NOVJ i JVUO 1941-1944

65

NOVJ i JVUO 1941-1944

offline
  • Pridružio: 07 Mar 2009
  • Poruke: 772
  • Gde živiš: Srbija, Beograd

Citat:Velimir Terzić i Milovan Đilas napunili sovjetski avion dokumentima spakovanim u vreće za žito i poslali ga u Moskvu. Pretpostavlja se da je u vrećama bila četnička dokumentacija pronađena na Ravnoj gori. Preko ruskog akademika Andreja Šemjakina urgirao sam da se tome uđe u trag. Rekao mi je da su vreće još u sobi u kojoj su istovarene. Očigledno da Rusima to nije bilo važno. Oni su u Bodenskom jezeru zaplenili 80 odsto arhive Gestapoa, i to im je bilo važno.


Shocked Shocked

Јел се зна кад је писан овај текст и шта је сад са тим документима ?

Citat:Pošto su se uplašili represalija austrougarske vojske, sva kola su niz litice survali u Ibar.

Па мајку му могли су да је закопају,сакрију по подрумима нееешто бар!!! GUZ - Glavom U Zid GUZ - Glavom U Zid Тиии бре какви смо то људи... Confused



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 12 Feb 2007
  • Poruke: 7994

Najgore je kad ne brineš o tradiciji i istorijskoj građi svoga naroda. Ako ne znaš šta je bilo juče kako da sprečiš ponavljanje istih grešaka sutra.



offline
  • Pridružio: 07 Mar 2009
  • Poruke: 772
  • Gde živiš: Srbija, Beograd

Wisdomseeker ::Najgore je kad ne brineš o tradiciji i istorijskoj građi svoga naroda. Ako ne znaš šta je bilo juče kado da sprečiš ponavljanje istih grešaka sutra.

Ма како да знаш ко си кад незнаш шта си био..ма само се изнервирам кад овако нешто прочитам....

online
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11798

Мислим да је текст новији, и да се није пуно променило од тога.
Мало је интересовање да се тако нешто уради...

Ево још пар примера, из исте новине:

Drastični primeri stradanja dokumentacije

Citat:Bombardovanje voza
Arhiva Vojske Kraljevine Jugoslavije ukrcana je u železničku kompoziciju od 11 teretnih, drvenih vagona, koja je krenula ka Solunu, ali su je Nemci 6. aprila pogodili iz vazduha kod Boljevca. Za 10 dana je izgorela.


Zaboravljeni sanduci
U hodnicima i podrumima Muzeja vazduhoplovstva nalazi se više od 40 metalnih sanduka arhivske građe koja se odnosi na preseljenje vojne industrije iz Beograda u druge delove zemlje (Rakovička Praga - današnji mariborski TAM, Teleoptik - današnji sarajevski Zrak...).


„Čišćenje“ arhiva tajnih službi i državnika
Spaljivanje arhivske građe obaveštajnih službi nije samo praksa Jugoslavije, već i moćnijih zemalja. čiste se arhive CIA, FBI dok je Huver bio na njenom čelu, Intelidžent servisa, čak i velikih državnika! Nije li čerčil spalio svoju arhivu 1941-1961? Isto je uradio i Bili Hadson, koji 1941. došao u Srbiju da pomiri partizanski i ravnogorski pokret, prilikom šestog susreta s prof. dr Jovanom Marjanovićem u Londonu. Spalio je originale telegrama čerčilu iz 1941. i 1942.


U Požegi spaljeno nekoliko vekova
Po naređenju Duška Brkića, predsednika hrvatskog Sabora, iz Magistrata Slavonske Požege izneta je ogromna količina arhivske građe stare nekoliko vekova, i na pijaci spaljena. Većina građe ustaškog pokreta bila je „na vreme“ sklonjena na tavan zgrade Požeške županije i pronađena tek 1963.


