NOVJ i JVUO 1941-1944

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ljubasav ::Имате пресуду о том човеку.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.h.....icno-mrtav

Зар суд није најмеродавнији. И то је још суд демократске власти, одкуд онда било какве сумње.
Сведок је поуздан, нико није ставио контра аргумент и то је то.

Standardna procedura sudskog proglašenja čuveka za mrtvim.
Kao što je kolega Sirius rekao, to je samo to a ne nikakva PRESUDA u nekom sporu.

Niko nije ni sporio da je Kalabić mrtav.

Znači sud se nije upuštao GDE i POD KOJIM okolnostima je Kalabić umro nego ga je ejdnostavno proglasio mrtvim.

Video sam na forumu "Pogledi" lupetanja o ovoj temi gde je ono nedonošče Samardžić pokušao da dokaže kako je ovom "presudom" Kalabić u stvari "poginuo herojskom smrću", a neki lik sa foruma je ispreskakao Samardžića, da bi na kraju Samardžić priznao da nikad nije ni video presudu, i da je samo čuo od članova porodice. Dakle "istoričar" Samardžić je tiradu napisao o ovoj presudi, a da ju nije ni video... Toliko o njemu i njegovim sledbenicima.

P.S.
Nemoj da se mnogo pozivaš na sud, i da tvrdiš da je najmerodavniji pošto je sud Mihajlovića osudio na smrt, a opet savremeni sud predavao Srbe u Hag.....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kakav je bio odnos Vermahta prema četnicima svo to vrijeme? Zbog čega Nedić pored Mihajlovića i šta je mislio Mihajlović o Nediću?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Делимично сам писао о Недићу на теми о гарди, па ево тог дела. Остали одговори ће стићи у току дана . Надам се да ће се и остале колеге укључити.


Citat:''СРПСКА ГАРДА'' у окупираном Београду

Да довршимо историјску причу о дуализму гарди, односно чак петој гарди која је постојала у Другом св. рату а везивала је своје постојање за ратни простор ПЗТ Југославије.

Овај период историје прилично је добро обрађен и ''покривен'' бројном оригиналном архивом која је пала у руке ослободилаца 1944. године тако да не треба сумњати у њену веродостојност. Међутим, истина је да је влада окупиране Србије морала, хтела - не хтела, да буде колаборационистичка. Армијски ђенерал Милан Недић, који је у Првом св. рату био командант пука и бригаде, а између два рата на челу дивизије, армије, Главног Ђенералштаба и Министарства војске и морнарице, командовао је у Априлском рату Трећом групом армија ЈВ. После капитулације , као ''отац Србије '' (!?) ''прихвата мандат војног заповедника у Србији'' (''Југославија 1918-1988'', стр. 487-488, Образовање квислиншке владе Милана Недића, према ''Ново време'', 30. август 1941). Оснива владу народног спаса (познату у народу под именом као ''Генералска влада''). Недић је директно командовао Српском државном стражом. Она се делила на градску полицију, пољску жандармерију , сеоску (помоћну) полицију и ватрогасне страже.
Поред тих јединица, које су од првог дана употребљаване у борбама против НОП-а и претрпеле велике губитке, Недић је од првог дана председниковања имао своју гарду која се звала, наравно, СРПСКА ГАРДА. Она је била јачине једне пешадијске чете. Непосредно је обезбеђивала владу и председника обављајући стражарску и пропусничку службу.
Стражарска служба била је уједно и почасна стража пред зградом заседања владе, обезбеђивала је председникову резиденцију (стан са породицом) и била је пратња приликом кретања од резиденције до владе и обратно. Прописане почасти су одаване и окупаторским официрима који су га посећивали.
Шта је такође интересантно и сликовито? Они су носили униформу ранијег Пешадијског пука Краљеве гарде, а од личног наоружања карабин и пиштољ. За поједине послове коришћена су и грађанска одела.
Недић је пред ослобођење Београда напустио у пратњи гарде земљу, али су га савезници изручили новим властима, у складу са прокламованом политиком и тадашњим државним договорима, од који је посебно важан онај који је наша мисија на челу са Влатком Велебитом сачинила са командантом за југозападни Јадран, генералом Александером. Приликом саслушања он је четвртог фебруара 1946. године искористио неопрезност стражара и скочио кроз светларник на степеништу и погинуо. Уз све жеље за мистификацијом ове смрти, не треба сумњати да је новим властима свака његова изјава била драгоцена и да нису имали разлога пре времена да га ликвидирају.

