме сваке недеље у договерено вријеме чекао на цести њемачки џип са два војника који ме возио у њемачку команду. Писма нисам смијо отварати. Једном саум ушао у њемачку команду где је био један капетан којег сам поздравио стиснутом песницом и поздравом ''Смрт фашизму!'' Он се на то само насмијао, пошто је знао мало српског и рекао ми ''Дијете, ти вјерујеш у то?''. После пар одлазака више нисмо размењивали пошту са Њемцима. Писма која је њемачки капетан слао нашој команди такође нисам смијо отварати.

Nadjoh zamiljiv pasus u u 5. tomu knjige "Nemacka obavestajna sluzba u Jugoslaviji" (Beograd: UDB, 1958, str. 521), koji bi mozda mogao da ima veze sa gorenavedenim odlomkom:

"Treba pomenuti da je EK3 [Einsatzkommado 3; djelatna komanda policije i sluzbe bezbejednosti, locirana u Osijeku] vodio u nekoliko mahova pregovore za razmenu zarobljenika. Dodire sa partizanskim stabovima u tu svrhu uspostavljale su volksdeutscher-ske starjesine, a pregovore su vodili sami pripadnici EK3."

Steta sto nemamo vise informacija "iz prve ruke"...

Toliko,

G.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 06 Avg 2012 12:58

Cetnicko "oslobadjanje gradova"
u Srbiji 1944 :



Citat:ŠTAB

ČETNIČKE GRUPE JURIŠNIH KORPUSA JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTAĐBINI

O. BR. Službeno 4. septembra 1944 godine

POLOŽAJ

ZAPOVEST

O. BR. Karta razmere 1 : 100.000 sekcije Cačak i Uzice.

Prva, šesta i 37 komunistička divizija sa glavninom svojih snaga nalazi se južno od Užica u oblasti Cajetine. Sa prednjim delovima komunisti su blokirali Užice i zauzeli Požegu držeći i položaje između Požege i Užica.

U Užicu nalaze se jedan bataljon Nemaca, jedan Bataljon, Dobrovoljaca i bataljon SDS. Na Jelovoj Gori Zlatiborski korpus. U oblasti Karana naš četvrti jurišni korpus, a između Karana i Požege Zapadno Moravska grupa kapetana Miloševića. U Jančićima novoformirani prvi korpus.

Iz Čačka danas su krenuli dva bataljona Nemaca. U Čačku kao rezerva ostaju dva bataljona dobrovoljaca.

Četvrta grupa jurišnih korpusa izvršiće koncentrični napad na Požegu, gde će se koncentrisati naše snage i produžiti u pravcu Užica.

NAREĐUJEM:

1. — Da naši korpusi izvrše podilaženje u toku četvrtoga do linije: selo Kamenica—selo Markovica. Podilaženje će se izvršiti po sledećem:

— treći jurišni korpus polazi iz sela Trbušani 4. septembra u 14 čas. pravcem selo Trbušani — selo Prijevor — selo Rožci do zaseoka Kamenica u selu Jančići, gde će prenoćiti.

— Sumadiska brigada polazi iz sela Konjevići 4. septembra u 14 časova pravcem varošica Ljubić—selo Trbušani—selo Prijevor—selo Rožci gde će prenoćiti u istom selu ispod visa Ostrvica sa obe strane druma kojim maršuje, a pozadi trećeg korpusa za oko tri kilometra.

— prvi jurišni korpus polazi u 14 časova iz sela Ljubić pravcem Čačak selo Pridvorica pa potom drumom visa Janko-vina i sela Rtari za selo Markovica gde će prenoćiti.

— peti jurišni korpus polazi u 15 časova iz sela Kulinovci 4. septembra preko sela Jezdina i sela Zeoke za selo Kojići, gde će prenoćiti.

— Štabna grupa krenuće zajedno sa trećim korpusom sa kojim će prenoćiti.

Sve trupe na prenoćištu preduzeće pune mere za obezbe-đenje jer nije isključen prodor malih komunističkih delova u cilju napada i uznemirenja.

2. — Sa mesta prenoćišta trupe će krenuti u napad petoga septembra u zoru po sledećem:

— desna kolona koju čini treći jurišni korpus polazi iz Kamenice 5 septembra u 4 časa drumom za selo Gornje Dobrinje odakle seoskim putem preko visa Kremenje visa Malinjak—visa Vinogradine za selo Tabanovići tako da zauzme Bolovića brdo (707) odakle će krenuti u napad prema Požezi u 11 časova sa dve kolone i to desna kolona od Bolovića Brda preko visa Strmac (679) — Zoljevina (589) — i sela Glumac za Požegu. Leva kolona od Bolovića brda preko zaseoka Loret i Ćetinište — preko visa Vinogradine (470) i sela Bakionica na istočni deo Požege.

Naročitu pažnju obraća na svoj levi bok ostavljajući potrebno obezbeđenje na visu Loret (k. 841) i obezbeđujući se sa pravca sela Gugalj i selo Prijanovići.