„Komunjare“ proterane iz biblioteka
Moj saradnik sa Katedre, prof. dr Ljubodrag Dimić, jurio je kolima da spase „komunjarske“ knjige i časopise iz biblioteka u Šapcu i SKC u Beogradu, a knjige bogate biblioteke Instituta za savremenu istoriju (bivša biblioteka CKSKJ) mogli ste slobodno da uzimate jer su bile pobacane po stepeništu cele zgrade. Koliko sam obavešten, „čišćenje“ biblioteka i arhiva urađeno je u svim većim mestima u Srbiji.


Filmovi završili u fabrici lepka
Veća količina filmova nemačkog i srpskog porekla, koje su Nemci skladištili u tunelima Tašmajdanskog parka, počela je da se odnosi u fabrike lepka, a ostatak je spasao Vladimir Pogačić, prvi upravnik Jugoslovenske kinoteke.


Grejanje dragocenim spisima
Ne zna se koliko je arhivske građe uništeno prilikom partizanskog spaljivanja opštinskih arhiva, niti šta je izgorelo u kućama viđenijih političara u Beogradu 6. aprila 1941, kao Živojina Balugdžića i Huga Klajna, koje su direktno pogođene u nemačkom bombardovanju. Gde su biblioteke i porodične arhive iz „buržoaskih kuća“ u koje su se 1944-45. uselili „novi stanari“? Znamo da su neke biblioteke i arhivske zaostavštine poslužile kao gorivo za grejanje stanova tokom oštre zime te godine.


Podaci o četničkom pokretu u Sloveniji
Zašto je hrvatska Nacionalna sveučilišna biblioteka jedina na prostorima bivše SFRJ imala sačuvane sve primerke novina i knjiga štampanih od 1918? Nije li indikativno što je Nacionalna biblioteka u Vašingtonu snimila celokupni fond Nacionalne sveučilišne biblioteke u Zagrebu 1984? Nasuprot tome, spaljena je celokupna arhiva i biblioteka u Zadru, u kojoj je bilo dokumenata i knjiga starih i pet vekova. Otkud u Kardeljevoj zaostavštini u Državnoj arhivi Slovenije 60 kutija najvrednije građe za četnički pokret? Zbog čega se u istom arhivu nalazi celokupna porodična zaostavština Marka Nikezića?


40 misterioznih kutija u Huverovom institutu
Nemamo predstavu šta je u inostranstvo odnela jugoslovenska politička emigracija posle 1945. Šta ima u 40 kutija u Huverovom institutu na kojima piše „Jugoslavija“, ili je ostalo u posedu sinova Milorada Draškovića u Kaliforniji, Dragiše Cvetkovića u Parizu, sina predsednika emigrantske vlade u Londonu Purića, koji živi u Vašingtonu, i njegove supruge Dare (najmlađe Pašićeve kćerke). Gde su dokumenti i stvari koje je Nikola Pašić ostavljao kod najstarije kćerke Pave, udate Račić, u Cavtatu? Šta se čuva u stotinama kutija Zagrebačke direkcije železnica, koja je bila glavna železnica NDH, a koje su u Železničkom muzeju u Beogradu?


Zaboravljen kabinet Antona KoroŠeca

Da li postoje pisani tragovi o političkim partijama?
- Niko ne zna gde je arhivska građa stranaka. Nema nijednog papirića. Imamo samo poluinformaciju da su je Rusi zaplenili iz dvorske arhive, preneli u svoj kulturni centar i da je odatle nestala. Slovenci dan-danas ne mogu da napišu biografiju Antona Korošeca jer nemaju ništa. Kad su bili u Beogradu, odveo sam ih u zgradu u kojoj je zasedala Jugoslovenska vlada, pored Ekonomskog instituta. Na drugom spratu je i danas Korošecov kabinet, u istom stanju kao 1928, s bibliotekom, okruglim stolom, slikama, kapelicom, klecalom i Isusom na krstu. To sve stoji zatvoreno umesto da se pretvori u muzej. Slovenci mi kažu: Vi Srbi ste potpuno ludi!


