NOVJ i JVUO 1941-1944

124

NOVJ i JVUO 1941-1944

offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 1478
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

time ::6.lickadivizija ::
Ako ti je teca zaista bio prvoborac 6. licke divizije, znaci da je bio Licanin. Otkud on zna sta su partizani radili 1941. godine u Srbiji i zasto su se tada povukli ako je tada bio u Lici?

Jste licanin Savo Vukmirovic
Pa zna valjda iz prica ovih što su se "povukli" iz Srbije

Ti sto su se povukli iz Srbije se nisu borili sa njim u istoij diviziji, nego u 1. i 2. proleterskoj diviziji, ali dobro, da mu verujemo, nema razlog da optuzujem coveka.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 12 Nov 2010
  • Poruke: 1105

Postoji i ona poznata teza da je Tito trazio od saveznika da bombarduju Beograd i jos neke gradove 1944. godine, kako bi se isterali "kolebljivci". U tim bombardovanjima su bila zanemarljiva ostecenja nemackih vojnih instalacija, a dominantni su bili civilni ciljevi, ne samo komunikacije, vec stambene zgrade. Slicno u Leskovcu, Niksicu...



offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 1478
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

sajkaca ::Postoji i ona poznata teza da je Tito trazio od saveznika da bombarduju Beograd i jos neke gradove 1944. godine, kako bi se isterali "kolebljivci". U tim bombardovanjima su bila zanemarljiva ostecenja nemackih vojnih instalacija, a dominantni su bili civilni ciljevi, ne samo komunikacije, vec stambene zgrade. Slicno u Leskovcu, Niksicu...
Da li ti stvarno mislis da je marsal Josip Broz Tito bio toliko jaka licnost da su njegove licne zelje bile zapovest za RAF?
Koji je grad u Jugoslaviji najvise stradao od bombardovanja? Zasto njega nisi naveo?

offline
  • istoričar
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 688

sajkaca ::Postoji i ona poznata teza da je Tito trazio od saveznika da bombarduju Beograd i jos neke gradove 1944. godine, kako bi se isterali "kolebljivci". U tim bombardovanjima su bila zanemarljiva ostecenja nemackih vojnih instalacija, a dominantni su bili civilni ciljevi, ne samo komunikacije, vec stambene zgrade. Slicno u Leskovcu, Niksicu...

Zar nije Mihailović prvi tražio bombardovanja srpskih gradova?

offline
  • Pridružio: 12 Nov 2010
  • Poruke: 1105

Ili je to mozda bio knez Mihailo?

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11431

Eutropije ::sajkaca ::Postoji i ona poznata teza da je Tito trazio od saveznika da bombarduju Beograd i jos neke gradove 1944. godine, kako bi se isterali "kolebljivci". U tim bombardovanjima su bila zanemarljiva ostecenja nemackih vojnih instalacija, a dominantni su bili civilni ciljevi, ne samo komunikacije, vec stambene zgrade. Slicno u Leskovcu, Niksicu...

Zar nije Mihailović prvi tražio bombardovanja srpskih gradova?

Имате посебну тему о бомбардовањима.
http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Vazd.....II_17.html

Треба разликовати захтеве за бомбардовањем, од бомбардовања која и јесу извршена по захтеву.

offline
  • istoričar
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 688

Napisano: 11 Jan 2012 15:11

sajkaca ::Ili je to mozda bio knez Mihailo?

Mihailo nije, ali Mihailović jeste. Krajem 1942. i početkom 1943. poslao je 20-30 depeša u kojima je tražio bombardovanje u Jugoslaviji. Između ostalih ciljeva bili su Bor, Beograd, Topčider, Rakovica, Tašmajdan, Niš, Jagodina... Rekao je čak da "srpski narod neće žaliti žrtava..."

Više o tome videti u knjizi M. Terzića, Jugoslovenska vlada, general D. mihailović i savezničko bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji 1942-1944. god.

Dopuna: 11 Jan 2012 15:24

vathra ::
Треба разликовати захтеве за бомбардовањем, од бомбардовања која и јесу извршена по захтеву.


Zbog čega tako mislite? Distinkcija postoji samo u posledicama, ali ne i u namerama.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11431

Eutropije ::sajkaca ::Ili je to mozda bio knez Mihailo?

Mihailo nije, ali Mihailović jeste. Krajem 1942. i početkom 1943. poslao je 20-30 depeša u kojima je tražio bombardovanje u Jugoslaviji. Između ostalih ciljeva bili su Bor, Beograd, Topčider, Rakovica, Tašmajdan, Niš, Jagodina... Rekao je čak da "srpski narod neće žaliti žrtava..."