— leva kolona pod komandom majora Miloša Markovica sastavljena iz prvog i petog jurišnog korpusa polazi sa mesta prenoćišta petog septembra u 4 časa pravcem vis Krstac k. 632 — Crna stena k. 616. Sa ovoga položaja kao polaznog položaja za napad kreće u napad petoga septembra u 10 časova pravcem selo Gorobilje selo Visibaba sa zadatkom da zauzme položaj Visibaba (412) i uhvati vezu sa desnom kolonom koja treba da zauzme Požegu sadejstvujući napadu desne kolone napadom na Požegu sa juga, ako je neprijatelj bude branio. Naročitu pažnju obraćajući na svoj levi bok, pošto u oblasti Arilja ima slabijih komunističkih snaga. Po izbijanju na vis Visibaba obez-beđuje svoj levi bok posedanjem Rupeljeva (481).

— Sumadiska brigada kao opšta rezerva grupe kreće sa mesta prenoćišta petoga septembra u pet časova za trećim ju-rišnim korpusom.

3. — Štab grupe biće 5. septembra od sedam časova kod trećeg jurišnog korpusa kome će se priključiti na visu Kre-menje (752).

4. — Veza: radio-veza počev od 10 časova 5. septembra održava se svaki sat. Po ovlađivanju polaznim položajima za napad upaliti vatre na njima postavljajući dve vatre na rasto-janju sto metara u pravcu istok zapad. Vatre treba da budu tako velike da ih kolone međusobno uoče. Zauzeće Požege i visa Visibaba obeležiti vatre na isti način.

5. — Ishrana na terenu dok se baza u Požegi ne organizuje.

6. Sanitetska služba: ranjene i bolesne upućivati u Cačak, a po padu Požege u Požegu.

Napomena: U selu Jančići nalazi se novoformirani prvi ravnogorski korpus, koji će ako bude bio u Jančićima u toku noći hiti [pre]bačen u selo Tučkovo sa zadatkom da posedne vis Kijevčica i da ga drži sa delom snaga dok Požega ne padne obezbeđujući željezničku prugu a sa ostalim delom snaga petog ujutru produžuje napad preko Visa Loret (841) preko sela Pri-janovića ka Požegi. No pošto učešće ove snage nije osigurano komandant trećeg korpusa preduzeće mere za obezbeđenje svog levog boka kako je to zapovešću predviđeno, a nastaće da uhvati vezu sa ovim snagama ako budu angažovane.

NA IZVRŠENJE!12

Dostavljeno: K-tu I, III i V jur. korpusa i K-tu Su-madiske brigade.

u 12.45 časova.

NAČELNIK ŠTABA — KAPETAN

Neško Nedić

KOMANDANT—MAJOR

Drag. S. Račić

M.P.

Fotokopija originala (pisanog na mašini, ćirilicom) u Arhivu: VII, k. 33, reg. br. 11/4 (S-V-2529b)


Moze li neki ljubitelj JVuO-a i njihovog "antifasizma"
da nama ogranicenim pristalicama partizanskog antifasizma i kriticarima tzv.JVuO objasne kako su cetnici mogli da salju ranjene i bolesne u Cacak kad i samiu znali da su u Cacku vlast drzali Nemci i kvinslizi ??

Dopuna: 06 Avg 2012 13:05

Evo ga jos jedan biser iz cetnickog antifasizma i ofanzive za oslobodjenje Srbije od Nemaca :
ps koji neumoljivo potvrdjuje malopredjasnji dokument



Citat:NA PROSTORIJI UZIČKA POŽEGA — UŽICE

ŠTAB

ČETVRTE GRUPE JURIŠNIH KORPUSA JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADŽBINI

O. BR. Službeno

6. septembra 1944 godine

POLOŽAJ

ZAPOVEST

Karta razmere 1 : 100.000 sekcija Užice.

Šesta lička divizija razbijena od naših trupa severno od Požege izvukla se na zapad opštim pravcem Uzice.

Od Užica na zapad već su primećeni pokreti jačih neprijateljskih snaga u pravcu severozapada prema Drini.

Postoji verovatnoća da neprijatelj teži da se izvuče prema

Drini.

Naše trupe još u toku današnjeg dana produžiće nadiranje za neprijateljem sa ciljem da ga u prostoru Požege i Užica tuku i ovladaju neposrednom okolinom koje će poslužiti kao baza za dalje naše operacije.

NAREĐUJEM:

1. — Desna kolona koju obrazuje treći jurišni korpus, polazi iz Požege u 12 časova i napada pravcem: vis Visibaba (412) — k. 502 — Pjevin Grob (577) — Serelj (651) — k. 584 — selo Sevojno — selo Krčagovo gde će na položaju Mendino Brdo zanoćiti.

