offline
- Dejan84
- Legendarni građanin
- Pridružio: 07 Nov 2009
- Poruke: 3128
|
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/1.....4%87a.html
Novi obrt: Kalabić nije izdao Dražu Mihailovića
ud u Valjevu utvrdio da je komandant Gorske garde živeo do 19. januara 1946, čime se demantuje tvrdnja da je on dva meseca kasnije pomogao Ozni da uhvati đenerala
Svedočenje prote Danilovića - Nikolu Kalabića opkolila i ubila Ozna kod Degurićke pećine
Posle punih 65 godina, Osnovni sud u Valjevu doneo je rešenje po kome je Nikola Kalabić, komandant Gorske garde Jugoslovenske kraljevske vojske i bliski saradnik Draže Mihailovića, i zvanično - mrtav. U pravnom aktu kao dan smrti utvrđen je 19. januar 1946, čime je okončana jedna od najdužih misterija u našoj posleratnoj istoriji. Ili je tek započela, s obzirom na to da odluka suda demantuje poluvekovnu tvrdnju državnih vlasti i dobrog dela istoričara da je Kalabić izdao Dražu i pomogao šefovima Ozne da ga u martu 1946. godine, dva meseca posle svoje „smrti", uhvate u selu Dobrun kraj Višegrada.
Ovo rešenje valjevskog suda ponovo će rasplamsati strasti među istoričarima, ali će njime i pasti kamen sa srca porodici i potomcima četničkog starešine koji su u posleratnom periodu bili na udaru obe strane.
Sud je rešenje doneo na osnovu ličnog zahteva Kalabićeve unuke Vesne Dragojević, koja je dostavila i pismenu izjavu Mijaila Danilovića, penzionisanog sveštenika iz Gornjeg Milanovca. Na osnovu nje sud je zaključio da je nekadašnji geometar iz Valjeva ubijen u kanjonu reke Gradac, kod Degurićke pećine, a pre nego što je doneo rešenje, objavljen je i oglas u „Službenom glasniku" kojim su pozvani svi koji nešto znaju o životu i smrti Nikole Kalabića. Kako se u roku od mesec dana niko nije javio, osporio ili dopunio svedočenje sveštenika, sud je konstatovao da postoje zakonski uslovi da se Kalabić i zvanično proglasi mrtvim.
a
Unuka brani dedu-Nije bio bahat, vozio je „bjuik" i imao je nekoliko hiljada knjiga
Vesna Dragojević je jedini direktan potomak komandanta Gorske garde, a iza njega su ostali samo još nekoliko fotografija, četnička kokarda i zlatni džepni sat. Za svog dedu kaže da je rođen 1906. u Derventi, u porodici žandarmerijskog kapetana Milana. U Beogradu, na studijama geodezije, upoznao je Borku, venčali su se i dobili blizance Milana i Mirjanu. Pred rat je postavljen za šefa Katastarske uprave u Valjevu. Pristupio je četnicima i postao zamenik đenerala Draže Mihailovića. Iako su ga opisivali kao bahatog komandanta, njegova unuka kaže da nije bio „lak na nožu", kako su ga predstavljali.
- On je 1941. godine vozio američku limuzinu „bjuik", imao biblioteku od nekoliko hiljada knjiga i bio je osnivač Sokolskog društva u Valjevu - kaže Vesna.
Prema protinom svedočenju, Kalabić je ubijen na Bogojavljenje, 19. januara 1946, u jednoj pećini u kanjonu reke Gradac u blizini Valjeva, gde se krio s grupom najvernijih sledbenika. Toga dana, stoji u svedočenju Danilovića, otkrila ga je i opkolila grupa pripadnika Ozne. U pokušaju da se probije kroz njihov obruč pokošen je rafalom. Dok su se iznenađeni oznaši nadvili nad Kalabićem i sami ne verujući koga su ubili, njegovi pratioci su se razbežali. Dvojica odbeglih kasnije su se priključili Kopaoničkom četničkom odredu u kojem je bio i prota.
Vesna Dragojević kaže za Pressmagazin da nikada nije verovala da je njen deda izdao Dražu.
- Borili smo se da dokažemo da on nije izdajnik, koljač, pijandura, siledžija i prostak, kako ga je komunistička propaganda predstavljala. Njemu su otadžbina, kralj i đeneral Draža bile tri najveće svetinje! Da je bio izdajnik, naša porodica posle rata ne bi preživljavala progone, ne bi nam bila oduzeta građanska prava i imovina. To potvrđuje i ova sudska presuda, jer nikako nije mogao biti izdajnik, pošto je ubijen dva meseca pre hvatanja generala Mihailovića - kaže Vesna.
Ona tvrdi da su komunisti Kalabićevu smrt iskoristili da sklope priču o izdajstvu kako bi kompromitovali ceo Ravnogorski pokret.