50-tak sastanaka za povraćaj spisa iz Beča

Kako komentarišete to što je u Arhivu Srbije pronađena važna građa iz perioda 17. do 20. veka, koju čine i dokumenta dobijena restitucijom iz Beča?
- Na području ex-Ju ima oko 6,5 miliona kutija arhivske građe, od čega je do sada arhivski sređeno svega oko milion, a istraživači su istražili između 600.000 i 800.000 kutija. Pronađeno je nekoliko ubojitih dokumenata, a ostalo je građa tekućeg karaktera. Građu vraćenu iz bečkih arhiva tražimo od kako je Vladimir ćorović išao u Beč po nalogu Konferencije mira 1919. i 1920. On je popisivao dokumenta, i nešto je i vraćeno u zemlju do 1923-24. I posle 1945, sve do 80-tih, bilo je 50-60 konferencija oko povraćaja te građe. Tražili smo sve što su Austrijanci i Nemci opljačkali i odneli za vreme Prvog i Drugog svetskog rata.




Citat:Anketa NT
Istoričari o senzacionalnom otkriću u Arhivu Srbije

Domaću javnost uzburkala je prošle nedelje vest da su u depou Arhiva Srbije pronađena značajna istorijska dokumenta vezana za period 17-20. veka, za koja istraživači više decenija uopšte nisu znali. Dokumenta, od kojih je neka NT ekskluzivno objavio u prošlom broju, bila su skrivena u kutijama sa natpisima „razno“, „prazno“ i „za škartiranje“.
Među njima je i pismo Karađorđa Antoniju Pljakiću iz 1809, pismo Miloša Obrenovića velikom veziru iz 1860, akta sa Svetoandrejske skupštine, dokumenta o dolasku kralja Petra Karađorđevića na presto 1903, spiskovi stradalih srpskih vojnika širom Evrope tokom Prvog svetskog rata...
Povodom ovoga, redakcija Nedeljnog Telegrafa obratila se za mišljenje stručnoj javnosti, i zamolila naše ugledne istoričare da odgovore na tri pitanja:


Kako ste reagovali kada ste čuli vest da je izuzetno značajna arhivska građa, pronađena van fondova, decenijama bila van istraživačke funkcije i za koju brojne generacije istoričara nisu znale da postoji?

Kakve je to posledice ostavilo na našu istoriografiju?

Među novopronađenom građom nalaze se i važna dokumenta koja su dobijena iz Beča restitucijom, početkom 80-tih. Kako je moguće da niko od istoričara za sve ove godine nije zatražio uvid u ovu građu?