2. — Leva kolona pod komandom majora Markovića sastavljena iz prvog i petog korpusa polazi iz sela Rupeljevo u 12 časova i napada pravcem: zaseok Drndari — vis Vršeljak— Gradina (932) — Milica Brdo (783) pa odatle preko kote 805 i Ograđena Lokva izbija na položaj Gajevi—Vidino brdo (773) gde će zanoćiti.

Ova kolona naročitu pažnju će obratiti na svoj levi bok, kako u toku marša tako i na prenoćištu.

Veza: radio veza svaki neparni čas počev od 15 časova zaključno do 19 časova.

Rezervu grupe obrazovaće korpus kapetana Miloševića (šesti jurišni korpus) čim treći korpus prođe Pjevin Grob i Serelj. Rezerva će se kretati za trećim korpusom, a zanoćiće u selu Lokva.

Štab grupe za trećim korpusom.

Ishrana: rekvizicijom pribaviti hranu za danas iz sela kojima jedinice prolaze, a do mraka doturiće se hleb iz slagališta iz Čačka. Naknadno će biti naređeno gde će se hleb primiti.

Ranjenike upućivati u početku u Požegu, a iz Požege za našu bolnicu u Pranjane. U drugom delu marša uputiti ranjenike u Užice.

Napomena: drumom Požega selo Tvrdići Trešnjica Užice napadaju dva nemačka bataljona, koji polaze u napad u 11 časova iz Požege


NA IZVRŠENJE!


M.P.

Komandant, major

Drag. S. Račić

Načelnik Štaba, kapetan

Neško Nedić

Dostavljeno: k-tu, I, III, V i VI jurišnog korpusa.

Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 77, reg. br. 51/3 (S-V-11309).




Kako mogu da salju u Uzice i Pozegu ranjenike i bolesnike dok su Nemci tamo?
Vidimo da im i hleb dolazi iz Cacka..

Dopuna: 08 Avg 2012 12:42

U obaveštenju Štaba Valjevskog (7. jurišnog) korpusa od 23. septembra 1944. o izveštajima primljenim od Vrhovne komande JVUO, između ostalog, piše:

Citat:

»SITUACIJA U SRBIJI: ...Prema partizanima su snage: dva bataljona Brandenburga ojačana zatvaraju put Mladenovac — Topola da spreče prodor na istok. Divizija Princa Eugena u maršu je od Višegrada i čelni puk jak 5 bataljona stigao je 21. IX. uveče u G. Milanovac. 22. IX. je na maršu sa desnim krilom prema Stragarima, a levim prema Aranđelovcu. Za njim ide divizija koja će se koncentrisati oko G. Milanovca najkasnije do 26. o.m. do mraka. Na prostoru Ub — Lazarevac je Lale i oklopne nemačke snage. Tada počinje nemačka ofanziva pravcem Ub — Obrenovac — Aranđelovac — G. Milanovac sve u pravcu Valjeva. Mi smo za akciju protiv XII. korpusa [NOVJ] dobili 2. dobr.[ovoljačka] bataljona sa 4 polj.tska] i 7 protivopl.[opnih] topova a u izgledu je i 1 nemački bataljon. Dakle situacija odlična«

(Arhiv VII, Ča, k. 69, reg. br. 27/2).

Dopuna: 08 Avg 2012 12:44

O situaciji po odlasku nemačkih trupa iz Valjeva, komandant podgorskog sreza 18. septembra 1944. piše načelniku Štaba 4. grupe jurišnih korpusa da je toga dana u njegovu komandu (Valjevska komanda) došao jedan vojnik 3. jurišne brigade Valjevskog (7. jurišnog) korpusa i, pored ostalog, izjavio:

Citat:»Pre upada komunista u Valjevo nalazio sam se u Vistadu radi opravke puškomitraljeza... Kada je borba otpočela, ja sam se povukao u kasarnu 5. pešadijskog puka i tu se zajedno sa ostalim četnicima, Nemcima i dobrovoljcima borio protiv napada komunista... Pre polaska iz Valjeva, skupio nas je komandant poljske straže potpukovnik G. Stefanović u kasarnu Straže i saopštio nam: da su Nemci napustili Valjevo u pravcu Lajkovca i da su sa njima ostali dobrovoljci, pa je nas pozvao na savetovanje gde mi da idemo. Neki su predlagali da idemo za Nemcima ali on nije hteo, već pozvao da idemo u šumu sa četnicima i da se borimo protiv crvenih. Ovo kada je čulo ljudstvo poljske straže, počelo je samo bez komande da se razilazi u raznim pravcima od Valjeva, tako da je potpukovnik i ja sami ostali, te smo krenuli ka kafani Jadar, gde je se potpukovnik presvukao u civilno odelo i otišao preko drvenog mosta kod Jadra« (Arhiv VII, Ča, k. 128, reg. br. 20/4).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Интересантна тема. Требало ми је доста времена да ишчитам. Овде је изнешено доста тврдњи на штету ЈВуО (или боље рећи, у корист партизана), али неколико теза су крајње "забрињавајуће":