- Pošto je već bio mrtav, nije ni mogao da izda Dražu koji je uhvaćen u martu, a ni krajem aprila, kada je navodno poslao pismo Krcunu, koje se u javnosti pojavilo pre dve godine. Nikolina žena Borka je uvek govorila da će umreti sa dva najveća bola - zbog smrti svog maloletnog sina kog su streljali komunisti i zbog navodne Nikoline izdaje Draže u zamenu za njegov život. Govorila je da je Nikola dao zakletvu i da nije izdao Dražu - kaže naša sagovornica.
3
Pao joj kamen sa srca - Kalabićeva unuka Vesna Dragojević
Nakon Kalabićeve smrti krenuli su i politički progon njegove porodice i oduzimanje imovine.
- Oduzeto nam je imanje na Divčibarama od hektar i 30 ari, kao i kuća u Valjevu u koju su komunisti uselili svoje simpatizere. Moja baka Borka izgubila je posao u valjevskom katastru, a bilo joj je čak ograničeno kretanje. Majku Mirjanu su svakodnevno na ulicama tukle i maltretirale partizanke. Ni moja sudbina nije bila mnogo bolja jer sam uspevala, samo nakratko, da dobijem posao u valjevskom Zdravstvenom centru, pošti i opštini. Nikome nisam smela da kažem ko sam! Uprkos mukama, uzeću dedino prezime jer je časno i pošteno. Sada, nakon odluke suda, situacija je potpuno drugačija, ljudi me gledaju drugim očima - kaže Vesna Dragojević.
Ona dodaje da su se „neke" organizacije iz Beograda žalile na odluku suda u Valjevu, ali da sud to nije uvažio, jer, prema njenim rečima, nije ni bilo argumenata koji bi pobili odluku.
S druge strane, istoričar Bojan Dimitrijević uveren je da je Kalabić bio živ u trenutku Dražinog hapšenja.
- Kao član državne komisije koja je ispitivala okolnosti hapšenja i streljanja generala Dragoljuba Draže Mihailovića, imao sam prilike da sredinom 2009. uđem u arhiv BIA. Tamo sam pronašao pisma koja je lično pisao Kalabić u decembru 1945. godine, u trenutku kada je već bio uhapšen, ali i pisma koja je napisao posle hapšenja generala. Zaključili smo da je Kalabić svakako imao određenu ulogu u hapšenju Draže, samim tim što smo imali prilike da vidimo i njegove fotografije koje je u zatvoru snimila Ozna. U svakom slučaju, uveren sam da je bio živ najmanje mesec i po dana nakon hapšenja četničkog komandanta, te s toga verujem i u autentičnost izjava penzionisanih radnika Udbe koji su o tom događaju pisali i govorili - kaže Dimitrijević.
Ali zato istoričar Miloslav Samardžić, koji se godinama bavi istorijom Ravnogorskog pokreta, tvrdi da je valjevski sud imao puno osnova da izda ovakvo rešenje.
- Nije bitan samo sveštenik Danilović, koji je u ovoj priči zaista svedok iz druge ruke - kaže Samardžić. - Daleko je značajnije svedočenje majora Stojanovića, zvanog Ciga, koji je posle rata emigrirao iz zemlje i tamo sreo kapetana Radomira Petrovića Kenta.
Lično sam razgovarao s Kentom pripremajući knjigu „Istina o Nikoli Kalabiću" i on mi je preneo svedočenje majora Stojanovića, koji je bio s Kalabićem u trenutku njegove pogibije ispred Degurićke pećine. Značajno je i svedočenje drugog očevica, poručnika Jordana Radovanovića, koji je o tome pričao svom rođaku Miloradu Pešiću, autoru knjige „Crvena tamnica". Obe priče su identične i obe svedoče o tome da je Kalabić ubijen znatno pre hapšenja generala Draže Mihailovića.
Samardžić ističe da ima mnogo nedoumica i u vezi s datumom navodnog hapšenja samog Kalabića, pri čemu se navodi kao zvaničan datum 29. novembar 1945. godine.
- Ovaj datum demantuju i sami komunisti, jer se u jednom izveštaju Ozne, koja je intenzivno tragala za Kalabićem, navodi da je primećen u okolini Valjeva, 27. decembra iste godine - kaže Samardžić. - Potvrdu sam dobio i od Kalabićeve supruge Borke, koja je poruku od muža dobila krajem decembra, u trenutku kada je još bio i živ i slobodan. Sem toga, zanimljivo je da su tezu o Kalabićevoj izdaji uvek poturali Udba i njeni činovnici, ali ne i zvanični državni istoričari, koji o tome nisu napisali ni reč. Uostalom, i sam general Đoko Jovanić priznao je u intervjuu NIN-u da je priča o Kalabićevoj izdaji plasirana kako bi se što više kompromitovao Ravnogorski pokret.
|