-------------------------------------------------------------------------

Dr Vasilije Krestić, direktor Arhiva SANU
Okruženi javašukom

Srpski akademik, direktor Arhiva SANU, dr Vasilije Krestić, kaže da se nije mnogo iznenadio kada je objavljena vest da je pronađena neevidentirana građa u Arhivu Srbije:
- činjenica je da je taj arhiv, kao i mnoge druge naše kulturne ustanove, već odavno postao objekt u rukama naših političara i političkih stranaka. Na njihovo čelo dolaze ljudi ne po stručnom i naučnom znanju, već po partijskoj pripadnosti i ličnim vezama sa nadležnim ministrima. Položaje direktora Arhiva dobijaju ljudi kao sinekure, a ne kao velike i značajne stručne, naučne i kulturne obaveze. Osim toga, i kada se nađe pogodna stručna osoba, a i takvih je bilo i danas ih ima, koja bi mogla da vodi Arhiv, zadržava se u njemu toliko koliko je na vlasti partija koja ga je postavila. Zbog toga u rukovođenju poslovima Arhiva nema nužnog kontinuiteta, nema osmišljene stručne politike, nema odgovornosti i neophodnog rukovodećeg autoriteta. Nimalo nije slučajno što se pri takvom stanju u toj našoj značajnoj kulturnoj ustanovi desilo to što se desilo.
- Uzgred budi rečeno, događaju se sa našim arhivskim blagom i mnoge druge neprijatnosti. Tako, recimo, iznosi se vredna arhivska građa iz naše zemlje, iako je to protivzakonito i kažnjivo. Međutim, to se dogodilo čak i sa znanjem jednog od bivših potpredsednika Vlade Srbije zaduženog za kulturu, koji, kada je o tome službeno bio obavešten od jedne stručne ustanove, prstom nije mrdnuo. Mudro je prešao preko te činjenice zato što je prekršaj učinila osoba koja je bliska njegovim političkim pogledima.
- činjenica da je posle više decenija „pronađena“ građa koja je vraćena iz Austrije i na ime restitucije, dokaz je velikog javašluka i nereda koji vlada u Arhivu Srbije. Više godina bio sam član jedne od restitucionih komisija koja je u ime Republike Srbije vršila istraživanja u arhivima Austrije, pre svega u Kućnom, dvorskom i državnom, kao i u Ratnom arhivu Austrije. Sve što je od naših stručnjaka pronađeno u tim arhivima i što je po raznim osnovama pripalo nama i što nam je vraćeno, učinjeno je uz podroban popis restituisane građe. Zato je u najmanju ruku čudno da je ta građa mogla da se zaturi. Sklon sam da verujem da ju je neko namerno sklonio, možda i zato da bi se njom naučno pozabavio.
- Teško je govoriti o naučnim posledicama za našu istoriografiju bez potpunog uvida u sadržaj dokumenata koji su sada „pronađeni“. Međutim, ne mogu da verujem da će se u nauci nešto bitno moći promeniti. Sasvim je moguće da ćemo saznati neke nove činjenice, neke više ili manje interesantne pojedinosti, ali do nekih krupnih zaokreta gotovo je sigurno, neće doći. Mislim da je za pohvalu to što je sadašnji direktor Arhiva Srbije, g. Perišić, koji ulaže velike napore da ustanovu koja mu je poverena postavi na zdrave osnove, javno istupio sa obaveštenjem da je vredna građa Arhiva bila zaturena i da je sada „pronađena“. On je tu činjenicu mogao da prikrije od javnosti i očuva privid da je u njegovoj kući, kojom od skoro rukuje, sve u najboljem redu. Obelodanjivanjem podatka o „pronalasku“ zaturene građe, g. Perišić je upozorio nadležno ministarstvo i čitavu javnost da stanje u Arhivu Srbije nije na nivou na kojem bi moralo da bude, da tom kućom treba upravljati odgovornije i stručnije. Nadajmo se da će apel direktora Perišića naići na puno razumevanje.



Čedomir Antić, istoričar
Država nezainteresovana

Bilo mi je drago što je pitanje arhiva dospelo na naslovne strane novina i u prve vesti televizijskih stanica. Što se tiče spektakularnosti pronalaska ne bih želeo da iznosim konačan sud dok ne budem u prilici da se u potpunosti upoznam sa njihovim sadržajem. Ipak, na osnovu vesti koje su objavljene reč je o dragocenim dokumentima, koji međutim neće značajno promeniti dosadašnja saznanja o našoj prošlosti. Pronalazak dokumenata je zato mnogo važniji zbog toga što je otkrio nedostatak dobre organizacije i finansiranja arhiva, nego zbog dokumenata pojedinačno, kaže istoričar čedomir Antić.
- U poređenju sa arhivima i arhivistikom velikih država, posebno onih koje nisu trpele razaranja, jasno je da naši arhivi nisu na zavidnom nivou. Ipak, određeni pomak tokom proteklih osam godina je nesumnjiv i očigledan čak i slučajnim posetiocima naših arhiva. Što se posledica po istoriografiju tiče, mislim da ostaje da se vidi. Pošto veoma važni dokumenti iz spomenutih razdoblja ( 17. i 19. vek) i dalje nedostaju, svaki pronalazak je izuzetno vredan sam po sebi.
- U depoe arhiva imaju pravo ulaska samo zaposleni u ustanovi ili oni kojima uprava da posebnu dozvolu. Dakle, istoričari i drugi čitaoci u arhivu nemaju mogućnost da samostalno pretražuju po arhivu. Njima na uvid pružaju inventare (kataloge, popisnike), a očigledno je da ova dokumenta nisu bila u inventarima, inače bi bila ranije pronađena. Postavljaju se međutim pitanja da li postoji organizovana naučna javnost, kao i da li država pokazuje spremnost da arhivu i istoriografiji da veću praktičnu političku važnost od one koju pridaje recimo, uz dužno poštovanje, numizmatici, filateliji ili posmatranju ptica. Dakle, logično je da država omogući nezavisnom i dobro finansiranom nacionalnom društvu istoričara jasno regulisan ali samostalan uvid u građu, čak i ukoliko ona još uvek nije otvorena za javnost (dakle mlađa je od trideset godina). U Velikoj Britaniji recimo specijalizovan časopis obaveštava javnost između ostalog i o tome šta se nalazi u arhivskim fondovima ne kršeći pritom pravila o dostupnosti dokumenata.