1. Дража, тј. ЈВуО нису имали широку подршку народа, тј народ се "разочарао" па приступио партизанима, јер су се они борили против окупатора, за разлику од "неодлучног" и "неспособног Драже"
2. Партизани су имали '45 800000 војника и најбољу обавештајну службу

- За сада само кратак одговор на ово: Ако је то тако, због чега је тој "сили" требало више од годину и по дана да ухвате старца од 50 година (тешко болесног од тифуса), да би га на крају ухватили издајством једног од најближих сарадника (према и даље важећој верзији)? Где се скривао ако није имао широку подршку народа? Рачунам време од када су партизани дефинитивно освојили Србију и преломили грађански рат.

3. Четници су сарађивали са усташама
- Национални покрет је настао и развијао се спонтано као одговор на окупацију и наравно, најпре у западним деловима земље као одговор на усташка зверства. Макар у почетку организација је била локалног карактера (односила се само на округ, нпр). Локалне вође су били људи од највишег ауторитета у том крају, и у већини случајева су остали команданти до краја рата. Стварно треба "веровати у Штрупфове" па помислити да су те вође које су и подигле и покренуле устанак против усташа касније шуровале са њима. У питању је била борба за голи живот. Преговора и примирја са домобранима је било, али са усташама не.
Тек у каснијој фази, Дража успоставља потпуну контролу (у ужој Србији углавном), делимичну, или никакву контролу над тим вођама. Наравно, уз напомену да су и многи разбојници себи приписивали име "четник".

3. Савезници почињу да помажу партизане јер су "увидели" да су они једина активна антифашистичка снага, за разлику од четника који су били колаборатери или потпуно неактивни против окупатора. Штавише, прекинули су сваку помоћ ДМ и усмерили је на партизане, што је било једино рационално.

- Савезници нису имали никакве доказе о колаборацији ДМ осим комунистичке пропаганде коју је подржавала СССР и која је ишла из Титовог штаба. О тактици са Италијанима су Енглези знали. Иначе, Дража се у великој мери придржавао препорука Савезника који су слали свим покретима отпора у Европи о пасивном отпору и тихим саботажама (које неће условити одмазде) и припремати се за општи устанак.
Што се Савезнике "помоћи" тиче до Техерана, она је толико занемарљива да се може једино назвати спрдњом. А колико су техеранске одлуке биле рационалне - о томе говори податак о жртвама грађанског рата и жртвама послератног комунистичког терора.

4. Једина и сасвим исправна тактика је против Немаца и квислиншких снага борити се фронтално, свуда и на сваком месту, без обзира на жртве цивила и у својим редовима (што су партизани и радили). А у првим редовима се борила сува интелигенција, градско становништво, студенти (са просек оценом 10), и тек по који радник...

- Тактика партизана јесте била изазивање Немачких одмазди и посебно усташких дивљања јер су баш у људима који су једва избегли смрт и изгубили све добијали најбоље и најфанатичније борце. Јесте био солидан проценат студената, а ово остало је у најмању руку врло слободна тврдња. У ствари, готово сви угледнији интелектуалци, научни радници, књижевници, лекари су били ДМ сарадници, или су били потајни симпатизери. Градском становништву је по природи ствари комунизам био најмање близак.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ovo neki cetnicki agit-prop garniran apologetikom iz udzbenika Koste Nikolica? ako si procitao ono sto je napisano, procitao si i argumentaciju, i video prilozena dokumenta

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На овој и сличним темама написано је много тога. Мене интересује нешто о чему се ријетко пише. Какав утицај су имале промјене страна Италије и Бугарске на однос снага четника и партизана? Шта је било са италијанским јединицама послије капитулације Италије? И колико је уопште Италија имала војника у Југославији септембра 1943.године? Шта је било са њиховим наоружањем? На неком руском сајту о авијацији сам читао да су италијански авиони подржавали неке италијанске јединице које су се у јесен 1943. у Далмацији бориле против нијемаца?
Такође ме занима шта се дешавало у јужној Србији и Македонији када је Бугарска промијенила страну? Јесу ли партизани одбили сарадњу са бугарима због злочина које су ови починили?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 12 Sep 2012 11:10

SB ::На овој и сличним темама написано је много тога. Мене интересује нешто о чему се ријетко пише. Какав утицај су имале промјене страна Италије и Бугарске на однос снага четника и партизана? Шта је било са италијанским јединицама послије капитулације Италије? И колико је уопште Италија имала војника у Југославији септембра 1943.године? Шта је било са њиховим наоружањем? На неком руском сајту о авијацији сам читао да су италијански авиони подржавали неке италијанске јединице које су се у јесен 1943. у Далмацији бориле против нијемаца?
Такође ме занима шта се дешавало у јужној Србији и Македонији када је Бугарска промијенила страну? Јесу ли партизани одбили сарадњу са бугарима због злочина које су ови починили?