Više o tome videti u knjizi M. Terzića, Jugoslovenska vlada, general D. mihailović i savezničko bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji 1942-1944. god.

Постављена већ на теми о бомбардовањима.
http://www.inisbgd.co.rs/celo/2005_1.pdf

Citat:Jugoslovenska vlada je u komunikaciji sa vojnim Ministrom generalom Mihailovićem kod zapadnih Saveznika tražila bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. Činjenice govore da je general Draža Mihailović u depešama upućenim jugoslovenskoj vladi tražio bombardovanje ciljeva, u i oko, Jugoslavije. U našim istraživanjima ukazujemo na trideset šest depeša koje je general Mihailović tokom 1942/1943. uputio jugoslovenskoj vladi, od marta 1942. do 23. novembra 1943.

Najintezivnije traženje je u proleće i naročito jesen 1942, kao i novembra 1943. Razlozi za traženje bombardovanja u proleće 1942. mogli su biti zbog povlačenja iz Zapadne Srbije i nade u ustaničke akcije i pomoć saveznika. Jesen 1942. podudara se sa dolaskom nekoliko vojnih misija koje je jugoslovenska vlada uputila kod generala Mihailovića, završetkom sukoba u jugoslovenskom vojnom kontigentu u Kairu („kairska afera”) i zahtevima za borbenom aktivnošću, a novembra 1943. sa italijanskom kapitulacijom i dolaskom generala Armstronga u štab generala Mihailovića, koji je tražio operacije protiv okupatora u Jugoslaviji. Savezničko bombardovanje u drugoj polovini 1943. i početkom 1944. je sa četničke strane tumačeno kao predoperacija i priprema terena pred iskrcavanje saveznika u Jugoslaviji na čemu su i bazirali svoju vojnu strategiju i politiku.

Ciljevi čije je bombardovanje tražio Mihailović, kako bi se destabililizovao neprijatelj, bili su uopšteno vojni ciljevi: Maribor, Celje, Kranj, Metković (glavni italijanski saobraćajni čvor), Omiš (električna centrala), Zagreb, Mostar (ustaški severni logor), Ljubuški, neprijateljske kolone od Bihaća ka Kninu, Gračacu, Benkovcu, [ibeniku i Zadru, Perković, Sinj, Drniš, Bor, Beograd (Savski most, most na Dunavu prema Pančevu, put Zemun–Beograd, fabrike Ikarus, Zmaj, Teokarević, Rogožarski i Rakovica, kao i Topčider i Tašmajdan), Trepča, Sipski kanal, put Pančevo–Vršac, Sićevačka klisura, Paraćin (fabrika Teokarević), Jagodina (fabrika Klefis), Niš (železnička stanica), naselja prečanskih Nemaca, itd. Najviše je bilo zahteva za bombardovanje ciljeva u Beogradu (13 zahteva), Borski rudnik (11 zahteva) i Metković (4 zahteva). U jednom zahtevu za Beograd (depeša br. 2221) traženo je da se vodi računa i ne bombarduje logor na Banjici zbog velikog broja zatvorenika i da se prilikom bombardovanja gradova ne vrši „mitraljiranje” jer strada civilno stanovništvo.

offline
  • lav 
  • Super građanin
  • Pridružio: 13 Sep 2011
  • Poruke: 1061

versus ::Izvinjavam se na verovatno oftopiku, ali odgovarajuća tema je zaključana. Može li neko pouzdano da identifikuje čija je ovo pesma:


И ја се извињавам за отступање од теме, али не знам гдје бих поставио питање. На овом споту се виде блузе за обореном крагном и нашивеним грудним џеповима, а на једном мјесту и блузе са отвореним кројем. Да ли се ради о неким Њемачким блузама или нечему другом?

offline
  • Artiljerac
  • Pridružio: 07 Nov 2009
  • Poruke: 2557

"Fireru bili mrski i Draža i Tito"
Izvor: Večernje novosti
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&....._id=623304
Beograd -- Bojan Dimitrijević i Kosta Nikolić, svedoci u procesu rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića, dokazuju da su 1943. Nemci insistirali na uništavanju četnika.

Time svedoci osporavaju presudu o saradnji sa okupatorima.

General Dragoljub Draža Mihailović, streljan zbog navodne saradnje sa okupatorima, ne samo da nije bio njihov saradnik već je odmah na početku rata dobio epitet „vođa bandi“, a u istoriji pokreta otpora u Evropi on je bio prvi vođa čija je glava ucenjena.