Dr Svetozar Rajak, direktor centra za diplomatiju i strategiju Londonske škole ekonomije i političkih nauka
Kriminalna nebriga

Jednostavno, bio sam šokiran ali ne i iznenađen, prva je reakcija dr Svetozara Rajaka, direktora Centra za diplomatiju i strategiju Londonske škole ekonomije i političkih nauka.
- Naime, svi mi iz šire struke, pri tome mislim i na arhiviste i na istoričare, jer konačno mora da prevlada svest kod nas da smo jedno i da jedni bez drugih ne možemo, već dugi niz godina svesni smo loše situacije u kojoj se nalaze naši arhivi. Mnogi među nama odavno upozoravaju da se nasleđena indolentnost prema arhivskoj građi iz 80-tih u poslednje dve decenije srozava, iz godine u godinu, u kriminalnu nebrigu. Mislim pri tome na kamione nesređene građe, na uslove skladištenja koji uzrokuju truljenje i trajno uništavanje arhivskog blaga od neprocenjive i nenadoknadive vrednosti i značaja, o nedostatku stručnog kadra i stručnog rada, srozavanju institucionalnog položaja arhiva, nepostojanju zakona o arhivima, itd. To je realnost našeg odnosa prema sopstvenoj istoriji i identitetu.
- Mora se već jednom shvatiti da bez uređenih arhiva nema istoriografije i naučnog i objektivnog sagledavanja sopstvene prošlosti i iskustva; bez tog pamćenja nema svesti o sebi - nacionalnog identiteta; bez nacionalnog identiteta nema neophodne društvene kohezije i kolektivnog usredsređenja koji su preduslov političkog, ekonomskog i kulturnog preporoda; bez brige o nasleđu nema građenja institucija; bez jakih institucija nema demokratije.
- Zbog svega ovoga smatram izuzetno važnim i potrebnim to što je kolektiv Arhiva Srbije, na čelu sa direktorom Perišićem hrabro odlučio da alarmira javnost i ukaže na posledice do kakvih dovodi ovo opasno stanje naših arhiva. Smatram njihov gest dobrodošlim pozivom na buđenje i promenu odnosa države i društva prema arhivima. Pozdravljam stoga izraze podrške i obećanje pomoći koju povodom vesti iz Arhiva Srbije upućuje ministar kulture gospodin Bradić, kao i prve korake koji su u poslednjih godinu dana počeli da se čine od strane Ministarstva kulture ka saniranju situacije, pre svega dovođenjem stručnih ljudi na čelo arhivskih institucija.