U najkracem odgovor glasi: zavisi kako gde.
Italijane koji su se zatekli na teritoriji nekadasnje Kraljevine Jugoslavije po kapitulaciji Italije 1943. godine razoruzavali su partizani, Nemci i cetnici. Bilo je Italijana koji su se borili na strani NOVJ (cuvene brigade koje su dobijale imena po DJuzepeu Garibaldiju). One su se borile ne samo u Dalmaciji, vec i u Crnoj Gori, pa cak i u Srbiji. Bilo je i Italijana koji nikako nisu hteli da se predaju jedinicama NOVJ, nego su uporno nastojale da se predaju nemackim jedinicama.
Kod Bugara je situacija drugacija jer je ista vojska promenila stranu. Istim jedinicama koje su okupirale Srbiju i Makedoniju partizani su ponudili saradnju. Bugari su ucestvovali u zavrsnim borbama na Sremskom frontu i u oslobodjenju Kosova i Metohije.

Dopuna: 12 Sep 2012 11:27

BongoFury ::Интересантна тема. Требало ми је доста времена да ишчитам. Овде је изнешено доста тврдњи на штету ЈВуО (или боље рећи, у корист партизана), али неколико теза су крајње "забрињавајуће":

1. Дража, тј. ЈВуО нису имали широку подршку народа, тј народ се "разочарао" па приступио партизанима, јер су се они борили против окупатора, за разлику од "неодлучног" и "неспособног Драже"
2. Партизани су имали '45 800000 војника и најбољу обавештајну службу

- За сада само кратак одговор на ово: Ако је то тако, због чега је тој "сили" требало више од годину и по дана да ухвате старца од 50 година (тешко болесног од тифуса), да би га на крају ухватили издајством једног од најближих сарадника (према и даље важећој верзији)? Где се скривао ако није имао широку подршку народа? Рачунам време од када су партизани дефинитивно освојили Србију и преломили грађански рат.

3. Четници су сарађивали са усташама
- Национални покрет је настао и развијао се спонтано као одговор на окупацију и наравно, најпре у западним деловима земље као одговор на усташка зверства. Макар у почетку организација је била локалног карактера (односила се само на округ, нпр). Локалне вође су били људи од највишег ауторитета у том крају, и у већини случајева су остали команданти до краја рата. Стварно треба "веровати у Штрупфове" па помислити да су те вође које су и подигле и покренуле устанак против усташа касније шуровале са њима. У питању је била борба за голи живот. Преговора и примирја са домобранима је било, али са усташама не.
Тек у каснијој фази, Дража успоставља потпуну контролу (у ужој Србији углавном), делимичну, или никакву контролу над тим вођама. Наравно, уз напомену да су и многи разбојници себи приписивали име "четник".

3. Савезници почињу да помажу партизане јер су "увидели" да су они једина активна антифашистичка снага, за разлику од четника који су били колаборатери или потпуно неактивни против окупатора. Штавише, прекинули су сваку помоћ ДМ и усмерили је на партизане, што је било једино рационално.

- Савезници нису имали никакве доказе о колаборацији ДМ осим комунистичке пропаганде коју је подржавала СССР и која је ишла из Титовог штаба. О тактици са Италијанима су Енглези знали. Иначе, Дража се у великој мери придржавао препорука Савезника који су слали свим покретима отпора у Европи о пасивном отпору и тихим саботажама (које неће условити одмазде) и припремати се за општи устанак.
Што се Савезнике "помоћи" тиче до Техерана, она је толико занемарљива да се може једино назвати спрдњом. А колико су техеранске одлуке биле рационалне - о томе говори податак о жртвама грађанског рата и жртвама послератног комунистичког терора.

4. Једина и сасвим исправна тактика је против Немаца и квислиншких снага борити се фронтално, свуда и на сваком месту, без обзира на жртве цивила и у својим редовима (што су партизани и радили). А у првим редовима се борила сува интелигенција, градско становништво, студенти (са просек оценом 10), и тек по који радник...

- Тактика партизана јесте била изазивање Немачких одмазди и посебно усташких дивљања јер су баш у људима који су једва избегли смрт и изгубили све добијали најбоље и најфанатичније борце. Јесте био солидан проценат студената, а ово остало је у најмању руку врло слободна тврдња. У ствари, готово сви угледнији интелектуалци, научни радници, књижевници, лекари су били ДМ сарадници, или су били потајни симпатизери. Градском становништву је по природи ствари комунизам био најмање близак.

