offline
- ljubasav
- Super građanin
- Pridružio: 19 Avg 2010
- Poruke: 1362
- Gde živiš: NIŠ
|
Napisano: 01 Jun 2011 17:19
rutavko ::
3. Vojna kapitulacija je diskutabilna jer je Kalafatovic vec bio u zarobljenistvu kada je potpisao akt o "bezuvetnoj kapitulaciji", na sto nije imao ni pravo, ni ovlastenje
Неки други извор то овако описује:
Априлски рат
"Од 14-18. априла дошло је до потпуног расула југословенске војске на свим фронтовима. Највећи део био је концентричним продорима нападача опкољаван, раздвајан и заробљаван. Југословенска влада је на седници 13-14. априла одлучила да напусти земљу, одређујући само новог начелника Врховне команде Данила Калафатовића, дотадашњег команданта позадине. Генерал Симовић предајући дужност начелника штаба Врховне команде издао је 14. априла Калафатовићу у својству председника Министарског савета наређење да одмах затражи примирје са немачко-италијанским снагама, наводно да би се добило у времену и олакшала ситуација војске. У ствари било је то наређење за капитулацију..........
............ Новоодређени начелник штаба Врховне команде истог дана је предузео мере ради закључења примирја. Међутим, Немци и Италијани нису то прихватили, већ су продужили наступање захтевајући безусловну капитулацију, југословенске војске. Они су 14. априла заузели Книн, Јајце, Добој, Зворник, Ваљево и Крушевац. Сутра дан су заробили Врховну команду и заузели Шибеник, Сплит, Сарајево, Ужице, Краљево и Рашку, а 16. априла Мостар, Прибој, Сјеницу, Нови Пазар, Косовску Митровицу и Подгорицу.
Следећег дана Италијани су ушли у Боку. Читава флота и остали бродови ратне морнарице, осим једне подморнице и две моторне торпиљерке који су Јадранско море и прешли британској флоти у Средоземљу, и разарача Загреб који су поручници бојног брода Милан Спасић и Сергеј Машера уништили, пали су неоштећени у италијанске руке.
Бугарска је 15. априла прекинула дипломатске односе с Југославијом и њене трупе запоселе су источну Македониј и неке делове источне Србије.
Александар Цинцар-Марковић, министар иностраних послова владе, која је оборена 27. марта и генерал Радивоје Јанковић, потписали су 17. априла безусловну капитулацију.
Тога дана окупирана је Црна Гора, Херцеговина и Јужна Далмација, а 18. априла у 12,00 часова (по Немачком времену) обустављена је борба, сходно одредбама безусловне капитулације.
Југословенска војска већим делом одведена је у заробљеништво, а територија Југославије је према Хитлеровом упутству подељена између Немачке, Италије, Мађарске, Бугарске и Албаније...."
крај цитата, ВЕ том 1, Бгд 1970 (доштампано 1978), страна 190.
Обично, Немци са заробљеницима нису преговарали.
А сад цитата из Википедије, с обзиром да се многи позивају и на њу:
"Опуномоћеници Врховне команде југословенске владе, бивши министар спољних послова Александар Цинцар-Марковић и генерал Радивој Јанковић, потписали су у згради чехословачког посланства у Београду, акт о капитулацији оружаних снага Краљевине Југославије, који им је издиктирао немачки командант, генерал Максимилијан фон Вајкс. Трећи рајх је наметнуо безусловну, потпуно, неограничену капитулацију, војска Југославије је углавном одведена у заробљеништву, земља је подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске. Југословенска ратна морнарица припала је Италији."
А где сте ви нашли, да је Калафатовић, како сте већ написали....
Dopuna: 28 Avg 2011 22:12
Још једном о крају "Југословенске војске у отаџбини"
"Пред Техеранску конференцију, за време сусрета у Каиру од 22. до 26.новембра 1943.године, премијер Черчил је придобио председника САД Рузвелта, да подржи британску замисао о пружању савезничке помоћо НОВЈ. Обојица су тада указали југословенском краљу да је неопходно прилагођавање савезничке политике нашем НОП, који даје огроман допринос у борби против заједничког непријатеља, а борба је суштинско питање од кога треба полазити.