Radoš Ljušić, direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva
Podržavam Perišića

Radoš Ljušić, direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva rekao je za naš list:
- Nasmejao sam se, jer ništa nije otkriveno i ništa nije nepoznato, bar za nas koji smo proveli godine istražujući u Arhivu Srbije. Sam direktor Perišić je izjavio: „Pronalazak važnih istorijskih dokumenata u samom arhivu svedoči o nemaru i stručnoj neodgovornosti zaposlenih’“ (podv. R. Lj). Dobro je što je direktor Perišić o ovome upoznao javnost i nadležnog ministra i što je skrenuo pažnju na neke goruće probleme važnih državnih institucija kulture od nacionalnog značaja. Voleo bih da istraje u ovom naporu i od države izbori koju paricu (baš tako, jer za to nisu potrebna velika sredstva) i građu sredi i omogući istraživačima da do nje dođu. Mislim da je sada trenutak da se pokrene još mnogo nerešenih problema vezanih za arhive Srbije, Istorijski muzej Srbije, Narodni muzej i druge značajne institucije kulture ovog naroda. Pre svega mislim na potrebu da država što pre donese zakon i ustroji Enciklopedijski zavod. Mnogo toga važnog ima još da se uradi za dobrobit ovog naroda i njegove države.
Ljušić smatra da šteta po istoriografiju nije velika jer su ta dokumenta istoričari koristili i pre Prvog i pre Drugog svetskog rata:
- Naravno, da među njima ima i dokumenata koje niko ni tada nije koristio, ali dok se dokumenta ne srede i ne upozna njihov sadržaj sve je u sferi nagađanja. Sigurno je da ova dokumenta neće menjati sadržaj udžbenika, kako je neosnovano napisao novinar Blica. Trebalo bi sačekati uvid u njih da bi se dao pouzdan odgovor.
- Istraživači su znali da je deo odnete građe vraćen restitucijom, ali je istoričarima ostala nepoznanica njihov sadržaj, pošto nisu mogli da ih dobiju na uvid iz prostog razloga što arhivisti nisu sredili ovu građu, odnosno arhivistički je obradili i vratili u stare fondove. A oni to nisu hteli zbog svoje lenjosti. Apeli istraživača bili su godinama ignorisani. Tajna je u neradu onih koji su vodili ovu kuću i koji su bili dužni da ovaj posao obave. Iskustvo govori da će i od ove vike ostati samo povika i da će sve ostati kao što je bilo.




Prof. dr Ljubinka Trgovčević, Fakultet političkih nauka
Arhiv - vrlo značajan

Na pronalaženje ove arhivske građe reagovala sam sa iznenađenjem, iako istoričari uvek znaju da postoji mnogo više dokumenata nego što su oni mogli da vide. Nažalost, dok se ovako nešto ne desi javnost i ne zna da arhivi postoje i čemu oni služe. Dok se pronađena građa ne prouči, ne možemo znati da li će se bilo šta pomeriti od dosadašnjih zaključaka, jer je to samo jedan kamenčić u mozaiku naše prošlosti, kaže prof. dr Ljubinka Trgovčević sa Fakulteta političkih nauka, i dodaje:
- Deo građe odnet je za vreme Prvog, a deo tokom Drugog svetskog rata. Postojala je zajednička jugoslovenska komisija koja se bavila restitucijom, povratkom te zaplenjene građe. Onda su iz Beča, na osnovu rada naše komisije, slali deo po deo građe u Jugoslaviju. Postavilo se pitanje gde smestiti tu građu i kome to pripada. U svakom slučaju, mi ne možemo da tražimo ono što nam arhivisti ne daju, što ne objave da je sastavni deo nekog arhiva.


http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/backup/arhiva/646/text3.html

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5678

vathra ::wukicewic ::Ljudi sta je s vama ? Manite se posleratnih knjiga, partizanskih filmova, prica ........
Поздрав,
Пошто си већ одлучио да нас "ослободиш" нашег незнања, могао си бар претходно да прочиташ шта је досада написано.
Имаш и о ослобађању и о "ослобађању" градова, као и о Крушевцу.

Pošto mi je baba iz Kruševca, znam iz prve ruke o "četničkom oslobodjenju Kruševca".
Nemci su napustili grad bez borbe i par sati nije bilo nikog kada su se pojavili četnici u fijakeru sa harmonikom. Onda su se pojavili partizani i oterali ih- opet bez metka jer četnici i nisu imali neko oružje, samo su ih pokupili sa ulice.