Tema jeste veoma interesantna i ima sta da se kaze.
Ja bih nesto o ovom tvom postu.
1. Jeste dosta cinjenica i kvalifikacija izneto na racun cetnika i ne vidim sta je tu cudno. Ne vidim zbog cega bi cetnici bili "svete krave" izuzete od suda istorije. Ako vec analiziramo sve do tancina, sto ne bi i njih?
2. Nije se narod razocarao u Drazu i cetnicki pokret, nego, jednostavno, kako je rat odmicao Saveznici su bili u sve povoljnijem polozaju i oni koji nisu smeli da rizikuju i odu u sumu 1941. godine, u doba kada je Osovina vec ocigledno pocela da gubi rat odlucili su da se prikljuce JEDINOM antifasistickom pokretu kod nas.
3. Ovo o hvatanju Draze, odgovoricu kontrapitanjem: koliko je trebalo Amerikancima da nadju i ubiju Osamu bin Ladena? A mislim da se slazemo da su Amerikanci sila jaca od "Al-Kaide".
4. Ovo o saradnji cetnika sa ustama je meni jako zanimljivo, pa cu ga razdvojiti u vise tacaka. Nisu u svim krajevima NDH cetnicke vodje digle ustanak.
5. Ako su to lokalni lideri nad kojima je Draza ili imao mestimicnu ili nije imao nikakvu kontrolu, sta onda tangira cetnicke apologete sto su oni saradjivali sa ustasama?
6. Kakav je uspeh mogao da ocekuje Draza u ratu sa partizanima ako je kontrolisao samo nekoliko geografski najblizih saradnika?
7. Zasto neko ko je digao ustanak ne bi kasnije saradjivao sa onim protiv koga je digao isti taj ustanak? Primera u istoriji ima bezbroj.
8. Kako to da nijedan od tih seoskih ili drumskih razbojnika tokom rata nije pripisao sebi naziv "partizan" nego bas "cetnik"?
9. Ako Saveznici nisu prestali da podrzavaju cetnike nakon Teherana zbog njihove kolaboracije, zbog cega su onda prestali? Kod ljubitelja cetnickog pokreta non-stop slusamo kako je London eliminisao Drazu iz rata sa partizanima, niko ne kaze da je London i stvorio Drazu, tj. mit o njemu kao neustrasivom gorskom komandantu.
10. Ovo je jedan od "bisera"! Kakva crna frontalna borba sa Nemcima kada su partizani upravo dobili ime po partizanskom tj. gerilskom nacinu ratovanja koje je u potpunosti suprotno u odnosu sa frontalnim?
11. Ovo da su intelektualci i javni radnici bili na strani Draze, to jos niko zivi nije pokusavao da dokaze, a voleo bih da vidim, osim pojedinih politicara, ko je to podrzao ili gajio simpatije prema Drazi? Skoro sam na Internetu naisao na (moram da kazem) nebulozu da je Ivo Andirc simpatisao Drazu i cetnike. Isti taj Andric, potonji clan SKJ i Saveta federacije, u Sveskama, licno sam procitao, cetnike naziva "gibanicarima". I to govori o cetnicima koji su se sastali sa Titom 1941. godine i kojima je komandovao licno Draza.
13. Gradsko stanovnistvo takoreci nije ni okusilo rat do mobilizacije. U dokumentarnoj seriji "crveno doba" jedan cetnicki omladinac, koji je ispastao posle rata, tvrdi da su partizani prezirali gradsko stanovnistvo, ali u isto vreme se seca da dok su njegovi drugovi i on bili u sumama, i oni su na isti nacin prezirali sve one koji su bili u gradu za vreme rata.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SB ::На овој и сличним темама написано је много тога. Мене интересује нешто о чему се ријетко пише. Какав утицај су имале промјене страна Италије и Бугарске на однос снага четника и партизана? Шта је било са италијанским јединицама послије капитулације Италије? И колико је уопште Италија имала војника у Југославији септембра 1943.године? Шта је било са њиховим наоружањем? На неком руском сајту о авијацији сам читао да су италијански авиони подржавали неке италијанске јединице које су се у јесен 1943. у Далмацији бориле против нијемаца?
Такође ме занима шта се дешавало у јужној Србији и Македонији када је Бугарска промијенила страну? Јесу ли партизани одбили сарадњу са бугарима због злочина које су ови починили?

1.Cetnici su bili vojnicki potuceni na Neretvi (6-9. mart 1943) i nisu se oporavili od toga.Za vreme operacije "Schwarz" , Nemci su razoruzali Djurisiceve cetnike (Crnogorske).
2. Do kapitulacije Italije, cetnici su dobivali talijansko vojno snabdevanje jer su bili u sastavu MVAC.Kapitulacijom Italije gube svoju liniju snabdevanja, i nastoje da ostvare s Nemcima neki oblik saradnje.
3. Cetnicko stratesko opredeljenje je pobeda zapadnih saveznika, takticka metoda za ostvarenje strateskog cilja je kolaboracija sa Nemcima, a definisani neprijatelj je NOVJ ( stavljen pod zajednicki komunisticki nazivnik)
4. Partizanski pogled na situaciju, i brojcane podatke o ratnom plenu osvojenom kapitulacijom Italije imas ovde:

OSLOBODILAČKI RAT NARODA JUGOSLAVIJE - knjiga 1
pogledaj str 540-567

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

kolicinu naoruzanja imas na str.546 (fusnota)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 12 Sep 2012 20:16

6.lickadivizija ::
Tema jeste veoma interesantna i ima sta da se kaze.