Istoričari Bojan Dimitrijević i Kosta Nikolić, svedoci u postupku rehabilitacije Mihailovića i članovi Državne komisije za istraživanje okolnosti pod kojima je streljan Draža, potkrepljuju ovaj stav činjenicom da su Nemci još 1941. godine u jednom od izveštaja pomenuli potrebu da se uhapsi „generalštabni pukovnik D. Mihailović“.

"Mihailović je komandovao jedinom aktivnom jedinicom Jugoslovenske vojske koja je ostala posle kapitulacije i zato je predstavljao most kontinuiteta sa predratnom vojskom i državnim sistemom. Došao je na Ravnu goru 11. maja 1941. i tu je uspostavio sedište pokreta otpora, ali se prvih dana isključivo bavio stabilizovanjem organizacije i prikupljanjem ljudstva, od kojeg je većinu slao na teren po Srbiji.", objašnjava Dimitrijević.

Nemci su, kaže Dimitrijević, organizovali nekoliko operacija protiv Čiče i njegovih snaga. Prvu su operaciju izveli između 6. i 8. decembra 1941. godine, i nazvali je „Operacija Mihailović“.

"Tada je uništeno njegovo sedište, a on je izbegao zarobljavanje - kaže Dimitrijević. - Druga operacija izvedena je u julu 1943. godine u Šumadiji, ali ni tada nisu uspeli da ga uhvate. Posle obe operacije ucenili su njegovu glavu.

Dana 9. decembra 1941. Nemačka je svakom građaninu ponudila 200.000 dinara za živog ili mrtvog Dražu. Toliki iznos za nečiji život nikada ranije nije zabeležen. Ova odluka zabeležena je narednog dana u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta.

"Završena je akcija čišćenja i osiguranja zapadnog dela doline Morave od Mihailovićeve grupe - zapisano je u dnevniku. - Mihailović je pobegao sa malim brojem svojih pristalica. Zarobljen je načelnik štaba major Mišić, sa štabom. Time je razbijena najveća grupa ustanika na prostoru Srbije. Mihailovićeva glava, objavom Srbima, ucenjena je na 200.000 dinara", navedeno je u dnevniku.

Sredinom 1942. godine, Mihailović je, kako pokazuju nemačke depeše, postao centar svih problema Nemaca. Komandant nemačke policije i SS trupa naredio je prvom generalu policije rajhsfireru Hajnrihu Himleru:

Paralelno sa procesom za vraćanje časti i ugleda komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljubu Draži Mihailoviću, koji se vodi u Višem sudu u Beogradu, u Prvom osnovnom sudu u prestonici teče postupak za utvrđivanje njegove smrti. Kako se očekuje, ovaj sud bi uskoro trebalo da mu postavi staraoca, koji će u tom procesu zastupati njegove interese.

- Osnov svakog uspeha u Srbiji i celoj jugoistočnoj Evropi leži u uništavanju Mihailovića. Upotrebite sve snage da pronađete Mihailovića i njegov štab kako bi on mogao biti uništen... Šef SS i policije u Srbiji, Majsner, već je dobio naređenje od mene. Molim, javite mi kakva obaveštenja imamo o Mihailovićevom mestu boravka.

Krajem marta 1943. godine, Mihailović i Josip Broz, ma koliko bili na suprotnim stranama, za Firera postaju - isti. Naime, posle razbijanja „Titove države“, kako se navodilo u presretnutim nemačkim telegramima, insistiralo se i na uništavanju četnika „da bi u slučaju neprijateljskog iskrcavanja (saveznika, prim. a.) pozadina bila slobodna“.

Dva meseca kasnije, Tito i Mihailović postaju ključni problemi Nemaca, a Broz čak pada u drugi plan. General Liters, koji je bio komandant operacije, naredio je Četvrtom puku divizije „Brandenburg“. Ucena za generala Mihailovića i za Tita povećana je na 100.000 rajhsmaraka u čistom zlatu.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 941 korisnika na forumu :: 38 registrovanih, 7 sakrivenih i 896 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Atomski čoban, bojank, BraneS, celik, chester_perry, Dimitrise93, duskovuk63, havoc995, Japidson, jovan.simovic97, KebabRemover, Koca Popovic, limeni, ljuba, majorgaspar, Marko Marković, mercedesamg, Mercury, milimoj, mladen.zovko, mushroom, nemkea71, ostoja, Panter, Paor83, pavle_pzs, randja26, renoje2, sasa.zoric, scimitar19, SimaBGD, srbi, SsssssNOVI, vasa.93, vobo, voja64, zixmix, 187