Убрзо је уследио Черчилов притисак на југословенског краља и председника његове владе да отпусте Дражу Михајловића, јер се компромитовао својом отвореном сарадњом са окупаторима земље, да би 8. јануара 1944. јавио писмом председнику Националног комитета ослобођења Југославије маршалу Титу како британска влада неће више пружати помоћ вођи четника, веђ сву војну подршку давати само партизанима. Напокон британски премијер је 22. фебрура, говором у британском парламенту, назвао Дражу Михаиловића сарадником окупатора Југославије, а Тита херојем који предводи јуначке партизане. ратнике против непријатеља Антифашистичке коалиције.
Влада Совјетског Савеза је, у поруци влади Велике Британије од 21. децембра 1943.године, такође изјавила да је Михаиловић дискредитован, а Тито прави вођа патриотских снага које стварно владају у Југославији."
Уследили су притисци Черчила. да се дозволи краљу да дође у отаџбину ради поспешивања борбе против окупатора, што је Тито одбио, везујући се за одлуке Другог заседања АВНОЈ.
"Британски премијер је принудио југословенског краља да отпусти постојећу владу и 1. јуна 1944. потпише указ о именовању др Ивана Шубашића за председника нове владе која ће преговарати са вођством НОП о будућем уређењу Југославије.
Нови председник владе је 9. јуна, у пратањи британског амбасадора на југословенском двору, кренуо из Лондона за Југославију. Стигао је 14. јуна на Вис."
Саме преговоре и одлуке сам споменуо у предходним постовима, а овде желим да истакнем хронологију пропасти организације коју називамо "ЈВуО"
Овај споразум имао је великог одјека, како код савезника, повољан, тако и међу органима нове власти у Југославији, неповољан. Ипак Совјетски Савез је већ 19.јула поздравио сарадњу , а 30. јула и влада САД је одобрила споразум.
Тито је 6. авгусат одлетео у Казерту, где се прво срео са командантом савезничких снага за Средоземље генералом Хенри Вилсоном, а сутра дан и са командатном савезничких копнених снага у Италији, генералом Харолдом Александером.
12. августа сусрео се и са британским премијером Черчилом у Напуљу, а сутра дан имао је заједнички сусрет у присуству и председника намесничке владе др.Шубашићем, с којим је 14. августа стигао на Вис.
И те преговоре са самим текстом споразуме, сам презентовао овде на форуму, када смо заједно констатовали да је формално престало постојање ЈВуО.
Тито је објавио 17. августа званичном изјавом да је НОП политичка основа борбе за ослобођење. Позвао је Југословене, који се налазе у противничким војним формацијама, окупаторским и колаборационистичким, да напуштају непријатеља отаџбине и прелазе у НОВЈ.
Видели смо и колико је јединица и припадника којих формација ступило у редове НОВЈ.
Међутим, "Вођство четничког покрета је огласило (20. јула) своје противљење краљевској влади: одбацило је њен споразум с НКОЈ и тражило да влада поднесе оставку.", и не само то,
"Краљ је на предлог владе Указом од 29. августа одузео команду Дражи Михаиловићу и признао маршала Тита за јединог вођу југословенских снага отпора". Ово потписивање указа има своју посебну причу, о томе другом приликом.
"Слично се против краљеве владе и њеног споразумевања са партизанском владом изјашњавају истакнути припадници или читава вођства свих грађанских странака (изузев Земљорадничке) у земљи и емиграцији."
Ипак је то био трновит пут, а и савезници се нису баш тако лако одрицали бивши сателита.
"Британске мисије, међутим, отишле су из четничких штабова, последњи официр у мају 1944.
А влада САД је одобрила да њена служба за Блиски исток и Балкан и даље дотура оружје и опрему четницима, и послала им своју војну мисију. Она се, долетевши авионом, спустила ноћу између 27. и 28. августа на четири аеродрома код Прањана, у западној Србији.
Винстон Черчил је поручио (1. септембра) председнику Рузвелту да се боји потешкоћа због одласка мисије САД међу четнике.
Рузвелт је тада наредио да се мисијка повуче. Отишла је у ноћи 31. октобра са планине Озрена у источној Босни, где се тада налазила Врховна команда четника након бекстваиз Србије испред НОВЈ."
Тиме је дефинитивно стављена тачка на све четничке напоре да себе прикажу као савезнике Антихилеровској коалицији.
Зашто је касније генерал Драгослав Дража Михаиловић, одликован од Трумана, другом приликом.
Текстову у наводницима преузети из
"ЈУГОСЛАВИЈА 1941-1945 за победу и слободу", група аутора, ВИЗ, Београд 1985.
|