Ето, на основу овога прегледа, можемо непобитно установити оно што сам на почетку ових историјских осврта нагласио:

Реч је о трагичном периоду за српски народ, периоду у коме су се сви на овај или онај начин снашли и изборили са ратном збиљом, подносећи, сразмерно многоструко мање жртве. Услед дуализма власти све је било под знаком питања.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uniforma Nediceve Srpske garde nije bila ista, vec izvedena iz pesadijske uniforme Kraljeve Garde iz 1924. godine (bez gajtana oko peseva, sa nasivkom sa Srpskim grbom na levom rukavu....). Sve to ima sa slikama u mojoj knjizi Garda u Srbiji.

Ispod ide samo jedna slika sa dokumentarnog filma Jugoslovenske Kinoteke

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хвала за допуну. Синоћ сам касно дошао са Сајма (дежурамо тамо по цео дан) па сам само ово стигао да окачим.

Честитам за изврсну књигу. Има ли је негде на сајму да је купим? Имам већ ону монографију Дамјанов/Младеновић. Прошле године сам био активно укључен у припреме и обележавање 180 година Гарде па сам био у прилици да прикупим и неке сепарате.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izdavac je Zavod za udzbenike, knjiga se zove Garda u Srbiji, oko 200 strana, ful kolor, mislim da je sa sajamskim popustom oko 800-900 dinara, inace kosta 1250, u svim Zavodovim knjizarama i Geci Konu

• 1Ovo se svidja korisniku: kljift
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Kakav je bio odnos Vermahta prema četnicima svo to vrijeme? Zbog čega Nedić pored Mihajlovića i šta je mislio Mihajlović o Nediću?
Да покушам да ти одговорим на први део, други део ми није најјаснији.

Однос немаца према четницима је варирао по окупационим зонама:
- Србија: На почетку устанка, потпуно непријатељски, изузев јединица Косте Пећанца који је сматрао да се не треба борити против немаца.
Крајем устанка, у неколико наврата су предали немцима заробљене партизане, који су их после стрељали.
Током 1942, Недићева влада је ”легализовала” неке четничке одреде под командом војводе Косте Пећанца, предратног команданта четничких јединица. Иако су се борили уз немце, и против партизана, немци у њих нису имали поверења и временом су их укинули.
Током 1942. и 1943. у Србији ЈВУО је прогоњена колико и партизански одреди, са том разликом да су имали мало веће шансе да преживе заробљеништво.
Уласком партизанских јединица у Србији почетком 1944, и приближавањем совјета, као и удаљавањем савезника од ЈВУО, постигнут је споразум о заједничкој борби против партизана. Немачка подршка је била да се достави муниција четницима (остави се испред њихових положаја), као и да се збрину рањеници. И поред тог договора, четничке јединице су и даље местимично нападале положаје Недићевих снага, иако су недалеко одатле имали пуну сарадњу, што говори о непостојању доброг командовања јединицама.
Уласком совјета у Србију, Недићеве и Михаиловићеве снаге се удружују, и повлаче за немцима, који им у повлачењу остављају смештај и залихе.

Кад се све сабере, у Србији имамо следећу ситуацију:
- однос немаца према четницима у Србији је био углавном непријатељски. Кад су били принуђени на сарадњу са четницима у борби против партизана, то су радили на краћи рок, пошто су знали да у четнике не могу имати поверење као савезника.