Dopuna: 28 Avg 2010 22:52

Wisdomseeker ::Najgore je kad ne brineš o tradiciji i istorijskoj građi svoga naroda. Ako ne znaš šta je bilo juče kado da sprečiš ponavljanje istih grešaka sutra.

Poludim kad tako nešto pročitam.
Kako je čovek lepo rekao u članku, zgradu SIV-a treba pretvoriti u opšti vojni i civilni arhiv i zaposliti istoričare, možda napraviti višegodišnji projekat- kodifikacije te gradje i pisanja enciklopedije istorije Jugoslavije.
To je jedini način.

Pozivam se na Justinijana. Rimsko pravo imalo je hiljade i hiljade zakona dok Justinijan nije seo i rekao "Ne može više ovako"- sve stavljamo u jedan kodeks u jednu enciklopediju.
I bi tako.

To je od esencijalnog značaja za ovaj narod!

Dopuna: 28 Avg 2010 22:55

Sirius ::misaiv ::Pa da daju originale da se iznose, u arhivama ubrzo nebi nista ostalo. Sta fali fotokopiji?


Baš tako. Proveo sam jedan radni dan u Centralnom arhivu Ministarstva odbrane Ruske federacije, inače najvećem na svetu (prostire se na 36 hektara!). Sve što sam zaželeo mogao sam da vidim i da snimim, ali ništa da iznesem. Procedura je sledeća: ako vam nešto treba, prijavite to dežurnom licu i on na vaše oči iskopira ili fotografiše. Bukvalno isti postupak je i u Istorijskom arhivu Jugoslavije. Oni imaju svoj sajt na kome možete pročitati i precizna uputstva u vezi sa kućnim redom i protokolom, od ulaska do izlaska. Dakle, nema mistifikacije. Ona može da bude samo pre toga, a kad materijal uđe u Arhiv onda se zna kako dalje.


.. može se pretvoriti u digitalni format. Moderni softver omogućava prepoznavanja i rukopisa i štampanih slova sa skeniranih dokumenata- sve se prilično brzo može pretvoriti u .pdf dokumentili .txt ili .doc a na istoričarima bi bilo katalogiziranje i stvaranje elektronske enciklopedije koja bi se lako mogla povezati preko interneta ili u zgradi SIV-a napraviti na jednom spratu umrežen računarski sitem preko koga bi moglo da se pristupi podatcima.
A verujte, sva ta gradja bi stala u tekstualnom formatu na 5-6 DVD-ja.

offline
  • Pridružio: 12 Feb 2007
  • Poruke: 7994

Toliko imamo istoričara koji nisu zaposleni. Eto prilike da se ti ljudi uposle i da se sva ta arhivska građa sredi i klasifikuje kako treba. Nažalost nikome od političara ne pada na pamet da to naredi da se uradi.

offline
  • Pridružio: 07 Mar 2009
  • Poruke: 772
  • Gde živiš: Srbija, Beograd

Citat:napraviti na jednom spratu umrežen računarski sitem preko koga bi moglo da se pristupi podatcima.

Што је најгоре,за такву врсту и количину података ти и не треба нешто много један сервер добар са бекапом и једна најобичнија остава..ма каква остава шпајиз обичан Very Happy

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5678

Shufle ::Citat:napraviti na jednom spratu umrežen računarski sitem preko koga bi moglo da se pristupi podatcima.

Што је најгоре,за такву врсту и количину података ти и не треба нешто много један сервер добар са бекапом и једна најобичнија остава..ма каква остава шпајиз обичан Very Happy


O tome i govorim- ulaganja su minimalna a treba dati plate za 50 istoričara koji bi tu radili. Ima i prostorija, lova za elektronsku opremu se meri par desetina hiljada Evra- i to je to.
Najteži posao je popis i katalogizacija.