1. Jeste dosta cinjenica i kvalifikacija izneto na racun cetnika i ne vidim sta je tu cudno. Ne vidim zbog cega bi cetnici bili "svete krave" izuzete od suda istorije. Ako vec analiziramo sve do tancina, sto ne bi i njih?

3. Ovo o hvatanju Draze, odgovoricu kontrapitanjem: koliko je trebalo Amerikancima da nadju i ubiju Osamu bin Ladena? A mislim da se slazemo da su Amerikanci sila jaca od "Al-Kaide".

7. Zasto neko ko je digao ustanak ne bi kasnije saradjivao sa onim protiv koga je digao isti taj ustanak? Primera u istoriji ima bezbroj.

9. Ako Saveznici nisu prestali da podrzavaju cetnike nakon Teherana zbog njihove kolaboracije, zbog cega su onda prestali?

Тема је веома интересантна и има шта да се каже, стим се слажем. Али неких кои су писали неке шкакљиве чињенице о партизанима (Шајкача, Лав .... ) више нема на овом форуму! Зашто?
А сада мији коментари:
1. За мене нема ''светих крава'' и о свему треба да се прича отворено. Ја сам по природи сумљичав и ништа не прихватан здраво за готово.

3. Немојмо се варати, Осама је прилично омиљен међу муслиманима и не само међу њима. Он је имао подршку локалног становништва.

7. Сарадња са некадашњим противником није ријетка појава, али зашто се гнушати над четничком сарадњом са италијанима, а одобравати партизанску са бугарима. Па бугари су починили далеко више злочина него италијани.

9. Можда због неке међусобне нагодбе? И оваквих примјера у исрорији ратова има мноштво. Нпр. улога Русије у Седмогодишњем рату, нагодба Наполеона и Александра 1807 итд..

Dopuna: 12 Sep 2012 20:22

bojank ::Trpe Grozni ::Hmmm, tolko glupa da danasnji kapitalizam ima vise usvojenog komunizma nego sto je ikad imala prva "komunisticka" zemlja na svetu SSSR ??