- Италијанска окупациона зона
Из истих разлога као и у Србији, италијанима је требала помоћ у борби против партизана. Зато су 1942. ангажовали више четничких одреда у M.V.A.C." - "Milizia Volontaria Anti Comunist. У њој су биле познате војводе Ђујић и Ђуришић.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Доб.....12;а
Ове јединице су добијале снабдевање од италијана, и биле командоване италијанским официрима.
Упитно је колико је ДМ имао контроле над њима, иако је добијао извештаје од Ђуришића, није јасно колико је имао удела у командовању и планирању. Ове јединице су починиле и највише злочина над муслиманским и хрватским цивилним становништвом. Већи део лошег послератног ”имиџа” четника потиче од њих.

Погоршавањем ситуације у Средоземљу, немци су хтели да осигурају приморје, тако што би уништили партизанске снаге, а четничке разоружали. Италијани су се овоме противили, и упркос томе су користили четничке јединице против партизана на Неретви. И поред тога, немци су четнике после разоружали.

Капитулацијом Италије, неколико четничких јединица из M.V.A.C. је ”направило трансфер” и потписало уговор о сарадњи са немцима.

Кад се све сабере, у Италијанској окупационој зони имамо следећу ситуацију:
- Италијани су имали пуно поверење у четничке јединице, и отворено сарађивали са њима.
Немци нису имали поверење у њих и поред италијанског става. Због ситуације после капитулације Италије, прихватили су сарадњу са четницима, попут нпр Црногорског добровољачког корпуса - који је учествовао у операцијама 1944. под директном немачком командом.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Црн.....91;с

- НДХ
Неколико четничких вођа је потписало споразум са НДХ, изјављујући лојалност, у замену за ограничену контролу своје територије.
Урош Дреновић је имао сарадњу и са НДХ и са немцима, мада је његова повезаност са ЈВУО потпуно упитна.

Кад се све сабере, у НДХ имамо следећу ситуацију:
четничке јединице су толерисане, у неким случајевима је остварена сарадња, у циљу борбе против партизана.

-----

Шта можемо рећи у глобалу?
Ако бисмо из те ”хемијске реакције” изузели елемент партизана/комуниста, јасно је да до сарадње четника и окупатора највероватније не би дошло.
Ипак, партизански устаници су од самог почетка били битан фактор и њихово присуство се никако не може занемарити.
Одлука четника да више времена посвете борби против класног непријатеља, и да при томе сарађују са окупатором, им је директно ослабила положај у народу, а касније и ускратила помоћ савезника.
Одлука немаца да потраже помоћ четника је последица њихове немоћи да ставе окупирану територију под контролу.

Однос немаца према четницима је био углавном непријатељски до задње године рата. До сарадњи је долазило кад су се обе стране осећале угрожено од партизана. И у тим случајевима је немачки однос био неповерљив.

И поред тога, не треба имати сумње. И сам Дража Михаиловић је на суђењу изјавио да је сарадња са окупатором издаја.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sajkaca ::Izdavac je Zavod za udzbenike, knjiga se zove Garda u Srbiji, oko 200 strana, ful kolor, mislim da je sa sajamskim popustom oko 800-900 dinara, inace kosta 1250, u svim Zavodovim knjizarama i Geci Konu




Хвала, у недељу сам опет дежуран на штанду па ћу отићи да купим. Био сам у прилици да је само прелистам у библиотеци пуковника Миливоја Пајовића, једног од мојих пријатеља , гардиста. Пажљивији чланови форума памте га као командата гардијске јединице која је дочекала Лукашенка за време НАТО агресије на српске земље. Једна од слика из те књиге коришћена је, колико се сећам, на билбордима за време манифестације.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Примерак сам поклонио мом пријатељу Горану Радовановићу, бригадном генералу, тада команданту Гарде, па је за прославу један број књига подељен заслужним гардистима. Иначе сам пре пар година радио и предлог измене свечане униформе за Гарду, прошло је и савет за одевање, генералу се допало, али предсенику није, па је остало као и пре.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jasan mi je odgovor. Ja sam mislio da je Vermaht kontrolisao svaku stopu teritorije u Srbiji i Beogradu pa me čudi eventualno neprijateljstvo između četnika i Njemaca.
I ovo da su se sukobljavali četnici i "nedićevci" mi je novina.