Treba nam nešto kao Biblioteka Američkog Kongresa.
Što ti kažeš mi odavde sa kompa možemo da pristupimo serveru i preuzmemo podatke koji na zanimaju.

Dopuna: 28 Avg 2010 23:09

Wisdomseeker ::Toliko imamo istoričara koji nisu zaposleni. Eto prilike da se ti ljudi uposle i da se sva ta arhivska građa sredi i klasifikuje kako treba. Nažalost nikome od političara ne pada na pamet da to naredi da se uradi.

Onda ne bi mogli da grade političke karijera na lažima!

offline
  • Pridružio: 12 Feb 2007
  • Poruke: 7994

Jeste za elektronsku bazu podataka, ali originalna arhivska građa mora da se sačuva u specijalnim prostorijama gde papir neće istruliti, znači regulacija vlažnosti, temperature i osvetlenja.

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5678

Dakle napraviti u SIV-u cantar za balkansku istoriju- i umesto da nama neko iz Brisela priča o NAŠOJ istoriji svako koga nešto zanima o istoriji neka dodje ovamo i neka istražuje.

Kako je čovek iz članka lepo rekao, par spratova neka se pretvore u hotel, stan, hrana i brate udje u salu sa kompovima i istražuje do mile volje.
Da ne pričam da bi u toj istoj zgradurini SIV-a mogli da napravimo i čitav univerzitet za istorijske studije, i Hrvatske i Slovenije, i Srbije- imamo toliko gradje i profesora i istoričara.

Dopuna: 28 Avg 2010 23:17

Wisdomseeker ::Jeste za elektronsku bazu podataka, ali originalna arhivska građa mora da se sačuva u specijalnim prostorijama gde papir neće istruliti, znači regulacija vlažnosti, temperature i osvetlenja.

Da- lepo je rečeno. Na gornjim spratovima hotel, institut, univerzitet ako treba, i sobe sa računarima, a u podrumima (gotovo atomsko sklonište) da budu pohranjena originalna dokumenta.

Na svakom .pdf ili .txt dokumentu u potpisu treba da stoji
"Za tačnost garantuje istorijski institut Jugoslavije"
Reg. Br. xxxxxxx

Kome to niej dovoljno, može uz odredjenu nadoknadu da zakaže da mu se iskopira navedeni dokument i pošalje poštom u bilo koji deo sveta-
milina jedna!

dakle ja sada sedim i interesujeme to oslobadjanje Kruševca.
Preko kompa pristupim bazi podataka, i za to imam 25 referenci u dokumentima.
Program može da mi da svih 25 referenci ili da izdvaja i posebno rečenice iz 25 dokumenata u kojima s espominje oslobodjenje kruševca i napravi kompilaciju u jednom jedinom dokumentu sa pozivom na reference (kao na wikipediji).

To je već zvanični dokument za koji garantuje arhiv- i sve što treba je da otštampam na laserskom štampaču - i gotovo.

Ako mi trebaju originali dokumenata, odem na link i tražim da mi se pošalje skenirani dokument za koji platim uslugu- a dokumenti su unapred skenirani samo mi glavni računar u arhivu primi porudžbinu, arhivar ili bibliotekar kada dodje na posao otštampa sve narudžbe od prethodnog dana i poštom mi pošalje.

Milina!

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 830 korisnika na forumu :: 46 registrovanih, 9 sakrivenih i 775 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: aljosa7, Apok, Atomski čoban, awathorn, BasCelik, baza, Cobi026, dane007, darios, darkangel, djboj, Djokislav, dule10savic, Georgius, GJ Flanker, goxin, goxsys, Ivan Germanovic, Konda, konstruktor, kovinacc, KUZMAR, leptirleptir, LUDI, Mahovljani, maiden6657, Marko Marković, Mercury, MIg, Mihajlo, Milan A. Nikolic, Miskohd, pacika, pavle_pzs, pein, Recce, repac, rovac, SOVO515, Sr.Stat., suton, trajkoni018, vathra, voja64, Zerajic, ZoranB.