Trpe, njima je bitnije sta pise nego sta je unutra. Pa glasaju za desnicarske srBske partije koje imaju socijalne programe koji ih realno stavljaju levo od Lenjina.... Нису ли и социјалисти били на (Живко Топаловић) Дражиној страни?
Није ли и Дража отјеран из Краљеве гарде зато што је негдје повољно причао о Октомбарској револуцији?
Није ли и Цвјетин Тодић, легендарни четнички командант са Озрена ( тамо га и данас славе). робија због идеологије за вријеме Краљевине Југославије?
Није ли и Раде Радић, чувени четнички командант средње Босне, прије 2.СР би члан КПЈ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drago mi je da je tema otkljucana jer ima dosta o njoj da se kaze.
Vidim da je i jedan moj post obrisan, ne znam stvarno zbog cega jer sam se drzao teme.
Sada cu pokazati da postujem temu i napisacu sta mislim o pocetnim Kalesovim tezama.
1. Kalesova teza glasi da se Tito i Draza ne mogu porediti. Ja mislim da Kales nije u pravu kada to tvdi. Tito i Draza ne samo da se mogu porediti vec je jako korisno porediti dva lidera pokreta koji su delovali u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata, a verovatno je jedan od faktora pobede partizana i Titovo preimucstvo nad Drazom. Tito je bio profesionalni revolucionar, "dete Kominterne", partijski lider jasne vizije.
2. "Tito iznad sebe nije imao nikoga" - i tacno i netacno. Tito je iznad sebe imao Kominternu, KPJ je pre rata bila disciplinovana sekcija Kominterne, njeno ratno rukovodstvo postavila je nekoliko godina pred pocetak rata Kominterna itd. Cak i poziv na ustanak 1941. godine isticao je "internacionalisticki dug" prema SSSR-u, "prvoj zemlji socijalizma".
3. Draza je, s druge strane imao Vladu Kraljevine Jugoslavije u egzilu, ali tesko da su njeni ministri mogli da mu komanduju na dnevnom nivou cak i da su hteli.
4. Vise od kontradiktornih direktiva Drazi je smetao manjak ideologije. On je s jedne strane bio borac za restauraciju Kraljevine Jugoslavije koja je propala u Aprilskom ratu, a s druge strane je imao ideje da se ta drzava reformise. Komunisti su, pak, bili organizaciono ocvrsli pod rezimskim terorom nad njima pre rata, pa su spremno docekali ratne sukobe za preuzimanje vlasti. NJihova ideologija bila je jasna da jasnije ne moze biti, a njihova poruka masam bila je:"ovo staro nista nije valjalo, mi to rusimo i idemo u novo". Nema kompromisa! Mnogo je lakse boriti se i okupiti mase za tako nesto, nego za Drazu cije je delovanje bilo svo u kompromisima. Priznaje kralja Petra I, ali precutno i kvislinsku Vladu generala Milana Nedica, podize ustanak u Srbiji, ali kada krecu represalije, onda si primiruje itd.
5. Partizani su imali daleko vise iskustva, ako govorimo o nekoliko hiljada spanskih boraca, ali vecina tih boraca izginula je u prvim borbama. Ostalo je bio narod koji se borio protiv okupatora i terora. Mnogi su otisli u sumu em goloruki, em bez ikakvog iskustva.
6. I za ovo vazi isto kao i za ono pod tackom 5.
7. U potpunosti se slazem sa ovim.
8. Ovo je vec mistifikacija. Samardzic pise da su partizani bili belosvetski lopovi, probisveti i propali studenti, a s druge strane postoji izreka da su u cetnike isli "propali djaci i glupi seljaci". Veoma jednostrane su obe ocene. U partizanima je bilo pripadnika gradjanske klase, bilo je i burzujskih potomaka, bilo je i intelektualaca. Ali, opet gro te partizanske vojske bio je siromasni narod iz najpasivnijih krajeva bivse Jugoslavije koje su smrt i zlo oterali u sumu. Mihailo Lalic je u svojim zapisima zabelezio da je nasa revolucija uspela jer su u njoj ucestvovali mahom seljaci, a ne pripadnici radnicke klase. Gradjanski sloj u dobroj meri nije ni osetio rat. Ima ona anegdota prema kojoj je Slobodan Penezic-Krcun kada je usao u oslobodjeni Beograd 1944. godine rekao :"Mnogo je vas prezivelo ovaj rat".
9. I partizani su imali grdne probleme da od seoske vojske koja brani svoju teritoriju naprave pokretne proleterske jedinice. Ali, beskrompromisnom primenom svoje ideologije uspeli su da nivelisu sve to.
10. Pa, tako se ratovalo i kod nas. U srpskim ustancima u XIX veku sve borbe su bile u leto i u jesen.
11. Centralna komanda, Titov kult, jedna partija, mreza partijskih organizacija, fanatizam, pojava politickih komesara kao ljudi veoma autoritativnih i veoma znacajnih ljudi u takvim situacijama, isti politicki program u svim krajevima i sposobnost da se za kratko vreme na teritoriju koju su drzali pod kontrolom uspostavi funkcionalna vlast u vidu NOO-a, neke su od veoma znacajnih prednosti partizana u odnosu na cetnike. Ovde moram da primetim da ni procetnicki istoricari ne znaju tacno da odrede ko je od onih ljudi koji su se nazivali cetnicima bio deo JVUO.
12. Meni su jako zanimljivi motivi pojave cetnika u pojedinim krajevima Jugoslavije. Mislim, svuda imamo neku gerilu koja se nije pomirila sa raspadom Kraljevine Jugoslavije i njenim brzim slomom u Aprilskom ratu. Ta gerila nije komunisticka. Eto, to su, cini mi se, dve jedine cinjenice koje objedinjuju sve cetnike. Ali, opet mi imamo i parcijalne motive karakterisicne za pojavu cetnika u pojedinim krajevima. Na primer, u Srbiji je to reakcija na paljevine katastarskih knjiga i opstinskih arhiva koje su partizani sistematski unistavali kao deo "ancient regime". U Crnoj Gori do pocetka 1942. godine cetnici ne postoje. Postoji grupa nacionalistickih oficira koja je ucestvovala u priprema ustanka od 13. jula 1941. godine, i u samom ustanku, ali oni nisu neki jedinstveni pokret sve dok Draza ne ovlascuje majora Pavla DJurisica i kapetana DJordja Lasica za njihove komandante. U Crnoj Gori cetnistvo jaca kao protivteza "crvenog terora" i pojave defetizma u partizanskim redovima u danima kada su nastupili ostra zima i velika glad. U istocnoj Bosni i istocnoj Hercegovini cetnici su osvetnici ustaskog terora i oni sprovode politiku odmazde, narocito prema muslimanima, koji su u tim krajevima popunjavali ustaske jedinice. U Kninskoj krajini i Ravnim kotarima u pitanju je kombinacija izrazene orjunaske tradicije i italijanske taktike formiranja MVAC-a. U Sloveniji su cetnici isto jedna malena kontrarevolucionarna grupa koju okupator koristi za pacifikaciju terena na kojem deluju partizanske jedinice.
13. Ovo sa imidzom, veruj mi da si me dobro nasmejao. Aj reci mi, majke ti, koji partizan u juznoj Srbiji ili Makedoniji je imao priliku da vidi Titovu sliku sa nakrivljenom "titovkom"?
ETo, to sam, otprilike, imao da kazem sve sa zeljom da se vratimo na temu i njene pocetne teze koje je fromulisao Kales.